PALUBA
May 20, 2024, 09:15:54 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10
 1 
 on: Today at 09:09:21 am 
Started by JASON - Last post by JASON
Іоштъ отъ 1524. године све нашегъ закона Владыке Славонске называли су се и Пожегански Митрополіти, будући да су до 1721. године понайвише у Пожеги столицу свою имали; исте пакъ године Славонскимъ Владыкомъ постане Нікифоръ Стефановићъ, кои изъ Пожеге престолъ свой у Пакрацъ премѣсти, и садашный Дворъ Епіскопскій у истомъ мѣсту 1732. год. зидати почне, а 1743. год. збогъ велике старости своє владычества се своєвольмо отрече 25). Подобны овымъ примѣра мало ће намъ повѣстница церкве наше показати! -

Какогодъ што су Леополдѣ Iосифъ, оба перви и правдолюбиви Цареви и Кралѣви Унгарски, заслуге праотаца наши свесердо наградити желећи, на утешенѣ цѣлогъ народа Сербскогъ, као што смо пређе казали, 1702. и 1706. године Прівілегіє Фрушкогорски монастыра законо потвердили, тако є исто и милостивый Монархъ Карлъ VI. послѣ учинѣногъ отъ Турака 1716. године опустошенія и Фрушкогорски монастыра, да попалѣне Прівілегіє ньіове накнади, и попуни, новымъ своимъ Діпломама границе свію Монастыра 1722. г. опредѣли и притяжанія ньіова потверди 26). О великимъ овымъ Царскимъ Народу Сербскомъ учинѣнымъ милостима и мы смо се 1839. год. очевидно увѣрили.

Казали смо на свомъ мѣсту, како су съ смерћу обезсмерћеногъ Митрополіта нашегъ Исаіє Діаковића све желѣ народа нашегъ у смотреню просвѣштеня Сербскогъ осуєћене постале. Отъ тогъ дакле времена до 1723. год. ни мало се у томъ напредъ не поступи. Ове єдва године 'Владѣніє' за добро нађе, да преко 'Камералногъ' Діректора Барона Каланска, кои се іошть и Судіомъ Сербскогъ народа называо, у име Царско налогъ изда, како да се по градовима и селима Сербска училишта заведу. Ово отеческо намѣренѣ Царско, коє є 1724. год. Моѵсей Петровићъ Архієпісконъ Сербско-Бѣоградскій окружнымъ своимъ писмомъ, цѣломъ Свештенству обзнаніо и коє є доцніє 1730. године Народъ Сербскій у Собору Бѣоградскомъ радостно пріиміо, почне красно напредовати. Но при свемъ томъ совершено довершенѣ истогъ дѣла изостане до времена Архієпіскопа и Митрополіта Вікентія Іоановића, кои особито вниманѣ своє обрати на изображаванѣ Сербско, о комъ ћемо доцніє говорити 27).

Године 1725. наилазимо мы на єдну Царску коммісію коя є у исто време отъ праведногъ Монарха нато опрелѣлена была, да распру из међъ Сербскогъ и Римскогъ вышегъ Свештенства о приманю Сербскогъ десетка достаточно испыта, и Цару о томъ извѣстіє поднесе. Да бы смо ясніє понятіє о истомъ отвећъ важномъ у повѣстници Церкве наше и цѣлогъ народа нашетъ у Унгаріи здраво тицаюћемсе предмѣту, као што намъ є нуждно, имати могли, морамо се за нѣко време на исторіческомъ много старій времена полю забавити. Поштъ подъ Маттеомъ Корвіномъ по смыслу V Декрета 3 члена 1481. године и подъ Владиславомъ II силом II Декрета, 45 Члена 1495. год. узаконѣногъ освобођени су были Грчкогъ
закона Хрістіяни у Кралѣвству Унгаріи отъ тога, да никаковогъ десетка Римскомъ Свештенству 28) не даю. Ову Сербску свободу потверди и Царь Леополд I у своіой даной 1695. г. Сербскомъ народу Прівілегіи, и ясно се изрази, да се истый десетакъ 'восточногъ' закона Духовенству на препитаванѣ и трошкове обрати 29). Саме пакъ рѣчи милостивогъ Монарха тогъ овако гласе:

