Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

OPEK predviđa sporiji rast tražnje za naftom u 2023.


Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) očekuje dalji rast globalne tražnje za naftom u 2023, ali sporiji nego ove godine.

To se navodi u danas objavljenom mesečnom izveštaju te organizacije.

OPEK predviđa da će tražnja za naftom porasti za 2,7 miliona barela dnevno u 2023, dok je procena rasta tražnje za ovu godinu ostala nepromenjena na 3,36 miliona barela dnevno, prenosi Rojters.

Potrošnja nafte se oporavila nakon pada izazvanog pandemijom 2020. i trebalo bi da ove godine premaši nivoe iz 2019. uprkos uticaju rata u Ukrajini, rastućih cena i inflacije i strogih kineskih mera za suzbijanje kovid infekcija.

"Procenjuje se da će očekivani zdrav globalni ekonomski rast u 2023, usled poboljšanja geopolitičkih kretanja, zajedno sa očekivanim napretkom u obuzdavanju kovida 19 u Kini, podstaći potrošnju nafte", piše u izveštaju OPEK-a.

Nova prognoza tražnje OPEK-a za 2023. godinu, prva koju je dao naftni kartel, optimističnija je od procene Međunarodne agencije za energetiku, kao i od inicijalnih stavova delegata OPEK-a koji su najavljivali oštrije usporavanje, napominje Rojters.

OPEK je saopštio da njegove prognoze za 2023. polaze od pretpostavke da neće biti eskalacije rata u Ukrajini i da rizici poput inflacije neće pogoditi globalni ekonomski rast. U izveštaju OPEK-a su zadržane prognoze globalnog ekonomskog rasta za ovu i narednu godinu na 3,5 i na 3,2 posto, respektivno.

Cene nafte su ostale na silaznoj putanji nakon objave izveštaja OPEK-a, pri čemu se barelom trguje ispod nivoa od 103 dolara, daleko od rekordnih 139 dolara po barelu, koliko je zabeleženo u martu.

OPEK i saveznici, uključujući Rusiju, poznati kao grupa OPEK+, kontinuirano povećavaju proizvodnju nafte nakon rekordnog smanjenja pumpanja uvedenog tokom pandemije 2020. godine

Poslednjih meseci, međutim, ova naftna alijansa ne uspeva da ostvari ciljano povećanje proizvodnje zbog nedovoljnih ulaganja u naftna polja pojedinih članica OPEK-a i gubitka ruske proizvodnje. Prema današnjem izveštaju, proizvodnja OPEK-a je u junu porasla za 234.000 barela dnevno na 28,72 miliona barela dnevno.


izvor

[Dreadnought]

Španija će "udariti" elektroprivredu i banke privremenim porezom
Cilj je da se pomogne građanima da se izbore sa rastućom inflacijom


Španija će "udariti" elektroprivredu i banke privremenim porezom na ekstra profit od kog očekuje da će prikupiti 7,0 milijardi evra u periodu 2023-2024.

Cilj je da se pomogne građanima da se izbore sa rastućom inflacijom, saopštila je danas vlada, a ova odluka je izazvala rasprodaju nekih bankarskih akcija.

Deonice Sabadel banke su pale za čak 12 posto, dok su Bankinter i Kaišbanka pale za oko 10 procenata nakon vladine objave, povukavši naniže španski indeks najlikvidnijih akcija IBEX 35, javlja Rojters.

Premijer Pedro Sančez je rekao u parlamentu, u govoru o stanju nacije, da bi godišnji prihod u 2023. i 2024. godini od poreza na vanredne profite elektroprivrednih kompanija ostvarene u ovoj i idućoj godini trebalo da dostigne po 2,0 milijarde evra, dok bi priliv od tog poreza za finansijske institucije trebalo da iznosi po 1,5 milijardi evra godišnje.

Sančez je naglasio da će vlada uvesti taj porez "velikim bankama jer su već počele da ostvaruju koristi od (očekivanog) povećanja kamatnih stopa".

Analitičari, međutim, kažu da su banke pod pojačanim pritiskom zbog straha od recesije i mogućnosti da bilo kakvo povećanje kamata možda neće biti u obimu koji je očekivan.

