Zanimljivosti

[dzumba]

Па наравно да није битно утицала на продуктивност, бар не на целину привреде. Сложенија техника тражи образованију радну снагу. А да ли је и радна снага, то јест корисници, постала образованија у просеку. По мом суду не баш.

Компјутерски програми нису баш тако једноствани.  Потребан је "посебан мајстор" и то скуп. А обично на почетку то баш и не ради како се желело. Проблем је и тај што обично коринсици не знају елементарне ствари из програмирања, односно пројектовања програма (како настаје алгоритам). Зато се кључни део ("како нешто треба да ради") препушта софтверашима који су недовољно стручни за то "како програм треба да ради". Они су стручни да алгоритам претворе и софтвер. У изради алгоритма треба да непосредно раде они који користе програме.

Сетимо се само пројекта "канцеларија без папира". Од како су увели рачунаре, копире и штампаче никада више папира није било по канцеларијама. Свако штампа и што му треба и што му не треба. Администрација тражи копију овога, те копију онага. А који ће им андарак копија тога не зна нико. Зато је администрација поскупела.

Увели "чиповане" личне карте, а да их добијеш чекаш, губиш време, ем ти скупље дође, ем ништа ти практично не значи.

Узмимо за пример и тзв. "елктронску књигу". Шта је згодније за листање, посебно када брзо треба наћи неки део књиге и прочитати, електронска или обична "папирна књига"? Обична "папирна". Очас посла нађем то што ми треба. Код елктронске ако не знам тачно страницу остаје да "терам" полако, страну по страну док не видим оно што ми треба. Она је згодна када тражим неку реч. Укуцам је у претраживач и нађем је. Згодна је и да се упамти или "мазне" на Интернету.

А тек мобини телефони. 80% корисника не користи ни 50% онога што они објективни нуде. Не треба им. Само им се тако узима време потребан за продуктиви рад и новац.

Ипак, није све тако црно. Да нема рачунара, Интернета и тако-тога, не би било Палубе

[Bozo13]

Po mom je največi problem ne u PC nego u organizaciji. Radni proces firme, trebao bi da podržava program te da se prilagodi njemu, a ne kao što obično biva, da SW (program) diktira radni proces u firmi. Zato i teško koji SW zaživi kao što bi trebao.

LPB

[Kuzma®]

Pa i nije dosao do nekog posebnog zakljucka. Da je otisao u MUP ili neku drugu drzavnu instituciju dosao bi do zakljucka da je produktivnost pala.
Ranije ne bese kompijutera ali ni redova ispred saltera. Sada imamo kompijutere koji navodno olaksavaju i ubrzavaju posao ali i redove od rane zore.
Licna karta, saobracajna dozvola, vozacka dozvola su se cekali maksimalno 1-2 dana (najcesce je bilo gotovo istog dana kao naprimer saobracajna dozvola) a danas saobracajnu dozvolu moras da cekas  po mesec dana a do tada nemas pravo da ides nigde izvan zemlje posto izdaju neki papiric kao zamenu za dozvolu.
Kolika je to produktivnost?

[MOTORISTA]

Sudija iz države Mičigen u SAD Rejdmond Voet kaznio je sam sebe sa 25 dolara zbog nepoštovanja suda, jer mu je u sudnici zazvonio njegov mobilni telefon.

Voet je veoma strog kada su u pitanju uredjaji poput mobilnih telefona, jer smatra da oni ometaju sudjenje, prenosi AP.


"I sudije su ljudi i nisu iznad pravila, prekršio sam pravilo i morao sam to da platim", rekao je Voet.

[micha]

   Računari i jesu jako dobro sredstvo, ali za dangubu ili razonodu. Neke veće koristi od njih nikada nije ni bilo osim što su se gazde i rukovodioci davnih 80-tih nadmetali ko će pre da ih uvede,a sve to prestiža radi. Da li ste čuli za neko nedavno sprovedeno istraživanje o produktivnosti i rentabilnosti uvođenja računara? Njihova dominacija se ne dovodi u pitanje a da li je tako zaista u praksi niko ne zna pouzdano. Ono što kao krajnji efekat vidimo su redovi pred šalterima banaka i državnih institucija kakvih ranije nije bilo. Danas se više niko ne seća 70-tih kada se plata podizala u koverti 1. u mesecu na šalteru računovodstva firme u kojoj si zaposlen! U kešu, na vreme i tačno u paru. Sada moraš da budeš mag elektronike da bi podigao svoju crkavicu sa bankomata ili da treniraš jogu u redu sa korisnicima socijalne, materijalne, invalidske i ko zna koje ne pomoći ili penzije. Najmanje je zaposlenih, sa tendencijom smanjivanja njihovog broja.

