PALUBA

"Ronjenje sa bocom ili skuba dajving je ronjenje sa opremom za disanje pod vodom. Skuba dajving (Scuba diving) je akronim od Self Contained Underwater Breathing Apparatus i taj termin su prvi put upotrebile američke vojne službe za vreme Drugog svetskog rata. Ronjenje predstavlja ronjenje sa kompresovanim vazduhom ili drugim gasnim mešavinama (npr. sa manje ugljendioksida i više helijuma) koje nosi sam ronilac. Postoje dva osnovna tipa ronilačkih aparata: sa otvorenim i sa zatvorenim krugom. Otvoreni krug ispušta sav izdahnuti vazduh u vodu i koristi se u rekreacionom ronjenju. Sistemi zatvorenog kruga, u kojima se izdahnuti vazduh ponovo udiše nakon apsorpcije ugljen-dioksida i dodavanja kiseonika, su naveliko korišćeni pre no što je otvoreni krug postao dostupan, posebno kod vojnih ronilaca.

Krajem XIX veka pojavljuju se prvi aparati koji pomažu ljudima da ostanu i rade više sati na dubinama od nekih desetak metara, i ti aparati uglavnom rade na principu apsorbovanja ugljen-dioksida i sve do 1930-ih godina ljudi su manje-više bili crevima vezani za površinu. 1930-ih godina francuska vlada pravi prve aparate za autonomno disanje pod vodom, ali usled nedostatka regulatora ti aparati bili su ograničeni na male dubine. 1942. Žak Kusto i Emil Ganjan zajedno rade na prepravljanju automobilskog regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov najmanji udah. Kusto i Ganjan su njihov novi regulator sa ventilom na zahtev povezali sa crevima, usnikom i parom boca sa kompresovanim vazduhom. 1943. posle uspešne probe patentirali su Aqua Lung. Do danas su se aparati kao i ostala ronilačka oprema usavršavali ali je osnovni princip ostao isti.

Ronilačku opremu možemo podeliti na osnovnu i ARO (Autonomnu ronilačku opremu - opremu za ronjenje sa bocom) i dodatnu opremu. Osnovna ronilačka oprema se sastoji od MPD ( Maska, Peraja, Disalica), ronilačkog odela, pojas sa tegovima. U ARO opremu spadaju dvostepeni hidrostatski regulator (naprava koja omogućava da se vazduh iz boce pod vodom diše pod pritiskom okoline), boca, kompenzator plovnosti ili BCD. U dodatnu opremu spadaju manometar, dubinomer, kompas, ronilački kompjuter, vodootporni sat, nož, signalna bova, podvodna lampa. Maska služi da bi se jasno videlo pod vodom, sastoji se od temperovanog sigurnosnog stakla bez ili sa dioptrijom, obrazine, okvira i kaiša. Peraja služe da olakšaju kretanje pod vodom i povećaju propulziju - mogu biti sa zatvorenim stopalom ili sa otvorenim stopalom, takođe postoje meka, tvrda i polutvrda u zavisnosti koliki otpor stvaraju prilikom pokreta pod vodom. Isto tako mogu biti za svako stopalo po jedno peraje (iz milja kod ronilaca nazvane stereo) ili mono peraja kod kojih se oba stopala smeštaju jedno kraj drugog i pokret se vrši sa obe noge istovremeno. Disalica služi da omogući nesmetano disanje ronioca na površini kad osmatra dno isod sebe, sastavni je deo opreme i kod ronilaca na dah i kod autonomnih ronilaca. Ronilačko odelo služi za zaštitu od podhlađivanja i do sunčevih zraka pod vodom. Napravljeno je od neoprena - penaste gume. Može biti jednodelno, dvodelno ili šorti (shorty), takođe može biti mokro, polusuvo i suvo. Pojas sa tegovima služi da bi se poništila pozitivna plovnost koja se dobija sa ronilačkim odelom Dvostepeni hidrostatski regulator služi da se vazduh koji je smešten u boci pod vodom diše pod pritiskom okoline Boca je rezervoar vazduha koji ronioc nosi sa sobom. Vazduh odnosno dišni medijum u boci se nalazi pod pritiskom koji može biti do 300 bar-a, načešće su u upotrebi boce koje se pune do 200 bar-a. Boca može biti izrađena od čelika, legura aluminijuma ili kevlara. Boca obavezno mora biti atestirana Kompenzator plovnosti ili BCD služi da olakša boravak ronioca na istoj dubini tako što se u njega iz boce dodaje vazduh ili se iz njega ispušta višak vazduha, on nije lift za podizanje tereta ili samog ronioca.

