Sukobi u Nagorno-Karabahu

[MOTORISTA]

Alijev neće pregovore o statusu Karabaha
Branko Vlahović 17. 11. 2020.

Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev je izjavio da ne dolazi u obzir nikakav poseban status Nagornog Karabaha. On ističe da je više puta govorio da neće dozvoliti da se na iskonskoj azerbejdžanskoj teritoriji stvori druga jermenska država.

- Celovitost azerbejdžanske teritorije ne može biti uopšte tema razgovora. Govorio sam da će Azerbejdžan povratiti teritorijalnu celovitost ako ne može mirnim putem onda će vojnim. Moji govori su objavljivani i to se može pročitati - rekao je pred narodom Fizulinskog rejona a prenosila je azerbejdžanska TV. Sada kada je vojnički pobedio nije realno očekivati da će on da popušta Jermenima kao što ni oni nisu to hteli kad su bili pobednici i vojno nadmoćni. Neosporno je da je više od milion Azerbejdžanaca napustilo oblasti koje je osvojila jermenska armija u ratu od 1992 do 1994.

- Azerbejdžan je višenacionalna država u kojoj je više konfesija. Jermenski narod takođe može da živi, jer mi nemamo ništa protiv njega - kazao je Alijev.

Reči predsednika Alijeva su poruka svom narodu, ali i onima u Jerevanu koji smatraju da treba nastaviti pregovore o statusu, a dogovor koji su devetog novembra potpisali Alijev, Pašinjan i Putin smatraju samo dokumentom o primirju. Kao što Azerbejdžanci misle da je Karabah iskonski njihova zemlja, to isto smatraju i Jermeni čije su religiozne hrišćanske svetinje na tom području. Upravo zato jednog dana, ako Jermenija vojnički ojača i na vlasti bude ratoborno rukovodstvo, nije nerealno da počne neki novi rat u kome će opet ginuti ljudi i uništavati sve ono što se godinama stvaralo. Da su u vreme dok su Jermeni kontrolisali osvojenu teritoriju i dok su bili vojnički moćniji hteli da razgovaraju, možda su i mogli da postignu povoljniji dogovor sa rukovodstvom u Bakuu, ali sada je to, kako ponavlja Alijev, nemoguće.

Teško je poverovati da će Zapad, pre svega SAD i Francuska, napraviti pritisak na Azerbejdžan iza kojeg stoji Turska, da omogući poseban status Jermenima u Nagornom Karabahu. Iako se zna da je Turska direktno bila umešana u sukob u Karabahu i dovozila dolazak plaćenika iz Sirije, predsednik Erdogan se nije obazirao na primedbe iz Pariza i Vašingtona. Turska je članica NATO pakta dakle saveznica Amerike i SAD i bez obzira na soliranje predsednika Taipa Erdogana i njegovih ratnih avantura u Siriji, Libiji i sada Karabahu, nikome ne pada na pamet da mu uvodi sankcije a kamoli da ga isključe iz NATO pakta.

Istovremeno, on svoje kritičare , evropske lidere javno ismejava pa i vređa. U tom kontekstu je komično to što Francuska i SAD za vreme posete američkog državnog sekretara Majka Pompea traže da Rusija objasni kakva je uloga Turske bila oko poslednjih zbivanja u Nagornom Karabahu i dogovora o miru. I u Parizu i u Vašingtonu odlično znaju da nije bilo Putina Nagorni Karabah bi potpuno zauzela azerbejdžanska vojska koja je bila došla na deset kilometara od Stepanakerta.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Okruzi Agdam, Kelbadžar i Lačin biće predati Bakuu u narednim danima
Tanjug 17. 11. 2020.

AZERBEJDžANSKI predsednik Ilham Alijev izjavio je danas da će okruzi Nagorno Karabaha - Agdam, Kelbadžar i Lačin biti predati Bakuu u narednim danima.

Alijev je to rekao tokom posete okruzima Fizuli i Džabrail, koje je Jermenija predala Bakuu, prenosi TAS S. Predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan, potpisali su 9. novembra sporazum o potpunom prekidu vatre u Nagorno-Karabahu počev od 10. novembra. Sporazum predviđa da Azerbejdžan i Jermenija ostanu na trenutnim položajima i da u region budu raspoređeni mirovnjaci. Pored toga, Baku i Jerevan moraju da razmene zatvorenike i tela ubijenih.

