PALUBA

Slovenija dobija "besplatno" sedam vozila MRAP (viškovi iz Afganistana). Prevoz će biti oko 360.000 Eura, otprilike toliko i PDV. Postavlja se pitanje, triba li Slovenija ovakav tip vozila. Juće, u Dnevniku TV Slovenija, rećeno je da če ih upotrebljavat ekipa za uništavanje eksplozivnih napava.....

PS: Donje tekstove sam podebljao ja!

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Ameriški presežni oklepniki MRAP tudi za Slovenijo

Ali: zakaj rabimo sedem protiminsko in proti-IED zaščitenih vozil MRAP?

Po poročanju RTVSLO bo Slovenija od ZDA v dar dobila 7 oklepnih vozil s protiminsko zaščito (MRAP) cougar cat II JERRV (6×6), ki jih je Ameriška vojska uporabljala v Afganistanu. Za njihovo dobavo (prevoz in davek) bo Slovenija odštela dobrih 700.000 evrov…

Kdo je odobril nabavo sedmih oklepnikov MRAP (Mine Resistant Ambush Protected) cougar cat II JERRV (6×6) za Slovensko vojsko, ostaja vprašanje. Dvomimo, da sedanja sestava vlade. Dejstvo je, da so – po mnenju naših izvedencev  za oklepno orožje – ta vozila  za našo vojsko – predvsem pa za obrambo – omejeno uporabna. Na videz zastonj dobava (končni stroški niso znani) – prevoz teh v Afganistanu rabljenih vozil je ocenjen na približno 360.00  evrov – ob tem pa  še skoraj dodatnih toliko za DDV (ki si ga prestavimo iz levega žepa v desni žep istih hlač), vprašljiva pa je tudi iztrošenost teh vozil, predvsem pa »raztegovanje« logistike za vzdrževanje novih tipov motorjev in menjalnikov, katerih servisi so v Avstriji in Nemčiji. Morda gre, tako razmišljajo nekateri, ki so tem poslom blizu, tudi za uslugo Slovenije ZDA, kajti stroški prevoza padejo na nas, Američani pa se tega stroška znebijo… Na videz pa nam delajo pri tem poslu uslugo ZDA. Vozil tipa MRAP je na voljo več kot 15.000, večino jih bodo pokupile zalivske države, medtem ko se jih evropske otepajo na vse načine otepajo…, Hrvaška pa jih je pred nedavnim dobila 212, o tem pa smo več pisali v spodnjih sorodnih novicah.

Oklepniki MRAP so bili izdelani in namenjeni za vojskovanje v precej drugačnih razmerah in potrebah, kot so denimo za obrambo Slovenije. Gre za tipična specializirana vozila, »otroke« asimetričnega vojskovanja (s katerimi Američani po zaključku afganistanske mirovne misije nimajo kaj početi), ko se šibkejša stran z vsemi sredstvi upira in napada močnejšo stran: z minami, improviziranimi eksplozivnimi sredstvi ipd…, čemur so prilagodili vozila MRAP (Mine-Resistant Ambush Protected). Zelo sporna točka je namreč višina teh vozil in posledično izjemno visoko težišče, kar je še posebej neugodno za naš teren: vozila so delana izključno za ravne in utrjene ceste, nikakor pa ne za pretežno planinsko državo… in na misije v tujino menda Slovenska vojska ne gre več!

Minsko obstojna, zaščitena pred napadi iz zase, bi nekako označili vozila MRAP (Mine-Resistant Ambush Protected) imajo svoj izvor v sedemdesetih letih,ko je še obstajala danes večini že ne(po)znana afriška država Rodezija, katere takratni beli oblastniki (manjšina) so se bojevali proti večini. To se je dogajalo v sedemdesetih letih prejšnjega stoletja. Dobre rodezijske izkušnje z uporabo teh vozil so potem povzeli Južnoafričani z enakimi problemi. Južnoafriško podjetje je potem razvilo in izdelalo oklepno bojno vozilo casspir, slednje pa je navdihnilo Američane in njihov program MRAP. V obdobju od 2007 do 2012 so Američani nad 13.000 teh vozil uporabljali v vojnah v Iraku in Afganistanu.

Značilnost tega oklepnika je t.i. dno vozila V oblike, ki odbija – usmerja eksplozijo minskih in drugih (improviziranih) eksplozivnih sredstev vstran. Ta vozila tehtajo me 14 in 18 t, njihova cena pa se giblje, odvisno od ob oborožitve in stopnje zaščite ter opremljenosti, med pol in milijonom dolarjev (pa tudi več).

Konkretno vozilo MRAP cougar je zasnovala britansko-ameriška konstruktorska ekipa v letu 2004 za potrebe Korpusa mornariške pehote ZDA. Proizvaja jih General Dynamics Land Systems. Do leta 2012 so ZDA za nabavo skupaj 27.000 vozil MRAP porabile 50 milijard dolarjev. Zaradi tako visoke cene je bil celoten program MPRAP deležen velikih kritik, vozilom pa očitajo še logistične probleme za uporabo v prihodnosti, veliko porabo goriva, visoko težišče, pa pomanjkljivosti za naloge bojevanja proti vstajniškim skupinam…

Pripravil: B. Knific, foto: US Army, Military Photos

Darovanom konju se ne gleda u zube, u ovom slučaju vidim da mu "popravak zubiju" dođe više od pola miljona eura, no opet vjerujem da će ova vozila naći svoju svrhu, 7 komada nije preveliki broj.

