понедељак, 05.10.2020.
Слободан Бубњевић
Колико је људи до сада живело на планетиНајпознатија процена организације Популејшен референс биро (ПРБ) из Вашингтона у САД јесте да је на Земљи живело 108.470.690.115 људиНашу планету данас насељава 7,8 милијарди људи. Никада раније у историји тако много припадника врсте хомо сапијенса није ходало Земљом, нити је имало тако дуг животни век. Данашња популација, заправо, представља више од седам одсто свих људи који су икада живели. Процењује се, наиме, да је од првих припадника наше врсте, пре 50.000 година, па све до 2018. године на планети Земљи укупно живело око 108,8 милијарди људи. То значи да је сваки четрнаести човек који је икада постојао данас жив.
Међутим, како се дошло до ове процене?Бројност људи очигледно убрзано расте, али се брзина демографског раста мењала са епохама – са климом, епидемијама, ратовима – поуздани подаци о томе нису познати, тако да се овакав задатак не може недвосмислено решити. Но, процена о броју људи који су икада живели се ипак може направити, али уз две претходне претпоставке – колико дуго наша врста постоји и колика је просечна величина људске популације била у ком периоду. На основу тога, уз мало рачуна, добија се да је на Земљи живело 108.470.690.115 људи.
Ову, најпознатију процену ове врсте направила је организација Популејшен референс биро (ПРБ) из Вашингтона у САД, уз ограду да је таква процена „пола наука, а пола уметност”. ПРБ је први сличан прорачун направио још 1995. године, да би, услед великог интересовања, процену унапредили прво 2002, а потом и 2011. године.
Прва претпоставка је у вези са тим колико дуго постоји хомо сапијенс. На основу доступних палеонтолошких и генетичких налаза, ПРБ је рачунао са тим да наша врста постоји од пре 50.000 година. То не значи да људи можда нису постојали и раније, али судећи према свим хипотезама, нема сумње да нису настали касније.
Преци човека, различите врсте рода Хомо постоје већ неколико милиона година, неке су живеле и упоредо са људима, а неки новији налази првих људи су датирани и на пре 150.000 година. Но, бројност првих људи је тако мала да заправо та разлика у односу на пре 50.000 година не утиче значајно на укупни резултат.
Историјски и археолошки налази указују на то да се око 8.000 година пре нове ере, са почетком пољопривредне револуције, припитомљавања првих житарица и животиња, људска популација размножила и да је на планети живело око 5 милиона људи. Сматра се да је у овој епохи смртност новорођенчади била 500 на 1.000 рођених, због чега је популација расла видно брже, али и даље изузетно споро.
На почетку наше ере, у зениту Римске империје, на свету је највероватније живело око 300 милиона људи (око 45 милиона у самом Римском царству), док је око 1650. године, уочи новог века, на свету било не много више од 500 милиона људи, а тако мали прираштај је последица страшних епидемија током средњег века. Но, са развојем медицине, услова живота и технологијом, људска бројност убрзано расте.
Број људи ће тако стићи до прве милијарде средином 19. века, усред индустријске револуције, а век и по касније и до свих седам милијарди људи. Уз претпоставку да је број рођених на 1.000 људи ступњевито опадао са свим овим епохама и још мало статистике, израчунава се да је на свету укупно живело 108,8 милијарди људи.
Ако се мало замислите над овим гигантским бројем, можда осетите колико је само људских створења прешло онај исти пут од рођења, првих додира, речи, покрета до сазнања о свету, животних љубави, пораза и победа, бола и среће. И на крају, неизбежно, смрти.
Izvor:
www.politika.rs