Ne znam gde da postavim ovu vest pa neka bude ovde.Španija odbila da do dozvoli danskom brodu da pristane u njenu luku jer nosi 27 tona eksploziva iz Indije za Haifu.Meni su ovde značajne tri stvari: 1.zemlja NATO-a  uradila ovako nešto,stala na žulj Izraelu !!! 2.na tzv.Zapadu je kriza municije mnogo veća nego što sam mislio,više ni Južna Koreja nije dovoljna 3.sad mi je jasniji angažman indijske mornarice u Adenskom zalivu ali se ovim indijski brodovi i brodovi sa indijskom robom "kvalifikuju" da postanu meta za Hute.Indija je od ovog rata napravila veliki business.Preprodaje rusku naftu i "valja" municiju a verovatno i oružje tzv Zapadu.                                                                                           

Како се Палфій са Сербскомъ своіомъ, Нѣмачкомъ и Унгарскомъ войскомъ съ боя Карловачкогъ къ Петрићу повуче, онда сва сила Турска подъ великимъ Везиромъ 3, Aѵг. римск. предъ исту твердыню приспѣ, на кою послѣ два дана и ударати почне, єднако при томъ отъ Управителя Лефелхолца искаюћи, да лѣпымъ начиномъ твердыню преда. Eѵгеній међу тимъ потайно два моста на Дунаву наметне, па да не бы Турци топтанѣ коньско чути могли, преко цѣлы мостова сламу простре, и тако изъ Новог Сада у Петрићъ войску свою преведе. Турци ништа незнаюћи о прелазку Еѵгенієвомъ 7. Аѵгуста (рим.) жестоко ударе на Петрић: спочетка Еѵгенієви пѣшаци у нередѣ дођу, но коняници донде Турке зауставе, докъ се пѣшаци болѣ не намѣсте: садъ се сложно на Турке нападне, и надъ ньима славна одержи побѣда. У овой опасности, кадъ већъ види Везиръ, да є 30.000 людій изгубіо, а да му є и друга часть войске на све стране бѣгати почела, онда у найвећемъ очаянію, да своє охрабри, и да и' отъ бѣганя задержи, прекине Еѵгенієве мостове, пакъ самъ собомъ међъ Царску войску удари, но отъ ове тако дочеканъ буде, да и самъ са свима Пашама и Агама своима животъ свой изгуби, и Цару свомъ ненаплаћену штету нанесе 18). Окромъ више отъ 30.000 Турака (кодъ Майлата 20.000), кои су съ великимъ Везиромъ и съ 15 Паша предъ Петрићемъ животъ свой изгубили, добыє Еѵгеній цѣлый станъ непріятельскій, 149 топова (кодъ Раића 313), 5.000 шатора, 2.000 камила, воєну кассу, сребро и іошть много свакояке за войску преправлѣне раане 19).

Чопори Азіатічески уплашени отма се у своє отечество поврате, а Еѵропейски се Турци опетъ подъ Пашомъ Бѣоградскимъ Емір-Хаджи Аліомъ кодъ Бѣограда скупе. Еугеній не усхтѣ засадъ далѣ Турке гонити, но отма отреди Віртембержскогъ Херцога и Графа Палфію, кои є Серблѣ подъ собомъ имао, да къ Темишвару, гдѣ є 18.000 Турака было што берже пођу, да исте твердынѣ союзъ отъ Тамиша пресѣку. Еѵгеній самъ до 3. Avгуста нашегъ задержисе око Петрића и Новогъ Сада, а затимъ съ цѣломъ своіомъ войскомъ кодъ милогъ себи мѣста Сенте преко Тисе пређе, предъ Темишваръ дође, и 20. Аѵгуста по старомъ съ жестокомъ ватромъ тући га начне. Хаджи Алія Паша Бѣоградскій и Лари Ахмедъ Сераскиръ Босанскій, єданъ єдинитый Паша, кои є испредъ Петрића живу главу изнео, дођу Темишварскимъ Турцима у помоћъ, но ништа имъ не помогну: 21. Аѵгуста лежало є већъ по обкопима 3.000 мертвы Турака и 460 зароблѣника; Октовріа се другогъ градъ Еѵгенію преда, а съ тимъ и цѣлый Банатъ, кои є оть 1552. године подъ Турскимъ ярмомѣ стеняо 20). Банатъ є у то време сасвимъ Сербскій быо: тако дакле найсердечнія є была Сербске войске жертва, кою є она подъ Еѵгеніємъ Темишваръ отимаюћи лютомъ Марсу на олтаръ приносити морала; єръ съ пожертвованѣмъ драгоцѣногъ живота свогъ надали су се крѣпко Сербски войници, и управо су увѣрени были, да ће толикій народъ Сербскій, тако многочислена браћа ньіова у Банату отъ ига Турско - Муселманскогъ освобођена быти.

