Sukobi u Nagorno-Karabahu

[MOTORISTA]

"Ja sam odgovoran za situaciju u Nagorno-Karabahu"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 26.11.2020.

Jerevan -- Jermenski premijer Nikola Pašinjan izjavio je danas da je on odgovoran za situaciju u Nagorno-Karabahu.

"Živimo u jako teškim vremenima, ali moramo preživeti i ova teška vremena i živeti sa posledicama", rekao je on na sastanku vlade i naglasio da kao premijer te zemlje preuzima punu odgovornost za situaciju koja je nastala u Nagorno-Karabahu, ali i da je odgovoran za budućnost zemlje, prenosi Tas s. Unutrašnja i spoljašnja stabilnost i bezbednost su apsolutni prioriteti, rekao je Pašinjan i dodao da jermenska vlada mora da analizira razvoj događaja i "iznese istinu pred narod".

Ruski predsednik Vladimir Putin, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikola Pašinjan potpisali su 9. novembra sporazum o potpunom prekidu vatre na teritoriji Nagorno-Karabaha počev od 10. novembra. Ruski lider rekao je da bi azerbejdžanske i jermenske snage zadržale položaje i da će ruske mirovne misije biti raspoređene u regionu. Prema mirovnom sporazumu, kontrola nekoliko okruga u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah preći će u ruke Azerbejdžanaca. Mirovni sporazum je izazvao proteste od strane opozicije u Jermeniji, koja zahteva ostavku premijera Pašinjanina.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Russian peacekeepers oversaw the transfer of Kalbajar district to the control of Azerbaijan as part of an agreement to end hostilities in Nagorno-Karabakh, as video released by the Russian Ministry of Defence on Thursday shows.

An Azerbaijani military convoy headed towards the Kalbajar region on Wednesday following a peace deal brokering the handover of the territory by Armenia.

[MOTORISTA]

Užas u Karabahu, vojnici Azerbejdžana uništavaju spomenike
Novosti online 26. 11. 2020.

Azerbejdžanska vojska ušla je juče u region Kelbadžar, još jednu od teritorija koju su jermenske snage ustupile Bakuu sporazumom o okončanju prekida vatre u Nagorno-Karabahu, a već danas društvenim mrežama kruže snimke vandalizama na tom prostoru.

https://twitter.com/301_AD/status/1331915067248488449

Naime, na snimcima se vide azerbejdžanski vojnici kako ruše spomenike na jermenskom groblju. Jermenija je Kelbadžar trebalo da preda Azerbejdžanu 15. novembra, ali se Baku složio da preuzimanje bude odloženo, nakon zahteva Jerevana.

Azerbejdžanski zvaničnici su saopštili da je pogoršanje vremenskih uslova otežalo povlačenje jermenske vojske i civila duž jedinog puta koji ovu planinsku regiju povezuje sa Jermenijom. Sa puta takođe moraju da budu uklonjene mine, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane. Sporazum o prekidu vatre sklopljen pre dve nedelje predviđa da Jermenija preda Azerbejdžanu kontrolu nad nekim teritorijama van granica Nagorno-Karabaha.

Agdamski region je bila prva teritorija koju je Jerevan predao Bakuu u toku prošle nedelje. Nakon potpisivanja primirja, neki Jermeni napustili su Kelbadžar nakon što su zapalili svoje kuće.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Francuska izdala Jermene, ništa od priznanja Arcaha
Novosti online 26. 11. 2020.

PARIZ ne priznaje samoproglašenu republiku Nagorno-Karabah, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Francuske.

- Senat je 25. novembra usvojio rezoluciju kojom se francuske vlasti pozivaju da priznaju samoproglašenu republiku Nagorno-Karabah. Tokom debate koja je prethodila glasanju, državni sekretar pri Ministarstvu inostranih poslova Žan Batist Lemuan podsetio je na stav francuske Vlade po ovom pitanju – Francuska ne priznaje samoproglašenu republiku Nagorno-Karabah - navodi se u saopštenju.