'Савъ Народъ Сербскій по градовима, градићима, границама и предѣлима Нашима пређашню и іоштъ отъ старина силомъ Маттеє Краля Декр. V. чл. 3. и Владыслава Краля Члена послѣднѣгъ даровану му свободу, Десетка да има и може употреблявати и уживати; кои сирѣчь Десетакъ самъ Народъ да на свои Владыка препитаванѣ и трошкове, будући да Наши Прелати Коморски Ҷиновници томъ противни ни су обрати и употреби. То дакле опредѣленѣ Царско отма се употреби, и у дѣйство доводити почне'. - Но будући да послѣ краткогъ времена о Турскомъ сирѣчъ єднако до Карловачкогъ мира вођеномъ рату сама є Держава много раане за войску требала, зато у нужди будући опредѣли, да Патріярхъ у име Десетка Славонскогъ и Сремскогъ 3.000 форинтій изъ Коморске кассе добыя, коя се доцніє замѣнѣна плата іоштъ съ други 3.000 форинтій изъ споменуте кассе полѣпша, у Банату є пакъ мѣсто Десетка у исто време припадао Митрополіту нашемъ извѣстный данакъ подъ и меномъ 'Кнезовски дуката'. И мѣсто овы дуката као равноважакъ Десетка отредисе отъ Царске Коморе іоштъ 3.000 форинтій Митрополіту нашемъ, коє онъ (заєдно съ пређашньима 9.000 фор.) и данасъ 1839. године ужива 30). Єли се ова съ десеткомъ Сербскимъ промѣна противъ закона Отечествены и противъ Прівілегія Народни са знанѣмъ и договоромъ наши Епіскопа и цѣлогъ Народа или своєвольно самомъ Коморомъ Державномъ учинила мы казати не можемо? међу тимъ многа важна изъ узрока нѣки засадъ на страну оставляюћи, то примѣтити морамо да Епіскопи наши нису споменуту о Декрету промѣну за правителну признавали, нити су игда съ ньомъ задовольни быти могли. Свѣдочбу о томъ очевидну имамо. Текъ што се ратъ Турскій съ заключенымъ Карловачкимъ миромъ оконча, оно Сербски Епіскопи доказивати почну по смыслу Прівілегія Народньи Десетакъ отъ Сербскогъ народа ньима принадлежи; Римско напротивъ Духовенство себи га присвояваше. Распра се дакле о истомъ Сербскомъ Десетку између ове двѣ стране донде продужи, докъ се найпослѣ 1725. године отъ Цара не отреди у Пешти подъ Кралѣвскимъ Персоналомъ Комміссія, да обе препираюћесе стране прислуша, и своє извѣстіє о томъ Царскомъ престолу поднесе. Комміссія иста єдва 1727. године предложи о томъ Царскомъ Двору своє мнѣніє, да восточногъ закона Епіскопи никаквогъ права на Сербскій Десетакъ немаю, но опетъ по смыслу Владиславлѣвогъ II Декрета, 45 Члена да Граничари отъ даваня Десетка свободни заостану. Сва се писма и послови ове цѣле парнице Кр. Унгарской придворной Канцеларіи предложе никаково на то Свевысочайше рѣшеніє не изыђе до Сербсконароднѣгъ у Темишвару 1790. год. держаногъ Собора, гдѣ се ново исканѣ Народнѣ предложи, да се сирѣчь Народъ восточногъ закона отъ даваня Десетка Римокатоліческомъ Духовенству освободи. Премилостивый и нигда незаборавлѣный Отацъ и Царъ Сербскій Леополдъ II на извѣстіє коє му є збогъ исканя Народа нашегъ отређена Комміссія предложила, 23. Апрілія 1791. год. изда Царско своє слѣдуюће рѣшеніє:

'Ово исканѣ Народа Сербскогъ, да се отъ Десетка когъ Римокатолическомъ Духовенству дає, освободи, єсть на правди основано; оно є Народу већъ у многимъ случаєвима обѣћано. Я ћу му дакле то за цѣло учинити, зато некъ ми Унгарска придворна Канцелларіа начинъ предложи, како бы се Римокатоліческомъ Духовенству или изъ релігіоналногъ Фонда, или другимъ начиномъ праведно накнадити могло' 31). - Благоутробный овай Сербскогъ народа Отацъ и Владѣтель наскоро умре; зато се и праведна та наши праотаца желя ни до данашнѣгъ дана не само не испуни, но на велику жалость и тугу нашу, као да смо сви поумирали, дубокой заборавности преда. Еда ли новъ народный Соборъ не бы у станю быо, да праведну о томъ народню прошню на ново милостивѣйшемъ нашемъ садашнѣмъ, Отцу и Покровителю и Аѵгустѣйшемъ Монарху колѣнопреклоно поднесе, и великодушне милости Цареве запроси?

__________
25) Чапл. II. 154. - 26) Чапл.II. 166, 189, 195, - 27) Чапл. ІІ. 31. - 28) Corp. Iur. Hung. Budæ MDCCLXXIX T. I p. 230 вели: Item Rasciani et ceteri hujusmodi Schismatici ad solutionem decimæ non adstringantur etc. – 29) Чапл. ІІ. 38 Прівіл. Леополд. II 1695. r. - 30) Чапл. II, 53. - 31) Чапл. II, 53, 4, 5.

 2 
 on: Today at 08:58:06 am 
Started by Kubovac - Last post by Kubovac
General Dinamics Land Systems isporučuje prva borbena vozila M10 Booker vojsci SAD

General Dinamics Land Systems objavljuje da je isporučio prva borbena vozila M10 Booker vojsci SAD. M10 Booker je novo jurišno vozilo za borbene timove pešadijske brigade (IBCTs). Brzo se kreće u različitim terenskim uslovima da bi angažovao i uništio neprijateljske borce, bunkere, mitraljeske položaje, utvrđenja i oklopna borbena vozila. Kao deo početne proizvodnje niske stope (LRIP), više Booker vozila je isporučeno vojsci kako bi se podržala vladina testiranja i logistički napori. M10 Booker je oklopno borbeno vozilo koje razvija General Dinamics Land Systems (GDLS) za vojsku Sjedinjenih Država. Početni ugovor je za 96 vozila za početnu proizvodnju niske stope (LRIP), sa prvom isporukom do kraja 2023.

M10 Booker se razvio iz oklopnog borbenog vozila GDLS Griffin II kao pobednik svog programa Mobile Protected Firepower u junu 2022. Griffin je derivat ASCOD porodice AFV, koji je takođe dizajnirao GDLS. Griffin II je bio ponuđen u okviru Mobilne zaštićene vatrene moći (MPF) američke vojske. U junu 2023, MPF je zvanično označen kao M10 Booker, nazvan po štabnom naredniku Stevon A. Booker i vojniku Robert D. Booker. Bukerom upravlja četvoročlana posada i ima poboljšani termalni preglednik, top velikog kalibra, lagani trup i kupolu, i moderan dizel motor, menjač i sistem vešanja. Dizajniran je od samog početka za nadogradnju sposobnosti, na osnovu budućih operativnih potreba.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Izvor

 3 
 on: Today at 08:49:51 am 
Started by Nitro1 - Last post by Nitro1
Pozdrav društvo!
Upravo tih dana ,rade se sasvim nova krila-fojli na krmi.
Stanislav iz Rusije prošle godine mi slao sasvim točnije nacrte svih krila,kuta, kao i samog broda ove stare sovjetske ljepote-Komete
Na marine traffic sad slijedim ..neznam možda zadnji hidrogliser koji još vozi sa Sarande (Albanija) za Krf (Grčka) .Nadam se ,da će mi samo jednom uspjeti ploviti sa njime  Wink
I tako kao "Kristi" za sad, i moj maleni Krila Pirana u buduče  plovit još dalje  angel marinero