Jermenija i Azerbejdžan decenijama se spore oko Nagorno Karbaha, koji je naseljen jermenskim stanovništvom, a tokom sovjetske ere pripojen je Azerbejdžanu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin: Status Nagorno-Karbaha biće određen u budućnosti, za sada ostaje status kvo
Tanjug 17.11.2020.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da će status Nagorno-Karabaha biti određen u budućnosti, a da za sada ostaje status kvo.

"Konačni status Karabaha nije rešen. Dogovorili smo se da ćemo zadržati postojeći status kvo, a šta će dalje biti, to treba da reše budući lideri, učesnici u tom procesu", rekao je šef ruske države odgovarajući na pitanja medija o situaciji u Nagorno-Karabahu. Prema mišljenju Putina, ako se stvore uslovi za normalan život, za obnavljanje odnosa između Jermenije i Azerbejdžana, između ljudi, posebno u zoni sukoba, to će stvoriti uslove za određivanje statusa Nagorno-Karabaha, prenosi agencija TASS.

Predsednik Rusije je ukazao da je nepriznavanje Karabaha kao nezavisne države bez sumnje bio faktor koji je značajno uticao na tok događaja u regionu. Putin je podsetio da ni Jermenija nije priznavala Karabah.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Hoće li Erdogan ispoštovati dogovor sa Putinom?
Tanjug 17. 11. 2020.

TURSKI parlament odobrio je slanje mirovnih trupa u Azerbejdžan koje će nadgledati poštovanje sporazuma o prekidu vatre oko Nagorno-Karabaha, preneo je AP.

Poslanici u Turskoj izglasali su jednogodišnji mandat koji će vladi omogućiti da pošalje mirovne trupe u Azerbejdžan, gde će nadgledati poštovanje sporazuma o prekidu vatre oko Nagorno-Karabaha iz zajedničkog rusko-turskog centra. Vlada će odrediti koliko će trupa biti poslato, a taj broj još uvek nije poznat. Mandatom koji je izglasala Skupština produženo je vojno angažovanje Turske od Bliskog istoka do Afrike.

Ministri odbrane Rusije i Turske potpisali su prošle nedelje memorandum o formiranju zajedničkog centra za nadzor u Azerbejdžanu, a tehnički detalji misije se još razrađuju. Ruski zvaničnici su rekli da će učešće Ankare biti ograničeno na rad u centru za nadzor na teritoriji Azerbejdžana i da turske mirovne trupe neće ići u Nagorno-Karabah. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je rekao da će centar nadgledanje sprovoditi na daljinu, upotrebom dronova i drugih tehničkih sredstava. Rusija će poslati 2.000 mirovnih trupa koje će tokom pet godina nadgledati poštovanje sporazuma o prekidu vatre oko Nagorno-Karabaha.

Sporazumom o prekidu vatre okončane su šestonedeljne zestoke borbe između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Putin: Turski vojnici u Karabahu - provokacija, i Erdogan je to razumeo


Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je uspeo da ubedi Baku i Ankaru da ne provociraju Jerevan prisustvom turskih vojnika na kontakt-liniji u Nagorno-Karabahu.

U izjavi za rusku TV, Putin je rekao da su, kada je reč o mirovnoj misiji, i Azerbejdžan i Turska zaista uvek govorili o mogućnosti učešća Turske.

„Ipak sam uspeo da ubedim naše turske partnere, naše kolege iz Azerbejdžana, da ne treba stvarati uslove ili pretpostavke za kršenje sporazuma koji bi provocirali jednu od strana-učesnica sporazuma da preduzima neke krajnje mere“, naglasio je Putin.

On je objasnio da ima u vidu „veoma teško nasleđe iz prošlosti, povezano sa tragičnim događajima iz Prvog svetskog rata“ i genocidom.

„To je faktor koji je moguće priznati ili ne priznati. Neko priznaje, a neko u svetu ne priznaje. Ali, za Rusiju tu problema nema. Mi smo to odavno priznali. Zašto provocirati jermensku stranu prisustvom turskih vojnika na kontakt-liniji. Čini mi se da je i predsednik Erdogan to odlično razumeo. Oko toga nije bilo nikakvih problema“, istakao je on.

