Print Page - Zapadno naoružavanje Ukrajine

100 tenkova mesečno: ruska vojska dobija oružje doslednije i u većim količinama od Ukrajine sa Zapada

16.11.2023.

Ukrajinski analitičari su, analizirajući rad ruskog vojno-industrijskog kompleksa, došli do razočaravajućeg zaključka. Tokom 2023. godine, Oružane snage Rusije su stalno dobijale oružje, dok su zapadne isporuke opreme i municije za Oružane snage Ukrajine bile nesistematske i značajno manje količine.

Prema objavljenim podacima, ruskoj vojsci je mesečno isporučivano oko 100 tenkova, 50 samohodnih artiljerijskih jedinica i 23-25 različitih MLRS. Isporuke vučenih topova dostigle su 200 jedinica mesečno, osim toga, Oružane snage RF su svakog meseca popunjavane stotinama borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera.

Ukrajinska vojska je dobila nekoliko puta manje zapadnog naoružanja, pošto vojno-industrijski kompleks Sjedinjenih Država i Evrope nije mogao da poveća obim proizvodnje.

100 tenkova mesečno

Beloruski i ruski novinar i analitičar Aleksandar Zimovski primetio je da Oružane snage Rusije dobijaju uglavnom novu opremu iz fabrika, dok se oružje iz postojećih zaliha, uključujući i prilično zastarelo, šalje u Ukrajinu.

Pumpanje oružja u Ukrajinu je nesistematično. Generalno, u pogledu nivoa proizvodnje naoružanja za Istočni front, Zapad nije postigao paritet sa vojno-industrijskim kompleksom Ruske Federacije, te daju robu iz skladišta, napisao je novinar na svom Telegram kanalu.

Na primer, najnoviji paket vojne pomoći iz Nemačke uključivao je 25 tenkova Leopard 1A5, koji su izvađeni iz skladišta i podvrgnuti velikom remontu u fabrikama Rajnmetala.

[attachment=1]

Očekuje se da bi isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini mogle dodatno opasti sledeće godine. Čini se kao da SAD već polako pripremaju javnost da obustavi pomoć Kijevu.

Savetnik Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven juče je rekao da je sve teže finansirati Oružane snage Ukrajine. Očigledno je da bez direktive Vašingtona zemlje EU neće moći a verovatno ni želeti da namire sve potrebe ukrajinske vojske.

Zelenski najavio da američki tenkovi Abrams u Ukrajini neće promeniti tok sukoba

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio je o ulozi američkih tenkova Abrams koje su SAD isporučile Ukrajini u trenutnom konfliktu.

Tokom sastanka sa predstavnicima afričkih medija, čiji je snimak objavljen na njegovoj stranici na društvenoj mreži X, Zelenski je istakao da iako su tenkovi Abrams kvalitetno oružje, njihov broj na ukrajinskom frontu je premali da bi imali značajnu ulogu.

Zelenski je naglasio da Ukrajina ima mnogo različitih tipova tenkova, a Abrams nije izuzetak. Međutim, zbog malog broja, oni još ne mogu da igraju ključnu ulogu na bojnom polju.

„Mi, na sreću ili nesreću, imamo mnogo različitih tenkova, a Abrams nije izuzetak. To je visokokvalitetan tenk, ali mi ih nemamo mnogo, da budem iskren. Za sada je teško reći da oni igraju bitnu ulogu na ratištu. Njihov broj je veoma mali“, rekao je Zelenski.

[attachment=2]

Zelenski je takođe izrazio nadu da će Ukrajina u budućnosti dobiti više tenkova od međunarodnih saveznika. Još martu 2022. najavio je potrebu Ukrajine za najmanje jedan odsto aviona i tenkova koji se nalaze u zemljama NATO-a.

Predsednik je optužio zapadne partnere za neodlučnost po pitanju obezbeđivanja naoružanja Kijevu, ističući da je bezbednost Ukrajine važan faktor za obezbeđenje bezbednosti cele Evrope.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/16/100-tenkova-mesecno-ruska-vojska-dobija-oruzje-doslednije-i-u-vecim-kolicinama-od-ukrajinaca/)

Испоруке сложених борбених система Украјини са Запада су малобројне у односу на потребе и толико шаролике по врсти, типовима и квалитету да практично онемогућавају њихову систематску и ефикасну интеграцију и борбену употребу на ратишту. Западне земље немају довољно савременог оружја слободног за испоруку Украјини, а да то не угрози њихову сопствену одбрану. Тиме се заправо ефикасно врши разоружавање западних земаља јер из политичких, економских, чисто индустријских разлога и недостатка радне снаге није могуће адекватно занављање армија новом опремом. Све ЕУ земље тек планирају да у перспективи од пар година подигну капацитет производње на један милион граната 155мм годишње, док Русија, додуше уз велико напрезање, толико граната свог 152мм (тачно 6", тј.152,4мм) калибра може произвести за једно тромесечје, ако не и брже. Могућности производње скупљег прецизног оружја су, наравно, мање, може се рећи недовољне, али су у сталном порасту, на начин који Запад никако не може да прати ни по обиму ни по роковима испоруке.

То 1, 2...5% је врло дискутабилно, посебно у смислу да је то "ништа" за НАТО.

Бројке које се појављују по разним службеним извештајима (ето, тих 18.000 тенкова) су оно што је војска конкретне државе задужила, има на стању. Нешто друго је исправност, односно функционалност тог оружја. На Западу је то (степен исправности) око 60%,а за неке систем и мање. Други проблем, који је и истакнут у почетном тексту је проблем занављања. Ако свака од 31 земље НАТО да Украјини по двадесет тенкова у просеку (али исправних) онда би то било око 660 тенкова за Украјину. Тешко да би ти тенкови били истог типа и генерације, што је опет проблем за себе. Вероватно би то било 4-5 типова и генерација. Ако она (Украјина) изгуби годишње око 600 тенкова онда ће јој идуће године требати још толико. То је онда око 10% укупног броја исправних тенкова. Колико НАТО земље могу да произведу тенкова годишње. Осим САД остали врло мало. Ако рат потраје 10-так година, како се чини да ће бити, НАТО ће бити у дебелом минусу, осим ако драстично не повећа производњу тенкова. А нису проблем само тенкови. То ће захтевати да НАТО земље практично пређу на ратну производњу. Да ли ће они то хтети или моћи. Или ће морати.

Наравно, питање је може ли и Русија да издржи постојећу динамику производње и до када.

Američka odbrambena industrija proizvodi 12 tenkova Abrams mesečno, za razliku od 75 1980-ih

20.11.2023.

Od 1979. do 1993. godine, podaci govore da je američki vojno-industrijski sektor proizveo impresivnih 8.800 tenkova M1 Abrams u različitim varijantama. Ukoliko se izvede prosečna proizvodnja za ovaj period, znači da je iznosila 840 godišnje, odnosno 75 jedinica mesečno.

Danas, tekući ugovori za SAD Vojska i drugi kupci otkrili su novu realnost. Proizvodne mogućnosti američke vojne industrije smanjene su na 12 tenkova M1 Abrams mesečno, odnosno samo 135 vozila godišnje, navodi poljsko glasilo Defense24 (https://defence24.pl/) u svojoj opsežnoj analizi.

Analitičari ističu da se američka odbrambena industrija trenutno uglavnom bavi nadogradnjom starih Abramsa, a ne izgradnjom novih. Ovi tenkovi najčešće dolaze iz skladišta i namenjeni su za ugovore zaključene sa američkom vojskom ili drugim zemljama.
Ponekad se u skladištima američke vojne industrije mogu naći samo prazna tela tenkova bez kupola, ali se takve komponente ne bacaju, već koriste u procesu proizvodnje.

Takve tehničke složenosti neizbežno izazivaju debatu o stvarnom broju Abrams tenkova koji bi mogli da se skladište u Sjedinjenim Državama. Nakon detaljnih proračuna, ista publikacija procenila je postojanje ukupno 6.000 oklopnih vozila, uključujući tenkove uskladištene u bazama američke vojske u inostranstvu ali i one koji se nalaze na teritoriji Sjedinjenih Država.

Ova cifra se može uporediti sa podacima pomenutim u Vojnom bilansu 2023. Prema izveštaju, SAD su početkom godine imale flotu od samo 2.500 tenkova M1, zajedno sa njih 2.000 u skladišnim bazama, ukupno oko 4.500 Abramsa.

[attachment=1]

Istovremeno, autori navode podatke koje su SAD dostavile Kancelariji UN za registar konvencionalnog naoružanja, iz kojih proizilazi da su Amerikanci imali samo 4.200 operativnih tenkova.

Važno je napomenuti da trenutno ukupna vrednost ugovora za modernizovane tenkove M1 Abrams za američku vojsku i druge saveznike iznosi više od 1.500 jedinica.

Podaci dati u ovom dokumentu pojašnjavaju zašto se SAD trenutno suočavaju sa ograničenjima u snabdevanju tenkova svojim saveznicima, sa posebnim osvrtom na Ukrajinu.

Različiti izvori tvrde da je američka vojska blokirala značajnu količinu od 3,8 milijardi dolara u delovima za Abrams, Bredli i druga oklopna vozila, od kojih je više od polovine neispravno.