Postoji nekoliko pod-disciplina u skuba dajvingu, među kojima su wreck diving, ronjenje na lokacijama na kojima se nalaze potopljeni brodovi, ili neki drugi objekti, cave diving, ronjenje u podvodnim pećinama, ice diving, ronjenje ispod površina prekrivenih ledom. Kada skuba dajving pređe granice rekreativnog ronjenja, skuba postaje technical diving, odnosno tehničko ronjenje, ili ronjenje pod posebnim uslovima i opremom. Ice, wreck i cave diving mogu biti technical diving, u pitanju je druga kategorizacija."

"Danas se ne može sa sigurnošću utvrditi kada se ronjenje prvi puta pojavilo, ali postoje neki dokazi da je to bilo 5000 godina pre nove ere. Prvi materijalni trag postoji na asirskom reljefu i iz godine 885. p. n. e., a rani i autentičan zapis u rukopisima grčkog istoričara Herodota.

Ronjenje je takođe bilo motivisano vojnim razlozima, te su tako ronioci Aleksandra Velikog u luci Tir nakon opsade 332. p. n. e. uklanjali prepreke.

Najvažniji posao ronilaca u prošlosti bio je spašavanje tereta s potonulih brodova i o tome postoje pisani podaci. Već tokom prvog veka pre Hrista, posao je bio tako dobro organizovan i ronioci su bili svrstani u platne razrede po kojima su razlike u naknadama zavisile o dubini ronjenja. Ronilo se isključivo na dah, a obuka je započinjala još u detinjstvu. Kamenje se upotrebljavalo umesto tega, ronilac bi bio vezan konopcima, a uranjao bi do 31 metar ispod površine.

S vremenom su ljudi tražili na koji bi način mogli ostati što duže ispod površine, pa se u početku počelo služiti trstikom, a krajem 16. veka napravljen je prvi veliki korak i izumljeno je ronilačko zvono s otvorenim dnom, koje se spuštalo utezima okomito u vodu, omogućivši da vazduh ostane zarobljen unutar stenki zvona. Prvi podaci o takvom zvonu datiraju iz 1531. godine.

Osamdesetih godina 17. veka Amerikanac Viliam Phips upotrebljavao je sistem "majka i kći" zvona, koja su roniocima omogućavala pristup prema nekoliko izvora vazduha, a godine 1690. engleski astronom Edmond Halej je dizajnirao komplikovan sistem po kojemu se količina vazduha u zvonu nadopunjavala tako što je dovod vazduha bio povezan manjim zvonima, koje su bile smještene niže od njega. Kada je sustav bio namješten, otvarao bi se venitl na posudi i viši je pritisak koji je delovao na posudu (zbog veće dubine) terao sveži vazduh prema ronilačkom zvonu. Halej je, zajedno s još četvoricom, proveo sat i po na dubini od 18 metara u rijeci Temzi, prikazujući delotvornost svog izuma.