Podsetimo, danas je parlament Azerbejdžana usvojio izjavu u kojoj je predložio rukovodstvu da se obrati OEBS-u sa zahtevom da se Francuska izbaci iz Minske grupe za Karabah koja se nalazi u okviru ove organizacije i koja pokušava da reši problem ovog spornog područja.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Azerbaijan & Russia soldiers in talks in Kalbajar region

Azerbaijan and Russian soldiers were seen discussing something in a video being shared on social media platforms today. The video is from Kalbajar region which was taken over by Azerbaijan forces from Armenian forces yesterday. Some social media users are claiming that the video is from outside Dadivank Monastery in Kalbajar district and that Azerbaijan soldiers tried to take control of Dadivank monastery but Russian soldiers refused and sent them back. While some other users are rejecting this account and say that the video is simply about meeting between Russian and Azerbaijan soldiers in Kalbajar.

[MOTORISTA]

The peace agreement has signed. And Azerbaijan has reclaim back major of its territory. However, the region also left another uneasy rest exactly 'enemies' for Azerbaijan: the unexploded ordnance.

[Dreadnought]

Nagorno-Karabakh: After three decades, former residents return to find homes in ruins

Once the scene of fierce fighting between Armenia and Azerbaijan, the district of Fuzuli on the outskirts of Nagorno-Karabakh won by Azerbaijani forces lies deserted following a recent ceasefire deal brokered by Moscow.

[MOTORISTA]

Susret azera i jermena na granici
Novosti online 27. 11. 2020.

AZERBEJDžANSKE oružane snage su 27. novembra napustile područje jermenskog rudnika zlata Sotk u Nagorno-Karabahu. Prema prvim izveštajima i video zapisu, vojnici su tvrdili da grad Sotk i rudnik treba predati pod kontrolu Bakua, piše South Front.



Šef Sotka Hakob Avetijan rekao je da je azerbejdžanska vojska napustila teritoriju rudnika koji je nastavio sa radom. Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji konačno rešenje problema.

- Situacija je mirna, na teritoriji rudnika ima samo Jermena. Azerbejdžanci su došli juče, ponašali se smireno, nije bilo agresije. Mi čekamo odluku našeg rukovodstva, a oni svojeg - rekao je.

Sotk je najveći rudnik zlata u Jermeniji. Rezerve se procenjuju na više od 130 tona. Nalazi se na granici Jermenije i regije Karvačar (Kalbadžar), koji je prešao u ruke Bakua. Zamenik parlamenta Jermenije Babajan rekao je da je oko 80 vojnika Azerbejdžana ušlo na teritoriju rudnika. Šef Sotka je potvrdio da je vojska radnicima rudnika dala sat vremena da napuste teritoriju. Zamenik šefa Generalštaba Jermenije Tigran Hačatrijan komentarisao je:

- Po dogovoru, jermenske oružane snage morale su se povući iz Karvačara, što je i učinjeno.

Državna granica prolazi po sredini rudnika zlata

Rudnikom upravlja ruska kompanija.

- Upozorili smo Azerbejdžance na ovo, a takođe smo obavestili i Ruse o tome - rekao je Hačatrijan. Hačatrijan ne zna da li su azerbejdžanska vojska i predstavnici ruske kompanije postigli bilo kakav dogovor, ali je vojska napustila ovu teritoriju.



Jermenski premijer Nikol Pašinjan razgovarao je telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dva puta u kasne sate 26. novembra i rane sate 27. novembra.

- U poslednjih sat vremena imao sam dva telefonska razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Kamen temeljac razgovora bila su pitanja vezana za naselja u koridoru Lačin, nestala lica, akcije potrage, procesi razmene tela poginulih i zarobljenika, raspoređivanje i razgraničenje mirovnih snaga, kao i deblokada transportnih komunikacija u regionu. Takve diskusije se vode redovno, ponekad i nekoliko puta dnevno. Ne prijavljujemo uvek ove diskusije zbog njihove operativne prirode i učestalosti - rekao je Pašinjan. Kaže da često razgovara sa Putinom, ali ne prijavljuje to uvek.