Ukrajna je dobila 31 tenk Abrams, tačno onoliko koliko je i obećala američka administracija, izjavio je 11. oktobra predstavnik vojske SAD u Evropi i Africi pukovnik Martin O’Donel. Održali smo svoj deo dogovora. Od sada ukrajinske vlasti moraju da odrede kada i gde će iskoristiti ovaj potencijal, naglasio je Martin O’Donel.

100 tenkova mesečno: ruska vojska dobija oružje dosledno

Ukrajinski analitičari su, analizirajući rad ruskog vojno-industrijskog kompleksa, došli do zanimljivog zaključka. Tokom 2023. godine, Oružane snage Rusije su stalno dobijale oružje, tvrde.

Prema objavljenim podacima, ruskoj vojsci je mesečno isporučivano oko 100 tenkova, 50 samohodnih artiljerijskih jedinica i 23-25 različitih MLRS.

Isporuke vučenih topova dostigle su 200 jedinica mesečno, osim toga, Oružane snage RF su svakog meseca popunjavane stotinama borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/20/americka-odbrambena-industrija-proizvodi-12-tenkova-abrams-mesecno-za-razliku-od-75-1980-ih/)

„Za nekoliko godina ćemo u potpunosti proširiti proizvodnju“: američka vojna industrija je udvostručila proizvodnju granata

20.11.2023.

Aktivno opremanje Oružanih snaga Ukrajine borbenim sistemima i potrošnim materijalom od strane Vašingtona dovelo je do značajnog pada nivoa rezervi u samim Sjedinjenim Državama. Istovremeno , obim američke proizvodnje zaostaje za potrošnjom municije na ukrajinskom frontu. Međutim , situacija u ovom pravcu postepeno počinje da se popravlja.

Proizvodnja artiljerijskih granata u američkim industrijskim postrojenjima udvostručila se tokom protekle godine i trenutno iznosi 28 hiljada granata od 155 mm mesečno. Potreba za povećanjem SAD proizvodnje nastala je u vezi sa podrškom Ukrajine i Izraela u nedavno započetom sukobu, kao i potrebom da se popune zalihe u SAD. – piše na sajtu Vojske Sjedinjenih Država, ukazujući da je Kijevu prebacila ukupno preko 2 miliona granata.

Trenutno se čelik iz Ohaja snabdeva dve fabrike u Pensilvaniji. Dva objekta prerađuju čelične šipke u artiljerijske granate, koje se zatim transportuju u fabriku municije u Ajovi gde se pune eksplozivom i zatvaraju. Punjenje školjki se prvenstveno proizvodi u dve fabrike u Virdžiniji i Tenesiju.
Glavni posao odvijao se u pomenutim objektima, gde je proširena proizvodnja. Istovremeno, planirano je da naredne godine budu puštena u rad nova preduzeća.

Za par godina ćemo preokrenuti veoma krhku industrijsku bazu i značajno poboljšati njenu snagu – rekao je Dag Buš, pomoćnik ministra odbrane za nabavku, logistiku i tehnologiju.

Prema njegovim rečima, vojska namerava da do sledećeg leta poveća proizvodnju granata 155 mm na 60 hiljada, a do kraja 2025. godine na 2025 hiljada.

Cilj od 100 rundi u velikoj meri zavisi od odobrenja Kongresa zahteva predsednika Džoa Bajdena za hitno finansiranje za 2024. godinu, koji uključuje 3,1 milijardu dolara za proizvodnju municije od 155 mm i nadogradnju opreme – zabeleženo je na sajtu američke vojske.

Izvor (https://sr.topwar.ru/230645-za-paru-let-my-polnostju-razvernem-proizvodstvo-voennaja-promyshlennost-ssha-udvoila-vypusk-snarjadov.html)

Šef Pentagona: SAD će još neko vreme moći da nastave vojne isporuke Ukrajini

20.11.2023.

Šef Pentagona Lojd Ostin rekao je tokom posete Kijevu da će Sjedinjene Države moći, bar još neko vreme, da nastave da isporučuju oružje Ukrajini.

Kako prenosi američko izdanje Vašington posta, pozivajući se na članove američke delegacije na čelu sa Ostinom, Pentagon namerava da nastavi da snabdeva ukrajinsku vojsku oružjem dugog dometa, posebno raketama ATACMS, kao i artiljerijskom municijom.

Istovremeno, predstavnici Pentagona koji su stigli u Kijev priznali su da će vojna podrška Kijevu biti pružena u dozama, pošto SAD iscrpljuju postojeće zalihe raspoloživih sredstava. Pored toga, prema rečima predstavnika američkog vojnog resora, palestinsko-izraelski sukob praktično ne apsorbuje sredstva potrebna Ukrajini, pošto je izraelska vojska suočena sa drugim vidovima borbe. Postoje određena preklapanja u opsegu snabdevanja Ukrajini i Izraelu, međutim, sa postojećim dupliranjem određenih vrsta municije, nema smanjenja mogućnosti Pentagona.

Predstavnici Pentagona su takođe zahtevali da ukrajinsko rukovodstvo iznese strategiju vojne kampanje koju je razvila komanda Oružanih snaga Ukrajine za predstojeću zimu, sugerišući potencijalnu prekretnicu u letnjoj „kontraofanzivi”, usled čega nije bilo moguće postići očekivani uspesi u zauzimanju nekadašnjih ukrajinskih teritorija.

Izvor (https://sr.topwar.ru/230673-glava-pentagona-ssha-smogut-v-techenie-nekotorogo-vremeni-prodolzhat-voennye-postavki-ukraine.html)

Jermenija uz posredovanje Amerikanaca isporučiće balističke rakete Točka-U Ukrajini?!

20.11.2023.

Jermenija će Ukrajini preneti taktičke balističke raketne sisteme Točka-U, kao i protivvazdušne raketne sisteme Osa-AK, tvrdi ruski izvor Ribar.

Prema Ribaru, sporazumi o tome su možda postignuti tokom sastanka između Armena Grigorijana, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Jermenije i šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka uz pomoć posredovanja Amerikanaca.

Tačan broj raspoloživih lansera i projektila nije poznat: prema otvorenim izvorima, bilo ih je najmanje tri, ali prema rečima Ribara, Rusija je Jermenima prenela još nekoliko modernizovanih raketnih sistema Točka.

https://www.youtube.com/watch?v=mQRpKkxeDtQ

I svi bi oni, uz impresivnu zalihu raketa (do 200 projektila), mogli da završe u Ukrajini.

Istovremeno, Bela kuća aktivno gura pitanje prebacivanja protivvazdušnih raketnih sistema Osa-AK, koji su u službi Oružanih snaga Jermenije, na Oružane snage Ukrajine.

Njihov broj, uzimajući u obzir gubitke u Drugom jermensko-azerbejdžanskom ratu 2020, može biti do 30-40 jedinica ovog raketnog sistema.

Ukrajina je država koja je imala impresivan arsenal taktičkih balističkih raketa Točka-U koje su korištene bile do kasne jeseni 2022. godine. Povremeno se ove rakete i dalje koriste.

Balistička raketa OTR-21 Točka (NATO SS-21 Scarb)

NATO SS-21 Scarb je balistička raketa kratkog dometa, projektovana da zameni seriju raketa Luna M.

Ova balistička raketa ima povećanu brzinu i domet. Raket nosi bojevu glavu jačine 482 kilograma od čega 120 kilograma otpada na eksploziv.

Maksimalni domet je 120 kilometara. Dužina raketa je 6.400 mm, a prečnik tela 650 mm.

Raketa za upravljanje koristi inercijalni navigacioni sistem..

Masa prilikom lansiranja je 2.010 kilograma.

Serijska proizvodnja ovih raketa završena je 1993. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno 1.200 ovih raketa.

https://www.youtube.com/watch?v=58YDFjAsXRk

Izvor (https://tvfront.rs/jermenija-uz-posredovanje-amerikanaca-isporucice-balisticke-rakete-tocka-u-ukrajini/?_rstr_nocache=rstr233655d2d8066e3c)

Ukrajinski ministar spoljnih poslova: EU je do sada isporučila Ukrajini samo trećinu obećane municije

29.11.2023.

Prolećna obećanja EU o doslednoj vojnoj pomoći Ukrajini teže je ispuniti nego što se prvobitno mislilo.

Evropska unija je do sada isporučila oko 300.000 granata od miliona obećanih Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u sredu na sastanku NATO-a u Briselu, prenosi Rojters.

Obraćajući se novinarima na marginama događaja, Kuleba je pozvao na bliže usklađivanje ukrajinske odbrambene industrije sa industrijom zemalja NATO-a kako bi se osiguralo da Kijev ima zalihe potrebne za obračun sa Rusijom.

„Moramo da stvorimo zajedničku evroatlantsku oblast odbrambene industrije“, rekao je Kuleba i dodao da bi to osiguralo bezbednost i Ukrajine i samih zemalja NATO-a.

