Нисам економиста и слабо се разумем у то, али нешто ми у оној економији која нам се пружа као пример "боде очи".
Неке банке и инвестициони фондови (ако сам добро разумео или тако некако названи) су неразумном политиком довеле до економског колапаса званог "економска криза" (светак, наравно). И онда, уместо да те банке и све остале који "нису издржали економску конкуренцију" пусти да иду где су заслужили (јер је такво правило које се за пример наводи "новодемократским земљама ИЕ), ускаче држава и највеће дужнике спашава од банкрота, баш као у најбољим комунистичким временима. Али сад долази оно најбоље. У тим и тако спашеним банкама, фондовима или како се већ зову, "менаџери" и други "стручњаци" деле, од добијене помоћи (јер дриге лове и нема) екстра бонусе и смишљају даље "подвиге". И свет то пред очима државе(а) која се хвали(е) либералном економијом и слободним тржиштем. А држава(е) (а зна се које су) њих спашава штанцањем пара (буџетски дефицит) које прибавља на тржишту капитала од најљућих противника "слободног тржишта" и демократских назора, па и људских права, приде. И сад као држе лекцију другима из економије. Нису светску кризу изазвали Гана, Етиопија, Пољска, Бугарска, Руминија и ине.
Могу да закључим да је капиталистичким систем какав сада постоји саздан од пирамидалног система позајмица новца и фиктивних зарада које се обијају о главу онима који се последњу укључе у пирамиду. То важи и за државе. У ЕУ су обрале зелен бостан управо земље са југа и југоистока Европе (Португал, Шпанија, Грчка) и "свежији" чланице попут Ирске. Ове нове (о којима се овде и прича) тек ће да награишу, јер су на дну пирамиде (касно ушле "у шему"), а не само због слабе економије, не предузимљивости, и сл. Свима њима земље "старе демократије и тржишне економије" нису ни дале да се искажу већ су им одмах понудили кредите и уверавали их да се без рада може. То вам је као са рекламама наших банака - "лаки кеш".
Ах, да. Изгледа ми да нема више класичних капиталиста и односа капиталиста (власник) - радник. Док су ранији власници како-тако учествовали у производњи и стицању "нове вредности" ,сада се појављују две нове експлоататорске категорије: политичка и менаџерска олигархија. Обе узимају своје, прва у виду рекета, друга у виду енормно висикох "плата" (јер то уствари и нису) и бонуса правданих успешношћу вођења фирми и послова. "Улазим" у наше "успешне" и "неуспешне" фирме и видим да постоји драстична разлика у примањима "топ" менаџмента и осталог менаџмента. А ко год се имало разуме и руковођење знаће да успешност фирми почива на средњем и нижем менаџменту и радницима специјалистима. То (незаслужено висока примања) само по себи не би били толико погрешно. Међутим "топ" менаџерима и стручњацима се проглашавају људи који нити имају искуства, нити знања, али имају "леђа". Код њих нема тржишта већ само "гурање", "лактање", "веза", наследство и сл. Изузеци, којих има само потврђују правило. И кад те фирме крену да пропадају ускаче она политичка олигархија и "спашава" ствар. И то му је као слободан економска утакмица.
Наравно, све ово сам написао крајње поједностављено, јер код нас заиста постоји и недостатак културе рада, неговање ефикасности, пословног морала и тд., као последица шићарџијског менталитата сазданог у уверњу да варати државу није ништа лоше.
Te banke kojima je pomogla država će te pare da vrate, sa kamatom. U Americi sada muku muče kako da te banke razmontiraju i da smanje njihov uticaj na ekonomiju, jer je došlo do prevelike koncentracije kapitala. Što se Irske i Letonije tiče, tu mi stvari nisu baš najjasnije, jer država je imala obavezu da garantuje za depozite građana, a ne za banakarske obveznice, a te države su postale garant i depozita i obaveza banaka koje su "spasile" (Parex banka u Letoniji, i praktično sve veće banke u Irskoj). Tu su Islanđani ispali najpametniji, i nisu preuzeli finansiranje dugova privatnih banaka, uprkos pritiscima iz Velike Britanije i Holandije. Španija je imala slične probleme kao i Irska, koji su se ogledali pre svega u eksplozivnom rastu cena nekretnina, i prevelikom učešću građevinskog sektora u privredi, a svaka takva "eksplozija" gradnje nekretnina kad-tad mora da stane, i cene moraju da potonu, usled prevelike ponude, i nerealno visokih cena. Međutim, za razliku od Irske, Španija ima znatno veću i diversifikovaniju ekonomiju, pa to njene banke mogu da izdrže. Grčka i Portugal imaju probleme sa javnim dugom, koji je nastao usled povećanja javne potrošnje. Osim toga, Grčka ima probleme sa naplatom poreza, jer zbog čestih izbora nijedna vlada se nije usudila da sprovodi aktivniju poresku politiku. Što se "lakog keša" tiče, u periodu od 2000. do 2008, na tržištu je postojao toliki višak kapitala, koji je nastao pre svega zbog visokih cena sirovina, da banke jednostavno nisu imale gde da ga plasiraju i na njemu ostvare profit, pa su se jednostavno takmičile da ga prodaju. Onda su uslovi za zaduživanje postajali sve povoljniji, a kriterijumi su se stalno snižavali, i onda je došlo do čega je došlo. Što se "menadžerske" kaste tiče, to potpisujem!