Premijer Nikol Pašinjan sastao se 26. novembra sa rođacima zarobljenih, nestalih vojnika i civila, rekla je pres-sekretar premijera Mane Gevorgijan. Prema njenim rečima, premijer je saslušao njihove zahteve i izneo nove detalje u vezi sa tekućim radom. Učesnici sastanka složili su se da održavaju stalnu komunikaciju i da zajedno razgovaraju o napretku rada tokom redovnih sastanaka kako bi se osiguralo otkrivanje i povratak sunarodnika.

Ruski mirovnjaci nastavljaju svoje aktivnosti u Nagorno-Karabahu

Vojno osoblje Međunarodnog centra za uklanjanje mina ruskog Ministarstva odbrane nastavlja rad na inženjerskom izviđanju i uklanjanju mina u zoni odgovornosti ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu. Ukupno, tokom mirovne akcije u Nagorno-Karabahu, inženjerske jedinice su očistile više od dva hektara zemlje i oko tri kilometra puteva, pronašle i neutralizovale 144 eksplozivna predmeta. Mirni život se obnavlja u glavnom gradu Nagorno-Karabaha, Stepanakertu, uz pomoć ruskih mirovnih snaga. Do danas je snabdevanje grada električnom energijom i gasom obnovljeno za 95-97 procenata. Obnovljena je gradska trafostanica.

Vojno osoblje Međunarodnog centra za uklanjanje mina ruskog Ministarstva odbrane ispitalo je mesta popravki i restauracije na prisustvo eksplozivnih predmeta, uključujući zgrade dve škole u ​​kojima će se obrazovni proces nastaviti u bliskoj budućnosti. Ranije su obnovljeni javni prevoz i saobraćaj. Inženjerske i tehničke jedinice ruskog kontingenta mirovnih snaga nastavljaju da pomažu lokalnoj administraciji u raščišćavanju puteva i obnavljanju socijalne infrastrukture u gradu Stepanakert.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Soth Front ...

[MOTORISTA]

Loša procena sa kobnim posledicama - Kako je Jermenija napravila niz grešaka i ušla u rat u kojem nije imala šanse
M.V.A. 28.11.2020.

Osećaj vojne nadmoći je nestao, a osećaj izolovanosti postao je opipljiv. Ako bi mogle da se svedu na jedno, ovo bi ukratko bile posledice pogreše procene Jermenije kada je reč o ratu s Azerbejdžanom.

Nalik na pokeraša s lošim kartama, Jerevan je povećao uloge u okviru prilično providnog blefa, zbog koga je Baku na kraju odlučio da prihvati igru. Moskva nije spasla Jermeniju iz više razloga koje su u Jerevanu prevideli: prvo, Putin ne veruje premijeru Nikolu Pašinjanu i načinu na koji je došao na vlast i čini se da mu je drago što je ovaj dobio šamar u lice – možda se nada da će se u Jerevanu vratiti stari režim.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u avgustu prošle godine uklonio je ostatak proruskih snaga iz vlade i otvoreno se požalio Putinu zbog isporuke oružja Jermeniji. Putinova uzdržanost možda je posledica potrebe da održi pristojne odnose sa Azerbejdžanom kako bi barem donekle sačuvao uticaj na strateški najvažniju kavkasku državu. Jermensko rukovodstvo previdelo je činjenicu da uticaj Rusije, iako se zbog njega diže velika prašina, slabi u svetu i regionu. Zbog toga Rusija ne vidi naročitu korist od odlučnog mešanja u rat i očigledno pokušava da iskoristi sukob da ubaci ruske mirovne snage. Sve u svemu, Jermenija je mnogo usamljenija nego što bi se moglo zaključiti po njenoj retorici, piše "Nešnel interest". Dalje, jermensko rukovodstvo nije shvatilo da se sve više učvršćuje veza Južnog Kavkaza i Bliskog istoka, a pogotovo mesto Turske u regionu.

