Sukobi u Nagorno-Karabahu

[Dreadnought]

Dejan Berić ...

Ruski mirotvorci u Šuši

Intervju Putina o dešavanjima na Nagornjem Karabahu

[Dreadnought]

Russia's Defence Ministry said on Monday that its peacekeepers in Stepanakert have started setting up a humanitarian response centre to help people displaced by the Nagorno-Karabakh conflict.

Deputy commander of the Russian peacekeeping force in Nagorno-Karabakh, Alexei Polukhovich, explained that the centre was created to secure the Lachin Corridor in accordance with the agreement between Russia, Armenia and Azerbaijan.

"The bodies of the dead are now being exchanged, the road is being cleared of explosive unexploded ammunition and the road is being prepared for the refugees returning who wish to come back to Stepanakert," said the commander. 

Stepanakert resident Natalia Petrosyan said the Russian peacekeepers' presence had already improved the locals' lives.

“There are several changes: street lighting and traffic lights working, shops opening, our people and coming back. They have hope because you [peacekeepers] are here, and everything is going to be fine. I went to the store just now and got some food. We believe that everything is going to be fine,” she said.

[Dreadnought]

Подразделения 15-й отдельной миротворческой бригады, переброшенные самолетами ВТА на аэродром Эребуни, продолжают совершать марши из Еревана в Степанакерт. Российская военная полиция обеспечивает безопасность на всех маршрутах движения воинских колонн.

[MOTORISTA]

Otvoren put kroz Lačin do Stepanakerta:

[MOTORISTA]

Prebacivanje opreme.

[Dreadnought]

Turski parlament izglasao raspoređivanje mirovnih trupa u Azerbejdžan na period od godinu dana.

Turkish parliament has approved deployment of peacekeeping troops to Azerbaijan. The troops will monitor the recently signed Armenia-Azerbaijan ceasefire agreement. Azerbaijan and Armenia, on November 10, signed peace agreement to end 44-day long war over Nagorno Karabakh territory. Russian peacekeepers have already been deployed to Nagorno Karabakh. According to Russian officials, Turkish peacekeepers will not be deployed inside Nagorno Karabakh but they will be deployed to ceasefire-monitoring center due to be established inside Azerbaijan.

[Dreadnought]

Russia & Azerbaijan issue statements about future status of Nagorno Karabakh


Yesterday Russia and Azerbaijan issued important statements about the future status of Nagorno Karabakh. Russian President Putin said future status of Nagorno Karabakh is yet to be decided, while Azerbaijan President Ilham Aliyev said that self rule or autonomy for Nagorno Karabakh was unacceptable. After Armenia-Azerbaijan ceasefire agreement signed on November on 10, Russian peacekeeping troops have been deployed to Nagorno Karabakh.

[Dreadnought]

Rusija, Azerbejdžan i Jermenija mogu potpisati još jedan sporazum o Karabahu


Ministri odbrane Jermenije i Rusije David Tonojan i Sergej Šojgu razgovarali su telefonom o situaciji u Nagorno-Karabahu i dogovorili su se da, ukoliko bude neophodno, potpišu trilateralni sporazum sa Azerbejdžanom u humanitarnoj sferi, saopštilo je jermensko Ministarstvo odbrane.

„Ministri su razgovarali o operativnoj situaciji u Nagorno-Karabahu, kao i o aktuelnim pitanjima vezanim za prisustvo ruskim mirovnjaka u tom području. Ministar odbrane Jermenije zahvalio je ruskom kolegi za brzo i efikasno raspoređivanje mirovnog kontigenta, kao i za organizaciju procesa vraćanja tela poginulih vojnika, ratnih zarobljenika i talaca i nestalih“, navodi se u saopštenju.

Posebna pažnja je posvećena humanitarnoj situaciji u Nagorno-Karabahu.