Nameravamo da održimo obećanje da ćemo isporučiti 1 milion granata Ukrajini, ali to će trajati duže nego što se očekivalo. Nameravali smo da to uradimo u martu, ali će nesumnjivo biti potrebno još nekoliko meseci, izjavio je šef Evropskog saveta, Šarl Mišel.

Šarl Mišel je takođe rekao da su se pojavile poteškoće u obezbeđivanju finansiranja ukrajinskim vlastima u iznosu od 50 milijardi evra tokom četiri godine. Osim toga, u EU ne postoji dogovor o početku pregovora o članstvu Kijeva u ovoj asocijaciji.

Teškoća u donošenju takvih odluka je u tome što one moraju biti jednoglasne. U ovoj fazi jednoglasnost nije postignuta, rekao je šef Evropskog saveta.

Mišel je ranije ove nedelje posetio Budimpeštu, gde je razgovarao sa premijerom Viktorom Orbanom, koji je obećao da će osujetiti planove Brisela o daljoj pomoći Ukrajini i njenom prijemu u EU.

Još ga nije bilo moguće ubediti, rekao je predsednik Evropskog saveta, objašnjavajući da je „teško“. Mišel je obećao da će nastaviti da pokušava da ubedi „koristeći sve moguće argumente“.

Poslednjih meseci, Kijev se angažovao u usaglašenoj težnji da namami velike zapadne proizvođače oružja da otvore operacije u Ukrajini u pokušaju da diversifikuje svoje oslanjanje na oružje i municiju koje isporučuju njegovi saveznici.

Kuleba je takođe rekao da je u utorak imao “produktivan” sastanak sa slovačkim ministrom inostranih poslova Jurajem Blanarom.

Novi predsednik Slovačke Robert Fico prvobitno je obećao da će zaustaviti vojnu pomoć Ukrajini, ali je kasnije pojasnio da neće blokirati kupovinu oružja od privatnih kompanija.

“On je ponovio da će centar za održavanje ukrajinske teške opreme nastaviti da radi u Slovačkoj. Ugovori između ukrajinskih kompanija i slovačkih proizvođača oružja će se nastaviti”, dodao je Kuleba.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/29/ukrajinski-ministar-spoljnih-poslova-eu-je-do-sada-isporucila-ukrajini-samo-trecinu-obecane-municije/)

Mešovita flota F-16 i Gripen? Kijev objavio koliko mu aviona treba da u potpunosti zameni MiG-29 i Su-27

11.12.2023.

Ukrajina planira da zameni celu svoju flotu borbenih aviona sovjetske proizvodnje zapadnim avionima.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat rekao je da bi Ukrajina želela da dobije dovoljno borbenih aviona od svojih zapadnih saveznika da zameni celu flotu sovjetskih aviona.

Zapad je do sada najavljivao nameru da snabdeva Ukrajinu američkim lovcima F-16 iz sastava vazduhoplovnih snaga Holandije, Belgije i Norveške, međutim, to neće biti dovoljno.
Da bi u potpunosti zamenio borbene avione Su-27 i MiG-29 preostale iz sovjetske ere, Kijev traži da dobije najmanje 150 zapadnih aviona, plus one namenjene za obuku pilota. Međutim, do sada, niko sa zapada nije ponudio ni približno toliko.

Ukrajinci bi sve, aaaa

„Generalno, već je poznato koliko je lovačkih aviona Ukrajini potrebno. Reč je o 150 letelica, plus određeni broj aviona za obuku. Ovo bi bilo dovoljno da u potpunosti zameni flotu sovjetske tehnike“, naveo je Ignat.

Sada zvaničnici u Kijevu pokušavaju da nađu više država spremnih da ukrajinskoj strani isporuče avione F-16. U toku su i pregovori sa švedskim predstavnicima u vezi sa transferom lovačkin aviona JAS 39 Gripen iz sastava švedskog ratnog vazduhoplovstva.

Vazduhoplovstvo Ukrajine u budućnosti čak se nada navaci teških lovačkih aviona kao što su F-15 i Eurofighter Typhoon, Mirage 2000, aparatima F-18 Hornet, A-10 Thunderbolt, a idu dotle da razmatraju i avionima pete generacije tipa F-35.

Treba napomenuti da će Kijev dobiti belgijske lovce F-16 tek 2025. godine, a sa istim tipom aviona iz Holandije mogu nastati određeni problemi, nakon što je pobedila desnica na nedavno održanim izborima u zemlji, koja se kategorički protivi isporuci naoružanja Ukrajini. Međutim, do sada nije bilo nikakvih zabrinjavajućih izjava za Ukrajinu u vezi sa tim.

Kada je reč o švedskom avionu, Gripen koristi mali broj zemalja u svetu. Švedska, Brazil, Češka, Mađarska, Južna Afrika, Tajland i Velika Britanija. U stvarnosti, od navedenih zemalja, jedino Švedska može “sebi da priušti da donira“ poneki avion Ukrajini.

[attachment=1]

Broj Gripena među ostalim zemljama nije veliki i osnova je njihove vazdušne flote. Britanija kao država bi sebi priuštila donaciju Gripena, međutim britanski RAF ih koristi za obuku i vežbu, ne za borbu.

Prema brojkama iz Moskve, Rusi već „uništili“ duplo više aviona nego Ukrajina

Ako bismo išli po zvaničnim podacima koje je iznela ruska strana, Ukrajini bi odavno trebalo da ponestane borbenih aviona iz sovjetskog doba. Predstavnici ruskog Ministarstva odbrane tvrde da su od početka invazije uništili 550 aviona, 257 helikoptera i 9.608 dronova koji pripadaju ukrajinskoj vojsci.

Prema paralelnim statistikama koje se vode na kanalima zapadih obaveštajnih službi, broj izgubljenih aviona od strane Vazduhoplovstva Ukrajine bio bi nešto manji i obuhvatao bi 188 jurišnika Su-25, 153 borbena aviona MiG-29, 54 bombardera prednjih Su-24 i 40 lovaca Su-27.

Međutim, skoro dve godine od početka sukoba, ukrajinski avioni i dalje lete i donekle učestvuju u borbenim dejstvima, budući da su prilagođeni da koriste rakete zapadne proizvodnje (američke, britanske ili francuske).

Što se tiče dobijanja zapadnih aviona, mora se konstatovati da će to biti prilično teško sprovesti. U početku, zapadni saveznici Kijeva su bili prilično nevoljni da isporuče bilo kakve avione, plašeći se eskalacije sukoba i daleko više diskreditacije nakon što ih je ruska vojska uništi.

Bilo je i diskusija o tome da F-16 i drugi lovci uključuju niz operativnih problema, od obuke pilota, servisiranja do pripreme neophodne infrastrukture za njihovo raspoređivanje.

Kao rezultat situacije na frontu, Rusi su nedavno usavršili sisteme PVO S-400, koji su sada opremljeni novim raketama, a integrisali su ih u zajednički sistem sa avionom AWACS A-50U, postigavši značajne rezultate u uništavanju ukrajinskih aviona.

Izvor: portal Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/11/mesovita-flota-f-16-i-gripen-kijev-objavio-koliko-mu-aviona-treba-da-u-potpunosti-zameni-mig-29-i-su-27/)

Ukrajina sada pokušava da dobije podršku izvan osovine SAD-EU: Kijev cilja na 8 zemalja sa 4 kontinenta

20.12.2023.

Shvatajući potrebu da se prošire izvori diplomatske, ekonomske i vojne podrške izvan Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada se čini da je odbrana Ukrajine od ruskih snaga zašla u ćorsokak, grupa ukrajinskih stručnjaka bliska kabinetu predsednika Zelenskog je pokrenula kampanju za promovisanje interesa Kijeva u osam zemalja van osovine EU-SAD.

Tim koji predvodi dr Hana Šelest, direktorka bezbednosnih studija i globalnih programa pri Savetu za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“ sa sedištem u Kijevu, promoviše niz ideja koje bi Ukrajina želela da podrži “ostatak sveta”.

Sveobuhvatna teza da je tekući rat u Ukrajini „egzistencijalni rat“ za zemlju pojačana je propagandom da je pravi cilj Rusije da “osvoji celu Ukrajinu, uništi kulturu, jezik i demokratiju zemlje”. U tom kontekstu, otpor Ukrajine pokušavaju da prikažu kao „antikolonijalnu borbu“.

Ukrajinski predstavnici ističu da njihova zemlja mora da pobedi u ovom ratu po svaku cenu i da povrati svaki centimetar teritorije, uključujući i Krim. Nema govora o pristanku na privremeno primirje sa Rusijom kako bi se smanjili ljudski i ekonomski gubici, a zatim o pregovorima uz podršku moćnih zemalja o povratku izgubljenih teritorija.

Ukrajina želi mir, ali mir može doći samo pobedom Ukrajine, smatraju u ovom Savetu. Uz snažniju i sofisticiraniju vojno-tehnološku pomoć, Ukrajina može da dobije ovaj rat već u martu-aprilu sledeće godine, smatraju ovi ukrajinski predstavnici.

Dok je bila u Indiji, delegacija je jasno stavila do znanja da Ukrajina razume tradicionalno jake veze Indije sa Moskvom još iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza i da ne očekuje vojnu podršku Delhija.