Počev od 2015. moćna nacionalistička snaga sve više jača unutar turske države i sve više diktira parametre turske spoljne politike. Predsednik Redžep Tajip Erdogan, za koga se pre može reći da je islamista, nego nacionalista, gurnut je u nacionalističkom pravcu, što je navelo Ankaru da prkosi Moskvi i u Siriji, i u Libiji. Činjenica da su turski dronovi nadmudrili rusku PVO odbranu barem kad je Libija u pitanju, trebalo je da ukaže na potrebu za većim oprezom. Uprkos jasnim znacima upozorenja, kao što je izjava Erdogana u februaru 2020. da je Karabah podjednako važan Turskoj kao i Azerbejdžanu, jermenski lideri nisu u potpunosti sagledali promenu stava Turske u sukobu, ocenjuje "Nešnel interest".

Na kraju, jermenski lideri prevideli su unutrašnje promene u Azerbejdžanu u novije vreme. Alijevu su ruke godinama bile vezane zbog oligarha koji su ga okruživali, ali u poslednjih nekoliko godina lider Azerbejdžana upustio se u sveobuhvatnu čistku kako bi državu učinio efikasnijom. Oslobodio se okova režima koji je preuzeo od oca pre 17 godina. Jeremensko rukovodstvo očigledno nije shvatilo da će se prodorniji stav Alijeva odraziti na najznačajniji problem Azerbejdžana, nerešeni sukob i zauzimanje azerbejdžanskih teritorija, iako je Aliev više puta nagovestio koliko ga takva situacija frustrira.

Zašto su jermenski lideri toliko pogrešno procenili situaciju?

Sada je jasno da premijer Nikol Pašinjan, koji nije imao političkog iskustva pre nego što je kao vođa uličnih protesta 2018. dospeo na vlast, nije bio svestan geopolitičkog značaja svoje zemlje i regiona. Osim toga, stalno ga je potkopavalo bivše jermensko rukovodstvo, koje je bilo povezano sa rukovodstvom u Karabahu i imalo privilegovanu poziciju u odnosima s Moskvom. Na taj način stvorena je veoma nestabilna situacija, u kojoj je Pašinjan nastojao da pobedi suparnike usvajajući sve tvrdokorniji nacionalistički stav kako bi konsolidovao vlast. Njegov poziv na ujedinjenje je, međutim, možda prvenstveno bio upućen rukovodstvu u Karabahu i trebalo je da učvrsti njegovu poziciju i među Jermenima tamo. Ako je tako, onda je grubo potcenio efekat koji će to imati u Bakuu.

Dve strane su potpisale prekid vatre, kojim je zapečaćena pobeda Azerbejdžana i istovremeno održan određeni nivo jermenske kontrole nad delovima Nagorno-Karabaha. Dugoročne štetne posledice činjenice da je Jermenija pogrešno procenila situaciju nije teško sagledati. Dok je deo štete fizičke prirode, još značajnije su psihičke posledice: osećaj vojne nadmoći Jeremenije sada je slomljen, a osećaj izolovanosti opipljiv. Sada bi trebalo da bude jasno da Jermenija može biti sigurna samo ako postigne trajan mir. Teško da će se Pašinjan izvući iz ovoga nepovređen i sve su glasniji pozivi za njegovu ostavku. Međutim, ostao on na vlasti ili ne, tek će se pokazati da li će Jermenija nešto naučiti iz neuspele pustolovine i ozbiljno se potruditi da postigne mir.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Karabah: Vratilo se više od 23.000 izbeglica, uz podršku ruskih mirovnjaka


Više od 2.400 izbeglica vratilo se u Stepanakert u Nagorno-Karabahu iz Jermenije u toku protekla 24 sata, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ukupno se do sada u Karabah vratilo 23.514 izbeglica.

Kako se navodi, ruski mirovnjaci i vojna policija su obezbeđivali prolazak kolone autobusa sa izbeglicama koje su se vraćale u Nagorno-Karabah sa teritorije Jermenije.