„Ministar odbrane Jermenije podržao je formiranje ruskog humanitarnog centra u Nagorno-Karabahu koji će se baviti povratkom izbeglica, obnavljanjem civilne infrastrukture, potragom za telima poginulih, zarobljenih i nestalih, kao i koordinacijom rada različitih organizacija u humanitarnoj sferi. Dogovoreno da se, u slučaju potrebe, potpiše trilateralni sporazum između Ministarstava odbrane Jermenije, Rusije i Azerbejdžana u humanitarnoj sferi“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz o formiranju humanitarnog centra za Nagorno-Karabah s ciljem obnavljanja civilne infrastrukture u tom regionu, pružanja pomoći stanovnicima i povratka izbeglica, saopštila je pres-služba Kremlja.

izvor

[Dreadnought]

For Turkey, Nagorno-Karabakh Conflict Provided a Boost

[Dreadnought]

Alijev: Rusi i Turci će štititi Azerbejdžance i Jermene u Karabahu


Rusija i Turska će učestvovati u „operacijama zaštite bezbednosti“ jermenskog i azerbejdžanskog naroda u Karabahu, saopštio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
Alijev je primio danas akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Holandije u Azerbejdžanu Aauline Ejzema.

„Sigurno znate da su regionalne države podržale ovu deklaraciju (o Karabahu). Svi naši susedi su podržali tu deklaraciju. Dva naša suseda – Rusija i Turska – učestvovaće u operacijama za osiguranje bezbednosti Azerbejdžanaca i Jermena. Zato smatram da bi bilo pravedno, da i vi budete na našoj strani“, rekao je Alijev, prenosi agencija „Azertadž“.

Ranije je ambasador Jermenije u Holandiji Tigran Balajan saopštio da je parlament Holandije usvojio rezoluciju o uvođenju individualnih sankcija Alijevu, njegovj supruzi Mehriban Alijevoj i predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: Zapadne zemlje pokušavaju da izazovu novi sukob u Karabahu


Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije (SVR) Sergej Nariškin optužio je jedan broj zapadnih država da pokušava ponovo da raspiri sukob u Nagorno-Karabahu.

„Prema informacijama koje posedujemo, neke zapadne države, preko dostupnih kanala, provociraju jermenske i azerbejdžanske nacionaliste da diskredituju i prekrše sporazum o prekidu vatre. Jermene pokušavaju da ubede da je mir u Karabahu poraz Jerevana. Ubacuje se ideja o potrebi vođenja „rata do konačne pobede“. Azerbejdžancima, naprotiv, govore da im je Kremlj ukrao pobedu, kada je azerbejdžanska vojska bila na korak od zauzimanja Stepanakerta“, navodi se u saopštenju Nariškina koje je objavila pres-služba SVR.

SAD i njihovim saveznicima se ne sviđa što su vojne akcije u Karabahu zaustavljene uz posredovanje Moskve, dodao je on.

„Vodeće države NATO-a žele da sakriju svoju iritaciju što je sporazum Azerbejdžana i Jermenije o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu postignut uz aktivno učešće Rusije. SAD i njihovi saveznici su iznervirani što je rat zaustavljen posredovanjem Moskve. Jer to je, u suštini, poništilo, njihov višegodišnji rad na potiskivanju Rusije iz Zakavkazja“, rekao je Nariškin.

„Ni Vašington, ni „Ujedinjena Evropa“ ne žele da se pomire sa postojećim odnosom snaga u regionu. Da bi ga „demontirali“, nisu smislili ništa bolje nego da ponovo pokušaju da podstaknu razdor između naroda Azerbejdžana i Jermenije“, zaključio je ruski obaveštajac.

izvor

[MOTORISTA]

U Bakuu neće ni da čuju o posebnom statusu Karabaha
Branko Vlahović  18. 11. 2020.

Istovremeno dok u Jerevanu demonstriraju i traže da se poništi dogovor o miru koji su potpisali njihov premijer Pašinjan i predsednici Azerbejdžana i Rusije Alijev i Putin iz Bakua im poručuju da ne računaju na nikakav poseban status Nagornog Karabaha.

Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev, koji slavodobitnički obilazi područja koje je zauzela njegova vojska, kaže da ne dolazi u obzir nikakav poseban status Nagornog Karabaha jer je to iskonska azerbejdžanska teritorija pa neće dozvoliti da se stvori druga jermenska država.