Međutim, pošto Ukrajina sada “prihvata Indiju kao jednog od lidera juga“, indijska strana bi “barem mogla da pruži moralnu i diplomatsku podršku Kijevu, posebno diverzifikacijom kupovine nafte i oružja van Rusije i približavanjem Zapadu i SAD o glavnim geopolitičkim pitanjima”.

Doktorka Hana Šelest je priznala da je do sada spoljna politika Ukrajine bila evrocentrična, ali su donosioci odluka u zemlji “u međuvremenu shvatili važnost strategije za Aziju”. Štaviše, plan za posredovanje u ukrajinskom pitanju koji je izneo doktorkin tim ima za cilj, za početak, bliske veze sa osam zemalja: Australijom, Južnom Korejom, Singapurom, Indijom, Katarom, Izraelom, Brazilom i Kanadom.

Prema ukrajinskom timu, Kijev sada ima svesrdnu podršku Kanade, Australije i Južne Koreje. Seul, koji je sledeća destinacija tima, već je počeo da pruža vojnu podršku Ukrajini, tvrde njeni članovi tima.

Suočeni sa zaključcima kolega kao što su Ričard Has i Čarls Kupčan, koji su nedavno u časopisu Forin Afers tvrdili da još uvek treba razmotriti mogućnost otvaranja mirovnih pregovora sa Rusijom, u pozadini sada već više nego očiglednih kompleksa faktora kao što je slabljenje strane vojne podrške , umor vojske i stanovništva ali i postojanje neslaganja između političkog i vojnog rukovodstva u Ukrajini, ukrajinski tim nije bio nimalo ubeđen iznetim argumentima.

Predstavnici ovog kijevskog saveta su naveli da je informacija o razlikama između Zelenskog i njegovih generala „gruba dezinformacija“ i pokazali uverenje da će Ukrajina “dobiti rat i tako postići željeni mir”. Prema rečima doktorke i tima, Ukrajina mora da postane članica NATO-a, jer se „Rusiji nikada ne može verovati”.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/20/ukrajina-sada-pokusava-da-dobije-podrsku-izvan-osovine-sad-eu-kijev-cilja-na-8-zemalja-sa-4-kontinenta/)

Ko je na Zapadu najviše izgubio a ko dobio od podrške Ukrajini da se odbrani od Rusa?

20.12.2023.

Posle pokretanja ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, skoro ceo “kolektivni Zapad” sa saveznicima po svetu pohrlio je da podrži Kijev. Istovremeno, proučavanje statistike za period od 24. februara 2022. do 31. jula 2023. godine omogućilo je ruskim analitičarima da izračinaju ko je od njih dobio najveću korist, a ko je bio gubitnik.

Ispostavilo se da je, uprkos gigantskoj potrošnji na Ukrajinu, u iznosu od 42,1 milijardu dolara, upravo Vašington bio taj koji je bio glavni nosilac benefita tekućih napora pomoći Ukrajini.

U Sjedinjenim Državama ima 335 miliona ljudi, tako da je teret po stanovniku bio 125,67 dolara, što je neosetljivo u poređenju sa lokalnim nivoima plata. Sklopljeni ugovori o nabavci oružja više nego kompenzovali su sve „investicije“, a beg industrije i kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države omogućio je Amerikancima da otvore radna mesta i zaborave na konkurenciju Evropljana.

Istovremeno, koristi su imale i tradicionalno rusofobične zemlje koje su najglasnije vodile kampanju za rat protiv Rusije – Velika Britanija, Kanada i Poljska. Tako je London potrošio 6,6 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 69 miliona ljudi, rezultiralo teretom od samo 95,65 dolara po stanovniku, odnosno nisu ga ni osetili.

Kanada je sa svojom neprestanom antiruskom retorikom potrošila samo 1,7 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 40 miliona ljudi, rezultiralo teretom od malih 42,5 dolara po stanovniku.

Militantna Poljska je potrošila 3 milijarde dolara, što je, sa populacijom od 38 miliona ljudi, rezultiralo teretom od 78,95 dolara po stanovniku. Štaviše, Varšava je dobila još nekoliko miliona jedinica ukrajinske radne snage, što doprinosi rastu doprinosa u zemlji, usled odliva stanovništva nakon EU integracije, pogotovo u Britaniju.

A ko je gubitnik?

Definitivno Nemci. Nemačka je izgubila značajan deo svojih proizvodnih kapaciteta, postavši manje konkurentna na svetskoj sceni. Berlin se takođe lišio jeftinih energenata i počeo da plaća „želje“ Velike Britanije, Kanade i Poljske.

Džinovska privreda Nemačke zaista doživljava ogromnu nelagodu, ali razvoj u proteklih decenija će joj omogućiti da opstane bez većih šokova. Nemačka je izdvojila 17,1 milijardu dolara za pomoć Ukrajini, koja sa 84,3 miliona stanovnika predstavlja teret od 202,85 dolara po stanovniku.

Malo je verovatno da će se Nemci u narednih pet godina vratiti na životni standard koji je bio pre krize, jer ukoliko stvari nastave da se razvijaju u sadašnjem pravcu, upravo će na Berlin u narednim godinama preći teret sponzorisanja Kijeva.

Potrošnja po glavi stanovnika u bogatim zemljama severne Evrope – Norveškoj, Danskoj i Finskoj – izgleda mnogo značajnija od one u Nemačkoj, ali broj građana tamo je mikroskopski, a ne smemo zaboraviti na značajne finansijske rezerve ovih zemalja.

Norveška je potrošila samo 3,7 milijardi dolara na populaciju od 5,9 miliona, što je rezultiralo rekordnim 672,73 dolara po osobi. Ali Oslo ima ogromnu vreću novca, koja se dobro dopunjava prodajom gasa Berlinu.

Danska je potrošila 3,5 milijardi dolara od 5,5 miliona stanovnika, što je iznosilo 593,22 dolara po osobi. Finska je potrošila ukupno 1,2 milijarde dolara sa populacijom od 5,6 miliona, što je iznosilo 214,29 dolara po osobi.

Slede Holandija i Švedska, donekle neprijateljski raspoložene prema Moskvi, ali za njih nema smisla čak ni navoditi statistiku. Po svemu sudeći, najgore je trenutno onima koji su najmanje želeli da se svađaju sa Rusijom.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/20/ko-je-na-zapadu-najvise-izgubio-a-ko-dobio-od-podrske-ukrajini-da-se-odbrani-od-rusa/)

Po proizvodnji oružja, Rusija nadmašila NATO

Rusija u proizvodnji oružja prednjači pred Zapadom i namerava da zadrži visoku stopu rasta.

To je rekao zamenik ruskog premijera Denis Manturov, nakon što su i Zapad i Rusija pojačali proizvodnju oružja zbog rata u Ukrajini. Rusija je napala Ukrajinu u februaru 2022., što je izazvalo najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i najdublju konfrontaciju između Rusije i Zapada od Hladnog rata, prenosi Indeks.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici pojačali su proizvodnju oružja u pokušaju da poraze ruske snage na ratištima u Ukrajini. Rusija je takođe povećala proizvodnju, ali kaže da je Zapad kriv za rat koji je za Moskvu počeo 2014. godine.

"Ne želim da se hvalim, ali mogu reći da smo počeli da dobijamo i ubrzavamo tempo proizvodnje pre zapadnih zemalja", rekao je Manturov, zamenik premijera koji nadzire proizvodnju oružja, za novinsku agenciju RIA.

"Drugo je pitanje koliko će ova trka trajati", rekao je Manturov dodajući da bi iduće godine trebalo da bude odobren plan naoružanja za razdoblje od 2025. do 2034. godine.

Predsednik Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu rekli su da proizvodnja artiljerije, bespilotnih letelica, tenkova i oklopnih vozila raste.

Neki bivši zapadni zvaničnici govorili su o novom hladnom ratu između Rusije i Kine, s jedne strane, i Sjedinjenih Država i njihovih saveznika s druge strane, premda bi ruskoj ekonomiji teškoj 2 biliona dolara bilo teško da se suprotstavi celokupnoj moći Zapada u dužem razdoblju.

Prema podacima MMF-a, nominalni bruto domaći proizvod Sjedinjenih Država ove godine iznosi 27 biliona dolara, a kineski 17,7 biliona dolara.

"Moramo obnoviti rezerve i održati zadatu stopu proizvodnje", rekao je Manturov.

Manturov je rekao da se opseg državnih narudžbina za odbranu u 2023. udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se proizvodnja "određenog oružja" deseterostruko povećala.

Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/po-proizvodnji-oruzja-rusija-nadmasila-nato-2455353)

Francuska štampa izračunala broj novih aviona koje je ruska vojska dobila 2023. godine

07.01.2024.

Francusko izdanje Meta-defense (https://meta-defense.fr/en/) objavilo je 05.01.2024. da u oblasti naoružanja sve ukazuje na to da se pozicija Moskve pokazala stabilnijom od pozicije kijevskog režima i njegovih saveznika, “uprkos tehnološkoj prednosti koju ima od zapadne opreme”.