„Za bezbedan prolazak kolone autobusa preko kontakt-linije a u cilju povratka civila u svoje domove u Stepanakertu bili su zaduženi ruski vojnici“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

U međuvremenu, ombudsman za ljudska prava u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah Artak Beglarjan rekao je da su tela više od 400 jermenskih vojnika, poginulih tokom konflikta u regionu, prebačeni iz grada Šuša i drugih mesta.

izvor

[Dreadnought]

Azerbaijan shares images of Dadivank monastery in Kalbajar

Azerbaijan today shared images of Dadivank monastery in Kalbajar region. Azerbaijan forces took control of Kalbajar district on November 25. Armenia and Azerbaijan fought 44-day long war over Nagorno Karabakh territory, which ended on November 10 with a ceasefire agreement signed with the mediation of Russia. Before the entry of Azerbaijan forces in Kalbajar, Russian peacekeepers were seen guarding Dadivank monastery in Kalabjar which led to the speculation that the monastery could remain under the control of  Russian peacekeeprs. Today Azerbaijan officials shared a video of Dadivank monastery. Does it mean that the monastery has come under the control of Azerbaijan forces?

[MOTORISTA]

недеља, 29.11.2020.
Јелена Каваја

Азербејџан тражи изузеће Француске из преговора о Нагорно-Карабаху

Резолуција француског Сената о признању спорне енклаве обрадовала Јереван, а изнервирала Анкару и Баку

Тек што је утихнуло оружје у шестонедељном крвавом рату за Нагорно-Карабах, а Русија као посредник у споразуму нагласила да ће се статус те енклаве тек решавати у будућности, француски Сенат бацио је ове недеље „бомбу” у виду резолуције којом позива француске власти да признају њену независност. Иако је Министарство спољних послова истог дана, у среду, саопштило да Париз не признаје самопроглашену републику насељену Јерменима и да је не признаје чак ни Јерменија, потез горњег дома француског парламента изазвао је бес Азербејџана и његовог главног савезника Турске.

Парламент Азербејџана усвојио је у четвртак изјаву у којој предлаже руководству да од ОЕБС-а тражи да лиши Француску улоге медијатора у оквиру Минске групе за Нагорно-Карабах, која од 1992. у оквиру те организације покушава да реши проблем спорне енклаве. Она је по међународном праву део Азербејџана, али је дефакто под управом Јермена. Министарство спољних послова у Бакуу саопштило је да резолуција француског Сената, иако није правоснажна, доводи у питање репутацију Париза као неутралног медијатора, да је пристрасна и да представља провокацију, пренео је Ројтерс. Помоћник председника Азербејџана рекао је за Спутњик да резолуција француског Сената није ништа више од обичног листа папира који је усвојен у име уских политичких амбиција и представља грубо кршење међународног права. Поручио је да француска влада треба да усвоји изјаву која осуђује резолуцију и изражава подршку територијалном интегритету Азербејџана. Турска је оценила да је резолуција супротна међународном праву.

„То је пример одбацивања основних принципа међународног права, легитимитета и правичности зарад унутрашњих политичких интереса”, саопштило је Министарство спољних послова у Анкари, оценивши да резолуција јасно показује зашто Минска група, која би требало да буде непристрасна, до сада није решила питање Нагорно-Карабаха, пренео је турски „Хуријет”. Министар одбране Хулуси Акар рекао је за агенцију Анадолија да се још једном показало да је Француска део проблема, а не његовог решења.

Председавајући руског Комитета за спољне послове у Савету Федерације сенатор Константин Косачев рекао је за „РИА новости” да резолуција француског Сената остаје само препорука и да представља демонстрацију спремности Париза да прави грубе потезе у политици.

У Француској живи око пола милиона грађана јерменског порекла, а председник Емануел Макрон, који се у последњем сукобу држао неутрално, суочио се с критикама да није довољно помогао Јеревану. Минска група формирана је 1992. да посредује у решавању конфликта око Нагорно-Карабаха, а поред Француске, њоме председавају и САД и Русија. Међутим, Париз и САД су заобиђени у споразуму од 9. новембра, који су Баку и Јереван потписали уз посредовање Русије, а који и Турску формално уводи на територију Азербејџана кроз центре за надзор примирја. Територије на којима остају Јермени, а то је већи део Нагорно-Карабаха, као и коридор који енклаву повезује с Јерменијом, чуваће око 2.000 руских мировњака најмање пет година.