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 4 
 on: Today at 08:48:40 am 
Started by JASON - Last post by JASON
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 5 
 on: Today at 08:36:54 am 
Started by JASON - Last post by JASON
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 6 
 on: Today at 08:34:29 am 
Started by Boro Prodanic - Last post by Kuzma®
Davno sam zaključio da obilo čemu o čemu imam ikakvih saznanja bolje ne čitati napise iz pera umnih "novinara"
Meni ovo izgleda usporedba kamioneta i teretnog vlaka,
Ali ajmo tehnički, pokušat ću navesti procjene ispravite me gdje napišem gluposti ili netočnosti

Koliko je propusna moć mosta? , recimo 1 vozilo smije biti na njemu, nek vozi 10 km/sat to je cca 1 minutu za prelazak mosta, uzmimo rezervu, da je 2 minute.
znaći sat vremena nakon početka operacije prešlo je rijeku barem  8 - 10 vozila
Dva sata nakon početka operacije prešlo je rijeku barem 40 tak vozila a vjerovatno 60.

Spalv je nakon 20tak minuta operativna, koliko brzo može prelaziti rijeku, vjerujem 3-4 km/h znaći treba joj barem duploviše ali vjerovatno i više u jednom smjeru, znaći barem 3-4 minute, ali se mora vratiti nazad prazna, znaći recimo 6 minuta operacija (nazad je ipak brža, lakša)  ali treba dodati vremena ukrcaja i iskrcaja tako da mislim da na kraju priće treba barem 7 do 8 minuta za prelazak jednog vozila.

U prvom satu prijeđe sa splavi 5, recimo 6 vozila, u drugom satu još 8 - 9 recimo uupno 15 vozila, dakle za istovjetnost propusne moći prijelaza trebaju barem 4 splavi. Organizacijski dosta zeznuto barem mi se čini, posebno ako je na rijeci jal+ka struja.

Još jedno laičko razmišljanje..
Zašto 2 sata , pa nemam pojma ali razmišljam koliko danas može jedno takvo "usko grlo" ostati neprimiječeno i nenapadnuto od strane neprijatelja, ovakav prijelaz sigurno je relativno blizu borbene linije.
Na stranu splavi je možda, kažem možda pokretljivost (iako sa dronovima vidimo da to više nije zaštita, posebno ne za spore)




Технички гледано према прорачуну скелског места преласка на препреци ширине око 400 м, да би била пребачена  једна оклопна бригада потребно је да три скеле раде непрекидно негде око 40 сати. У пракси то, наравно, не би било могуће јер је потребно допунити горивом реморкере или друга погонска ТМС, посаде би морале да имају неки одмор или би се морале обезебдити дупле посаде скела, неко би се ТМС утовварило брже од уобичајеног али би зато сигурно било далеко више оних којима би било потрбно много више времена од прорачунског итд.

П.С

Три скеле подразумевају да једна врши укрцавање, једна искрцавање а једна да је отприлике на средини реке. Реално би било могуће убацити још једну па би тако истовремено две биле на путу, једна пуна друга празна. Тако би се нешто мало повећао капацитет (математички би то било још 33%) али би било питање да ли би и реално капацитет био толико већи или пак доста мањи.

 7 
 on: Today at 08:24:52 am 
Started by Boro Prodanic - Last post by Kuzma®
Meni više izgleda da su htjeli ispitati obje varijante premošćivanja vodene prepreke, te da izvuku zaključke o prednostima i manama obje varijante.

Мени више личи на обично увежбавање. Испитивања и извођење закључака се ради пре увођења у употребу и можда једно време након тога. Осим тога предности и мане и једног и другог начина су одавно познате па не разумем коју би то топлу воду могли сада открити. Дакле, једни су увежбавали са својим средствима, други са својим а све у циљу постизања одређеног нивоа међусобне увежбаности. Иначе, ако не грешим и Британци имају исте понтонске мостове али и Амери исте амфибије тако да ни једнима ни другима нису та средства и њихове могућности непознати.

Да само додам и то да је овде непознато колико је пловних чланака моста истовремено спуштено у воду, тј колико је рампи за рад било доступно. претпостављам да је то урађено у 2-3 таласа. Да је у једном и време склапања моста би било још краће од једног сата. Потражите на Јутјубу видео снимке где нпр. Руси постављају своје мостове (а сви ови данашњи понтонски мостови вуку корене из руског ПМП) и све баце у воду у јендом таласу. Видећете и сами колико је се у том случају мостови брзо склапају.