Kako su nagovestili francuski novinari, prema zapadnim procenama, od početka sukoba u Ukrajini Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije izgubile su između 60 i 100 aviona.

Istovremeno, samo tokom 2023. godine ruska strana je dala 12 saopštenja u vezi sa nabavkom lovaca i bombardera. Dva od njih su se odnosila na lovce Su-57, pet na Su-35S, tri na bombardere Su-34M i dva na avione Su-30SM.

Ovome treba dodati dve isporuke jurišnog i trenažnog aviona Jak-130. Svaka serija aviona koju je primila ruska vojska uključivala je najmanje dva aviona. To znači da su Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije 2023. godine dobile najmanje 24 nova borbena aviona.

„Broj novih isporučenih aviona premašio je dokumentovane gubitke za 2023. godinu u Ukrajini. Istovremeno, isporučeni aparati su mnogo moderniji od modela izgubljenih na ukrajinskom nebu“, navodi se u članku francuskog izdanja.

Prema autorima studije, Vojno-industrijski kompleks Ruske Federacije uspeva da nadoknadi gubitke koje je zabeležila vojska u Ukrajini.

Ovo se odnosi i na tenkove i na borbena vozila pešadije, oklopne transportere, artiljerijsku oruđe i kamione.

Dakle, odbrambena industrija snabdeva trupe širokim spektrom naoružanja. Ruska vojska je nedavno, za samo nekoliko dana, lansirala više od 200 krstarećih i balističkih projektila, dok Ukrajina, uprkos pomoći Zapada bez presedana, ima, u najboljem slučaju, samo nekoliko desetina municije istog tipa.

Rusija ima za cilj da proizvodi preko 32.000 dronova godišnje do 2030. godine

Rusija ima za cilj da proizvodi više od 32.000 bespilotnih letelica godišnje do 2030. godine, pri čemu će domaći proizvođači činiti 70 odsto tržišta, rekao je prvi potpredsednik vlade Andrej Belusov, a prenosi novinska agencija TASS.

„Planirano je da godišnja proizvodnja bespilotnih letelica (UAV) ne računajući bespilotne letelice za obuku dostigne 32.500 jedinica“, rekao je Belousov.

Taj broj je „skoro tri puta veći od trenutne proizvodnje“, dodao je on. „Istovremeno postoje planovi da ruske bespilotne letelice čine 70 odsto tržišta“, primetio je on.

I Moskva i Kijev široko koriste bespilotne letelice u sukobu koji je eskalirao u februaru 2022. godine, pri čemu obe strane nastoje da povećaju svoju vojnu proizvodnju kako se sukob odugovlači. Od jeseni 2022. godine Moskva često koristi dronove Geran (Shahed), ubedljivo najdominantnije u ovom sukobu.

Rusija će finansirati ovaj plan proizvodnje bespilotnih letelica sa 696 milijardi rubalja (oko 7 milijardi evra) do 2030. godine, rekao je Belousov, objašnjavajući da će više detalja izneti u toku meseca.

Ruska vojska u 2023. ojačana sa 22.000 dronova i više od 1.500 tenkova

Ispostavilo se da su Oružane snage Rusije, uprkos pritisku na ruski vojno-industrijski kompleks zbog zapadnih sankcija, 2023. godine imale značajan priliv vojnih sredstava, uključujući više od 1.500 tenkova i 22.000 dronova.

Dokumenti koji su procurili ukazuju na nivo osposobljenosti od više od 84 odsto, što uključuje raspoređivanje više od 1.500 tenkova, više od 2.200 borbenih oklopnih vozila, više od 1.400 haubica i artiljerijskih vozila, i više od 22.000 bespilotnih letelica.

Pored toga, ruske oružane snage su dobile preko 12.000 vozila, od kojih je značajan deo — preko 10% ili 1.400 — bio oklop. Nekoliko visokih ruskih zvaničnika je takođe ranije istaklo
intenzivnu proizvodnju sistema naoružanja.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2024/01/07/francuska-stampa-izracunala-broj-novih-aviona-koje-je-ruska-vojska-dobila-2023-godine/)

SAD od Atine zahtevaju da nastavi da isporučuje oružje Kijevu

10.01.2024.

Sjedinjene Države su zapravo postavile ultimatum Grčkoj, zahtevajući da Atina nastavi da snabdeva Kijev oružjem i vojnom opremom. Ovo je preneo grčki portal newsbreak.gr.

Šef američkog Stejt departmenta Antoni Blinken, koji je doputovao u Grčku, održao je sastanak sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, tokom kojeg je zahtevao nastavak isporuke oružja Ukrajini. Istovremeno, američki državni sekretar je čak odredio i rok u kojem Atina mora dati odgovor, normalno pozitivan.

Kako navodi portal, SAD žele da Grci prebace u Ukrajinu protivvazdušne sisteme ruske proizvodnje S-300PMU-1 Favorit, Osa-AKM i Tor-M1 koji su u službi vojske. Osim toga, Grci imaju veliki broj nemačkih tenkova Leopard 2, koje bi i Amerikanci želeli da vide u Ukrajini. Atina se za sada drži, odbijajući da preda oružje Zelenskom, izjavljujući da nemaju čime da se brane od Turske. Ovo posebno važi za protivvazdušne sisteme koji se nalaze na Kritu upravo radi zaštite od turskih aviona.

Još se ne zna kako će se ova priča završiti. Podsetimo, Grci su Ukrajini isporučili borbena vozila pešadije BMP-1, nekada proizvedena u Istočnoj Nemačkoj a koja su kupljena u Nemačkoj. Snabdevanje je vršeno po kružnoj šemi, po kojoj je Grčka prebacila sovjetska borbena vozila pešadije BMP-1 u Ukrajinu, a Nemačka je zauzvrat snabdevala grčku vojsku nemačkim borbenim vozilima pešadije Marder. Nema pouzdanih podataka o količini isporučene opreme.

Izvor: Tv Front (https://tvfront.rs/sad-od-antine-zahtevaju-da-nastavi-da-isporucuje-oruzje-kijevu/?_rstr_nocache=rstr614659ec9754dfc2)

Quote from: Brok on January 10, 2024, 05:48:23 pm

Eh nekada su Grci na ultimatume odgovarali; To je Spaartaaaa!

Amerika prestala da isporučuje oružje Ukrajini: Šokantna vest stigla iz Vašingtona Kijev ostavljen na cedilu

12.01.2024.

Ukrajina je definitivno prestala da dobija vojnu pomoć od SAD!

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći!

- Izdali smo poslednji paket dostupnog inventara za koji smo imali sredstva da obezbedimo - rekao je Кirbi i primetio da je podrška Ukrajini prestala upravo kada joj je najhitnije potrebna.

Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

SAD su krajem decembra prošle godine Ukrajini dostavile 12. i za sada poslednji paket pomoći vredan 250 miliona dolara. Obuhvatao je municiju, opremu za sisteme PVO, rakete za MLRS, artiljerijske granate kalibra 155 mm i 105 mm, protivtenkovsko oružje, više od 15 miliona komada municije za malokalibarsko oružje...

Američki predsednik Džo Bajden, podsetimo, zatražio je od Кongresa u oktobru da izdvoji 106 milijardi dolara za pomoć Ukrajini i Izraelu, ali i Tajvanu. Кijev je trebalo da dobije više od polovine sredstava, nešto više od 61 milijarde dolara, ali poslanici nisu uspeli da postignu konsenzus o ovom pitanju i odložili su raspravu za januar.

Predsednik Predstavničkog doma američkog Кongresa, republikanac Majk Džonson, zahtevao je nedavno da Bajdenova administracija formuliše jasnu strategiju o Ukrajini i iznese krajnje ciljeve u ratu kako bi se počelo sa radom na pronalaženju rešenja za finansiranje.

- Кoje je finale u Ukrajini? Кoja je naša strategija? Šta je cilj? Кako ćemo imati odgovarajući nadzor nad ovim dragocenim dolarima poreskih obveznika - upitao je Džonson i podsetio da američki državni dug iznosi 34 triliona dolara i da će Vašington morati da pozajmi novac da dodeli sredstva Ukrajini tako da pomoć Кijevu treba da bude pružena na "racionalan" način.

Oružane snage Ukrajine takođe su počele da pripremaju vojnu strategiju za 2024. godinu. SAD su jasno stavile do znanja da Кijev mora jasno da naznači kakva će mu podrška biti potrebna za njegovo sprovođenje tako da će plan biti kritičan u diskusijama o ovom pitanju.

Visoki američki zvaničnici rekli su za Blumberg da bi sporazum o američkoj pomoći Ukrajini mogao biti postignut do februara.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler ranije je upozorio da podrška neće nužno biti tako velikih razmera kao u prethodne dve godine rata sa Rusijom.

Ukrajina je postala najveći primalac oružja iz Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata. SAD su 2023. godine Кijevu pružile vojnu pomoć u ukupnom iznosu većem od 24 milijarde dolara, a 2022. godine skoro 27 milijardi dolara.

Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini, podsetimo, američki zvaničnici nisu pravilno ispratili, navodi se u nedavnom izveštaju Pentagona.

Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4336648/ukrajina-prestala-da-dobija-vojnu-pomoc-od-sad)

General u penziji izneo šok tvrdnje: Amerika nije odustala, vršiće veliki pritisak na Nemačku da budu istrajni u pomoći Ukrajini

12.01.2024.

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći! Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

Nešto ranije, članice NATO su na sastanku sa Ukrajinom jasno stavile do znanja da će nastaviti da pružaju toj zemlji veliku vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć dok se bori protiv Rusije, saopštio je NATO.

U saopštenju NATO-a objavljenom nakon video-konferencije Saveta NATO-Ukrajina, navodi se i da su zemlje članice predstavile planove za obezbeđivanje dodatnih milijardi evra Ukrajini 2024. godine.

O ovoj temi govorio je prof. dr Mitrom Kovačem, general-majorom u penziji, u svom gostovanju u emisiji Puls Srbije.

- Pa SAD je dobro procenila situaciju i dozirala je svoju pomoć dok je to bilo celishodno. Posle je tu podršku ostavila EU, odnosno evropskim članicama NATO-a. Tako nešto se moglo i očekivati. Te naznake su postojale i pre. Jednostavno je rekla da vodeće zemlje Evropske unije, odnosno NATO-a, moraju biti te koje će obezbeđivati finansijska, materijalna i sva druga sredstva potrebna za evropsko rešavanje po njihovom poimanju, odnosno za rešavanje ovog problema i rata u Ukrajini, odnosno pomoći ukrajinskim oružanim snagama. Lično meni, to je bilo jedno očekivano stanje. Ne znači to da će potpuno Amerika izaći iz ovog sukoba, ona će i dalje u vojnom smislu ostati prisutna, pogotovo obaveštajnoj i izviđačkoj dimenziji, kao što čini i danas i činiće u narednom periodu sigurno do kraja ovog konflikta i u logističkoj dimenziji za municiju, rezervne delove - rekao je Kovač i dodao:

- Ovaj deo velike finansijske pomoći naravno da je bio sporan. Amerika angažuje svoje oružane snage, vidimo to i u drugim konfliktnim zonama sveta i nije sve to lako podneti, to jedno vreme može da traje, vidimo već ubrzo će dve godine trajanja ovog rata i naravno da se to reflektuje na standard građana u Americi. Amerika to naravno neće sebi da dozvoli, ali će istovremeno u narednom periodu veoma revnosno vršiti pritisak na Nemačku i vodeće članice NATO-a da budu istrajne u tom procesu bez obzira na stanje njihove privrede. A vidimo da standard ljudi u Evropi, pa i u samoj Nemačkoj veoma rapidno pada i da se to oseti i u socijalnoj dimenziji, ne samo nižih delova, po socijalnom statusu, nego i srednjih slojeva samih ništa.

"Njujork tajms" piše da SAD neće moći da oprema PVO sisteme "Patriot" u budućnosti, pozivajući se na izvore iz Bele kuće i Pentagona.

- Patriot se pokazao da nije svemoćan sistem, drugo nema dovoljno sredstava da brane celu teritoriju Ukrajine. Ono što je dato ukrajinskim oružanim snagama, to se koristi za odbranu nekih strateških objekata, većih gradova, grupacija, vojske, proizvodnih kapaciteta. Ali dosta tih sredstava je utrošeno, nepraktičnom upotrebu, za neka vazduhoplovna sredstva, ispaljivanje Patriota nije bilo rentabilno i onda došlo se do toga da je potrošen ogroman broj raketa, a to ne može ni američka privreda, ni proizvodnja nadoknaditi. Sada je na evropskim članicama NATO-a da obezbede male i srednje prenosne sisteme PVO i da pokušaju da revitalizuju, odnosno jačaju sistem PVO. To je njihova namera, ali neće puno raditi u tom smislu, sva ta sredstva, izuzev Patriota, nisu dovoljno efikasna za napadna sredstva koja ima Ruska Federacija, tako da će mnogi strateški objekti u Ukrajini biti sve više izloženi dejstvima ruskih sredstava napada, da li raketnih jedinica, krstarećih raketa ili borbene avijacije, odnosno aviobombe - rekao je Kovač.

Autor: Luka Vujičić
Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4337272/general-u-penziji-izneo-sok-tvrdnje-amerika-nije-odustala-vrsice-veliki-pritisak-na-nemacku)

Poteškoće u proboju: “Dva puta kojima vojska i vojno-industrijski kompleks Rusije mogu ići”

17.01.2024.

Prošlogodišnja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine zaustavila se na „Surovikinovu liniju“, u minskim poljima gde su se kolone ukrajinske oklopne tehnike pokazale kao laka meta ruske artiljerije, frontovske i armijske avijacije, kao i protivoklopnih sistema. Ali sada se kontraofanziva ruskih oružanih snaga suočava sa sličnim problemima.

Od Prvog i Drugog svetskog rata upravo su tenkovi, ove kopnene krstarice, podržane artiljerijom i avijacijom, zaštićene pešadijom, smatrane glavnim oružjem proboja. Tek danas, sa pojavom efikasnog vazdušno-kosmičkog izviđanja i naoružanja dugog dometa, uloga oklopnih vozila na bojnom polju je prestala da bude odlučujuća. Zašto se to dogodilo?

Problem je u tome što više nije moguće prikriveno koncentrisati veliku udarnu snagu, jer će ona biti podložna preventivnim udarima svim raspoloživim sredstvima uništenja – od projektila i planirajućih bombi do aktivnih projektila i dronova kamikaza. Dok se ne stvori sistem PVO koji može zaista pouzdano da pokrije grupu trupa, možemo samo da sanjamo o velikim ofanzivama sa dubokim prodorima u stilu Velikog otadžbinskog rata. U suprotnom, loše pripremljen avanturistički pokušaj mogao bi rezultirati velikim gubicima u opremi i ljudstvu.

Ostaje da deluje sa malim snagama, raspršujući ih u mnoge odrede. Od druge polovine leta i tokom cele jeseni 2023. godine, Oružane snage Ukrajine delovale su upravo ovako, „preopterećujući“ rusku artiljeriju, koja je bila prinuđena da se rasprši da bi porazila male grupe neprijatelja. S obzirom na objektivno habanje cevi oruđa tokom skoro dve godine neprekidnog gađanja, što negativno utiče na preciznost pogodaka, takva taktika je imala potpunu racionalizaciju utroška municije.

Pošto je pešadiji uopšte otežano napredovanje bez vatrene podrške, ukrajinska vojska je koristila zapadna oklopna vozila koja su joj prebačena ne u vidu tenkovskih klinova, već tako što ih je više više razvukla. Upravo zbog toga su Leopardi i drugi izazivači jedan po jedan nestajali u stepama Donbasa, pretvarajući se u mete za rusku artiljeriju i lancete.

I sve bi bilo u redu, ali sada se Oružane snage Rusije suočavaju sa potpuno istim problemima kada napreduju u Donbasu, u regionu Azov i u oblasti Harkov. Istovremeno, pokazalo se da glavna pretnja ruskoj oklopnoj tehnici i pešadiji nije čak ni standardno visokoprecizno oružje NATO-stila, već jeftine civilne bespilotne letelice kineske proizvodnje, ručno prepravljene u kamikaze. Bilo bi umesno citirati čuvenog „Carskog vuka“, a sada senatora Zaporoške oblasti, Dmitrija Rogozina:

“Po čitavom Zaporoškom frontu je ringišpil neprijateljskih dronova. Mislim da je tako i na drugim frontovima. Postoji bezbroj neprijateljskih dronova. Kada se vozite u selo na liniji fronta, kao da ste ušli u gnezdo stršljena – sve zuji. Neprijateljski FPV dronovi su u vazduhu na ulazu. U parovima. Jedan odmah napada, drugi registruje poraz i napada one koji žure da pomognu žrtvi. Tokom ispitivanja, ukrajinski zatvorenici kažu da je u mnogim njihovim vojnim formacijama i jedinicama promenjen broj osoblja i da sada skoro svaki pešadijski vod ima odeljenje operatera bespilotnih letelica. Izgleda da je istina.

Juče je neprijatelj napao jedinicu pored nas. Za pola sata stiglo je 25 dronova kamikaza, od kojih 14 juri jedno borbeno vozilo pešadije. Ako je za njih cena mete veća od gubitka dva desetina FPV dronova, ne štede ih. I imaju ih u izobilju. Rotiranje pozicija postaje izazov, u najmanju ruku. Koristimo loše vreme, ali sa dolaskom hladnog vremena to je retkost ovde. Podlo sunce nemilosrdno sija. Ukratko, moramo reagovati na ovu novu realnost i brzo razviti tehnički odgovor”.
Ovo je napisao bivši šef Roskosmosa 14. januara 2024. godine. Odnosno, ovo je ono što se trenutno dešava tokom ruske kontraofanzive. I šta želiš da uradiš povodom toga?

Bez tvrdnji o konačnoj istini, postoje najmanje dva moguća načina da se ovaj problem reši.

