Среда, 30.03.2022.
С. Ст.
Ветар и сунце као прекретница за решење климатских променаПедесет земаља добија више од десетине своје енергије из ветра и сунца, наводи се у истраживању Ембера, истраживачког центра за климу и енергијуКако су се светске економије током 2021. опорављале од пандемије Covid-19, тражња за енергијом је расла. Потражња за електричном енергијом расла је рекордном брзином, што је довело до пораста тражње за енергијом добијеном из угља, која је расла најбржом стопом од 1985. Чисти извори енергије, добијени из сунца, ветра и других извора, учествовали су са 38 одсто у производњи светске електричне енергије у 2021. По први пут ветротурбине и соларни панели произвели су 10 процената укупне енергије.
Удео ветра и сунца удвостручио се од 2015. године, када је потписан Париски споразум о клими. Најбржи прелазак на ветар и соларну енергију забележен је у Холандији, Аустралији и Вијетнаму. Све три земље у последње две године десетину своје тражње за електричном енергијом оствариле су тако што су са фосилних горива прешле на зелене изворе.
„Холандија је сјајан пример северне земље која доказује да није суштина у томе где Сунце сија, већ да постоји исправна политика о одржању животне средине која води до значајних промена у томе да ли ће соларна енергија расти”, рекла је Хана Броудбент из Ембера, истраживачког центра за климу и енергију, а преноси Би-Би-Си.
Вијетнам такође може да се похвали спектакуларним растом у производњи соларне енергије код које је само током годину дана забележен раст од преко 300 одсто.
„У случају Вијетнама, дошло је до огромног напретка у соларној производњи, коју су подстакле фид-ин тарифе (feed-in tariffs) – новац који влада плаћа за производњу електричне енергије – због чега је домаћинствима и комуналним компанијама било веома привлачно да пређу на коришћење велике количине соларне енергије”, каже Дејв Џонс, Емберов глобални лидер.
„Прошле године драстично је повећана соларна производња, која не само да је задовољила повећану потражњу за електричном енергијом, већ је довела и до пада производње угља и гаса”, додао је Џонс.
Тренутно су цене гаса широм Европе и већег дела Азије, где је угаљ три пута скупљи, 10 пута веће него у ово доба прошле године. Џонс сматра да повећање цена и гаса и угља представља „двоструко већи разлог за системе електричне енергије да захтевају више чисте електричне енергије”. Истраживачи кажу да упркос поновном порасту потрошње угља 2021. године, велике економије, укључујући САД, Велику Британију, Немачку и Канаду, имају за циљ да у наредних 15 година пребаце своје мреже на 100 одсто електричну енергију.
Ова промена вођена је бригом да се пораст температуре у свету у овом веку задржи испод 1,5 степени Целзијуса. Да би се то постигло, научници кажу да употреба ветра и сунчеве енергије треба да расте за око 20 одсто сваке године до 2030. Аутори ове најновије анализе кажу да је то сада „апсолутно могуће”. Рат у Украјини такође би могао да подстакне изворе електричне енергије који не зависе од руског увоза нафте и гаса.
„Имамо ветар и сунце и они нуде решење за вишеструке кризе са којима се свет суочава. Било да се ради о климатској кризи или зависности од фосилних горива, ово би могла да буде права прекретница”, рекла је Хана Броудбент.
Izvor:
www.politika.rs