Adler
potporučnik
Offline
Posts: 2 160
|
|
« on: March 03, 2015, 09:12:27 pm » |
|
Исечак из одредаба Опште ратне службе из 1937. године (тач. 1775. до 1802.):
Задатак је речне флотиле да потпомаже делове сувоземне војске при кретању, извиђању и борби, кад за то има подесних речних токова. При наступању и отступању, она обезбеђује крила и бокове јединица, којима садејствује, отежава кретање непријатељу поред реке дејством у његов бок и позадину, одржава везу између делова сопствених јединица, које оперишу по обема обалама реке, а исто тако обезбеђујесигурност саобраћаја позади фронта. У операцијама око река она потпомаже прелаз сопствених трупа, а непријатељу спречава прелаз преко река. Поред овога, речна флотила обезбеђује у нашим водама слободну пловидбу сопствене речне флоте, а пречава непријатељу пловидбу уништавајући му његова пловна средства; чисти пловне реке од разноврсних препрека постављених од стране непријатеља у циљу спречавања наше пловидбе и поставља препреке непријатељу.
Речна флотила има у свом саставу: - убојне пловне јединице: мониторе, речне ведете, евентуално и јединице за постављање мина и речних запрека; - помоћне ловне јединице: бродове, реморкере и шлепове из састава речне флоте; и - део ваздухопловства за извиђање и за осматрање гађања артилерије.
Најмоћније средство речне флотиле су монитори, снабдевени ватреним наоружањем за дејство против циљева на води, земљи и у ваздуху. Монитори располажу артилеријом средњег и малог калибра, са великом брзином гађања и моћним дејством, и митрађезима. Обзиром на особине наоружања и пловног материјала, они су способнији виде да дејствују снажном ватром за краће време, него да издрже под дејством непријатељске артилерије. Стога исти воде борбу тако, да у што краћем времену развију што јаче дејство своје артилерије и да се за што краће време, благодарећи својој покретљивости, извуку из додира. Најбоље се заштићују променом положаја, камуфлирањем, нарочитим бојадисањем и дејством вештачке магле.
Због релативно слабијег наоружања са специјалним противавионским оруђем, јединице речне флотиле када су на сидришту на окупу, теже издржавају нападевећих ваздушних снага, и ако представљају у ствари само мале мете за бомбардовање из ваздуха. У покрету, поред заштите активним сретствима, којима располажу за одбрану од напада из ваздуха, непријатељско дејство смањује се и могућношћу брзог маневра.
Дејство монитора није велико против трупа, које располажу артилеријом способном да их ефикасно туче и које остану хладнокрвне и у својим заклонима. Једино брзометни дугачки топови средњег калибра па на више, а који гађају специјалним зрнима - панцирним гранатама способни су да туку мониторе са циљем уништавања. Зрна хаубица лаког и средњег калибра немају довољно пробојне снаге према оклопу монитора, сем тога хаубица може да туче мониторе само када су везани уз обалу или леже на сидру.
Нарочито ефикасно дејство противу монитора може бити речна мина. За време пловидбе у простору зараженом минама пловне јединице флотиле, изложене су великој опасности. За одбрану од мина треба предузети све прописане мере. Наилазак флотиле на мине ће у знатној мери успорити њено наступање, нарочито узводно, ако противник заузима узводни положај.
При употреби речне флотиле треба водити рачуна о особинама њених пловних јединица, о великом домету њеног наоружања и јаком дејству њених зрна. Брзина кретања монитора износи при узводној вожњи до 17 км, а при низводној вожњи до 25 км на час; реон дејства је око 100 часова. Код економске брзине 12/18 км на час. Речне ведете врше за састав монитора (или поједине мониторе) извиђање непосредне обалне црте и пловног корита реке. Оне надаље врше службу обезбеђења за саставе монитора и јединице минарских састава, у борби, и на месту. Најпосле служе и за одржавање веза између монитора и делова војске, којима ови кооперишу. Речне ведете су мањи моторни чамци велике брзине; наоружани сса топом малог калибра и митраљезом. Имају радиостаницу и рефлекторе. Осетљиви делови чамца заштићени су од пушчаног метка. Јединице састава минарског и баражног одреда јесу: моторни чамци-грагери, разне јединице за полагање и дизање мина, шлепови и чамци на весла. Моторни чамци - драгери - имају задатак, да траже и отстрањују или поништавају, заједно са чамцима на весла, помоћу нарочитих справа и уређаја, мине усидрене у реци или слободно пливајуће са струјом. Ови су моторни чамци мањих димензија и средње брзине. Наоружани су у сврху одбране митраљезом. Заштићени су посредно тиме, што су врло мала мета и врло покретни. Јединице за полагање и дизање мина су обични речни реморкери и шлепови, нарочито удешени и снабдевени потребним уређајима за тај рад. Реморкери су наоружани за одбрану са 1-2 митраљеза. Имају радиостаницу и рефлекторе. Тактичка подела пловних јединица речне флотиле је следећа: основна тактичка убојна јединица је монитор; два монитора формирају се у тактички и оперативни састав "група монитора", старији командант монитора уједно је командант групе; две групе монитора, кад се ставе под нарочиту заједничку оперативну команду, сачињавају тактички састав "дивизија монитора"; речне ведете формирају се у тактички састав "група речних ведета", од три ведете свака; свакој групи монитора додељује се и подређује једна група речних ведета; у изложеном тактичком саставу "дивизији монитора" формирају се две или више група речних ведета у "дивизију речних ведета"; јединице састава "минарског и баражног одреда" формирају се у "групе минарских јединица"; свака се састоји од више моторних чамаца - драгера -; надаљ од више бродова и шлепова за полагање и дизање мина и других баража, као и чамаца "на весла"; свакој групи монитора додељује се и подређује 1 група минарских јединица.
Да би се речна флитила употребила до крајње моћи њеног дејства, командант јединице, коме буде додељена речна флотила, мора водити рачуна о њеном снабдевању горивом и осталим материјалом. Како то снабдевање има да врши командант речне флотиле, то је дужност команданта јединице, коме је речна флотила додељена, да команданта речне флотиле благовремено и тачно обавештава о птестојећим задацима речне флотиле, како би могао организовати снабдевање исте. Слагалишта за снабдевање речне флотиле постављају се обично на 20-30 км позади пловних јединица.
Речна флотила се начелно придаје армијама и већим оперативним телима за време извођења операција. Мањим деловима речна флотила се не придаје, јер је воема осетљива, а замена њених пловних јединица веома тешка.
Командант јединице, којој је речна флотила придата, даје задатак речној флотили, акоманданту флотиле оставља слободу најцелисходнијег начина извршења добивеног задатка.
|