Sovjetski / Ruski Komandno informacioni sistemi

[cacundraki]

Iako nisam strcnjak za PVO listajuci stari vojno-tehnicki glasnik iz 2000 naidjoh na temu koja moze biti zanimljiva, tice se KIS sistema Rusije jeste malo zastarela dosta se verovatno i napredovalo ali i iz ovog se moze dosta toga saznati.

[Kubovac]

Odlična tema, opširna i složena.


Ruska sredstva automatizacije PVO, mogli bi se ovako označiti:

1. ASURI-Automatski Sistem Upravljanja Radarskom Informacijom. Skraćenica se odnosi na čitavu nezavisnu hijerarhiju taktičkih i operativno-taktičkih nivoa, koja podjednako snabdeva raketaše kao i lovce, ali i vrhovne i druge komande. Kod nas mu odgovara anahroni izraz VOJ-Vazdušno Osmatranje i Javljanje i to je AS-74 i u najvećem delu AS-84. Ovo su po pravilu ASU sistemi ili C3I nivo ( iako ne komanduju vatrenim delovima direktno.
Primeri: VP-01, VP-02 i VP-03 iz Vozduha-1, Nizina, Meža, Polje, Osnova, Niva, Pori-P1(2,3), PORI(M,ME), Picunda, Fundament, Krim, MP-25.

2. KUBA-Komandovanje i Upravljanje Borbenom Avijacijom. Skraćenica se odnosi na sasvim samostalnu taktičku hijerahiju komandovanja borbenom avijacijom pre svega lovačkim jedinicama. Iako je hijerahija teorijski samostalna ona u praksi uobičajeno poseže za uslugama od ASURI hijerarhije ili samostalno drži kod sebe neke ASURI delove i podleže komandovanju od ISKAP sistema. Izraz VOJIN (Vazdušno Osmatranje i Javljanje i Navođenje) kod nas dosta dobro pokriva ovaj pojam i to su delovi AS-74 i AS-84. Ovo su po pravilu ASU sistemi ili C3I nivo.
Primeri: VP-11 iz Vozduh-1, Rubež, Šćit, Etalon-Splav, Šljuz, Neman, Fundament-ME.

3. KIS -Komandno Informacioni Sistem. Skraćenica se odnosi na taktičke sisteme automatskog upravljanja koji direktno upravljaju borbom jedinica PVO. Izraz je uzet domaći i decenijama se koristi kod nas i sistemi kod nas su Krab-1 na sistemu 2K12 "Kub-M" i PM-12 na sistemima Strela-1. Stariji oblici ovih sitema su KSA tipa tj. C2I a noviji ASU i po pravilu C3I.
Primeri: Vektor-2, Bajkal-1(M), Poljana-D1, Poljana-D4, PM-12M/(6), MP-22, Ranžir, Sborka, Kasateljnaja, Barnaul.

4. KISAR-Komandno Informacioni Sistem Avijacije i Raketa. Skraćenica koji se odnosi taktičke na KIS oblike koji mogu da komanduju i sa lovačkom avijacijom, po pravilu manjim grupama. Nema pandana kod nas, mada sistem Vozduh-1P odgovara ovom pojmu u jednoj meri.
Stariji oblici ovih sitema su ASU tipa tj. C2I a noviji ASU i po pravilu C3I.
Primeri: Vektor-2, Senjež(svi modeli), Bajkal-1ME

5. SUREB-Sistem Upravljanja Radio Elektronskom Borbom. Skraćenica obuhvata jedinice za elktronsko izviđanje i protivelektronsku borbu ili uopšteno specijalizovane ELINT (ELectronic INTeligence) i EC(C)M (Electronic Counter (Counter) Measures). Izraz jedinice za REB (radio elektronsku borbu) pokriva ovaj pojam. Ove jedinice imaju taktičku hijerarhiju ali vrlo labavu i koriste se uglavnom do pukovskog nivoa kao samostalne ili specijalno pridružene nekom KISAR, KUBA ili najčešće u većim grupama podređene ISKAP sistemima.
Primeri: Mauser-1, Moskva-1, Orion-Vega, Epanča, Kordon-60, Mandat.