- Govorio sam da će Azerbejdžan povratiti teritorijalnu celovitost, ako ne može mirnim putem onda će vojnim. Moji govori su objavljivani i to se može pročitati - rekao je pred narodom Fizulinskog rejona, a prenosila je azerbejdžanska TV. Alijev dodaje da je Azerbejdžan višenacionalna država u kojoj je više konfesija. Jermenski narod takođe može ovde da živi, jer mi nemamo ništa protiv njega, istakao je Alijev. Reči predsednika Alijeva su poruka ne samo svom narodu već i onima u Jerevanu koji smatraju da treba nastaviti pregovore o statusu a dogovor koji su devetog novemra potpisali Alijev, Pašinjan i Putin smatraju samo dokumentom o primirju. I oni u Jerevanu misle da je Karabah iskonski njihova zemlja jer su njihove religiozne hrišćanske svetinje na tom području.

Upravo zato jednog dana, ako Jermenija vojnički ojača i na vlasti bude ratoborno rukovodstvo, nije nerealno da počne neki novi rat u kome će opet ginuti ljudi i uništavati se ono što se godinama stvaralo. Teško je poverovati da će Zapad, pre svega SAD i Francuska, napraviti pritisak na Azerbejdžan iza kojeg stoji Turska, da omogući poseban status Jermenima u Nagornom Karabahu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se čudi da sada Amerikanci traže informacije o Dogovoru o miru koji je potpisan 9. novembra. Lavrov kaže da su o svemu informisani kopredsednici Minske grupe (SAD i Francuska). „Konkretno Amerikance smo informisali preko zamenika državnog sekretara jer je sekretar bio na putu.“

Iako se zna da je Turska direktno bila umešana u sukob u Karabahu i dovozila plaćenike iz Sirije, predsednik Erdogan se nije obazirao na primedbe iz Pariza i Vašingtona jer je svestan da mu ne prete nikakve sankcije.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Putinov potpis garancija mira


Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je označilo potpis predsednika Rusije kao garanciju da je dogovor sa Jermenijom o miru u Nagorno-Karabahu nepromenjiv

"Uloga ruskog predsednika i njegov potpis u trilatelarnom sporazumu je veoma važan doprinos miru i garancija da se stvari neće vratiti na staro", saopštila je pres služba ministarstva spoljnih poslova.

O Putinovom intervjuu, u kojem je ruski predsednik govorio o završetku krize, ministarstvo spoljnih poslova je reklo da "Baku poštuje napore koje je ruska strana učinila da dođe do sporazuma u konfliktu između Jermenije i Azerbejdžana".

"Rusija je stalni član Saveta bezbednosti UN, država sa kojom se graničimo i sa kojom imamo istorijske veze. To objašnjava direktan ruski interes u jačanju sigurnostim stabilnosti i mira u oblasti južnog Kavkaza", navelo je ministarstvo spoljnih poslova.

U komentaru se navodi da Baku potpuno deli Putinov stav da je kraj krvoprolića veoma važno dostignuće u trilatelarnom sporazumu.

"Od početka sukoba azerbejdžanska strana je uvek slušala međunarodne apele na prekid vatre", dodaje se u komentaru.


izvor

[MOTORISTA]

5 opasnih posledica rata na Kavkazu - Sporazum je donet, ruski mirotvorci su stigli, ali zbog ovoga ceo svet još strepi
M.I.M. 18.11.2020.

Ruska mirotvorna misija u Nagorno-Karabahu, etnički jermenskom regionu u sporu sa Azerbejdžanom, objavila je mapu u kojoj iznosi detalje budućih operacija i razjašnjava mnoge teritorijalne nejasnoće u primirju koji su Jerevan i Baku objavili 10. novembra.

Sudeći prema mapi, situacija u regionu će se uglavnom vratiti na uslove koji su postojali pre prvog modernog rata između dve zemlje 1991. – Azerbejdžan će razmestiti artiljeriju na brdima kod grada Šuši, nekoliko kilometara od prestonice Nagorno-Karabaha Stepanakert, a sam region će suštinski biti odsečen od Jermenije, piše Meduza.io. Otvorena su i mnoga politička pitanja, ali i pitanje bezbednosti etničkih Jermena u regionu, s obzirom da će ruski mirotvorci biti tu prisutni svega pet godina. Postoji mogućnost produženja misije ukoliko se nijedna strana ne povuče sa spornih teritorija u sledeće četiri i po godine. Takođe, po prvi put u istoriji, Baku je dobio zemljani koridor do svoje zapadne enklave u Autonomnoj Republici Nahčivan.