Englez Džon Letbridž je 1715. godine razvio "ronilačku omotnicu" u kojoj je ronilac boravio unutar "bačve zraka", omotane kožom, sa staklenim otvorom za gledanje i dvoma otvorima za ruke s vodootpornim rukavicama. Letbridž je pisao da je s njegovom opremom bilo moguće raditi na dubini od 18 metara i u trajanju od 34 minute. Ipak i ta je ronilačka oprema imala ista ograničenja kao i ronilačko zvono, nije bilo moguće manevrisanje i nedostajala je mogućnost kontunuiranog dovod svežeg vazduha.

Augustus Sijebe je zabelježen kao izumitelj prve praktične odjeće za ronjenje, iako je u to vreme nekoliko naučnika eksperimentisalo sa sličnim ronilačkim inovacijama, s obzirom da je vađenje predmeta s potonulih brodova bilo unosan posao i omogućavalo je kontinuirani rad na novim izumima."

.

Ronilacki regulator - jedan od najbitnijih delova opreme...
P.S. Stavio sam namerno model koji ja koristim - odlican je!  :super

Savremeno ronjenje je nezamislivo bez dobrog "jacket-a", odnosno kompenzatora plovnosti.

Negde na Siciliji...

Hoce li da se prikljuci jos neki ronioc, isprica neka svoja iskustva...?  ;D
Mogli bi da pocnemo sa predstavljanjem kategorija, gde smo imali priliku da ronimo, posebno lepi trenuci, itd.
Da krenem od sebe: poceo sam da ronim sa 10 godina, prvo na dah, pa sa 15 godina polako i sa bocama. Imam zavrsene kurseve Stress&Rescue, NITROX, i specijalizacije u podvodnoj navigaciji, nocnom ronjenju i sa smanjenom vidljivoscu, ronjenju na olupinama i dubinskom ronjenju. Trenutno imam nesto vise od 100 zarona, i imam jako veliku zelju da se jednog dana bavim tehnickim ronjenjem.
Da li postoji neki tech diver na Palubi? Bilo bi lepo da nam isprica nesto vise o tom vidu ronjenja, koji je rezervisan samo za "elitu"...
Pozdrav!

Svega skupa sam imao oko 10 ronjenja sa bocom, uvek u spremstvu kolega, koji je bio instruktor ronjenja u Policiji. Išli smo do dubine 20 metara, ali bolje sam se osečao u plićim vodama, gde se može direktno u "čudnim" situacijama izroniti brez opasnosti od zastrupljenja plinovima.
Nije da je bila potreba, ali psiha radi svoje.

Interesantno mi je bilo, kako amater, poput mene brzo izgubi orjentaciju, gde je obala a gde otvoreno more.


LPB

To je dosta cesta pojava i kod starijih ronioca, ne samo kod pocetnika! :)
Dok god se to desi u otvorenoj vodi u redu je, problemi nastaju u dubljim pecinama...  ;D

Na žalost mogu se svrstati u kategoriju BIVŠI ronioci (iako imam samo 22 godine) zdravstveno stanje nije dozvolilo dalji napredak ali ljubav prema ovome je ostala i nikada neće nestati. Što se tiče kategorija,  ima dosta ronilačkih asocijacija od koji svaka za sebe ima posebne kategorije. Neke od tih asocijacija su CMAS, SSI, PADI, CEDIP, NAUI, GUE itd. Konkretno u Srbiji, ne znam koliko je ko upoznat sa ovim stvarima, oko svega je zategnuta situacija, medjusobna netrpeljivost vlada što medju asocijacijama a i medju ljudima u savezu za podvodne aktivnosti (SOPAS). Ronjenje je svuda u svetu u velikom razvoju a kod nas tapka u mestu.