6. ISKAP - Integrisani Sistem Komandovanja Avijacijom i Protivvazdušnom odbranom. Skraćenica za sisteme operativnog i strateškog nivoa za združeno komandovanje isprepletanim ASURI, KIS, KUBA, SUREB hijerahijama. Ovi sitemi su, čak i oni najmoderniji, po pravilu KSA tipa odnosno C2I.
Primeri: Proton, Almaz, Univerzal, Bastion, Akacija, Panorama svi u više verzija.

Dodatak: C2I oznaka se odnosi na one oblike koji imaju "Command Control Inteligence" funkcije odnosno funkcije komandovanja i kontrole uz izviđanje, a C3I na "Command Computing Control Inteligence" dakle na komandovanje, proračun, kontrolu uz izviđanje. Prostije rečeno, na primeru raketnih jedinica, C3I sistemi mogu da upravljaju raketnim gađanjem po vatrenim kanalima, a C2I sistemi ne mogu.

[Kubovac]

Na poligonu Ašuluk u okviru združene bilateralne vojne vežbe Ruskih i Beloruskih snaga, "Zapad-2021", zadejstvovan je jedinstveni sistem protivvazduhoplovne odbrane, uključujući snage i sredstva za izviđanje stanja u VaP-u i otkrivanje ciljeva kao i snage za odbijanje vazdušnih udara, zaštitu trupa na terenu i kontrolu i upravljanje svim sredstvima iz jednog centra.

Za organizovanje sistema upravljanja snagama i sredstvima PVO i interakciju sa trupama na terenu koje se štite, koriste se savremeni komunikacioni i automatizovani sistemi upravljanja.
Upotreba automatizovanih sistema upravljanja (ASU) omogućava identifikaciju i distribuciju vazdušnih ciljeva u najkraćem mogućem roku i u realnom vremenu, za formiranje i prenos komandi za otvaranje vatre za njihovo uništavanje u automatizovanom režimu.

[Kubovac]

Automatizovani sistem upravljanja “Poljana-D4”

Uvod

Razvoj automatizovanog komandnog sistema protivvazduhoplovnih raketnih brigada naoružanih sa raketnim sistemima S-300V ili Buk, 9S52 Poljana-D4, započet je na osnovu odluke Komisije Prezidijuma SSSR-a za vojno-industrijska pitanja (Komissii Prezidiuma SM SSSR po vojno-industrijsko-pitania) od 29. 6. 1977. i 27. 8. 1981.
Razvoj sistema dat je Naučno-istraživačkom institutu za automatizaciju Minradioproma. Glavni konstruktor projekta bio je GA Burlakov.

Ispitivanja i zadaci

Glavni zadatak automatizovanog sistema upravljanja (u nastavku ASU) 9S52 je rešavanje zadataka planiranja i organizovanja borbenih dejstava protivvazduohoplovnih raketnih brigada i automatizovana kontrola ovih aktivnosti u odbijanju masovnih vazdušnih neprijatelja i udara balističkim raketama.
Od 05/1985 do 06/1986, prototip ASU je bio podvrgnut državnim ispitivanjima. Ispitivanja su se odvijala u dve faze - u prvoj fazi su bili ispitivanje tačnosti matematičkih jednačina koje su korišćene za proračune, ispitivanja vremena i karakteristika tačnosti ASU -a izvedeni su i testovi informacione međusobne povezanosti sistema sa drugim sistemima automatskog komandnog sistema PVO, od kojih mnogi još nisu razvijeni.

U drugoj fazi, sprovedenoj na Embenskom poligonu, izvršena su ispitivanja taktičko -tehničkih karakteristika sistema u smislu aktivnosti u realnim uslovima, vezano za vazduhoplovne ciljeve, ali i informacione povezanosti sa drugim sistemima ASU i podređenim sistemima raketnih jedinica PVO.
Testovi su bili uspešni i pojedinačne brigade su postigle povećanje borbene efikasnosti za 20-23% za S-300V, ili 35-37% za Buk-M1. Po svojim karakteristikama, novi sistem je značajno nadmašio prethodnika ASU Polana-D1.

