PALUBA

Danas na snagu konačno stupa „Konvencija o zabrani kasetne municije“ koju je 2008. godine u Oslu potpisalo više od 90 država. Među njima nisu velike sile poput SAD, Rusije i Kine. Iznenađujuće, ni Srbija nije potpisnica.

Samo na Srbiju je, tokom NATO bombardovanja, bačeno 350.000 komada kasetne podmunicije. Među potpisnicima „Konvencije o zabrani kasetne municije“, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Jelena Vićentić iz norveškog „Hjuman ejda“ kaže da ideja o Konvenciji, kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, nije nova.
 
„Još od 2003. godine postoji međunarodna Koalicija protiv kasetne municije. To je  mreža nevladinih organizacija koje su se udružile da se izdejstvuje zabrana ovog oružja. Zbog toga što je već tada bilo evidentno da kasetna municija ima katastrofalne posledice – prvenstveno po civile.“
 
Glavno oružje srpske vojske!?
 
Po podacima kojima raspolaže nevladina organizacija „Hjuman ejd“ u Norveškoj,  u Srbiji je najmanje 100 civila  izgubilo živote ili je bilo ranjeno od kasetnih bombi. Srbija je bila učesnik „Konvencije o zabrani kasetne municije“ od samog početka. Pružila je snažnu podršku i na raznim nivoima je nastupala na međunarodnim konferencijama. Međutim, Srbija sada nije potpisala Konvenciju!
 

Markirane neeksplodirane bombe u Libanu
„Konvenciju je potpisalo 107 država, ali nažalost među tim zemljama nije Republika Srbija. Na nedavnom zasedanju Evropskog parlamenta čak je doneta odluka da se da preporuka svim članicama Evropske unije da što pre pristupe ovoj konvenciji. Iz našeg okruženja, sve zemlje su  ratifikovale ovu konvenciju (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija...). Razlog koji je nama dat  od strane zvaničnika Republike Srbije datira iz avgusta prošle godine, kada je rečeno da srpska vojska ne može da se odrekne kasetne municije zbog toga što ona predstavlja preovlađujući deo njenog naoružanja.“
 
Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine malih bombi smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona, otvara u vazduhu i rasipa svoj „tovar“ po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada.
 
Autorka: Maja Radu
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Preuzeto sa: http://www.dw-world.de

Не знам да ли се и једна од великих сила (САД, Русија, КИНА, Велика Британија, Француска) али и балканских и земаља одрекла ове вресте муниције, односно убојних средстава. Кад то учине велике силе, пре свих САД и Русија и Србија ће одмах потом.

Тачно је да је цивилно становништво у Србије претрпело знатне губитке од касетне муниције, али не оне које бацила (испалила) Војска Србије (СРЈ). Сматрам, да тиме што ће се одрећи тог средства Србија неће помоћи цивилима, посебно не својим. То неће спречити потенцијалног агресора ко год да је, да их употреби. Такође, тачно је  да постоји морална димензија тог проблема али се агресија неће спречити одрицањем жртве на право одбране. Дакле, ценим да Србија неће прва употребити ту врсту муниције, нити ће је употребити изван евентуалне одбране своје територије.

Koliko vidim iz ovog teksta, Britanija, Francuska i Nemačka su potpisnice tog sporazuma, što mi je veoma čudno, obzirom da su neke njihove rakete upravo zasnovane na ovom tipu municije (Storm Shadow/SCALP EG), a ove rakete su im jedan od glavnih aduta kada prodaju avione trećim zemljama (pre svega na bliskom istoku).

Није довољно потписати споразум, потребно је да га ратфикује парламент. Неке земље су изјавиле да ће приступити, али још нису ратификовале ту изјаву.Лично сам за забрану таквог и сличног оружја. Међутим, све док га не потпишу, ратификују и спроведу у дело САД и Русија то ће бити само добра намера .

U tim igrama svi lažu i to je, nažalost, normalno. Malo će tko uništiti upotrebljivo oružje.