   A tek vađenje ličnih dokumenata, sa biometrijskim podacima ili bez, je poduhvat koji se planira poput neželjene operacije koja je neophodna da bi produžili svoj život. Čekanja su pošteđeni samo oni sa jakim vezama...

   Ubacivanje računara i mikrokontrolera u sve i svašta je naše uređaje učinila, nazovi pametnim ali u isto vreme nije učinila pametnim i nas kao krejnje korisnike koji koristimo samo osnovne funkcije uređaja uplašeni da nešto ne pokvarimo ako puno podešavamo i programiramo. Ne daj bože ako neki od novih uređaja pobrljavi! Jedino odlazak u ovlašćeni servis, koji je najčešće u većim gradovima a retko u provinciji, uz duže čekanje na garantovani servisni rok može novajliju učiniti nama ponovo dostupnim.

   O uvođenju kompjutera u automobile bih mogao da napišem nekoliko strana neprijatnih iskustava, uglavnom od poznanika ili prijatelja pošto još uvek vozim auto sa karburatorom. Jedina vidljiva svrha je da kupac ne može sam da popravlja auto već da je primoran da ga vozi u ovlašćeni servis koji guli kožu sa leđa. Niti su novi motori izdržljiviji i dugotrajniji od klasičnih, niti troše toliko manje goriva koliko proizvođač tvrdi, niti je navedena snaga jednaka deklarisanoj, a cene servisa su paprene...

   Sve u svemu, u globalnom selu pod budnim okom Velikog Brata zaposleni čovek mora da radi da bi plaćao račune za nešto što nije ni kupio niti je toliko koštalo kada su se pogađali..

[Trifko]

Sve zavisi od posla do posla gdje se taj isti računar upotrebljuje, u računovdstvu, knjigovodstvu je unaprijedio dosta i ubrzao sam rad. E sad na nekim drugim mjestima nije ni malo čak šta više usporilo je  sam proces kao recimo na ličnim dokumentima gdje veliki problem pravi i sama infrastruktura koja je očajne bar kod nas, a drua stvar je ljudi koji sami rade na tim računarima. Evo primejra u BiH je prije par godina se počelo sa izdavanjem novih ličnih dokumenat i da bi dobio te nove dokumente moraš otici kod tete na šalter koja nabada na tastaturu ko da kuca na pisaću mašinu iz 1888.godine, ali nije ona kriva neg njeni šefovi koji su je povukli sa nekog drugog posla poslali na dvodnevni kurs i bazili za šalter a teta prije toga nije pošteno vidjela računar, a kamo li ga koristila...

[Vladimir Ivanović]

Ko što kaže Trifko. Odem ja u CIPS po ličnu kartu, a tamo od šest računara radi jedan, a ostali zaglavili. Slab im link do servera u sarajevu. Imaju telefone u CIPS-u kolutaše, Impulsne. Dovoljno govori o njihovom stanju znanja tehnike i svijesti.

CIPS je agencija za izdavanje ličnih karata u BiH.

[Trifko]

Ko što kaže Trifko. Odem ja u CIPS po ličnu kartu, a tamo od šest računara radi jedan, a ostali zaglavili. Slab im link do servera u sarajevu. Imaju telefone u CIPS-u kolutaše, Impulsne. Dovoljno govori o njihovom stanju znanja tehnike i svijesti.

CIPS je agencija za izdavanje ličnih karata u BiH.

Kad si već spomenu link to se linkom ne može nazvati, a server 

Ja bolji iznajmim u iza sedam brda iza sedam gora iza sedam mora i ljudi mi garantujau dostupnos 24/7 365 i za svaki sat prekida mi rade povrat novca...

[Boro Prodanic]

Gradonačelnik bez naočara "opalio" glavom u kameru:

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/1O42DzOKl4M?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[wermez]

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/110067/sekvoja-u-babusnickom-selu.html

Sekvoja u babušničkom selu

U dvorištu Mare Jocić, u babušničkom selu Stol raste najveće drvo na svetu - gigantska severnoamerička sekvoja, gorostas među drvećem koji može da dostigne i do 115 metara visine, osam metara u prečniku, a može da živi neverovatnih 2.200 godina.