ASU 9S52 "Polana-D4" sastoji se od sledećih komponenti:

- komandno mesto brigade, vozilo MP06, MP06M na šasiji BAZ-6950, sa nadgradnjom kabine SKN 6950
- komandno-štabno vozilo brigade, vozilo MP02 sa prikolicom KP4, na šasiji Ural-375 i prikolicom SMZ-782B
- vozilo za tehničku podršku, uključuje set rezervnih delova MP45
-2 x dizel generator ED-T400-1RAM na šasiji KamAZ-4310

Vozila MP06, MP02 i prikolica KP4 unificirana su sa drugim vozilima koja je koristila komanda fronta PVO (vojske) u sistemu ASU trupa fronta.
Da bi se osigurala veza sa drugim elementima (koji nisu uključeni u ASU sistem), u sklop se dodaju različita zasebna sredstva povezivanja u zavisnosti od primene.

Na komandnom mestu MP06 nalaze se automatizovana mesta komandanta brigade, višeg komandnog oficira (sa vezom sa dve jedinice protivvazduhoplovne brigade i komandnim mestom fronta (vojska)), predstavnika vazduhoplovstva, operativnog kontroloroa, komandnog oficira (u vezi sa dve jedinice protivvazduhoplovne brigade), obaveštajni načelnik brigade (viši operater obrade radarskih informacija), operater obrade radarskih informacija, tehničar (inženjer) i tehničar-oficir za vezu.

Na komandno-štabnom radnom mestu MP02 postoje automatizovane radne stanice za zamenika komandanta brigade, oficira operativnog odeljenja (operatora alfanumeričkog ekrana), višeg oficira operativnog odeljenja (operatora štampača grafičkog izlaza) i neautomatizovani poslovi za dva tehničara.

U prikolici KP4 nalaze se automatizovana mesta načelnika štaba brigade i načelnika operativnog odeljenja (načelnika veze) - operatera alfanumeričkog ekrana i 6 neautomatizovanih radnih mesta za ostale oficire štaba brigade.

Borbeni rad i kooperacija

Da bi se osigurale borbene aktivnosti ASU-a "Polana-D4" sa nadređenima, podređenima i kooperativnim komponentama, komplet ASU-a uključuje čvornu telefonsku centralu (sredstva povezivanja) koja osigurava međusobnu razmenu operativno-taktičkih i radarskih informacija pomoću radio-telekodnog kanala i glasovnu veza pomoću radiotelefonskih kanala.

Uzajamni prenos telekodnih informacija između komandnog radnog mesta i komandno -štabnog radnog mesta obezbeđen je kablovima, tokom prenosa vezu osiguravaju radio stanice (radio stanica takođe obezbeđuje vezu sa operatorima elektrana i vozilom za tehničku pomoć MP45 na poslu na licu mesta).
Za razvoj radnog mesta i pripremu za borbenu upotrebu potrebno je najviše 20 minuta.

Upotreba

ASU omogućava prenos podataka i upravljanje sa do 4 protivvazduhoplovne jedinice (diviziona) naoružane sa raketnim sistemima S-300V ili Buk M1 ili obezbeđuje rad komandnog mesta PORI-P2 ili PORI -P1 sa radarskim sredstva uključenim u sastav komandnog mesta brigade. Omogućava i upravljanje ASU sredstava protivvazduhoplovne odbrane kratkog dometa (direktna odbrana) 9S482M PU-12M ili 9S737 "Ranžir" (Tor M1)

Pretpostavljeni (nadređeni) nivo ASU-a Polana-D4 je komandno mesto fronta ili vojske PVO. Uključenost ASU Poljana-D4 u taktičku grupu protivvazduhoplovne odbrane ASU Vojske PVO (teritorijalna PVO, prim. Kubovac) je hijerahija "Luč" ili "Piramida".