__________
^{18) Шім. 383; Майл. 5, 91. - 19) Шім. 283; Р.11, 181; Майл. 5, 91. - 20) Шім. 384; 6, 11, 182; Майл. 5, 92.}

Редъ повѣстнице наше позыва насъ, да се опетъ къ войничкимъ судбама праотаца наши окренемо. Султанъ Турскій Ахметъ III овећъ жалећи, што се по заключеномъ миру Карловачкомъ Морея отъ Турскогъ Царства отцѣпити морала, удари 1715. године на Млѣтчане, и освои Морею. Карлъ, како види да Турчинъ нарушава миръ, то 9. Апріліа 1716. год. обяви му ратъ, а надъ цѣломъ своіомъ войскомъ Eѵгенія главнымъ предводителѣмъ учини. Ахметь дакле съ концемъ Юнія исте године подъ великимъ Везиромъ своимъ Аліомъ 200.000 войске противъ Карла пошлѣ; Еѵгеній пакъ са 60.000 войске у станишту Футожкомъ непріятеля очекиваше. Великій Везиръ съ цѣломъ своіомъ силомъ 28. Юлія Саву пређе, и између Земуна и Бановаца 15) стане, но мало затимъ къ Петрићу (Варадину), съ коимъ є Генералъ Лефелхолцъ управляо, упутисе. Еѵгеній како разумѣ, да се 40.000 на разораванѣ Срема посланы Турака све више и више къ Петрићу приближую, отма съ 3.000 Нѣмаца, Унгара и Сербаля 16) Графа Палфію предъ ньи пошлѣ. Овай наскоро 7.000 Турака у околини Карловачкой срѣтне гдѣ се жестока учини битка. Палфій, почемъ 2.000 Турака, и 200 свои войника на битвишту остави мертвы, натрагъ се къ Петрићу са своима повуче.

У исто време зашло є было преко 30.000 Турака по Срему, те є попалило и поробило Сремска села и градове, а особито Фрушкогорске Монастыре, тако, да є цѣла земля за два, три дана найопустошеніой пустыньи подобна и равна была. Малый нашъ предѣлъ Сремъ садъ є толике ненаситиме Мухамедовы сынова утробе заязити морао! Многа света угодника Божіи тѣла, коя су на утѣшенѣ народнѣ по Сремскимъ Монастырима отъ вѣкова тихо почивала, жертва садъ крвожеднила и безбожія Турскогъ постану. Тако монастыръ Крушедолъ, у комъ су за више отъ два столѣтія света и цѣлокупна тѣла Стефана, Ангелине, Максіма и Іоана Деспота Сербски 'нетлѣно' лежала, буде, као и цѣлый Сремъ пороблѣнъ; монаси, кои раніє не побѣгну, буду поубіяни; а споменута света тѣла на полѣ се изъ церкве предъ Монастырска врата извуку, и бѣсниломъ Турскимъ на дѣлове изсѣку. И єдва онда, кадъ већъ заязивши Турци Монастыръ разграблѣнъ и пороблѣнъ оставе, са страхомъ дође нѣкій побожный старацъ, те берже болѣ светительске части скупи, и све и' подъ церквеный кровъ сакрыє 16). Но Турци кодъ Петрића послѣ нѣколико дана са свимъ разбієни, у бѣганю свомъ Монастырску Церкву запале, гдѣ и свете мощи съ Церквомъ заедно изгору. Доцніє се само нѣколико светы останка нађе, међъ коима є найзнаменитія свете Ангелине рука, коя се и данасъ у истомъ Монастыру сохранява 17). Подобно Крушедолу у исто време и велика Ремета отъ Турака запалѣна буде: а тако исто и Други Монастыри у томъ истомъ времену много отъ Турака пострадаю.