"Uticaj na španske banke bio je momentalan jer se ova mera nije očekivala i došla je kao hladan tuš", izjavila je Nurija Alvarez, analitičarka brokerske kuće Renta 4.

Ovaj namet će izvršiti dodatni pritisak na sposobnost zajmodavaca da generišu profit u trenutku kada će i njihova rezervisanja za potencijalne gubitke verovatno porasti, rekla je ona, dodajući da su banke čije je poslovanje uglavnom fokusitrano na domaće tržište jače pogođene od onih sa diversifikovanim operacijama, kao što su BBVA ili Santander, čije su akcije pale za oko 5,0 posto.

Deonice elektroprivrednih komunalnih preduzeća Iberdrola i Naturgi pale su između 0,4 i 0,7 odsto.

Sančez je takođe rekao da je inflacija, uzrokovana u velikoj meri invazijom Rusije na Ukrajinu, najveći izazov za Španiju i "ozbiljna bolest naše ekonomije koja osiromašuje sve, posebno najugroženije grupe".

Španski premijer je najavio dodelu 100 evra mesečno u vidu dopunskih stipendija za studente starije od 16 godina koji već primaju stipendije, kao i besplatne karte za višestruke vožnje železnicom na prigradskim i međugradskim linijama od septembra do kraja decembra.

On je takođe dao zeleno svetlo glavnom planu razvoja nekretnina kojim se predviđa izgradnja 12.000 stambenih jedinica u Madridu.


izvor

[Dreadnought]

Habek: "Treba obustaviti rad nuklearki do kraja godine"


Nemački vicekancelar Robert Habek danas je branio vladin plan da se prekine sa korišćenjem nukelarne energije do kraja ove godine.

Obrazložio je da bi održavanje nekoliko preostalih reaktora u radu bilo komplikovano i da bi u neznatnoj meri doprinelo rešavanju problema izazvanih mogućom nestašicom gasa.

Nemačka opozicija je pozvala nekoliko puta vladu da se preostala tri nuklearna reaktora održe u funkciji i posle decembra, zbog straha da bi Rusija mogla potpuno da obustavi isporuku gasa, preneo je AP.

Za takvu opciju postoji određena naklonost Slobodnih demokrata, koji su partneri u vladajućoj koaliciji na čelu sa Olafom Šolcom.

"Nuklearna energija nam tu ne pomaže uopšte. Imamo problem sa grejanjem i industrijom, ali ne sa strujom", rekao je Habek, koji je takođe i ministar za ekonomiju i borbu protiv klimatskih promena, a odgovornost mu je i energetski sektor.

Nemačka je ugasila tri nuklearna reaktora u decembru i preostala tri će da ugasi na kraju godine, kao deo dugoročnog plana prema kojem se dosad korišćene elektrane zamenjuju u korist obnovljive energije.

U prvom kvartalu ove godine, nuklearna energija je činila šest odsto nemačkog snabdevanja strujom, a prirodni gas 13 odsto, što je znatno manje u odnosu na isti period prošle godine.

Nemačka je dobijala oko 35 odsto gasa od Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Švedska prenela skoro 1,7 milijardi UAH za podršku Ukrajini


Vlada Švedske prebacila je 577,7 miliona švedskih kruna, ili skoro 1,7 milijardi grivni, na poseban račun Narodne banke Ukrajine, otvoren za potrebe Oružanih snaga, prenosi „Evropska istina“.

Napominje se da je transakcija obavljena 6. jula. Ovo je drugi transfer sredstava švedske vlade na poseban račun: 3. marta Narodna banka je već primila 500 miliona švedskih kruna (ili više od 1,5 milijardi UAH ekvivalent).

„Ovo je bila jedna od prvih značajnih suma dobijenih za podršku Oružanih snaga Ukrajine u švedskim krunama jednom uplatom od početka ruske invazije“, napominje NBU.

Ukupno je zaključno sa 12. julom na poseban račun od dana otvaranja prebačeno 19,7 milijardi grivna. Od toga je 7,1 milijarda grivna došlo iz inostranstva u stranoj valuti (od američkih dolara do kineskih renminbija).

Kako je saopšteno, švedska vlada je odlučila da Ukrajini obezbedi još šest miliona evra kao deo pomoći za obnovu uništene infrastrukture.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: Rusija i Ukrajina na korak do postizanja sporazuma o izvozu žita


Ukrajina i Rusija su na korak do postizanja dogovora o izvozu žita, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba u intervjuu za španski list „Pais“.