Izvori informacija o stanju u vazdušnom prostoru za potrebe rada ASU Poljana D4 mogu biti:

- radarska komandna mesta PORI-P1 (PORI-P2),
- avioni za rano otkrivanje i upozorenje A-50,
- protivvazduhoplovna komandna mesta S-300V ili Buk,
- komandno mesto fronta PVO (armije) svearmijskog fronta ASU
- komandna mesta taktičkih grupa trupa PVO države (Vojska PVO)

Dalji razvoj i modernizacija

Iako je automatizovani komandni sistem 9S52 "Polana-D4" primljen u upotrebu tek 1986. godine, sledeće godine je započeo proces njegove modernizacije. Osnovni element modernizacije bila je razmena sistema za prenos informacija putem telekodne veze između ASU -a i njegovih pridruženih elemenata. Originalni sistem za prenos podataka zamenjen je jedinstvenim sistemom za telekodiranje ASU reda "Redut-2P" , koji je omogućavao prijem i slanje složenijih informacija u okviru jedinstvenog armijskog komandnog sistema. Modernizovani ASU, sa oznakom 9S52M "Poljana-D4M", uključen je u naoružanje nakon uspešnih vojnih testova 1990.

9S52M "Poljana-D4M1" je još jedna modernizacija ASU-a, razvijena nakon raspada SSSR-a u Ruskoj Federaciji. Omogućava čuvanje, primanje i skladištenje informacija o do 1000 ciljeva, od kojih može da prati 255 ciljeva u realnom vremenu. ASU omogućava kontrolu do 6 podređenih jedinica (elemenata za gađanje), međusobno koordinira aktivnosti sa 4 sredstva ASU i koegzistira sa do 14 drugih jedinica (ASU, RRL, komandna mesta itd.).

ASU Polana-D4M1 može se upravljati pomoću jednog nadređenog ASU-a (komandno mesto) i omogućava istovremeni prijem ciljeva iz 3 sredstva radarskog izviđanja. Ima 12 kancelarija-radnih stanica za automatsko planiranje i upravljanje borbom. Nalazi se u odgovarajućim kabinama na par kamiona i par prikolica. Deo modernizovanog ASU -a je i par mobilnih elektrana.

ASU Polana-D4M1 omogućava u automatskom režimu predaju podataka o 30 ciljeva za gađanje, do 60 ciljeva se može pratiti u režimu prekida gađanja, u slučaju selektivnog praćenja omogućava praćenje do 50 ciljeva u 12 sektora praćenja .

Slika 1: Deo komponeneta ASU "Poljana-D4":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 2: Komandno mestu ASU Brigade "Poljana-D4", na vozilu MP06M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 3: Komandno-štabna kola "Poljana-D4", na vozilu MP02M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 4: Deo enterijera kabine Komandnog mesta ASU Brigade "Poljana-D4" na vozilu MP06M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

ASURI* hijerarhija Piramida (etapa razvoja od cca 1980 – 2000. godine)

*ASURI- automatski sistem upravljanja radarskom informacijom

U hijerarhiji Piramida ASURI sistem je postao striktno troslojan, sa Poljem na četnom, Osnovom na bataljonskom i Nivom (obrađivala je 240 ciljeva) na brigadnom nivou.

Najniži nivo te hijerarhije su bili četni sistemi tipa Polje. Svaki je mogao da radi sa najviše tri uvezana radara od kojih su najviše dva mogla biti istog tipa. Takođe je najviše dva radara za merenje visine moglo da bude istovremeno priključeno na sistem od kojih samo jedan u radu.
Sistem je imao početnu verziju Polje i modernizovanu Polje-M kao i remontovanu usavršenu Polje-S. Sistem je generalno bio zastareo po upotrebljenoj elektronici ali mu je koncepcija borbenih zadataka bila savršena.

Pravi problem su mu bili veliki gabariti i težina kao i velika potrebna snaga. Druga mana mu je bio relativno mali broj ciljeva koje je obrađivao i prosleđivao korisnicima. Praktično sistem je radio u početnim varijantama samo sa 20 ciljeva, a kasnije sa 30.
Sistem je tražio bar 1,5 do 2 sata za razvijanje (što je opet bilo daleko bolje od prethodnika pa i od konkurencije na zapadu) a korišćenje i kablovskih veza je dosta komplikovalo pokretljivost mada je davalo na sigurnosti. Naravno za ozbiljnije daljine korišćeni su i drugi tipovi veza kombinovani na krajevima žičnim vezama.
U svakom slučaju, Polje je postojano proizvođeno u stotinama primeraka tokom treće etape i dominantno je preuzelo četni nivo.

