JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 180
|
|
« Reply #27 on: December 26, 2020, 09:28:08 am » |
|
(Наставак.) Сад нам долази врло важна и најстарија можда ствар у целим овим зидинама. Та је ствар ова: на источној кули великог града, а у овоме, стои врло високо узидан камен један. На њему је израђен неки омалечак, огрнут огртачем, војеначелник. Он је се наслонио на нешто, а с леве, па на десну страну, иде му нека пантљика или друго нешто. Два војника, тако исто омалечка, као и он, воде му огромног старца једног, са дугом раздељеном на глави косом и брадом дугом. Старац се клања овом војеначелнику, а он је се гордо наслонио на ону своју штаку, па га, и не гледајући право, са презрењем мери. Спрам њих стоји слика ова: у камену је урезано коло са крстом унутра, а више њега срп, над овим су две људске ноге у чизмама, табанима горе обрнуте, српом овим одсечене. Ако се сме нагађати и казати, као што је у Eгипћана старих значило оно коло са крстом унутра, а срп обрнут трбухом доле и ноге у његовој савијутињи одсечене, било би ово, по читању египатски хероглифа: страна је ова сва оружјем покорена, а људи у њој утамањени. Ствар је ова врло важна и ми би били ради, да се о њој озбиљније промисли, а не овако узпут и мимогред. Међу млогим одломцима старине, из римске периоде, које су прекрасно израђене, и престављају млоге ствари из живота, ми ћемо навести само оне које имају неке натписе на себи. Почем ове нису целе, но у одломцима и непуне, ми о њима нећемо ништа ни говорити, но ћемо их само онако преставити, како смо их могли снимити. Тако на јужном платну деспотова двора, или малог града, а више поменутог језера, стои један камен прекрасно израђен. У средини је направљен кревет и на њему болесник лежи; с једне стране овога стои поодрастан мушкарац, а с друге жена у годинама; ваљда мати стојећег. Испод њих је изрезано два зеца, кои на разне стране трче, а за њима по један кер. Више њих је у троуглу човечија глава са двема змиама, а испод свега тога био је огроман надпис, па, одломљен; те је само ово неколико писмена остало: XXXPERЕCRIV. У овом истом граду, на истој страни а само скоро под самим врхом кулиним, више језера, стои прекрасно израђен камен са разним украсима, као: урна, гроздови, виново лишће, цвеће неко итд., а више тога камена, скоро баш под навршном камену исте куле, стои одломак већег камена са ово неколико писмена у 3 реда: D. M. ONESENEC ViX. ANAE. Више зазиданих вратница, бив. великог града споља, стои висок човек наслоњен на дугачко копље, а крај њега други неки обмотан у огртач. Недалеко од њих такође на платну стои одломак камена са овим натписом у 6 врстица: 1. D. М. 2. AVR. MARCIA 3. VSSTЛECEC 4. ЛΨА: STXXVi 5. C + NVSANXIII 6. NIPPIIICANXIXА. Такође на платну стои одломак од камена са овим непотпуним натписом у три врстице. 1. TAH-N-LIHD 2. IXXBR-NOCVl 3. АБЫОСНОНЕРНРСО. Трећа je врстица и другим писменима, другчијим, и у друго време, по свој прилици, писана. Такође на платну, источном, и то од западне стране увеликом граду, а близу треће куле, стои дугачак камен, преко целе половине уздуж пребијен и на њему, такође уздуж овај натпис само од пола, или до пола, у ових 8 врстица: 1. CRV 2. EHIGV 3. CISEVI 4. ANI 5. HVRISA 6. FELICISI 7. LATEV 8. ORIHA. Зидајући град овај наш ДеспотЂурађ, ca својом женом, као да је се особито старао: да што више одломака старине, уђе у његову источну кулу над Дунавом, из које је гледао, како лађе плове по тихом Дунаву. Тако ниже оног надгробног, споменика српског под No 1. стои овај римски натпис у 3 ½ врстице: 1. CVRVECTERENTIVSCE 2. CLCVIXIVS VIR VE ЕСVHСЕ 3. CONIVRAERN AN.IIIKЛ0 4. CRISTINO. Натпис je овај на прекрасно урађеном мермеру, међу испупченим и округлим стубовима, лепо израђеним. Ниже њега долази још и овај последњи натпис од 6 врстица такође непотпун 1.>>BHCSCRIAN 2. REIPVLSCRIANI 3. RЕIFSРХ 4. АVRЕIАCVIIА 5. СОRСЕ+ISВ6. NЕRОNЕ + LOC. Сви ови, а има их још и сувише, наведени одломци старих споменика, јасно сведоче: да је наш Деспот на урвинама прастарог Смедерeва подигао овај садањи. Још да су зидари били паметни, да све ове споменике обрну како треба, и на лице, млого би се којешта још дознало, а овако ваљало би град и од стране Дунава, са севераизапада, прегдедати, што нисмо могли учинити. Деспот је баш најогромније камене, од споменика, трпао у темељ и у прве изидотине над земљом, што се свуда види. Колико ли је ових у земљи, у води око града и Дунава, то само један бог зна? Да је одиста сав град, из темеља, подигнут, нема никакве сумње, а тако исто да је оно Јерина спрам вратница, изнутра малог, или горњег, града, кои се зове и двор деспотов, такође нема никакве сумње. Њу би требало, ако не донети у наш музеум – што би најбоље и најкористније било – а оно бар изаслати једног вештака: да је најтачније у свему, па и размеру, пресними и да се фотографише; те би тако могли бар издалека познати лик наше Јерине, коју народ неправедно зове проклетом. Млого и млого има да се говори о Смедеревском граду у сваком погледу, о ком смо тек мимогред рекли, да би другима пробудили љубопитство, да га, као што треба и ваља, опишу. Од повратка нашег из Русије у 1865. год. ми смо већ 4 пута били у Смедереву и ни пут немогосмо бити такве среће, да нам се отвори стара изкопана, у гробљу смедеревском, црква; те да њене натписе видимо и препишемо. Још поменуте 1865. год. пред кућом г. Мате Поповића, трговца, видели смо један наш стари надгробни биљег, од белутка камена, до 4 стопе дугачак, 2 широк и нешто више од једне дебљији. Поменути г. Мата, од њега је направио клупу, на којој, са своима, лети седи. Судећи по изгдедини писмена, може се, без погрешке однети у прву половину XIII века. Натпис је овакав: СЫ КАМЕНЬ МЫХАЫЛОВѢ СИНА СТЕФАНА ЖЛИКА, после избрисаног од 4 - 5 врсти стои још ово ВОЄВОДЕ КОУЧЄВЬСКОГА. Од особите је важности, и ако је непрежалима штета, што је се баш у средини оних 4 - 5 врстица избрисало, овде једна речица, која се врло редко у нашим старинама находи. Та је речица, придев произведени од особене личне именице и свршетак његов на Ѣ или Є. Друго је војвода Кучевски, а Кучево, Кучевиште итд. је место и монастир у српској светој Гори, или старој Црној, а садањој турском Карадагу, више Скопља, у правој Србији. И овај је натпис напечатан, но мало другчије у помињатим 'Путничким писмима'.
|