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

„Ukrajina je spremna da izvozi svoje žito na međunarodno tržište. Mi smo na korak do postizanja sporazuma sa Rusijom. U završnoj smo fazi i sada sve zavisi od Rusije. Ako oni zaista budu želeli, uskoro će početi izvoz žita“, tvrdi Kuleba.

Danas će se u Istanbulu održati sastanak vojnih delegacija Turske, Rusije , Ukrajine i delegacije UN, a tema će biti izvoz ukrajinskog žita morskim putem.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je ranije da Moskva garantuje nesmetan prolazak brodova sa ukrajinskim žitom ukoliko Kijev ukloni mine iz svojih luka.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Nemačka prestaje da kupuje ruski ugalj 1. avgusta


Nemačka će od avgusta potpuno prestati da kupuje ugalj od Rusije, a od 31. decembra odustaće od ruske nafte, prenosi agencija Rojters pozivajući se na zamenika nemačkog ministra finansija Jorga Kukisa.

„Svako ko je upoznat sa pričom o naftovodu ‘Družba’, koji je bio sredstvo sovjetske imperije u Istočnoj Evropi, takođe zna da oslobađanje od ove zavisnosti nije trivijalna stvar, već ono što ćemo postići za nekoliko meseci“, rekao je političar na konferenciji u Sidneju.

Agencija navodi da je Rusija činila 40 odsto nemačkog uvoza uglja i nafte.

Prema Kukisovim rečima, Nemačka ubrzano gradi terminale za uvoz prirodnog tečnog gasa kako bi popunila praznine koje će nastati nakon postepenog ukidanja ruskog goriva.
Osim toga, Berlin se fokusirao na prelazak na alternativne izvore energije, naglasio je on.

Nemačka je, kao i druge zapadne zemlje, suočena sa rastom cena energenata i talasom inflacije zbog uvođenja sankcija Moskvi i politike odustajanja od njenog goriva. Zbog poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Nemačkoj je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je uticalo i na druge oblasti nemačke privrede – najmoćnije u Evropskoj uniji.


izvor

[Dreadnought]

Bugarska: Drastičan skok cene gasa za jul


Bugarska državna komisija za energosnabdevanje i vodosnabdevanje (KEVR) saopštila je da će cena gasa u julu biti viša za 32 odsto. Državna gasna kompanija „Bulgargas“ prodavaće gas po ceni od 186,17 leva (95,47 evra) po megavat času, dok je u junu cena bila 141,36 lava (72,49 evra).

Kao osnovni razlog za skok cene gasa navodi se povećana potražnja za gasom u celom svetu i smanjena ponuda kao posledica sukoba u Ukrajini. U KEVR ocenjuju da je u poređenju sa cenama na evropskim berzama cena gasa u Bugarskoj značajno niža.

„Čak i sa novom cenom bugarski potrošači, klijenti iz sfere industrije, kao i toplane plaćaće dvostruko manje u odnosu na aktuelne cene na međunarodnim tržištima. Za te potrošače obezbeđen je neophodan obim prirodnog gasa za jul“, navodi se u saopštenju Komisije.

Komisija je takođe pozvala „Bulgargas“ da učini sve što može kako u narednim mesecima zaključio dugoročne ugovore koji će osigurati alternativne isporuke gasa.

Podsetimo, „Gasprom“ je krajem aprila obustavio isporuke gasa Bugarskoj nakon što je Sofija odbila da plaća gas po novoj šemi u rubljama. Prema rečima premijera Bugarske, pre obustave isporuka „Gasproma“, zemlja je bila 90 odsto zavisna od ruskog gasa. Pritom, prema rečima stručnjaka, Bugarska sve vreme i dalje dobija ruski gas – ali preko posrednika i sa cenom višom do 40 odsto.


izvor

[Dreadnought]

U Kanadi podneta tužba za zaustavljanje isporuke turbina


Svetski kongres Ukrajinaca, organizacija ukrajinske dijaspore, podneo je tužbu u Kanadi zbog odluke vlade da, uprkos sankcijama, preda Simensovu turbinu za Severni tok nakon održavanja, piše „Evropska istina”.