Kao bataljonski nivo pojavila se Osnova-1 koja je pod sobom imala četne sisteme Polje. Sistem Osnova je obično imao 3-5 Polja pod svojom komandom.

Ukupni kapacitet sistema Osnova-1 je bio 120 ciljeva i mogao je da ima razne bočne veze kako u vertikalnim tako i u horizontalnim grananjima hijerarhije.
Četni nivoi Polje su na sebe naravno preuzeli i formiranje niskovisinskih postova. On se po pravilu sastojao od dva niskovisinska detektora tipa P-15/P-19 ili kasnije radara iz porodice Kasta, često u sihronom radu i jednog merača visine. Ponekad je post bio sastavljen od jednog P-15/P-19 i jednog P-12 (kasnije i Nebo-U) uz jedan merač visine obično PRV-10 ili kasnije PRV-11 ili PRV-13.
U kasnijim fazama, da bi se merač visine sklonio, u rad su uključivani i noviji 3D radari 36D6 “Niva”.

Pošto su sistemi Polje preuzeli većinu niskovisinskih postova, odnosno radare manje snage i dometa, bataljonski sistemi Osnova su preuzeli veće i jače radare kao sopstvene izvore informacija.
Tako su uz Osnovu išli pre svega Altaji P-80 (M3 verzije) i Kabine-66 kao borbeni radari ali i P-14 kao dežurni. Kasnije su se radarima P-14 pridružili i noviji radari tipa Nebo kao metarski i ST-67 (5N69 Big Back) (svi do jednog sa Osnovom) kao decimetarski radari. Još kasnije uz Osnovu su se mogli pronaći i radari tipa 22Ž6 Desna.

Sistem ASURI Polje-Osnova obezbeđivao je predaju podataka pretpostavljenom komandnom mestu integrisanog sistema komandovanja avijacijom i protivvazduhoplovnom odbranom kao što je Niva ili kasnije Univerzal i obezbeđivao potrebne podatke za komandno informacione sisteme (KIS) Brigada PVO koji komanduju protivvazduhoplovnom odbranom, kao što su Senjež-E/ME/1ME i Bajkal-1E.

Glavni komandno-informacioni sistem (KIS) hijerarhije Piramida bio je Baikal-1E, koji je mogao da “apsorbuje” čak i Senježe. Može da komanduje sa 12 diviziona S-300PT/PS i da obrađuje do 120 ciljeva jednovremeno.


Slika 1: Četni sistem ASURI tipa "Polje-E"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 2: Polje-E, kabina KP

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 3: Bataljonski sistem ASURI tipa "Osnova-1E"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 4: Osnova-1E, kabina KP

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 5: KIS Senjež

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika 6: KIS Bajkal-1E

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Na "Armiji-2023" prikazana "Poljana-D4M1", koja može da zaštiti prostor dimenzija 800 x 800 km

Kompleks Poljana-D4M1 je potreban za upravljanje radom sistema PVO.

Dopisnik Zvezde Valentin Gvozdev na forumu Armija-2023 video je najnoviji sistem komandovanja i upravljanja.

„Poljana-D4M1 je nastavak linije automatizovanih sistema komandovanja i upravljanja. Ova mašina se razlikuje od svojih prethodnika, jer ima mogućnost povezivanja sa avijacijom i mornaricom“, prokomentarisao je dopisnik.

Pojašnjeno je da kompleks može da obezbedi odbranu za prostor od 800 x 800 kilometara - unutar tog prostora-sektora se vidi situacija u celini i postavljaju se zadaci za sisteme PVO.

„Komandant vidi odakle dolazi napad, vidi sva sredstva neprijatelja odakle oni lete“, prokomentarisao je Vladislav Kuzmin, glavni inženjer naučno-tehničkog centra.