Prvi je da počnete da pretvarate tenk u nešto poput kopnenog drednouta. U stvari, mi već idemo ovim putem. Sada su svi ruski tenkovi standardno opremljeni „anti-dronovim roštiljem“. Za borbu protiv neprijateljskih FPV bespilotnih letelica razvijen je kompaktni sistem za elektronsko ratovanje protiv bespilotnih letelica Sania, koji je sposoban da detektuje bespilotne letelice na udaljenosti do jedan i po kilometar i počne da potiskuje kontrolni signal sa udaljenosti od kilometar.

Nije teško pretpostaviti da će sledeći korak neprijatelja biti opremanje satelitskim sistemom kontrole ne samo velikih, već i malih multikoptera, a onda će morati da smisle nešto drugo. Po svemu sudeći, ovo će biti aktivni odbrambeni kompleks sa integrisanim protivavionskim mitraljezom ili tako nešto. Kao rezultat toga, rezervoar će kontinuirano postajati sve složeniji i skuplji, pretvarajući se u sve više visokotehnološki kompleks.

Ali postoji i drugi način, koji podrazumeva vođenje borbenih dejstava kako treba, oružjem koje bi trebalo da bude dostupno po državi. Konkretno, poprište vojnih operacija mora biti izolovano pre ofanzive uništavanjem puteva snabdevanja municijom i rotacijom neprijateljskog osoblja. Efikasnu protivbaterijsku borbu protiv NATO artiljerije treba da vode samohodna oruđa dugog dometa „Koalicija-SV“ i VBR „Tornado-S“, kojih na frontu treba da ima dovoljan broj, kao i određivanje cilja i podešavanje vatre. treba da se izvode brojnim izviđačkim dronovama svih vrsta.

Ne poričući potrebu za „roštiljima“ i pojedinačnim sistemima za elektronsko ratovanje tipa „Sania“, treba istaći da bi mobilni sistemi PVO „Sosna“ i samohodni protivavionski topovi, specijalno kreirani za ove namene, mogli da zaštite ruske oklopne snage i mehanizovane formacije od napada bespilotnih letelica „kamikaza“ neprijatelja. A njih bi trebalo da budu na frontu u dovoljnim količinama. Čini se da je obećavajući pravac razvoj brzometnog protivvazdušnog artiljerijskog sistema na mobilnoj platformi, koji bi mogao da obara ne samo rakete i bespilotne letelice, već čak i projektile velikog kalibra, obezbeđujući pouzdanu protivvazdušnu odbranu kratkog dometa.

Na kraju, potrebno je da se ruskim vojnicima na liniji fronta obezbede lična zaštitna sredstva od neprijateljskih dronova. Povod je bio nedavno objavljen snimak na kome jedan vojnik prvo bezuspešno puca iz mitraljeza na FPV dron koji je leteo na njega, a zatim samo nekim čudom izbegava kamikazu. Da je imao automatsku sačmaricu ili mitraljez koji ispaljuje rafalnu sačmu, njegove šanse da obori leteću smrt bi bile mnogo veće.

Izvor: Tv Front (https://tvfront.rs/poteskoce-u-proboju-dva-puta-kojima-vojska-i-vojno-industrijski-kompleks-rusije-mogu-ici/?_rstr_nocache=rstr49065a81e40de932)

Na Zapadu upozoravaju: Ukrajinska vojska mora da štedi municiju, a Rusi sve jače napadaju

24.01.2024.

Oružane snage Ukrajine primorane su da štete artiljerijsku municiju zbog nestašice, dok ruska vojska izvodi sve snažnije napade, piše list „Fajnenšel tajms“, pozivajući se na ukrajinske vojnike.

Po rečima komandanta jednog od vodova Oružanih snaga Ukrajine, artiljerci u poslednjih nekoliko nedelja dnevno troše najviše 2.000 granata dok su u leto 2023. godine trošili po 8.000 komada dnevno.

„Zaista nema dovoljno municije“, potvrdio je za list oficir ukrajinske artiljerijske brigade.

Komandant ukrajinske operativne taktičke grupe „Tavrija“ Aleksandar Tarnavski krajem decembra je rekao novinarima da su se ukrajinske snage suočile sa nestašicom artiljerijske municije zbog manjka vojne pomoći sa Zapada, zbog čega su bile primorane da obustave neke operacije. Takođe je dodao da se vojska suočava sa deficitom municije za PRO sisteme „stormer“, „avendžer“ i „stinger“.

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov ranije je zatražio od zapadnih partnera da pomognu Kijevu da reši problem sa municijom, ristakavši da je jačanje artiljerijskog potencijala jedna od ključnih potreba Oružanih snaga Ukrajine.

Ranije je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da je Alijansa potpisala ugovor vredan 1,2 milijardi dolara za kupovinu artiljerijske municije. Reč je o približno 220.000 komada municije kalibra 155 milimetara koju aktivno koristi ukrajinska vojska.

Izvor (https://www.pravda.rs/lat/2024/1/24/na-zapadu-upozoravaju-ukrajinska-vojska-mora-da-stedi-municiju-a-rusi-sve-jace-napadaju/)

Način da SAD nastave pomoć Ukrajini uprkos blokadi Kongresa.

"Republikancima svezane ruke: Amerika naoružava Grčku, neposredno i Ukrajinu...

Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine...

Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine kako bi odbranile svoju zemlju.

U osnovi, to je američka verzija njemačke prakse kružne trgovine oružjem, poznate kao Ringtausch. SAD poklanjaju starije viškove naoružanja Grčkoj s razumijevanjem da će Grčka donirati Ukrajini dio vlastitih viškova oružja.

Grčki mediji su prošle sedmice objavili vijest. Prema novinama Kathimerini i drugim medijima, administracija Joea Bidena ponudila je Grčkoj vladi tri patrolna čamca klase Protector dužine, dva transportna aviona Lockheed Martin C-130H, 10 turboprop motora Allison T56 za avione Lockheed P-3, 60 borbenih vozila M-2 Bradley i transportne kamione.

Sav ovaj vojni materijal je višak američke vojske i dostupan je Grčkoj besplatno. Savezni zakon omogućava američkom predsjedniku da proglasi vojne sisteme viškom, odredi im vrijednost, potencijalno nula dolara i pokloni ih pod uslovom da ih primalac preveze.

Zakon ograničava godišnje transfere viškova oružja na petsto miliona dolara. Isti zakon ne propisuje vrijednost koju predsjednik dodjeljuje viškovima oružja. U pismu grčkom premijeru Kyriakosu Mitsotakisu, državni sekretar SAD Antony Blinken opisao je brodove, avione, motore i vozila kao "besplatne ustupke".

Pokloni u okviru viška naoružanja Grčkoj dodatno obogaćuju veći paket oružja koji uključuje 40 Lockheed F-35 stealth borbenih aviona, za koje Grčka plaća 8,6 milijardi dolara. Administracija Joea Bidena prethodno je odobrila, tokom 2022. i 2023. godine, šezdeset miliona dolara finansiranja za kupovinu oružja od Atine.

Kao protuuslugu za ovu velikodušnost, Amerikanci žele da Grci doniraju više oružja Ukrajini, piše Forbes.

"Nastavljamo biti zainteresovani za odbrambene sposobnosti koje bi Grčka mogla prenijeti ili prodati Ukrajini", napisao je Blinken.

Amerikanci su ponudili i nagradu nakon završetka donacije.

"Ako su ove sposobnosti od interesa Ukrajini, i uz očekivano ocjenjivanje njihovog statusa i vrijednosti od vlade SAD, možemo istražiti mogućnosti za moguće dodatno strano finansiranje oružanih snaga za Grčku, do iznosa od 200 miliona dolara."

Grčka vojska operiše, ili čuva u skladištu, oružje dizajnirano od Sovjetskog Saveza i SAD, što bi bilo odmah korisno za ukrajinsku vojsku. To uključuje posebno baterije za dugi dometa protuzračne odbrane S-300 i Hawk, vozila za protuzračnu odbranu kratkog dometa Tor i Osa, te protuzračne topove ZU-23-2. Također, dostupna je i municija za sve ove sisteme.

Neki ili svi ovi sistemi oružja mogli bi biti upućeni prema Ukrajini.

"Političko i vojno rukovodstvo već je dalo potrebne smjernice kako bi zastarjeli sistemi i oprema koja više nije u upotrebi kod grčke vojske bili preneseni Ukrajini", prenosi Kathimerini."

Izvor (https://www.face.ba/vijesti/rat-u-ukrajini/republikancima-svezane-ruke-amerika-naoruzava-grcku-neposredno-i-ukrajinu/185006)

Vojnu opremu koju je Zapad isporučio Ukrajini oštećuju glodari! Kablovi od kukuruznih vlakana najveći problem

24.02.2024.

Francuski list je u svom izveštaju naveo da je oprema „ponekad neprikladna za realnost fronta“ i da „nije se uvek ispostavila dobrom“ u stvarnom sukobu.

Le Figaro je izneo izveštaj francuskog borca u redovima kijevskih snaga, koji se žalio da su „glodari pojeli kablove na nekim vozilima“.

„Neki od zaštitnih omotača električnih žica, na sistemima koji je isporučio Zapad, napravljeni su od kukuruznih vlakana“, što privlači miševe i pacove, rekao je neimenovani borac za francuski list.