SCU je u utorak saopštio da podnosi tužbu u Kanadi da spreči povratak turbine i spreči dalje servisiranje ruskih turbina u Kanadi u budućnosti. Kako navode izvori „Evropske istine“, u utorak, 12. jula, tužba je već predata sudu.

Lider organizacije Pol Grod je naglasio da je ova odluka „velika greška sa strašnim posledicama”.

„Ne možemo da obezbedimo terorističku državu alatima koji su joj potrebni za dobijanje sredstava za finansiranje ubistva desetina hiljada nevinih ljudi“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, mogu se naći bolja rešenja od jednostavnog popuštanja ruskim zahtevima, podsećajući da bi ruski gas u Evropu bilo moguće snabdevati preko ukrajinskog GTS-a. On priznaje da će demokratski svet morati da plati više za principijelnu poziciju, ali jedini način da se prekine patnja Ukrajine je zaustavljanje rata.

„Ljudi i preduzeća koji veruju u ideje slobode, demokratije i ljudskih prava mogu i treba da se udruže kako bi pronašli revolucionarna rešenja za energetsku krizu koju je stvorila Rusija… Razumemo da ceo svet pati – cene hrane rastu, postoji nestašica hrane, cene gasa rastu. Sve je to zbog Vladimira Putina i ne treba zaboraviti na to. Moramo biti veoma odlučni i principijelni, jer će Putin iskoristiti svako oklevanje koje imamo“, naglasio je Pol Grod.

Podsetimo, Ukrajina je pozvala Kanadu da ne popusti pred ucenama Kremlja i posle odluke pozvala šefa kanadske ambasade.

EU je saopštila da Kanada nije prekršila sankcije time što je dala turbinu za ruski gasovod.


izvor

[Dreadnought]

Francuska bi mogla da se suoči sa nestankom struje


Energetski intenzivna preduzeća u Francuskoj trenutno se pripremaju za moguće nestanke struje u slučaju daljeg smanjenja isporuka prirodnog gasa iz Rusije, kaže generalni direktor Michelin-a Florant Menegauk.

„Ono što smo uradili je da smo konvertovali naše kotlove, tako da mogu da rade na gas ili naftu, a možemo čak i da pređemo na ugalj ako treba“, rekao je Menegauk za Rojters na marginama poslovanja i ekonomije. konferencije u južnoj Francuskoj tokom vikenda.

Industrijske kompanije u zemlji nastavljaju sa planovima za vanredne situacije kako bi izbegli poremećaje usred sumornih upozorenja o mogućem prekidu isporuka ruskog gasa koja su više puta objavljivani od strane nekih lidera EU.

„Cilj je da se izbegne zatvaranje fabrike u slučaju da se suočimo sa nestašicom“, dodao je on, rekavši da će, iako je verovatno smanjenje gasa, nafta i dalje biti dostupna kao alternativa.

Prema Menegauk-u, obično su potrebni dani da se započne proizvodnja guma na proizvodnoj liniji, zbog čega je od vitalnog značaja održavanje stabilnog snabdevanja energijom.

Evropske nacije suočile su se sa značajnim smanjenjem ruske energije otkako je EU uvela sankcije Moskvi kao odgovor na njenu vojnu operaciju u Ukrajini.

Ruski Gazprom je u ponedeljak obustavio rad obe deonice gasovoda Severni tok 1 ka Evropi zbog planiranog održavanja koje će trajati 10 dana. Protok gasa je već smanjen na 40% kapaciteta zbog operativnih izazova, uzrokovanih nemogućnošću da se servisirana turbina vrati na vreme iz Kanade zbog sankcija.

Rusija je zaustavila isporuke gasa zemljama koje su odbile da usvoje šemu plaćanja gasa za rublje koju je uvela Moskva. Među pogođenim zemljama su Finska, Poljska, Bugarska, danski Orsted, holandska kompanija GasTerra i energetski gigant Shell za nemačke ugovore.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer rekao je u nedelju da se nacija priprema za potpunu obustavu isporuke gasa iz Rusije, dodajući da je prva linija odbrane da domaćinstva i preduzeća smanje potrošnju energije. Takođe je rekao da Pariz takođe traži kompaniju po kompaniju da vidi koja bi mogla biti primorana da smanji proizvodnju kako bi uštedela energiju ako je potrebno.


izvor

[Dreadnought]

Četrnaest kompanija će dobiti naftu iz američkih strateških rezervi


Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak saopštile da je 14 kompanija dobilo ugovore za poslednju prodaju nafte iz Strateških rezervi nafte u okviru napora Bajdenove administracije da smanji cene nafte izazvane reakcijama na rusku invaziju na Ukrajinu. .