Ove tri slike moderne ronilačke opreme je @Orion postavio u temi o jedinici pomorskih diverzanata Hubert. Kako tamo ne pripadaju, neka ih ovde:

Savremeni aparati za ronjenje zatvorenog kruga disanja - sa regeneracijom izdahnutog vazduha:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Na zatvoreni krug disanja se obicno roni na čist kiseonik, koji konstantno kruži. Kako ronioc izdahne vazduhiz pluca (koji je naravno jako obogaćen ugljen-dioksidom), on prolazi kroz jednu kesu u kojoj se oslobađa od ugljen dioksida i ponovo obogaćuje kiseonikom, te se vraća u pluća pri sledećem udahu. Ranije se ugljen dioksid iz izdahnutog vazduha uklanjao u posudi sa kalcijum oksidom (krečom), danas se koriste i neke druge hemikalije za uklanjanje izdahnutog ugljen dioksida. Naravno, tako ne može do besvesti da se diše, ima svoju autonomiju, i to zavisi od samog kompleta.

Kiseonik postaje toksičan za čoveka već na pritisku od 1,6 bara (6 metara dubine), ali to naravno zavisi od toga koliko se ljudski organizam "zasitio" istog. U suštini se radna dubina ogranicava na 7 metara dubine (po najnovijim civilnim standardima za ronjenje na 6 metara), dok je maksimalna dubina 13 metara, samo za nuždu.

Kod ronjenja na kiseonik, sva tkiva tela ronioca dobijaju mnogo više kiseonika nego inače, zato taj osećaj snage i svežine nakon ronjenja.

Kad ronioc dozivi prezasićenje i trovanje kiseonikom, dobije reakcije koje su slicne napadima epilepsije: grčenje svih mišića u telu, iskolačene oči, itd. i obično tom prilikom ispadne regulator iz usta, tako da se ronioc utopi...

O ovoj temi bi @Pueblo i @Patrolac mogli mnogo više da kažu, ali im se očito ne da da pišu.

Zao mi je sto to cujem, Peconi...
A kod nas se medjusobno mrze i nepostuju cak i klubovi iz iste asocijacije, to je stvarno neverovatno...  :udri

Lepo bi bilo ako ima neko od iskusnijih vojnih ronioca, naravno sa voljom da se raspriča o ronjenju u vojsci.  ;D Ja u klubu imam jednog vojnog, prvom prilikom ću ga ispitati  :police:

Ima ih na Palubi nekoliko, samo da vidimo jos koliko su raspolozeni za pricu  8)

Sigurno imaju svašta zanimljivo reći, nadam se da će se javiti 8)

Opisacu, onako svojim recima, ronjenje na mesavine NITROX, s obzirom da sam nedavno zavrsio taj kurs.

Rec je o jednom od osnovnih stepenika u napredovanju ka tehnickom ronjenju. Naime, NITROX je slozena skracenica nastala od dve reci: NITRogen i OXygen, tj. azot i kiseonik. Rec je o tzv. "vazduhu obogacenom kiseonikom". O cemu se zapravo radi?

NITROX mesavine se koriste prvenstveno da bi se smanjila opasnost od dobijanja dekompresione bolesti. Poznato je da od trenutka kad ronioc koji udise vazduh bude pod dejstvom pritiska okoline, pocinje da se "zasicuje" azotom u krvi. Sto dublje roni i sto duze ostane pod vodom, to je zasicenje tim gasom vise izrazeno. Pri izronu treba voditi racuna i osloboditi se postepeno tog viska azota, pre svega izronjavajuci ne brze od 14 metara u minuti (po nekim standardima prag se povecava i na 18 metara u minuti), i zadrzavajuci se na odredjenim dubinama odredjeno vreme. Ti zastanci se zovu "deko-zastanci" (Deco - stops), i sracunavaju se preko ronilackih tablica (u novije doba preko ronilackih kompjutera). U slucaju da ronioc prebrzo izroni i "preskoci" neki od predvidjenih zastanaka, posledice mogu biti i fatalne, u zavisnosti od "tezine" prekrsaja. Naime, azot koji imamo u krvi, buduci da nije imao vremena da se oslobodi postepeno preko koze ronioca i preko izdisaja, pocinje da se skuplja i pravi male mehurove, koji u najgorem slucaju mogu da zacepe arterije, ili krvni sud u mozgu, i ostavi teske posledice. Taj efekat je slican onome kada otvorimo naglo tek promuckanu bocu "Koka-kole"... Isto tako, mogu da dovedu do potpune ili delimicne paralize, obicno sa duzim ili stalnim posledicama. U boljem slucaju, ronioc moze da oseti bolove svih zglobova u telu (posebno kolena, laktova i ramena), i nepodnosljiv svrab celog tela. U najboljem slucaju ronioc izroni bez ikakvih posledica, sto naravno ne znaci da treba da zanemarimo sve i izronjavamo kako pozelimo!