 8 
 on: Today at 08:20:02 am 
Started by Boro Prodanic - Last post by lEO - ZD
Davno sam zaključio da obilo čemu o čemu imam ikakvih saznanja bolje ne čitati napise iz pera umnih "novinara"
Meni ovo izgleda usporedba kamioneta i teretnog vlaka,
Ali ajmo tehnički, pokušat ću navesti procjene ispravite me gdje napišem gluposti ili netočnosti

Koliko je propusna moć mosta? , recimo 1 vozilo smije biti na njemu, nek vozi 10 km/sat to je cca 1 minutu za prelazak mosta, uzmimo rezervu, da je 2 minute.
znaći sat vremena nakon početka operacije prešlo je rijeku barem  8 - 10 vozila
Dva sata nakon početka operacije prešlo je rijeku barem 40 tak vozila a vjerovatno 60.

Spalv je nakon 20tak minuta operativna, koliko brzo može prelaziti rijeku, vjerujem 3-4 km/h znaći treba joj barem duploviše ali vjerovatno i više u jednom smjeru, znaći barem 3-4 minute, ali se mora vratiti nazad prazna, znaći recimo 6 minuta operacija (nazad je ipak brža, lakša)  ali treba dodati vremena ukrcaja i iskrcaja tako da mislim da na kraju priće treba barem 7 do 8 minuta za prelazak jednog vozila.

U prvom satu prijeđe sa splavi 5, recimo 6 vozila, u drugom satu još 8 - 9 recimo uupno 15 vozila, dakle za istovjetnost propusne moći prijelaza trebaju barem 4 splavi. Organizacijski dosta zeznuto barem mi se čini, posebno ako je na rijeci jal+ka struja.

Još jedno laičko razmišljanje..
Zašto 2 sata , pa nemam pojma ali razmišljam koliko danas može jedno takvo "usko grlo" ostati neprimiječeno i nenapadnuto od strane neprijatelja, ovakav prijelaz sigurno je relativno blizu borbene linije.
Na stranu splavi je možda, kažem možda pokretljivost (iako sa dronovima vidimo da to više nije zaštita, posebno ne za spore)


 9 
 on: Today at 08:02:05 am 
Started by dejina81 - Last post by Brok
Iranska vlada sazvala hitan sastanak nakon pogibije Raisija

20.05.2024.

Iranska vlada sazvala je za danas hitan sastanak nakon pogibije predsednika Irana Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova te zemlje Hoseina Amir Abdolahijana u padu helikoptera, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

Prema fotografiji koju je objavila agencija, stolica na kojoj Raisi obično sedi je prazna i prekrivena je crnom trakom u znak sećanja na predsednika, preneo je Si-En-En (CNN).

Iranski državni mediji emituju islamske molitve između vesti zbog pogibije Raisija i još osam drugih osoba nakon što se helikopter kojim su putovali srušio u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan.

Stihovi iz Kurana objavljeni su na nalogu Raisija na platformi X.

"Mir sa Ebrahimom. Zaista, mi tako nagrađujemo one koji čine dobro. On je, zaista, bio od naših vernih slugu", navode stihovi iz Kurana na Raisijevom nalogu.

Raisi je bio druga najmoćnija ličnost u političkoj strukturi Irana posle vrhovnog vođe Ajatolaha Ali Hamneija.

Izvor

 10 
 on: Today at 07:45:03 am 
Started by Boro Prodanic - Last post by Lemi_O2
Apsolutno. Meni više izgleda da su htjeli ispitati obje varijante premošćivanja vodene prepreke, te da izvuku zaključke o prednostima i manama obje varijante. I splavi (vrlo brzo forsiranje prepreke, ali ograničen kapacitt prebacivanja snaga) i pravoga pontonskog  mosta (nešto duže postavljanje, ali veći kapacitet prebacivanja snaga).
Ionako i Enlezi i Amerikanci imaju gotovo istu tehnologiju i doktrinu. I jedni i drugi grade i mostove i motorne splavi.



Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 22 queries.