NOVI TRILATERALNI SPORAZUM

Prema sporazumu, Jermenija će predati ne samo južne teritorije Nagorno-Karabaha (koje je Azerbjedžan ponovo zauzeo tokom šestonedeljnog rata), već i dva distrikta na severu koje nije izgubio u sukobima. Ta severna područja u Sovjetskom savezu nisu bila deo regiona, već su ih uzeli Jermeni 1993. Dotad su tu živeli etnički Azerbejdžanci, a poslednjih 25 godina su slabo naseljena. Jermenski Karabah i dalje postoji, ali su se granice radikalno smanjile a nigde se ne pominje politički status.

Kad je Rusija objavila da će razmestiti mirotvorce da patroliraju granicom regiona nije bilo jasno na koje se to granice misle, međutim prema mapi koju je objavila ruska misija trilateralni sporazum koristi se starim sovjetskim demarkacionim linijama, što znači da jermensko povlačenje nije tako drastično kako je moglo biti, navodi Meduza.io. Ipak, jermenski Karabah uspeo je da spase manje od trećine teritorije koju je kontrolisao pre septembra i to područje sada čuva oko 2.000 ruskih mirotvoraca.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je nakon objavljivanja sporazuma otkrio da Baku planira pozvati turske mirotvorce da učestvuju u primirju, iako je Kremlj prikazao daleko ograničeniju ulogu Ankare, navodeći da Turska šalje posmatrače a ne mirotvorce, koji će nadgledati poštovanje obustave vatre iz zajedničkog centra na azerbejdžanskoj teritoriji van Karabaha. I dalje dominantno naseljen etničkim Jermenima, samoproglašena republika Nagorno-Karabah nema zvanični status pod novim okvirom i gubi svoju granicu s Jermenijom, dok će se čitav distrikt Lačina od 1. decembra naći pod kontrolom Azerbejdžana. Ruski mirotvorci će čuvati koridor Lačin da sačuvaju povezanost Jermenije sa Nagorno-Karabahom a Baku je obećao da neće ometati saobraćanje ljudi na tom prolazu.

Azerbejdžan će tako efektivno dobiti teritoriju u Jermeniji, koridor do svoje zapadne enklave, AR Nahčivan koji deli mali deo granice sa Turskom, saveznikom Bakua, Rusi će čuvati koridor kroz Jermeniju, međutim ostaju neke krupne nejasnoće, evo o čemu se radi:

STATUS JERMENSKE TERITORIJE U KARABAHU

Nije poznato kako će nepriznata administracija samoproglašene republike Nagorno-Karabah nastaviti da funkcioniše kao proteklih četvrt veka. Sporazum ne kaže ništa o održavanju ili poništavanju operacija administracije a Jerevanu će biti daleko teže da podrži lokalnu vlast u Karabahu sad kad je region odvojen od Jermenije.

I budućnost armije Karabaha je pod znakom pitanja jer će Jermeniji biti teže da prebaci vojnu opremu preko teritorije koju politički kontroliše Baku.

HUMANITARNE BRIGE

Pre tri decenije etnički Azerbejdžanci su činili većinu populacije u područjima oko regiona Karabah, uključujući Šuši, koja se sada vraćaju pod kontrolu Bakua. Novi sporazum omogućava tim ljudima da se vrate u domove koje su napustili ali sudbina etničkih Azerbejdžanaca koji su se od tada naselili u te gradove je nerešena. Čak i Jermeni u granicama nepriznate republike Karabah mogli bi se naći pod pritiskom da odu.