Pod NITROX mesavinama se podrazumevaju sve one mesavine koje imaju vise od 21% kiseonika u sebi (vazduh koji udisemo ima oko 20,8%). Tako ce npr. EANx 32 (Enriched Air NitroX) biti mesavina sa 32% kiseonika i oko 67% azota (umesto pocetnih, 78%), dok je ostalih 1% "rezervisano" za sve ostale gasove koji sacinjavaju vazduh.

Buduci da je udisni medij obogacen kiseonikom, znaci da udisemo manje od "standardne" kolicine azota, sto implicira i manju kolicinu njegove rastvorenosti u nasoj krvi. Samim tim, smanjuje se mogucnost dobijanja dekompresione bolesti. Stos je u tome da se PRODUZI boravak na odredjenoj dubini.

Postoje posebne tablice za NITROX mesavine, i gotovo svaki kompjuter ih vrlo lako automatski sracunava. Veliki broj ronioca koristi dekompresione tablice za vazduh pri ronjenju sa NITROX mesavinama, sto naravno dodatno smanjuje opasnost od dobijanja dekompresione bolesti.

Sa druge strane, koliko je "zgodan" NITROX za odredjene stvari, toliko je i potencijalno opasan, ako se ne koristi na pravi nacin.

Naime, udisati vecu kolicinu kiseonika samo po sebi moze biti opasno. Kiseonik je gas koji postaje toksican na odredjenom pritisku (vec na 1,6 bara, tj. 6 metara dubine). Samim tim, ukupan parcijalni pritisak kiseonika iz nase mesavine NE SME da predje tih 1,6 bara, iako su stariji ronilacki standardi propagirali gornju granicu od 2 bara, neke jos uvek rone na 1,7 bara.

Navescu primer: ako ronimo na EANx 36, vec na dubini od 32 metra parcijalni pritisak kiseonika bice (0.36 x 4.2 bar = 1.51 bar). To znaci da bi vec na 33 metra dubine udisali mesavinu u kojoj je kiseonik na parcijalnom pritisku VEĆEM od 1.6 Bara, sto bi nas direktno dovelo u opasnost. U skladu sa tim, ronjenje treba planirati tako da se nikada ne predje donji prag parcijalnog pritiska kiseonika, zbog licne sigurnosti.

Isto tako, mozemo doci u opasnost cak i ako se nalazimo unutar Krivulje sigurnosti. Dovoljno je da provedemo odredjeno vreme na dnu, potrebno nasem organizamu da dodje do potpunog zasicenja kiseonikom, nakon cega sledi trovanje. Za proracun toga se koristi druga ronilacka tablica, zove se "Clock".

Evo i deko-tablica NITROX. Za manje upucene, dekompresione tablice nam pokazuju koliko vremena mozemo provesti na odredjenoj dubini, a da ne izadjemo iz Krivulje sigurnosti. Ronioc koji izadje iz Krivulje, mora da izvrsi odredjen broj deko-zastanaka, s ciljem da se akumulirani azot u krvi oslobodi postepeno.

Tipicna nalepnica koja se stavi na svaku bocu koja je predhodno "testirana" za NITROX upotrebu.

