Како нису успевали да нахране свој народ? Хране је било. За нешто се чекао ред, а за нешто није. 80-тих је био проблем због рата у Афганистану који је црпео доста средстава. 70-тих није било глади, као ни 60-тих.
Није било глади, али је избор хране у радњама чак и за наше тадашње услове био изузетно сиромашан. Моја ташта је прву шницлу у животу појела 1992. године, јер је тадашњи зет почео да ради у IBMу. До тада су се чекали редови да би се купила кобасица., а кобасица и шницла две су различите ствари, зар не. Понекад би се, о празницима, у углу замрзивача у радњи појавила гомилица нечег сивкастог - месо. Много сам писао о условима живота у СССРу, позивајући се на приче сопствене тазбине. Слали су човка у космос, правили најбоље авионе и тенкове, али су руске жене цео живот прале веш "на руке", или у оним машинама - муљачама, које смо ми избацили још средином 70их. Нису знали за фотокопирање, за селотејп, за фломастере, нису гледали "Казабланку", "Бал на води" и да не помињем даље.