Tokom šestonedeljnog rata, mnogi ljudi su pobegli iz Karabaha u Jermeniju, a malo je verovatno da će ih dolazak Rusa ohrabriti na povratak. Tu je azerbejdžanska vojska na brdima iznad Stepanakerta, žila kucavica koja je povezivala region sa Jermenijom je odsečena a niko ne zna da li će ruski vojnici biti tu za pet godina da zaštite stanovnike od novog napada. Uprkos formalnim uverenjima iz sporazuma, mnoge azerbejdžanske izbeglice takođe mogu odustati zbog neizvesnosti.

KULTURNA BAŠTINA

Rat je ugrozio lokacije poput manastira Dadivank i ruševina Tigranakerta u distriktima Karabaha koji će se sada vratiti Bakuu. Jermenija priznaje ta mesta kao važne ostatke kulturnog nasleđa i brine da će Azerbejdžan uništiti dokaze njihove duge istorije na tom mestu, što Baku poriče. Meduza.io navodi da satelitske fotografije ukazuju da su Azerbejdžanci uništili drevno jermensko groblje u Nahčivanu.

RUSKA MISIJA

Za četiri i po godina Azerbejdžan će moći da traži povlačenje ruske misije, što će mu omogućiti da nastavi sa svojim zvaničnim ciljem u regionu – “konačnim rešenjem za pitanje Karabaha”. Postoje naznake da Azerbejdžan planira da se drži dogovorenog i produži misiju na duže od pet godina. Alijev je rekao da je lično insistirao na zemljanom koridoru do Nahčivana, što nisu imali tri decenije. Izgradnja novog puta kroz koridor Lačin takođe ukazuje na moguće produženje roka. Novi prolaz će zaobilaziti Šuši za razliku od postojećeg koji ide obodom grada.

Moguće je i da se lideri zemalja trilateralnog sporazuma – osim Alijeva i ruski predsednik Vladimir Putin i turski Redžep Tajip Erdogan – predomisle oko Karabaha. Dok prođe pet godina, neki od njih bi mogli ostati bez vlasti, ukazuje Meduza.io.

TURSKA I RUSIJA

Otvoreno pomažući Azerbejdžanu u sukobu Turska je ojačala svoj uticaj na Kavkazu i regionu, pokazujući se kao efikasan, odlučni saveznik. Neki vojni stručnjaci navode da je Ankara demonstrirala izvodljivost “odmrzavanja” starog konflikta uz pomoć modernog oružja i taktika što bi moglo imati duboke posledice širom bivšeg Sovjetskog saveza.

Posledice šestonedeljnog rata takođe su pretnja ruskoj spoljnoj politici u regionu, gde je Kremlj zamrzao konflikte u zamenu za vojne baze i mirotvorne zone. S druge strane, zamrzavanje konflikta i razmeštanje mirotvoraca je tačno ono što je Moskva postigla novim sporazumom. Razmeštanjem mirovne misije Rusija je suštinski napravila vojnu bazu na azerbejdžanskom tlu.

Ukoliko ne dođe do radikalne promene, Kremlj će verovatno iskoristiti svaki delić uticaj koji ima nad Bakuom da zadrži svoju misiju u Karabahu dalje od dogovorenog roka. Uprkos bliskim vezama Azerbejdžana i Turske, potreba za dobrim odnosima s Rusijom je bila dovoljna da pritisne Baku da okonča ofanzivu na nekoliko kilometara od Stepanakerta.

Evropa i SAD mogle bi da sarađuju sa Rusijom kako bi konflikt ostao zamrznut, što bi sprečilo humanitarnu katastrofu među preostalim Jermenima u Karabahu. Francuska je već zatražila nastavak međunarodnih pregovora o status regiona.

Za pet godina, navodi Meduza.io, moguće je čak da Jermenija ponovo izgradi svoju vojsku zbog čega bi cena “finalnog rešenja” za Karabah postala preskupa za Baku.

Izvor: www.blic.rs

[Kubovac]

Francuski Senat će 25.11.2020. godine razmotriti predlog Rezolucije o priznanju Republike Arcah kao suverene države, jer je to jedini način da se osiguraju i garantuju prava i slobode građana Nagorno-Karabaha pred Turskom islamskom ekspanzijom.
Ovo je na twitteru postavio francuski senator Bruno Retailleau.

https://twitter.com/BrunoRetailleau/status/1329100530996703235