Sekvoja u Stolu jedna je od najvećih atrakcija u kraju, pre svega zbog toga što je njeno jedino prirodno stanište oblast Kalifornije u SAD-u.

Baka Mara kaže da je ovo drvo u Stol dospelo sticajem okolnosti.

- Pre više od trideset godina muž je doneo grančicu zasađenu u saksiji. Nismo pojma imali da je to pravi gorostas od drveta. Prezimila je u saksiji, a na proleće sam je zasadila čisto iz radoznalosti. Bilo je to pre 32 godine, kada sam dobila prvu unuku. Tada je to bila obična grančica, a vidi sada kolika je to grdosija, a tek će da raste - kaže baka Mara.

Danas sekvoja u dvorištu Jocićevih u Stolu ima više od 25 metara i preko dva metra u obimu, i još uvek je mladica, imajući u obzir njenu starost i dimenzije.

- Dolazili su mnogi, divili se sekvoji i pokušavali da uzmu pelcer kako bi je zasadili u svom dvorištu, ali nigde nije htela da se primi. Još dva primerka sekvoje rastu u dvorištu odmah do mog, ali su one dosta manje. Izgleda da im baš ovo parče zemlje odgovora i nijedno drugo. Najviše joj se raduju deca koja dolaze, naročito o seoskoj slavi, da se dive sekvoji koja raste tako daleko od svog prirodnog staništa - kaže baka Mara.

Prema njenim rečima, iako ova sekvoja vredi čitavo bogatstvo jer bi mogla da se proda i od nje napravi ogromna količina drvne građe, ona će ostati narednim generacijama Jocićevih.

- Kažu da ima ogroman koren. Onoliko koliko drvo raste u visinu, toliki mu je i koren pod zemljom. Strah nas je da ne ošteti temelje kuće jer je baš blizu nje. To je zato što sam je posadila u cvećnjaku, ali ko je onda znao da je to ovakav gorostas. Iako postoji opasnost po kuću, nećemo da je diramo, već će ostati da joj se dive novi naraštaji - kaže baka Mara.     

[Vladimir Ivanović]

Otac od moga kuma je prije više od 50 godina kupio dvije sadnice sekvoje u Botaničkoj bašti u Beogradu. I posadio ih pored vikendice u Laktašima pored Banja Luke. Na međusobnom rastojanju od oko 4 metra, i na nekih desetak metara od kuće. Sekvoje su izrasle do nekih 40 metara. Ogromne. Međutim, korijeni od sekvoje su počeli da se podvlače pod kuću. Vikendica je u međuvremenu prerasla u kuću. Posjekli su obe sekvoje i mislili su da su riješili problem. Međutim, korjenje je ostalo živo. I nastavilo da raste. I kuća nastavila da puca. Nakon nekog vremena su nabavili posebne hemikalije za ubijanje korijena sekvoje. I rješili se problema.

Koliko se sjećam, sekvoja je praistorijska biljka koja uglavnom raste pod zemljom. Iako liči na četinare nije četinar. Čitave šume su isti organizam. Spojene su korjenjem, odnosno zajednički im je korjen. Čitavoj šumi.

[ORIĆAREB]

Otac od moga kuma je prije više od 50 godina kupio dvije sadnice sekvoje u Botaničkoj bašti u Beogradu. I posadio ih pored vikendice u Laktašima pored Banja Luke. Na međusobnom rastojanju od oko 4 metra, i na nekih desetak metara od kuće. Sekvoje su izrasle do nekih 40 metara. Ogromne. Međutim, korijeni od sekvoje su počeli da se podvlače pod kuću. Vikendica je u međuvremenu prerasla u kuću. Posjekli su obe sekvoje i mislili su da su riješili problem. Međutim, korjenje je ostalo živo. I nastavilo da raste. I kuća nastavila da puca. Nakon nekog vremena su nabavili posebne hemikalije za ubijanje korijena sekvoje. I rješili se problema.

Koliko se sjećam, sekvoja je praistorijska biljka koja uglavnom raste pod zemljom. Iako liči na četinare nije četinar. Čitave šume su isti organizam. Spojene su korjenjem, odnosno zajednički im je korjen. Čitavoj šumi.