Јерменски премијер Никол Пашињан похвалио је резолуцију француског Сената као кључни први корак ка признању права народа Нагорно-Карабаха на отцепљење. Документ је, иначе, усвојен са 305 гласова сенатора, док је само један био против. Пашињан се суочава са жестоким оптужбама да је потписујући споразум издао Јермене, јер су Азербејџану остављене све територије које је у борбама освојио, али и неке које није освојио, а које су Јермени окупирали у рату за независност почетком деведесетих година прошлог века. Са њих се ових дана повлачи јерменско становништво, а враћају се Азери који су избегли пре скоро три деценије.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

„Mislili smo da ćemo se vratiti za nekoliko dana“: Mirovni sporazum za Karabah za neke znači izgnanstvo, a za neke povratak kući
M.V.A. 29.11.2020.

Pobeda Azerbejdžana nad Jermenijom u ratu za Nagorno-Karabah koji je trajao šest nedelja naterala je desetine hiljada Jermena da napuste region, ali je istovremeno omogućila oko 600.000 Azerbejdžanaca, izbeglih u ratu između dve post-sovjetske republike 1992. da se vrate kući.

Roditelji Jermenke Irine Safarjan (28) napustili su grad Hadrut, u južnom Karabahu, tek kada su azerbejdžanske snage prodrle do oboda naselja.

–Nadali smo se da ćemo se vratiti za tri-četiri dana, najviše nedelju dana – kaže Irina. Međutim, nakon što su ovog meseca okončane borbe oko južnokavkaskog regiona Nagorno-Karabah, Hadrut je dospeo pod kontrolu Azerbejdžana. –Niko nije pretpostavljao da zauvek napušta svoju zemlju i dom – kaže ona.

Trideset godina ranije, Azerbejdžanka Hagigat Hadžijeva (72) takođe je mislila da samo privremeno napušta rodni grad Šušu, nepunih 100 kilometara od Hadruta.

– Kada smo napustili Šušu, mislili smo da će se situacija smiriti i da ćemo se vratiti. Čak i nakon što su Jermeni okupirali grad, a moja porodica otišla u Baku, mislili smo da ćemo se brzo vratiti, ali to se nije desilo - kaže Hadžijeva.

Jermenka Irina Safarjan pripada „ratnoj generaciji“. I ona i sestra rođene su u skloništu pod zemljom u Hadrutu, gde je njihova majka provela veći deo rata za Nagorno-Karabah 1988-1992. Kad se rat završio, većina Azerbejdžanaca morala je da ode, a Irina je kao dete slušala priče o pobedi Jermena u borbi za Arcah (jermenski naziv za Nagorno-Karabah). U ratu za Nagorno-Karabah devedesetih godina eskalirali su nacionalistički osećaji koje je Sovjetski Savez decenijama držao pod kontrolom.

–Jermeni i Azerbejdžanci su zajedno živeli, ali nije bilo međusobnog poverenja. Imali smo komšije, možda i prijatelje, ali to nije bila koegzistencija zasnovana na poverenju - kaže Irina Safarjan.

Iz svog doma u Bakuu, prestonici Azerbejdžana, Hadžijeva je ispričala za „Gardijan“ kako su Jermeni u regionu protestovali pre raspada Sovjetskog Saveza.

–Pitala sam komšinicu Jermenku zašto protestuju, a ona je odgovorila da žele više pozorišta i bioskopa. Kasnije smo saznali da su tražili ujedinjenje s Jermenijom – kaže ona. Krajem osamdesetih godina, nasilje je eskaliralo i Jermenima iz Šuše naređeno je da odu.

–Prijateljski smo se rastali od jermenskih komšija. Čak smo ih kolima pratili do izlaska iz grada - kaže Hadžijeva. Mislila je da će tenzije vremenom popustiti. –Malo-pomalo, ljudi su počeli da koriste oružje, a posle nekoliko meseci i raketne sisteme - otkriva ona. –Jednog dana, Jermeni su raketom razneli bioskop ispred naše kuće. Posle toga smo odlučili da odemo. Postalo je suviše opasno za život - kaže Hadžijeva.