Nalepnica na kojoj pise koja je maksimalna operativna dubina ronjenja (MOD - Maximum Operative Depth). To je obavezna procedura posle testiranja svake boce sa NITROX mesavinom.

http://www.triton-ast.rs/aktuelnosti16.htm (http://www.triton-ast.rs/aktuelnosti16.htm) Evo jedne priče koja se desila vrlo iskusnim tehničkim roniocima pre nekoliko dana.
Tu se vidi koliko treba biti spreman za sve situacije i zahvaljujući tome izbegnute su mnogo fatalnije posledice.

Ufff gadno...najvjerovatnije se radi o PFO (patent foramen ovale) prolaz izmedju srcanih klijetki koji nije zarastao, oko 30 % ljudi to ima. Nazalost to se obicno skuzi kada u nekom normalnom profilu ronjenja dobiju teze oblik dekompresijske bolesti.Dozali do mijesanja venske i arterijske krvi. O ovom slucaju venska je puna mjehurica koji se ne izvjetre kroz pluca nego ulaze u arterije koje ju nabijaju svugdje po tijelu...onda nastane problem. Ne znam da li u nasim krajevima rade test na to..ali meni je par prijatelja ovde u USA u firmi imalo taj problem. To se rjesava operacijom. Stave mali "kisobran" koji to zatvori..i nakon 8 mjeseci se mogu vratiti ronjenju ako prodju na testu s bojom...prijatelj je gledao kada su ga testirali..neznam kako oboje krv i na telki gledaju kako to u srcu izgleda...i kad se nakasljes ( kod napora)dolazi do mijesanja krvi, ako je sve ok onda nema mijesanja. Dobro je sto arterijski krvotok ima veci tlak nego venski pa je krvi malo teze proci a opet s druge strane bas zbog toga to moze biti neotkriveno godinama. I onda jednom kod nekog veceg napora pod vodom dogodi se pizdarija.

Ja poznajem jednog ronioca u Italiji koji je imao isti problem. Covek je bivsi diverzant, ima preko 4 000 zarona, i nikad mu se nista nije desilo. Onda je tako za malo nastradao prosle zime, kao Vlatko, nakon cega su mu operacijom stavili taj "kisobran"... Sad je u redu, roni kao i pre...

Ali kada je neurološki oblik povratak u vodu i nije baš toliko moguć. Sve zavisi kakve su posledice i koliko će lečenje uspešno biti.

Neznam kako je u vojsci, ali u industriji nije problem ako dobijes DSC,nije bitno koji tip, bitno je krenuti s tretmanom sto prije ( a to ovdje nije problem jer svaki ronilacki brod ima 2-3 komore).  Tako da ima ljudi koji su bili bendsani 5-6 puta kroz par godina i jos uvijek rone. Na ljecnickom pogledaju da nema nekih trajnih ostecenja i to je to. U slucaju da je ostecenje trajna onda ako osoba ima dosta iskustva ide na drugu poziciju. Ako nemoze na drugu poziciju onda je problem i natezanje s osiguranjem...netko to mora platiti. Ovdje se to ne dozivljava kao nekakva rambo aktivnost za supermene, nego kao tezak fizicki posao pod morem. I sami ronioci nisu bes neki ''pametnjakovici'' to su uglavnom ljudi koji su bili ili fizicki radnici, ili varioci, riggeri.  U principu nakon skole iz klase od 20 ljudi nakon 2-3 godine u industriji ih ostane samo 2-3. Bas zato sto je posao tezak.