Ruski predsednik je, takođe, rekao i da Turska nikada nije krila da u Nagorno-Karabahu podržava Azerbejdžan, to je geopolitička posledica raspada Sovjetskog Saveza.

„Što se tiče Turske, uloge Turske, poznato je, o tome su više puta otvoreno govorili u Azerbejdžanu, a ni turska strana to nikada nije skrivala. Oni su jednostrano podržavali Azerbejdžan“, rekao je Putin za TV „Rusija 24“.

Kako je rekao, mogu se iznositi kakve god ocene na račun Turske u Karabahu ali joj se ne može prebaciti kršenje međunarodnog prava.

„Uzgred, Turska je prvobitno bila član Minske grupe OEBS za rešavanje pitanja Karabaha. Tako da je bila i deo međunarodnog mehanizma za rešavanje ovog pitanja. Nije bila zemlja kopredsednik, kao Francuska, Rusija i Amerika, ali je bila član grupe. Ukupno ima 11 članova“, dodao je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Situacija za Jerevan bila kritična, odbijanje Sporazuma bilo bi ravno samoubistvu


U interesu jermenske strane bilo je da se u Nagorno-Karabahu što pre obustave borbe, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, dodajući da je za njih situacija bila kritična.

„Baš kako je istinito i pošteno, obraćajući se svom narodu, rekao premijer Pašinjan, situacija je bila kritična za jermensku stranu. Trenuci su bili u pitanju, bilo je moguće zauzimanje Stepanakerta. U takvim uslovima u interesu jermenske strane bilo je da se odmah prekinu borbe. Voditi pregovore u okviru Minske grupe OEBS nije bilo moguće“, rekao je Putin o situaciju u Karabahu pred postizanje Sporazuma.

On je ocenio i da bi odbijanje sadašnjeg sporazuma od strane Jermenije bilo ravno samoubistvu.

„Sporazum je bio finalizovan za jedna dan, bitka se vodila oko svake fraze, oko svake zapete“, naveo je Putin.


Rusija ispunjavala svoje obaveze

Istovremeno, primetio je da svaka zemlja sama odlučuje da li će obaveze poštovati ili ne, ali da bi bila velika greška da ne ispunjava obaveze.

„Nadam se da se to neće desiti“, dodao je ruski lider.

Ipak, Jermenija se nije osećala usamljeno, rekao je on i dodao da je Moskva u potpunosti ispunjavala svoje obaveze na čemu se rukovodstvo Jermenije, uključujući premijera, više puta zahvaljivalo Rusiji.

Ruski lider dodao je da je nepriznavanje Nagorno-Karabaha, uključujući i od strane Jermenije, bilo značajan faktor u toku krvavog sukoba.

„Što se tiče priznavanja-nepriznavanja Karabaha kao nezavisne države, može se ocenjivati na različite načine, ali ovo je bez ikakve sumnje bio značajan faktor, uključujući i tokom krvavog sukoba, za koji se nadam da je upravo završen. Jer sama činjenica nepriznavanja Karabaha, uključujući i od strane Jermenije, suštinski je ostavila trag na tok događaja, na njegovu percepciju“, objasnio je Putin.

On je podsetio da je „svojevremeno, nakon zločinačkih, bez ikakve sumnje, dejstava bivšeg gruzijskog rukovodstva, mislim na napad na naše mirovnjake u Južnoj Osetiji, Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije“.

Putin je naveo i da je Rusija priznala kao pravednu volju stanovnika Krima i njihovu želju za ponovnim ujedinjenjem sa Rusijom. Naglasio je da se Rusija ne stidi da direktno govori o tome.

„To nije urađeno u vezi sa Karabahom i to je, naravno, suštinski uticalo na sve događaje koji su se tamo odvijali“, zaključio je ruski predsednik.


Stav ODKB

Komentarišući poziciju ODKB, ruski predsednik je rekao da je Karabah, prema međunarodnom pravu, uvek bio neodvojivi deo Azerbejdžana pa prema tome ta organizacija nije imala osnova da se vojno umeša u konflikt, jer Jermeniju niko nije napao.

Upitan da li se u Nagorno-Karabah vraćaju Jermeni koji su napustili region tokom borbi, on je odgovorio da su ruski mirovnjaci raspoređeni u Karabahu kako bi osigurali bezbednost Jermena koji se tamo vraćaju.