__________
^{15) Шім. ст. 382 – 30. - 16) Р. 11, 179; Шім. 382. - 16) Р. 11, 179; Шім. 382. - 17) Чапл. II, 186.}

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Сарађивао сам са Корејанцом, био је човек у зрелим годинама који се након демобилизације у војсци (изашао је са чином пуковника) преселио у Америку и ушао у свет бизниса. Веома пријатан човек,док не поменеш Јапан. Хришћанин. Његов коментар је био да је за оно што је урадио у Кореји и Кини, Јапан заслужио да потоне на дно океана.

Ми познајемо послератни Јапан, који је сасвим другачије друштво од онога какав је био између два рата. Јапан високе технологије, древне културе, осмеха, љубазности...

Тај исти Јапан је током 2. светског рата, али и пре њега, починио ужасна зверства у Кини и Кореји. Корејанце су третирали као стоку. Замисли да ти упадну у кућу и изведу све женско што може да рашири ноге. Онда их скупе на гомилу и изврше селекцију, проберу оно што им се свиђа да задовоље потребе војних бордела у Јапану, али и по Азији. И девојчице које још нису добиле менструацију су понекад задовољавале критерије. Дрогирање ових жена је било масовна појава, јер су само тако могле да издрже групна силовања која су трајала данима.

Јапан је у Кини масовно користио хемијско и биолошко (тифус, колера, куга) оружје.

Све се ово догађало годинама пре него што је Јапан бомбардовао Перл Харбур и било добро познато.

У борбама по пацифичким острвима, где су се Јапанци очајнички бранили, Американци су имали огромне губитке. Процене су говориле да би губици у случају копнене инвазије на сам Јапан били 250 хиљада до милион америчких војника. Процене јапанских губитака су се вртеле око милион војника. Цивиле нико није рачунао.

Хајде да ставимо ствари у перспективу. Бомбардовање Токија је био покушај да се Јапан присили на предају. Разарања и жртве су надмашили све процене, јер нико није рачунао на начин градње у Јапану, са употребом дрвета и папира. Када то није уродило плодом, прешло се на атомске бомбе. Из данашње перспективе се сматра да је бомбардовање Нагасакија било потпуно непотребно, да би се Јапан предао и без тога, након Хирошиме. Како је то изгледало људима који су тада доносили одлуке, можемо само да нагађамо. Или да верујемо, односно не верујемо њиховим мемоарима. Међутим, мемоари су често писани након што су се откриле ствари које нису биле познате.

(Атомске бомбе су на неки начин биле блеф. Американци нису имали више бомби, али ни могућности да у разумном року направе додатне бомбе.)

Искрено, нисам сигуран да у таквој ситуацији не бих бацио атомске бомбе, или се уздржао од бомбардовања Токија.

Увек се сетим јапанског цртаног филма "Гробница за свице" Исао Такахате. Изузетно трагичан филм који показује ужасе спаљивања јапанских градова 1945. Сваки пут ми се стегне грло кад га гледам. Препоручујем. Плакаћете, иако је цртани филм. Надам се да постоји и са српским титловима. Ја сам гледао са руским дублирањем.

Prati tokom dana na https://www.marinetraffic.com/ izmđu Krfa i Sarande, ja sam prije par mjeseci vidio nekoliko u operaciji na toj liniji. Valjda su još tu.

Метеори и Комете нису баш прилагођени дужем коришћењу на мору, па нису баш дуготрајни.

Филм Унтерганг (Downfall, Пад, Пропаст) врло детаљно приказује последње дане Трећег Рајха и збивања у бункеру Рајхсканцеларије. Генерал Вајдлинг, командант одбране Берлина, учинио је све што је војнички било могуће да успори пад града, а да по могућности сачува и цивиле. Исход је био очигледан и неминован. Негде сам имао и парченце арматуре баш  са места где је био бункер. Тако имам и комадић Зида, каменчић калдрме са Црвеног Трга, пушчане чауре са неких од наших ратишта, кутијицу брашнастог песка из Сахаре и свакојаке друге дрангулије и андрмоље.