Pozdravljeni.
Slučajno sam došao na tu stranicu putem iskala-ronioci- i vidim tu temu. Iako je od prošle godine, nema veze. Neko je zapisao, ako ima neki ronioc, nak se javi. Pa dobro. Ronim več nešto godina i imam po ronilačkoj školi CMAS 4 zvezdice (Cmas four star diver) i neke specialnosti kao, ronilac spasioc, prva pomoč i reanimacija, davanje kiseonika unesrečanima, kompresorist, nočno ronjenje, dubinsko ronjenje, ronjenje po ledom. Malo sam u godinama, pa ronim rekreativno.Potope ne pišem više. Pročitao sam što je tu napisano o ronjenju i vrlo dobro i jasno obrazloženo. Dodao bi jedno, o pojavljivanju t.z. kesonske bolesti kad su radili izpod zvona, a oni aparati na zatvoreni krug su Rebrideri, a vojska koristi i poluzatvoren sistem. Sa tim Rebriderima je par meseci natrag u Trščanskom zalivu poginulo dvoje ronioca na cca 3-5m dubine. Kazano je bilo, da je kiseonik pao izpod 16% i to obojici, pošto su bili na testiranju, malo dalje jih je nadgledao "nadzorni". Ali izgleda, da je sve nadgledao osim te dvojice. Obojicu sam poznao a bili iskusni ronioci. Kad sastaviš dva iskusna ronioca, treči iskusni nadgleda, dubina 3-5m, niko ni u snu ne bi pomislio na nezgodu, kamoli smrt dvojice. Toliko o temu, kako mislimo da smo iskusni i sigurni, a baš tada počinimo početničku fatalnu grešku.Pozdrav.

Ronilačko odelo od aluminijuma 1911. godine

[attachment=1]

Hvala @longtrip,jer ste mi otkrili da postoji i ovaj topik.Kupio sam prije možda i 10-ak godina jednu knjigu "Ronjenje u sigurnosti" od dr.S.Gošovića,jer sam tražio neke fotke u vezi izronjavanja-spašavnaja sa P.Privukao me je autor jer mi je bio instruktor-predavač  na tim vježbama.Mislio sam da ću tu naći neke fotke ali nisam ih našao.Zanimalo me je kompletna vježba,od oblačenja do izronjavanja i normalno ljudi koji su u tome učestvovali.Pošto to nisam pronašao,nešta slično(objavljeno na ovom forumu) mi je dao @MOTORISTA u nekom videu.
Pročitao sam ovaj topik i pošto vidim da tu nije navedena historija ronjenja kod nas(Ex Yu) a ima i problematika podvodne medicine koja se spominje u topiku,evo kako to dr.Gošović opisuje:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Da dodam,na ovom forumu (PS 12)i negdje drugdje,opisano je i vađenje potonule "Brigite Montanaro",gdje su stradala dva ronioca.U komentarima je bilo i da je to zbog neiskustva ekipe pa i dr.Goševića.Naime neki su tvrdili da vojska nije imala ta dubinska ronjenja prije.Ovdje na zadnjoj fotci u zadnjem pasusu piše:da je  dr.Gošević prije toga organizovao dva dubinska ronjenja.Znači nije mu to bilo prvo takvo ronjenje.

Poz.

INOVATIVNA MASKA

S njom se lakše diše

Francuska grupacija Decathlon iz Villeneuve d’Ascqa lansirala je podvodnu masku sasvim drukčijeg koncepta i dizajna. S obzirom na to da hobi roniocima olakšava disanje, nazvali su je Easybreath Snorkeling Mask. Proizvodi je tvrtka Tribord, a zbog svoje voluminoznosti korisniku nudi pogled od 180 stupnjeva i mogućnost disanja kroz nos i usta, baš kao i na kopnu.

Francuzi ističu kako se staklo ne zamagljuje, a ugrađena disalicu na vrhu opremljena je mehanizmom koji automatski sprječava prodor mora u unutrašnjost prilikom zarona ili naleta vala.

Easybreath Mask teži 550 grama i izrađena je od silikona i polipropilena. Stavlja se preko cijelog lica uz pomoć dva gumena remena, a prvenstveno je predviđena za hobi ronioce. U zemljama EU-a se u raznim jarkim bojama prodaje po cijeni od 40 eura.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
http://www.slobodnadalmacija.hr/

https://youtu.be/M8xpxHv_lmw

https://youtu.be/LB7b0mCbz0Y