7 komada je dovoljno za raznorazne misije (Kosovo), za koje su po mom bolja opcija od valuka.

Па сад испада да су Американци блесави и да су оваква возила користили по Авганистани без везе. Па вљада је Авганистан пример за неуређене цесте, брдско-планисни терен. Ако су ова возила била корисна тамо, не вдим разлога да то не буде и овде. Па нису та возила за трке па да им ниско тежиште буде приумарно.

Gdje baš brojka 7. Što nisu zaokružili na 10. ???

Najbolji je posao za darodavca. Biti ce potrebe za gumama, rez. dijelovima, bas takvim i takvim uljima......  A, zar je bilo alternative za daroprimca?

Vrlo cijenim tvoje priloge, no, dali misliš, da je teren u Afganistanu sličan onom u Sloveniji. Jeste brdsko-planinski, ali ipak puno različitiji. Kod nas je već za hamere (širina) problem na većini planinsko-šumskih puteljaka. Ma i sam znaš, ni Srbija nije puno drukčija. Ja ne kažem, da vozila nije trebalo uzeti (iako će biti veliki troškovi), no, mislim da u Sloveniji nema, neće ih ni biti, tako minski opasnih terena gdje bi mogli upotrebljavat ova vozila. Za misije van Slovenije, to može.

Mislim, da i za logistiku neće biti problema, iako se pojavljuju ideje o smanjivanju vojske na 5.000 ljudi (ozbiljna razmišljanja).

Naravno da se Slovenija i Avganistan razlikuju. U Avganistanu je stanje puteva po svim pitanjima znatno lošije. I ta vozila su valjala. Cenim da navedeni argument nije dobar. Uostalom, nisu Amerikanci ta vozila dali Sloveniji da ih koristi po Sloveniji, već kada budu išli izvan Slovenije, na manje bezbedna područja.

Vidim da se u tekstu pominje trošak PDVa. Pošto se vozila dobijaju za vojsku, zar se za "poslove odbrane" u Sloveniji plaća PDV? Mislim da se u Srbiji ne plaća, tj. ako ga i plate, on podleže vraćanju. Ako se plaća, onda ispada da država naplaćuje nešto sama sebi.

Ispada tako, a tako I jest. Samo da se ne troši toliko za vojsku. Od jednog Eura za nabavku materiala 22 cent vraćaš državi.

Plaća se. Po onoj staroj: iz lijevog u desni džep! Vojska plaća i cestarinu......

Placen je PDV i u Srbiji za remont migova 29.

Isto je i u RH; za MRAP-ovee, radare....a sto je najgore i za doniranu medicinsku opremu nasih iseljenika. Pouzdano znam da su skupi medicinski uredjaji skupljali prasinu na carinu jer Min. zdravlja nije imao sredstava.
Neka zivi birokracija.....

Jel` za PDV, ili za šta?

Ozbiljno pitanje... u Srbiji su isporuke za vojsku... državu, oslobođene od PDV, a donacije podležu povraćaju (tj. prvo se plati, pa se onda vrati). Da li je tako? Ne bavim se tom granom prava, pa ne znam.

Rijec je o PDV-u (za sada 25%).

Србија је платила ПДВ, наравно, јер је ремонт обављан У Русији. Није ПДВ плаћен у Србији, већ је Србија платила ПДВ у Русији. И није ПДВ платила Војска Србије, већ Република Србија. Можда ово није право место за ово питање, али питање јесте право!

Iako je izvan teme da i ja nešto kažem. PDV se plaća na promet robom i uslugama.  Kada se plati u nekim slučajevima (definisanim zakonom) postoji i pravo na povraćaj. Na primer, postoji pravo na povraćaj PDV-a ako firma nabavlja neko sredstvo koje spada u kategoriju "osnovnih sredstava za rad" (dakle, onih sa kojim se ostvaruje rad zbog koga koji je firma osnovana - mašine, alati, vozila,  ili je u funkciji rada - kao na primer radno-zaštitna odeća). U svakom slučaju, prvo se mora platiti, a potom podneti zahtev za povraćaj. Koliko ja znam u ovom slučaju će Vojska  imati pravo na povraćaj PDV-a jer su ova vozila iz kategorije "osnovnih sredstava" (služe za obavljanje osnovne delatnosti). Plaćanje PDV-a na svaki promet je opravdano smišljeno jer se sa unapred datim oslobađanjem najviše "muvalo".

Kada se u inostrantsvu plaćanje PDV-a on se plaća prema tamošnjim zakonima. I to ulazi u cenu (to se naglasi) i onaj ko nabavlja robu ili uslugu to mora da predvidi. U principu, kod uvoza stvari (robe) nema duplog PDV-a (i tamo i ovde). Skoro sve evropske zemlje imaju PDV (što je u suštini samo jedan oblik poreza, tako se i zove "porez na dodatnu vrednost"). U SAD toga nema. Tamo se porez drugačije obračunava.

Vojna vozila sa oznakom na registarskim tablicama SV ne plačaju cestarine na avtocestama.

Tako je, ja sam dosta vozio vozila SV ali sa civilnim tablicama. Zaboravio -godine! :zid