Dvadeset sedmog septembra ove godine, Irinu Safarjan probudile su eksplozije u blizini njenog stana u Stepanakertu, gde je radila za regionalnu vladu.

–Otvorila sam prozor i videla da raketiraju ceo grad – kaže ona. U Hadrutu su prvo gađali vojne objekte u blizini kuće njenih roditelja. Kaže da su oni šest nedelja su proveli u istom onom skloništu u kome su im se rodile ćerke.

–Bilo je dana kada uopšte nisu mogli da vide svetlo dana i udahnu svež vazduh. Bili su to veoma, veoma teški dani – kaže Irina.

Evekauisani su iz Hadruta sredinom oktobra, dva dana pre nego što je vojska Azerbejdžana ušla u grad.

-Ulicu u kojoj smo se igrale spalili su Azerbejdžanci. Ništa nije ostalo iz mog detinjstva. Ljudi koji dolaze odatle kažu da je sve spaljeno – kaže ona. Nekoliko dečaka s kojima se nekada igrala je među više od 1.170 ubijenih vojnika, pokazuju podaci jermenske vlade u Nagorno-Karabahu. Irinini roditelji su sada su kod svojih roditelja u Jerevanu.

–Samo životare. Razmišljamo šta da radimo – kaže ona.

Hadžijeva kaže da su ih neki ljudi u Azerbejdžanu svojevremeno optuživali što su napustili grad.

–Osećali smo se povređeno, poniženo i bilo nas je sramota što smo bili prisiljeni da odemo iz našeg grada – kaže ona. Njen unuk Sulejman (25) rođen je nakon što su izbegli, ali je rastao slušajući priče o njihovom životu u Šuši. Pomoću satelitskih mapa našao je njihovu kuću.

–Preživela je okupaciju. Stalno sam pratio neke Jermene iz Šuše na društvenim mrežama da vidim šta se događa u mom gradu.

Povratak u grad možda ipak neće biti tako jednostavan kao što je zamišljao.

-Moji prijatelji, posao, ceo moj život je u Bakuu. Ali stalno sam se pripremao za to da ću, kada se jednom vratim u Šušu, započeti život od nule – kaže on. Hadžijeva kaže da je već bila izgubila nadu da će se ikada vratiti.

– Satima sam plakala kad sam čula da je Šuša oslobođena. Nemoguće je iskazati rečima to osećanje. Poljubićemo zemlju kada se vratimo - kaže ona.

Na drugoj strani granice, u Jeremeniji, za izbeglice poput Irine Safarjan počelo je dugo čekanje na povratak kući.

–Imam osećaj da sam niko i ništa - kaže ona. –Ništa nije ostalo od svega za šta sam živela i za šta sam se borila. Pravila sam planove za velike projekte u Hadrutu i svako selo u Arcahu. Nemam za šta da se borim, niti za šta da živim.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

U Nagorno Karabah došla ekipa od 60 vojnih lekara
Novosti online 29. 11. 2020.

U STEPANAKERT je doputovalo više od 60 vojnih lekara iz Rusije, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

- Prvi medicinski odred za specijalnu namenu Istočnog vojnog okruga stigao je u prestonicu Nagorno Karabaha – Stepanakert radi pružanja pomoći lokalnom stanovništvu - navodi se u saopštenju.

Prvu jedinicu čine vojni hirurzi, anesteziolozi-reanimatolozi, terapeuti i epidemiolozi. Lekari su stigli iz Habarovska u Jerevan vojno-transportnim avionima Il-76, odakle su, uz pratnju ruskih mirotvoraca i vojne policije, krenuli u Karabah. Ministarstvo odbrane je saopštilo da ruski mirovnjaci pomažu lokalnoj administraciji da raščisti puteve i obnovi objekte socijalne infrastrukture u ovom području.

Izvor: www.novosti.rs