List je naveo da je „fenomen marginalan, ali prikazuje priču o konfrontaciji zapadne vojne opreme sa realnošću“.

„Zapadna vozila su dizajnirana da prikažu tehnološki napredak. Ali, u blatu i hladnoći, ne rade uvek“, rekao je francuski borac.

„Srećom, Ukrajinci su još uvek imali nekoliko zamnena“ u svom arsenalu, dodao je on, misleći na stari hardver sovjetske proizvodnje.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva upozorilo je prošlog decembra da su blaga jesen i obilje hrane sa polja koja su ostala neobrađena zbog neprijateljstava podstakli porast populacije glodara u područjima sukoba između Rusije i Ukrajine.

Životinje „verovatno traže sklonište u vojnim vozilima i na odbrambenim položajima“, navodilo se u to vreme, upozoravajući da glodari „izvršavaju dodatni pritisak na moral vojnika“ i takođe „predstavljaju opasnost po vojnu opremu žvakanjem kablova“.

Ukrajina je od početka ruske takozvane specijalne vojne operacije pre tačno dve godine dobila stotine milijardi vredne vojne opreme od Sjedinjenih Država i drugih podržavalaca. Većina ove opreme je napravljena na Zapadu.

Kijevske snage su se u velikoj meri kladile na superiornost svoje opreme zapadne proizvodnje, posebno borbenih vozila, tokom svoje prolećno-letnje kontraofanzive.

Ruske trupe su, međutim, porazile opremu, u nekim slučajevima koristeći oružje iz sovjetskog doba, a kontraofanziva se pokazala kao potpuni neuspeh.

Komentarišući ukrajinski poraz, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je prošlog decembra da je „mit o neranjivosti zapadne vojne opreme srušen” tokom specijalne vojne operacije.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/02/24/vojnu-opremu-koju-je-zapad-isporucio-ukrajini-ostecuju-glodari-kablovi-od-kukuruznih-vlakana-najveci-problem/)

„Sredstva za pobedu Ukrajine su u BIH“?

29.02.2024.

Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH? Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika „Pretis“ iz Vogošće bi mogla oko 100.000.

[attachment=1]

Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.

Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja Republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu „partnerske države“ koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje da bi „takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH“.

Opstrukcije iz Republike Srpske

On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. „Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje“, kaže Bećirović.

Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH „ima visoke ocene“ Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to narušavaju „politički gestovi“ Milorada Dodika. Direktor „Spoljnopolitičke inicijative BiH“ Haris Ćutahija smatra da je „opasno“ to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom „vojne neutralnosti“, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara „realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj“.

Dodik kao „Putinov avatar na Balkanu“

„Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu“, kaže Ćutahija. Dodikovi kadrovi su još 2015. godine u institucijama BiH sprečili izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada „tražila i zvanična Moskva“.

Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da „promeni tok rata u Ukrajini“. Kako bi se prevazišle blokade srpskih kadrova u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO „preko postojećih izvoznih ugovora“ i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se „zaobišla“ zabrana izvoza iz 2015. godine.

Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. „U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje“, zaključio je Mujanović.

„Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm“, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.

RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije

No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji. Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.

„Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom“, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.

Moguć „paralelizam“

U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.

Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. „Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere“, kaže Berko Zečević.

Potencijali namenske industrije BiH

Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika „Pretis“ u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević. Kapaciteti „Pretisa“ su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.

„Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad“, objašnjava Zečević. Fabrika „Pretis“ sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje. „Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje“, kaže sagovornik DW.

Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje

Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević. Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet „Pretisa“ u dve smjene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije. „Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju“, kaže Zečević za DW.

Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka. Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi – Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku „novih hladnih ratova“, kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. „Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije“, kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude „perspektivan period“.

Izvor (https://www.dw.com/sr/sredstva-za-pobedu-ukrajine-su-u-bih/a-68403439)

"Пооштрене контроле извоза муниције и наоружања

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац рекао је да ће бити уложени додатни напори како би било спријечено да се муниција и наоружање произведено у БиХ посредним путем нађе на украјинском ратишту и да се сачува статус БиХ као неутралне земље.

Кошарац је поручио да то Република Српска неће дозволити.

View this post on Instagram
A post shared by Staša Košarac (@stasa.kosarac)

Он је на Инстаграму навео да је евидентно да постоје случајеви у којима муниција и наоружање из БиХ, преко треће стране, долазе на украјинско ратиште иако је одлуком Предсједништва БиХ на снази забрана извоза муниције и наоружања произведених у БиХ на тржиште Украјине.

Кошарац је истакао да то представља грубо кршење прописа када је у питању спољнотрговински промет те врсте роба.

- Управо смо због ситуације у Украјини пооштрили контролу и тражимо изричито да се наведе да ће се роба користити на територији државе крајњег корисника - рекао је Кошарац.

Он је појаснио да Министарство спољне трговине и економских односа издаје дозволу за извоз након комплетних прегледа и сагласности коју добије од Министарства иностраних послова, Министарства одбране и Министарства безбједности у Савјету министара, те мишљења Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

- Примјерно је да је појачан спољнотрговински промет муниције и оружја из БиХ у одређене земље. Врло смо опрезни и перманентно радимо на анализирању и појачаној инспекцијској контроли и надзору над производњом граната великих калибара, као што су гранате за хаубице - поручио је Кошарац."

Izvor (https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=546376)

Češka obezbedila novac za još 200.000 komada municije za Ukrajinu

12.03.2024.

Prag – Češki premijer Petr Fijala izjavio je danas da je Češka dobila obećanje finansiranja još 200.000 komada artiljerijske municije uz prvu isporuku od 300.000 komada, za koju je na češku inicijativu koalicija voljnih 18 zemalja, od Kanade, preko Nemačke do Poljske već odobrila sredstva. Inicijativu da se u trećim zemljama širom sveta nabavi 800.000 komada artiljerijske municije koje je Češka našla i ugovarala, 500.000 kalibra koji koristi NATO i 300.000 za postsovjetsko oružje, predstavio je u februaru na konferenciji o bezbednosti u Minhenu predsednik Češke Petr Pavel.

Na konferenciji „Naša bezbednost ne podrazumeva se sama po sebi” u Pragu povodom 25. godišnjice ulaska Češke u NATO zajedno sa Poljskom i Mađarskom, Fijala je danas rekao da će te ubrzane isporuke stvarno pomoći Ukrajini u vreme kada evropske zemlje nemaju dovoljno kapaciteta za proizvodnju municije, a čini se da nema pomaka koji bi dao nade u kraj rata.Češki premijer odbio je tvrdnje češke opozicije na čelu sa bivšim premijerom, agro tajkunom Andrejom Babišom, da pomoć Ukrajini, posebno u oružju, uništava šansu za mir.

„Biti pasivan značilo bi baciti preko palube svoje prijatelje i saveznike i čekati da Rusija dođe kod nas. Iznova i iznova se potvrđuje i to više samo naivni i zaslepljeni ljudi neće da vide da se Rusija neće zaustaviti čak ni kad bismo joj žrtvovali Ukrajinu”, rekao je otvarajući konferenciju češki premijer, prenosi Beta.

Fijala je kazao da u tom sukobu nije moguće stajati po strani, a da je Češka na pravoj strani, pošto Ukrajina ništa nije isprovocirala već se samo brani.

„I sledeće zemlje su direktno ugrožene. Rusija u dogledno vreme neće prestati da smatra da je naš deo Evrope teritorija na koju prema nekakvoj svojoj perverznoj logici ima pravo”, rekao je Fijala.

Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski apelovao je danas na konferenciji da se i dalje pomaže Ukrajina i da Zapad ostane jedinstven.

„U Evropi besni najveći rat poslednjih decenija. Dobra vest je da imamo sredstva kako da ga zaustavimo. Imamo novac, imamo privredne kapacitete, znamo ko je žrtva a ko zločinac. Izbor je jasan – ili ćemo pasivno pratiti kako svet postaje opasan, ili možemo da delamo da odbranimo našu slobodu i demokratiju”, rekao je Lipavski.

Da je članstvo u NATO jedini garant da se u Češkoj neće odigrati repriza sovjetske invazije na Čehoslovačku iz avgusta 1968. godine i kasnija decenijska okupacija izjavio je u intervjuu za današnje pravo i bivši češki predsednik Miloš Zeman.

Pored češkog državnog vrha glavni govornik na konferenciji u čast 25. godišnjice članstva Češke u NATO u praškom predsedničkom zamku Hradčani je bivši predsednik SAD Bil Klinton za vreme čije administracije je Češka ušla u NATO 12. marta 1999. godine.

Konferencija ima za cilj da sumira četvrt veka članstva, koje, kako je naglasila češka ministarka odbrane Jana Černohova, ima i svoju ekonomsku stranu, jer bez bezbednosti nema privrednog prosperiteta, ali i da proceni ključne teme za budućnost NATO.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/603771/Ceska-obezbedila-novac-za-jos-200-000-komada-municije-za-Ukrajinu))

PALUBA

Vesti => Vesti o oružju => Topic started by: Brok on November 18, 2023, 10:39:57 am