Prema njegovim rečima, nesreća je pogodila mnoge domove zbog konflikta u Karabahu, i one u Azerbejdžanu i one u Jermeniji, i potrebno je vreme da se stvari smire, da ljudi zaista osete da se mir vraća u njihov život i srca.

„Da bi se to desilo potrebno je razmisliti o realnoj bezbednosti ljudi, izbeglica, koje se vraćaju sa obe strane. I to je misija ruskih mirovnjaka“, rekao je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Pariz i Vašington uvređeni zbog Karabaha? Preuveličavanje


Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da su izjave o tome da su Francuska i Amerika mogle da se naljute jer nisu učestvovale u postizanju sporazuma o Nagorno-Karabahu preuveličavanje, ističući da u takvoj situaciji nema mesta za durenje.

„Ne znam ništa o tome da se neko ljuti. Kada se pitanja rešavaju, razmatraju na tom nivou i u tom kontekstu, kada se radi o zdravlju i životu, o sudbini miliona ljudi za duži istorijski period, tu nema mesta vređanju, nema mestu durenju, ovde se sasvim druge stvari uzimaju u obzir“, rekao je Putin za TV „Rusija 24“.
Mislim da se radi o hiperboli, veštačkom preuveličavanju – da se neko zbog nekoga uvredio, dodao je on.

Kada je reč o ulozi te dve zemlje u procesu normalizacije u Karabahu, Putin je istakao da ih izuzetno visoko ocenjuje jer su uvek tražili put za rešenje problema.

Podsetio je i da su i Francuska i Amerika u potpunosti podržale predlog koji je Rusija iznela 2013. godine a tiče se fomata buduće normalizacije.

„Pitanje je u tome da li je i kako je bilo moguće uzeti u obzir do detalja mišljenje svakog od naših partnera prilikom pripreme ovog dokumenta koji je postao osnova trilateralne izjave, osnova prekida vatre – to je pitanje čisto tehničkog karaktera i ono ne podriva osnovu naše zajedničke pozicije kada je reč o principima normalizacije“, zaključio je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Preuzeo sam na sebe posredovanje u rešavanju situacije u Karabahu


Presednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je preuzeo na sebe ulogu medijatora u rešavanju situacije u Nagorno-Karabahu – pažljivo je slušao kako azerbejdžansku, tako i jermensku stranu.

On je rekao da je bio u kontaktu i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

„Bio je to složen proces, koji je, rekao bih, oduzimao energiju sa svih strana ja mislim. To se dogodilo kao rezultat trilateralnih konsultacija, u suštini sam morao da preuzmem na sebe ulogu posrednika kada sam razgovarao sa jednim i sa drugim liderom. Slušao sam njihove zahteve i pretenzije vezane za tekst, unosio neke izmene, kontaktirao drugu stranu, slušao njene želje i zahteve, a zatim se konsultovao sa prvom o prihvatljivosti tih pozicija za druge partnere. Faktički je to bio ravnopravan trilateralni rad“, rekao je ruski predsednik za televiziju „Rusija 24“.

Predsednik je ranije izjavio da konačni status Karabaha nije rešen i da Moskva održava status kvo.

izvor

[Dreadnought]

Putin zatražio od Saveta Federacije odobrenje za slanje vojske u Karabah


Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se Savetu Federacije da odobri slanje ruskih mirotvoraca u Nagorno-Karabah, saopštio je predsednik zakonodavnog komiteta SF Andrej Klišas.

„Prema zakonu iz 2009. godine, za rešavanje operativne vojne situacije, vezane za spasavanje ruskih građana ili za sprečavanje pretnji ruskim vojnim formacijama, predsedniku nije potrebno odobrenje Saveta Federacije. Međutim, pošto se u ovoj situaciji radi o političkom dogovoru, po kojem će se ruska vojska dugo vremena nalaziti izvan granica Rusije, odobrenje Saveta Federacije je neophodno“, objasnio je Klišas.

On je podsetio da će mirovni mandat ruskih snaga u Karabahu trajati pet godina, uz mogućnost njegovog produženja.

„Radi se o kontingentu koji je već odredio predsednik Rusije“, objasnio je Klišas.