Administracija je krajem marta saopštila da će pustiti rekordnih 1 milion barela nafte dnevno tokom šest meseci iz SPR-a, koji se drži u izdubljenim slanim pećinama na obalama Luizijane i Teksasa.

Chevron Corp (CVKS.N), EkkonMobil Corp (KSOM.N) i Valero Energi Corp (VLO.N) biće među kompanijama koje će preuzeti sirovu naftu između 16. avgusta i 30. septembra, saopštilo je Ministarstvo energetike u izdanje.

Najnovija prodaja nudila je do 45 miliona barela nafte, ali su kompanije kupile samo oko 39 miliona barela.

Uprkos istorijskom oslobađanju, zapadne sankcije Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika nafte, nakon njene invazije na Ukrajinu 24. februara, pomogle su da cene sirove nafte uporno ostanu iznad 100 dolara po barelu. Visoke cene predstavljaju rizik za kolege demokrate predsednika Džoa Bajdena na novembarskim izborima jer nastoje da zadrže kontrolu nad oba doma Kongresa.


izvor

[Dreadnought]

Bajden će se zalagati za veću proizvodnju nafte


Američki predsednik Džo Bajden će se založiti za veću proizvodnju nafte iz zemalja OPEK-a kako bi se snizile cene benzina kada se ove nedelje sastane sa liderima Zaliva u Saudijskoj Arabiji, rekao je u ponedeljak savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Bajden odlazi u utorak uveče u svoju prvu posetu Bliskom istoku kao predsednik, sa zaustavljanjem u Izraelu, okupiranoj Zapadnoj obali i Saudijskoj Arabiji na njegovom dnevnom redu.

Putovanje dolazi dok se Bajden kod kuće bori da snizi cene benzina koje su doprinele padu u rejtingu njegovog posla.

Salivan je rekao da članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte imaju kapacitet da preduzmu „dalje korake“ za povećanje proizvodnje nafte uprkos sugestijama Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata da jedva mogu da povećaju proizvodnju nafte.

„Prenećemo naš opšti stav… da verujemo da treba da postoji adekvatna ponuda na globalnom tržištu kako bi se zaštitila globalna ekonomija i zaštitio američki potrošač na pumpi“, dodao je Salivan.

Eksperti kažu da Bela kuća razume da je malo verovatno da će Saudijska Arabija krenuti jednostrano i da Rijadu i drugim zemljama Zaliva nedostaju značajni slobodni kapaciteti.

„Mislim da je porast saudijske proizvodnje malo verovatan. Očekujem neke povremene izjave iz Saudijske Arabije o pomoći u balansiranju globalnog tržišta nafte, zadovoljavanju globalne potražnje, podršci ekonomskom rastu i stabilnosti među zemljama uvoznicama“, rekao je Ben Kejhil, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije.

Poseta dolazi u trenutku kada se Bajden suočava sa kritikama kod kuće od strane grupa za ljudska prava zbog planova da vidi saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, fakto lidera za koga je američka obaveštajna zajednica zaključila da stoji iza ubistva novinara i političkog protivnika Vašington posta Džamala Kašogija 2018.

U komentaru objavljenom u Vašington postu kasno u subotu, Bajden je rekao da je njegov cilj da se preorijentiše, a ne da raskine odnose sa zemljom koja je strateški partner SAD već 80 godina.

Salivan je, na brifingu za novinare u Beloj kući, rekao da Bajden nije izrazio žaljenje zbog toga što je Saudijsku Arabiju ranije nazivao „parijom“ za smrt Kašogija.