Kad se nerazumiju. Mogao je to i pametnije posaditi i odabrati teren.
Ovako napravio je tešku grehotu i sebi i bogu, prirodi. Šteta.... :'(

[wermez]

Zna li neko gde se mogu nabaviti sadnice sekvoje? 

[MOTORISTA]

Lazarevac: Visoke sekvoje niču iz uglja

Jedinstven drvored u Evropi uzdiže se usred rasadnika u Baroševcu. Tragalo se za drvećem koje će moći da pošumi jalovišta "Kolubara"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

NAJVIŠE drveće na planeti, džinovske sekvoje jedino rastu u Americi i - Baroševcu kod Lazarevca! U rasadniku, u ovom selu, naime, nalazi se drvored od 29 sekvoja, jedinstven jer ih nigde u Evropi nema toliko na jednom mestu.

Sadnice sekvoje zasadili su stručnjaci Šumarskog instituta iz Beograda, u potrazi za vrstom drveta najpodesnijom za pošumljavanje jalovišta na površinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara", na prostorima gde je završeno iskopavanje uglja. Sve do jedne, sekvoje su se primile i do sada "izgurale" više od 30 metara u visinu.

- Niko nije očekivao da će sekvoje uspeti da se održe na ovom, za njih neobičnom mestu. Ne samo što su se održale, već dobro napreduju, po obimu debla mogle bi da im pozavide i sekvoje u Americi - kaže Vojislav Filipović, upravnik rasadnika "Kolubara-usluga" u Baroševcu. - Sekvoje su naš zaštitni znak, dolaze da ih vide studenti Šumarskog fakulteta, ali i mnogi ljubitelji prirode. Pokušali smo pre nekoliko godina da odgajimo mladice, ali, nažalost, nismo uspeli.

U rasadniku u Baroševcu, na oko 17 hektara, ima više od stotinu vrsta drveća - četinara i listopadnog, ukrasnog žbunja, cveća... Ipak, počasno mesto zauzimaju sekvoje - dominiraju visinom, ali i dužinom i širinom drvoreda.

- Iako su za naše uslove prilično visoke, sekvoje u rasadniku još predstavljaju patuljke u odnosu na one koje rastu u Americi, gde mnogi primerci sežu i preko stotinu metara u nebo. Klima u Srbiji drugačija je nego u njihovoj postojbini, ali sekvoje su uspele da opstanu - kaže Radmila Pejović, diplomirani inženjer poljoprivrede. - U Srbiji niko nema dovoljno iskustva sa uzgojem sekvoja, o njima se na Šumarskom fakultetu uči samo informativno. Zbog toga, razmišljamo da kontaktiramo s kolegama u Americi, da nas posavetuju oko sadnje ovog drveća.

Pre nekoliko godina zaposleni u rasadniku prilično su se zabrinuli kad su uočili da su pojedine grane sekvoja počele da se suše. Pomislili su na najgore, ali analize koje su obavili stručnjaci Šumarskog instituta pokazale su da su sekvoje u odličnoj formi.

- Na sreću, sušile su se samo pojedine grane i to je normalno u životu sekvoja - kaže upravnik rasadnika. - S obzirom na to da su zagazile tek u treću deceniju, naše sekvoje su tek u začetku, jer u Americi ovo drveće dostiže starost i preko četiri hiljade godina!

ČUDO PRIRODE

SEKVOJE se ubrajaju u najveća čuda prirode. To je ogromno praistorijsko zimzeleno drvo čija visina premašuje stotinu metara i težinu od 2.500 tona! Ovaj četinar može da ima i 15 metara u prečniku i potrebno je bezmalo 40 ljudi da bi se obuhvatilo takvo drvo. U Kaliforniji žive džinovske sekvoje, koje se smatraju najvećim živim stvorenjima na planeti! Sekvoje su potpuno otporne na insekte i vatru, a samo kora ovog drveća debela je više od pola metra!

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:341694-Lazarevac-Visoke-sekvoje-nicu-iz-uglja

[MOTORISTA]

Zna li neko gde se mogu nabaviti sadnice sekvoje? 

Probaj ovde, ima svega i svačega.

http://www.svetbiljaka.com/Prodaja/art=5585.html