Obraćanje ruskog predsednika će danas biti tema sednice Saveta Federacije.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Rusko-turski centar za Karabah koristiće dronove


Zajednički rusko-turski centar za Karabah koristiće bespilotne letelice, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Imamo veoma dobro iskustvo u saradnji na Bliskom istoku, kao i u Siriji, gde zajedno organizujemo zajedničku patrolu i konvoje i u Idlibskoj zoni i na granici između Sirije i Turske. Ovde takva vrsta saradnje nije potrebna. Ali smo se dogovorili da ćemo izgraditi zajednički centar koji će koristiti bespilotne letelice. Zajedno ćemo kontrolisati situaciju duž kontakt linije uz pomoć tih dronova i dobijaćemo informacije koje ćemo zajedno analizirati“, rekao je on za televiziju „Rusija 24“.

Putin je dodao da će Rusija i Turska, polazeći od toga, zajedno izvlačiti zaključke o onome što se dešava u onlajn-režimu.

Baku će sam rešiti gde će biti centar

Ruski lider je istakao da Baku sam može da donese odluku gde će u Azerbejdžanu biti stacionaran zajednički centar za praćenje situacije u Karabahu.

„Druga je stvar gde će se centar nalaziti. Biće na suverenoj teritoriji Azerbejdžana i ta zemlja ima pravo da samostalno donese odluku gde smatra da je primereno da ga razmesti“, dodao je on.

izvor

[Dreadnought]

Продолжается переброска личного состава, военной техники и материального имущества миротворческого контингента РФ в Нагорный Карабах. Всего с 10 ноября было выполнено более 170 рейсов самолетов военно-транспортной авиации.

Очередные самолеты Ил-76 и Ан-124 с техникой и личным составом 15-й миротворческой бригады, направленными в Армению для участия в миротворческой операции в зоне нагорно-карабахского конфликта, совершили погрузку материальных средств, вооружения и военной техники на аэродроме Ульяновск-Восточный и осуществили перелет на аэродромы Еревана.

[Dreadnought]

South Front ...

Russian Karabakh And Other Consequences Of Armenian-Azerbaijani War

[Dreadnought]

Turkey’s parliament on Tuesday granted President Recep Tayyip Erdogan’s government permission to deploy peacekeepers to Azerbaijan to monitor a cease-fire deal between Azerbaijan and Armenia that aims to end the conflict in the region.

[Dreadnought]

Following ceasefire deal with Azerbaijan, Armenia is set to withdraw from most of the provinces it once occupied in Nagorno-Karabakh.

[Dreadnought]

Savet Federacije Rusije odobrio slanje vojnika u Karabah


Savet Federacije Rusije jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom se daje saglasnost ruskom predsedniku da u Nagorno-Karabah pošalje ruske vojnike.

„Dati saglasnost predsedniku Rusije da u Nagorno-Karabah od 10. novembra 2020. pošalje vojnu jedinicu Oružanih snaga Rusije sa neophodnim naoružanjem, vojnom i specijalnom tehnikom, u skladu sa zajedničkom izjavom predsednika Azerbejdžana, premijera Jermenije i predsednika Rusije od 9. novembra 2020. godine u cilju poštovanja sporazuma o prekidu vatre i drugih neprijateljskih akcija sa azerbejdžanske i jermenske strane, kako bi se izbeglo masovno stradanje civila u Nagorno-Karabahu i nanošenje velike štete civilnim objektima“, navodi se u rezoluciji Saveta Federacije.

Za rezoluciju je glasalo 129 senatora.

Prema Ustavu Rusije, pitanje uvođenja vojnog kontigenta rešava Savet Federacije, ali se ruski mirovnjaci već nalaze u Karabahu. Kako je objasnio predsednik zakonodavnog komiteta Saveta federacije Andrej Klišas, predsednik je imao pravo da pošalje mirovnjake u Karabah bez saglasnosti Gornjeg doma, jer su tamo poginuli i Rusi.

Međutim, pošto se u ovoj situaciji radi o političkom dogovoru, po kojem će se ruska vojska dugo vremena nalaziti izvan granica Rusije, odobrenje Saveta Federacije je neophodno, objasnio je Klišas. Mirovni mandat ruskih snaga u Karabahu trajati pet godina, uz mogućnost njegovog produženja.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko je saopštio da sada nije na dnevnom redu pitanje povećanja broja ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabahu.

„Broj ruskih mirovnjaka određen je odgovarajućom izjavom trojice predsednika. Polazimo do onoga što je tamo rečeno. Sada to pitanje nije na dnevnom redu“, rekao je on.

izvor