Ali on je rekao da će jedan od Bajdenovih ciljeva na putovanju biti „javno i privatno zalaganje za univerzalne vrednosti, uključujući napredak u oblasti ljudskih prava i političke reforme“.


izvor

[Dreadnought]

SAD i IEA pozivaju azijske zemlje da diverzifikuju lance snabdevanja energijom


Sjedinjene Države i Međunarodna agencija za energetiku u utorak su pozvale azijske zemlje da diverzifikuju svoje lance snabdevanja energijom i kritičnim mineralima kako ne bi zavise od zemalja kao što su Kina i Rusija, prenosi Rojters.

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol i američka ministarka energetike Dženifer Granholm rekli su da bi trenutna energetska kriza, koja proističe iz sankcija Rusiji, trebalo da bude podsticaj za indo-pacifičke zemlje da se više fokusiraju na prelazak sa fosilnih goriva.

Međutim, to bi zahtevalo da se region udalji od oslanjanja na Kinu za tehnologiju solarne energije i na zemlje poput Demokratske Republike Kongo i Rusije za kritične minerale potrebne za električna vozila i baterije.

„Želimo da budemo sigurni da nismo kao nacije pod palcem petrodiktatora, pod palcem onih koji ne dele naše vrednosti, pod palcem onih koji bi želeli da kontrolišu strateške aspekte lanca snabdevanja, “ rekao je Granholm na Sidnejskom energetskom forumu.

Forum zajednički organizuju australijska vlada i IEA.

Birol je rekao da Kina čini 80 odsto globalnog lanca snabdevanja solarnom tehnologijom i da će do 2025. taj udeo porasti na 95 odsto.

Oslanjanje na jedan proizvod, jednu tehnologiju – oslanjanje čitavog sveta na jednu državu je nešto o čemu svi treba da razmišljamo iz perspektive energetske bezbednosti“, rekao je Birol na forumu.

Što se tiče snabdevanja energijom, on je rekao da svako ko planira velika nova ulaganja u fosilna goriva koja će se pojaviti tek za nekoliko godina treba da uzme u obzir klimatski i poslovni rizik za investitore dok svet prelazi na čistiju energiju.


izvor

[Dreadnought]

Jelen vidi američku ekonomiju kao veoma jaku uprkos inflaciji


Američka ministarka finansija Dženet Jelen naglasiće snagu američke privrede uprkos visokoj inflaciji i godišnjem padu bruto domaćeg proizvoda od 1,6 odsto u prvom kvartalu kada se u utorak sastane sa japanskim ministrom finansija Šuničijem Suzukijem, v. To je rekao novinarima zvaničnik Ministarstva finansija, prenosi Rojters.

Jelen će opisati korake koje Vašington preduzima da bi se uhvatio u koštac sa inflacijom, dok će podeliti svoje mišljenje da je američka ekonomija i dalje veoma jaka, s obzirom na robusnost američke radne snage i stope nezaposlenosti blizu rekorda, rekao je zvaničnik.

Ona će istaći izazove sa kojima se suočava globalna ekonomija, sa posledicama ruskog rata u Ukrajini i njegovim uticajem na globalne cene roba za koje se očekuje da će pogoditi neke zemlje u razvoju i tržišta u razvoju, kao i evropsku ekonomiju, posebno teško, dodao je zvaničnik.


izvor

[Dreadnought]

Indonezija se nada napretku u pregovorima sa šefovima finansija


Finansijski lideri G20 sastaće se ove nedelje na Baliju radi razgovora koji bi trebalo da obuhvate pitanja poput globalne bezbednosti hrane i rastuće inflacije, dok domaćin Indonezija pokušava da osigura da trvenja oko rata u Ukrajini ne prekinu diskusije naravno, prenosi Rojters.

Ruska invazija na Ukrajinu zasenila je sastanak ministara spoljnih poslova Grupe 20 velikih ekonomija prošle nedelje, pošto je najviši ruski diplomata napustio sastanak i optužio Zapad za „bezumnu kritiku“.

Indonezija se nada da će objaviti saopštenje kada se razgovori završe u subotu, iako je guverner njene centralne banke rekao da će sastanak biti sažet u izjavi predsedavajućeg ako to nije izvodljivo.

„Nadamo se najboljem, ali se naravno pripremamo za najgore“, rekao je guverner centralne banke Indonezije Peri Vardžijo.

„Ne želim da spekulišem, još uvek se veoma trudimo da dođemo do saopštenja“, rekao je on u intervjuu prošle nedelje.