On je dodao da će komandant moći da vidi koji protivvazduhoplovni raketni sistem ima na raspolaganju i koliko im je raketa ostalo. Razumevajući ovu situaciju, možete donositi optimalne odluke, obezbeđujući pouzdano razdvajanje sredstava po ešalonima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

AI „Poljana-D4M1“ može izvršiti kalkulaciju snaga i sredstava za odbijanje vazdušnog udara

Aleksej Gavrilin, zamenik generalnog direktora za naučni i tehnički razvoj Radiozavoda AD Holdinga Ruselektronika, precizirao je da je proračun zasnovan na početnim podacima koje je dobio komandant.

Aleksej Gavrilin, zamenik generalnog direktora za naučni i tehnički razvoj AD Radiozavod holdinga Ruselektronika, rekao je Zvezdi da veštačka inteligencija automatizovanog sistema upravljanja PVO „Poljana-D4M1“ može da izvrši kalkulaciju snaga i sredstava za odbijanje vazdušnog udara.

„Ova mašina koristi elemente veštačke inteligencije – sistem za podršku odlučivanju. Na osnovu početnih podataka koje dobije komandant, veštačka inteligencija izračunava snage i sredstva koja se moraju upotrebiti za odbijanje udara“, rekao je Gavrilin u studiju TV kanala Zvezda na forumu Armija-2023.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Razvoj komandno-informacionog sistema Poljana-D4

4.4.2. Treća etapa razvoja sistema automatizacije kod PVO Suhoputnih (80-te i početak 90-tih godina prošlog veka)

Suhoputni su najviše napredovali u trećoj etapi ma kako se ona loše završila. Pre svega već smo spomenuli da su na samom kraju druge etape ili može se čak reći bez velike greške i početka treće etape dobili nov KIS taktičkog tipa za komandovanje raketnim brigadama sa raketama Krug odnosno  Poljanu-D1. Ovaj KIS je bio daleko bolji od do tada korišćenog sistema Krab (kod nas korišćen kod raketnog sistema PVO Kub, prim. aut).

Tih godina kopnena vojska je radila na jednom megalomanskom pokušaju automatizacije celog bojišta. Projekat Manevr-Kentavr naravno  nije uspeo ne zbog slabih računara na istoku tih godina (nisu bili toliko slabiji uopšte) već zbog para i gubitka političke volje.

Ali zato PVO Suhoputnih nije imala nameru da se odrekne ni jednog njegovog dela koji je bio za nju namenjen. Istina, upravo su ti delovi i bili elita projekata Manevr i Kentavr (data sistem Redut).

Hijerahija je na iznenađenje (ili zapravo ne) koncipirana u osnovi kao dvoslojna za upotrebu na nivou raketnih brigada i nezavisnih ELINT bataljona ali je na nivou fronta imala troslojni oblik, gde je na vrhu hijerahije stajala Poljana-D4 u ulozi komandnog mesta ASURI-ELINT brigade, mada smo uglavnom (pogrešno) navikli da Poljanu-D4 uvek zamišljamo isključivo kao komandno mesto raketne brigade i pod tom Poljanom su na armijskom nivou bili bataljoni Pori-P1, a na divizijskom Pori-P2.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Komandno informacioni sistem (KIS) Poljana D4 je obično široko poznat kao komandni  sistem jedinica sa raketama S-300V i tako je postao prepoznatljiv u javnosti. Međutim njegova uloga je bila mnogo šira. Pre svega Poljana-D4 je bila i komandno mesto brigada sa raketama Buk koja je pokrivala armijski nivo i S-300V koji je pokrivao frontovski. Osim sa sistemima Buk i S-300V, Poljana-D4 je komandovala KIS-evima neposredne zaštite brigade preko sistema PU-21 ili kasnije Ranžir.

