Znameniti ljudi koji nas povezuju

[kiska]

lijepih misli je napisano...a o tome da nas ništa više spojit neće da se razmišljat, ali prilično je realno da se "spojimo" u neku vrstu zajednice u budućnosti, sviđalo se to nekome ili ne! A nas sigurno nitko neće ništa pitat....
određene izdavačke kuće već(ponovno) imaju iste knjige za tržište R.H., Srbije i BiH....samo primjer

Šta god mi mislili nas više stvari povezuje nego razdvaja, a ne moramo zato biti u istoj državi, ali se, brate, moramo prestat nadjebavat...pozz.

[dzumba]

Da u ovoj temi podsetim da se na jučerašnjeg dana navršilo 200 godina od rođenja jednog velikog Hrvata koga svi Srbi smatraju znamenitim Srbinom. Radi se o Josifu (Josipu) Pančiću,  naučniku i biologu svetskog glasa, pioniru srpske nauke. Rođen je 17. aprila 1814.godine u selu Ugrini kod Bribira u Hrvatskoj. Kao zreo čovek, svršeni lekar, došao je u Srbiju (1846.godine) gde je ostavio neizbrisiv trag lekara, biologa, naučnika, osnovača geologije i zoologije, ali i osnivača važnih naučnih institucija - Prirodnjačkog muzeja, Univerziteta u Beogradu, Geološkog zavoda i Srpske akademije nauka. Najpoznatije njegovo otkriće je "Pančićeva omorika", endemska vrsta četinara koja raste na planini Tari i Zvezdi u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni. Kako je zabeleženo, tokom svog plodnog naučnog delovanja, otkrio je više od dvesta biljnih i životinjskih grupa. Bio je i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije (današnje Srpske akademije nauka i umetnosti)

Po njemu se najviši vrh planine Kopaonik naziva Pančićev vrh. Više državnih ustanova u Srbiji, pre svega škola (osnovnih i srednjih) nosi njegovo ime. Na primer, tako se zovu gimnazija u Bajnoj Bašti, Poljoprivredna škola u Pančevu, Poljoprivredno-šumarska škola u Surdulici, osnovna škola na Banovom Brdu(Beograd), Osnovna škola u Baljevcu (Raška), osnovna škola u Orašcu,  Institut za proučavanje lekovitog bilja dr Josif Pančić i dr.

Umro je 25. februara 1888.godine. Njegovi zemni ostaci počivaju u skromnom mauzoleju na najvišem vrhu Kopaonika gde su preneti 1951.godine.

 

[jadran2]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[brodarski]

Pančić je biolog svjetskog glasa koji je napravio karijeru u Srbiji. Izabrao je  novu otadžbinu a stari kraj batalio. Nije baš dobar primjer za uspostavu mostova.

[Rade]

A-U monarhija najverovatnije nije imala razumevaja za njega pa je došao u Srbiju.

[švercer011]

Kume moj do prije par dana nisam ni znao koliko gostionica u okolici ima večeri turbi folka. Dolaze estradne umjetnice iz Bosne i Srbije. Prate ih gorile, a mlađarija plaća da bi čula najnovije umjetničku glazbu. Nema više ' Kafu mi draga ispeci '' i '' Sjećaš li se one šljive ranke ''. Sama sintetika i gologuze mace tipa Dara bubamara. Sad nas to spaja. Takva su vrimena. Nikome nisu mrski euri odakle god dolazili.

Tek sam sad video ovu temu,Brodarski ti nemozes ni da zamislis koliko klinaca iz Hrvatske dolazi u Beograd vikendom da bi videli sta je pravi nocni zivot nekazem da u Hr nema nocnog zivota za Zagreb znam da se gasi oko 1 po ponoci ovde je 24 h pun gas,sledeceg meseca mi dolaze neki drugari iz Siska i Zagreba,prvo sto su me pitali u vezi Beograda je bilo vezano za splavove  

[lovac]

Anegdota životna:

Pre 6-7 godina moj sin se sa još jednim drugom uputio u Zagreb, kod jednog rođenog zagrebčanina - momka sa kojim su imali kontakt preko neta, jer su im interesne sfere veoma slične, pa da se upoznaju i da eventualno prošire saradnju.
Konkretno, radi se o dizajn zoni - veoma aktivnom i uspešnom forumu svojevremeno. 

Kad su se sreli, momak (zagrebčanin) im je priznao da je jako uzbuđen jer ''prvi put u životi vidi prave srbe''. 
Posle ja taj zagrebčanin bio u Beogradu - pa je priznao da i u Bgd žive isti ljudi kao ZG, samo su zagrebčani malo lepši (u proseku).
 
Momci su rođeni sredinom osamdesetih prošlog veka.

Mislim da se ova anegdota iz običnog života sasvim dobro uklapa u prethodne tekstove.

[JASON]

Антун и Анка: љубав која је променила историју Срба

За време службовања у Београду, Антун Михановић, аустријски конзул, често је посећивао посела, која је организовала Томанија Обреновић у својој кући на Теразијама. Tоком тих посела, Анка, 16-годишња ћерка Томаније и господар Јеврема, заљубила се у стаситог и речитог господина Антуна. И Антун се заљубио у лепу и паметну Анку, која је умела красно ударати у тамбур и фортепјано. Требало је да се узму, но није им било суђено. Књаз Милош покуди младожењу код бечког двора, те овај буде опозван из Србије.
Јеврем, љут на свог брата, створио је противничку странку у самој кући Обреновића, одакле су и потекли уставобранитељи. Наизглед безначајан породични сукоб утицао је на даљу историју Срба и долазак Александра Черног на власт.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Антун, надахнут сећањем на велику љубав, у част Анкине лепоте, младости и отмености, испевао је сонет Виђење и 1840. године песму Камена дјева, која је била компонована и као врло популарна песма, певала се по целој Србији у 19. веку.