Indonežanski zvaničnici su primetili neslaganja između zapadnih zemalja i Rusije oko toga kako napisati nacrt komunikea koji bi opisao stanje globalne ekonomije i kako na nju utiče rat u Ukrajini, koji Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“.

Na poslednjem sastanku finansijskih lidera G20 u Vašingtonu u aprilu, nije izdato nikakvo saopštenje i zvaničnici nekih zapadnih zemalja napustili su prostoriju kada je došao red da govori ruski predstavnik.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen i japanski ministar finansija Šuniči Suzuki, posle bilateralnog sastanka u Tokiju u utorak, okrivili su rat za volatilnost na valutnim tržištima i za povećanje rizika od globalne recesije.

Jelen i Suzuki treba da prisustvuju sastanku na Baliju lično.

Indonezija je saopštila da će se ruski ministar finansija Anton Siluanov obratiti virtuelno na sastanku, a njegov zamenik otputuje na Bali. Ministar finansija Ukrajine je takođe pozvan i trebalo bi da prisustvuje jednoj sednici virtuelno.

Ostavljajući po strani pitanja vezana za rat, Vardžijo je rekao da je G20 postigla značajan napredak u temama kao što su regulatorni principi o kriptovalutama i digitalnim valutama centralne banke.

Zamenik indonezijskog G20 za finansije, Vempi Saputra, rekao je da će grupa pokušati da osmisli akcije kako bi pomogla siromašnim zemljama da se izbore sa pretećom krizom hrane, tako što će obezbediti snabdevanje i pristupačnost hrane i đubriva.

Druge teme na dnevnom redu uključuju uspostavljanje fonda u okviru Svetske banke za bolju pripremu za buduće pandemije i Trust za otpornost i održivost pri Međunarodnom monetarnom fondu kome bi mogle da pristupe zemlje kojima su potrebna sredstva, kao i otpis duga za siromašne zemlje.

Jelen je pozvala Kinu i druge kreditore koji nisu iz Pariskog kluba da sarađuju „konstruktivno“ u pomaganju zemljama sa niskim prihodima koje se suočavaju sa dugom, rekavši da je nedostatak saradnje Pekinga „prilično frustrirajući“.

Indonezijski Vempi je rekao da je multinacionalno potpisivanje globalnog poreskog sporazuma, prvobitno zakazano na marginama sastanaka, odloženo. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj postavila je novi cilj da veliki poreski remont stupi na snagu 2024. godine, umesto 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

Brodovi sa žitom počeli prolazak kroz ušće Dunava


Ukrajina je probudila nade za povećanje izvoza žita uprkos ruskoj blokadi crnomorskih luka, kada je saopštila da su brodovi počeli da prolaze kroz ušće Dunava, prenosi CNN.

"U poslednja četiri dana 16 brodova prošlo je kroz ušće Bistre. Planiramo da držimo taj tempo", naveo je zamenik ministra infrastrukture Jurij Vaskov u saopštenju u utorak.

Ministarstvo je saopštilo da 16 brodova sada čeka utovar ukrajinskog žita za izvoz na strana tržišta, dok više od 90 brodova čeka na svoj red u rumunskom kanalu Sulina.

Pristup Dunavu i njegovim malim unutrašnjim rečnim lukama omogućen je nakon što su ukrajinske snage u junu preuzele Zmijsko ostrvo od ruskih snaga.

Kapacitet rute Sulina samo je četiri broda dnevno, rekao je Vaskov, dok je potrebno da prođe osam dnevno.

Ukrajina pregovara s rumunskim kolegama i predstavnicima Evropske komisije o povećanju prelazaka, dodao je ukrajinski zvaničnik, navodi CNN.

Ako se to postigne, i otvaranjem prolaze Bistre, kroz ušće Dunava, Ukrajina očekuje da će se ovaj zastoj brodova rešiti u roku od nedelju dana i da će se mesečni izvoz žitarica povećati za 500.000 tona.

Pre ruske invazije, saopštilo je ministarstvo, preko morskih luka izvozilo se oko 80 posto poljoprivrednih proizvoda, ali je izvoz hrane sada ograničen na dunavske luke, železničkih i drumskih punktova prema zapadu.


izvor