Integralni deo Poljane-D4 je bio bar jedan ASURI (automatizovani sistem upravljanja radarskom informacijom) Pori-P1. Ono što je međutim malo poznato u javnosti je druga uloga Poljane-D4 . Svaki front je naime imao jednu svoju brigadu ELINT-a koja je pod sobom imala više pomenutih bataljona sa sistemima Pori-P1 (pod njim i ASURI Pori-P2 ). Upravo je Poljana-D4 služila kao brigadno komandno mesto svih takvih bataljona, dakle u tom slučaju trooslojne hijerarhije, sa Pori-P2 kao četnim i Pori-P1 kao bataljonskim nivoima,  a sa Poljanom kao brigadnim nivoom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Osim Poljane-D4 iz sistema Kentavr su izvučeni i komandni centri za PVO armije i PVO fronta. Oni su bili vrlo slični, praktično istovetni Poljani-D4 po mnogim elementima, što je uostalom i bilo normalno, jer su sa njima i sarađivali.

Jedan od najvažnijih elemenata Poljane-D4 i sistema Kentavr je bila mogućnost povezivanja sa letećim radarima tipa A-50. Osim toga ovi komandni sistemi po prvi put daju realnu mogućnost saradnje sa teritorijalnom PVO kroz sistem Luč-4 odnosno kasnije Piramida. Tu se prvi put pojavljuje mogućnost takve saradnje. U praksi je ipak bilo malo takve saradnje iz svih mogućih subjektivnih i objektivnih razloga pre svega tereta tih godina.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uvođenjem Poljane-D4 kao i srodnih viših komandi iz sistema Kentavr, Suhoputna PVO se napokon rešila sistema Krab-1 i najvećeg dela sistema Vozduh-1P (u našoj vojsci nekada bio u upotrebi kao sistem instrumentalnog navođenja lovačke avijacije, prim. aut) koji su joj dotle služili. Sa svojih 55 praćenih ciljeva koje je primala od radarskih bataljona, borbenih delova, letećih radara, avijacije fronta i više komande i sa po 20 ciljeva koje je davala na svaki od četiri diviziona i na neposrednu zaštitu i  22 cilja sa neposrednim komandovanjem za izbor i gađanje ona je daleko premašila stare oblike. I Poljana-D1 na sistemu PVO Krug je bila zadovoljavajuća iako nešto starija i suštinski oba su bili praktično C2I sistemi.

Poljana-D4 se i dalje koristi u Ruskoj vojsci i dalje modernizuje.  U tom smislu je na prošlogodišnjem sajmu naoružanja i vojne opreme „Armija-2023“ prikazana modernizovana „Poljana-D4M1“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poljana-D4M1 je nastavak linije automatizovanih sistema komandovanja i upravljanja. Ova mašina se razlikuje od svojih prethodnika, jer ima mogućnost povezivanja sa avijacijom i mornaricom.

Pojašnjeno je da kompleks može da obezbedi odbranu za prostor od 800 x 800 kilometara – unutar tog prostora-sektora se vidi situacija u celini i postavljaju se zadaci za sisteme PVO.

Komandant će moći da vidi koji protivvazduhoplovni raketni sistem ima na raspolaganju i koliko im je raketa ostalo. Razumevajući ovu situaciju, može donositi optimalne odluke, obezbeđujući pouzdano razdvajanje sredstava po ešalonima.


Izvor

[Kubovac]

Nova "mašina" za komandovanje i upravljanje

Ruselektronika prvi put na Army 2023 predstavlja ažuriranu modifikaciju automatizovanog sistema komandovanja i upravljanja Poljana-D4M1.

Kako se proširila funkcionalnost?

Ranije su objekti upravljanja sistema bili samo protivvazdhoplovni raketni sistemi velikog dometa (tipa S-300V), srednjeg (tipa „Buk“) i kratkog dometa (tip „Tor“ i „Tunguska“) preko odgovarajućih komandnih punktova.

Modernizovani kompleks ima mogućnost povezivanja sa avijacijom vazduhoplovstva i mornarice.

Sistem kontroliše dežurne snage, vrši automatizovanu razmenu operativno-taktičkih i komandno-signalnih informacija korišćenjem opreme za prenos podataka i poverljive opreme.

Šta može novi kompleks?

„Poljana-D4M1“ omogućava istovremeno povezivanje do 14 objekata/sistema, obezbeđuje zaštitu za području od 800 x 800 km, dok se do 500 vazduhoplovnih objekata može locirati u vazdušnom prostoru zone odgovornosti u isto vreme.

Novi razvoj obezbeđuje obuku za borbene posade i dežurstva, a u ratnom vremenu i upravljanje vatrom na osnovu podataka dobijenih od radarske opreme za izviđanje. Vreme reakcije sistema na otvaranje vatre je 2-3 sekunde.

Kao deo Ruselektronike, kompleks razvija i proizvodi Penza Radiozavod.

[Kubovac]

Post za prikupljanje i obradu radarskih informacija Pori-P2VM

Proizvodi su konstruisani za prikupljanje i obradu radarskih informacija sa pripadajuće radarske opreme i izvori su informacija o vazdušnoj situaciji za automatizovane sisteme komandovanja i upravljanja PVO i vazduhoplovnih trupa - automatizovani sistem upravljanja PVO Poljana-D4M1 i za PORI-P1M postove.

Postovi PORI-P2M, PORI-P2VM mogu se koristiti kao punkt upravljanja radarskom četom i kao komandno mesto radiotehničkog bataljona.

Modifikacija posta PORI-P2M je stub PORI-P2VM, koji obezbeđuje prijem radarskih informacija i stanja u vazdušnom prostoru sa proizvoda E-801-E u sastavu radarskog patrolnog helikoptera Ka-31.

Proizvod PORI-P2M (P2VM) se sastoji od pokretnih jedinica:

- mobilna jedinica MP206 na bazi vozila Ural sa kompletom opreme za automatizaciju, komunikaciju, održavanje života, napajanje i tehničkim sredstvima interfejsa sa višim komandnim mestom, interakcionim komandnim mestima, analognim i digitalnim radarskim stanicama, PRV, automatizovanim sistemom upravljanja protivvazduhoplovnom raketnom brigadom Poljana D4M1“.
- mobilna jedinica MP207 na bazi vozila Ural sa komunikacionom opremom, sredstvima za povezivanje radarskih i daljinskih sistema upravljanja, jednim kompletom rezervnih delova i kompletom operativne dokumentacije.
- dizel agregat ED2x30-T400 na bazi vozila KAMAZ.

Kompleks sredstava automatizacije postovi PORI-P2M, PORI-P2VM obezbeđuju:

- informatičku i tehničku kompatibilnost sa različitim tipovima automatizovanih sistema upravljanja;
- visoku otpornost stuba na buku zbog povezivanja radara koji rade na različitim frekvencijama;
- minimalne greške pri praćenju ciljeva;
- visoke performanse u praćenju ciljeva;
- smanjenje štete od neprijateljskih vazdušnih napada na trupe i zaštićene objekte, uz smanjenje potrošnje projektila po pogođenom cilju;
- bezbednost leta naših letelica nad lokacijom borbenih sastava PVO zahvaljujući operativnim upozoravajućim informacijama o našim avionima;
- automatsko praćenje vazduhoplovnih objekata, uključujući tokom manevara i prelaza ruta;
- uvođenje korekcija podešavanja po azimutu kada su povezani sa radarom i PRV;
- prikaz na ekranima indikatora radnog mesta karakteristika vazduhoplovnih objekata primljenih putem komunikacionih kanala.

Opšti TT podaci:

Ukupan broj obrađenih vazdušnih objekata: do 500
Broj potpomognutih ruta, do: 255
uključujući nosače aktivnih ometača: do 15
Broj objekata u interakciji, uključujući: do 12
- kontrolisani digitalni izvori radarskih informacija: do 8
- analogni izvori: do 4
Broj radnih stanica: 3
Domet komunikacije preko ugrađenih radio komunikacija: do 40 km
Domet komunikacije sa radarskim patrolnim helikopterom: do 200 km
Vreme neprekidnog rada, ne manje od: 72 sata
Vreme posle aktiviranja sa povezivanjem svih radara i radara i postavljanjem antenskih jarbolnih uređaja za komunikaciju na daljinu, ne duže od: 45 minuta

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]