Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Karikatura kineskog državnog zvaničnog glasila China Daily




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Russians Are “Different & Don’t Value Human Life” Says German Pundit

If there’s one thing German commentator Florence Gaub wants people to know about Russians, it’s that they’re not “like us.” They’re not REALLY Europeans, she says, nor do they value life the same way that the Western European nations that launched not one but TWO world wars do.

Jimmy and Kurt Metzger discuss this latest example of the demonization of the Russian people as part of the larger effort to manufacture consent for war.

[Dreadnought]

Lavrov: U uslovima zapadnih sankcija Evroazijski ekonomski savez ima budućnost


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da u uslovima sankcija koje je Zapad uveo protiv Rusije postoji budućnost u Evroazijskom ekonomskom savezu.

„Što se tiče Evroazijskog ekonomskog saveza, poslednjih meseci je bilo više sastanaka na nivou zamenika premijera, koji su bili specijalno posvećeni nastavku naših integracionih planova u novim uslovima, u uslovima kada je potrebno da se mnogo više oslanjamo na sebe i na pouzdane partnere iz drugih regiona, kao što su Kina… pomenuću Indiju, sa kojom razvijamo intenzivnu saradnju, između ostalog i u oblasti saobraćajnih koridora, koji će ovako ili onako biti od koristi članicama Evroazijskog ekonomskog saveza“, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije sa kazahstanskim kolegom Muhtarom Tleuberdijem.

Budućnost u Evroazijskom ekonomskom savezu postoji i sve zemlje-članice bave se time da ta budućnost bude svetla, dodao je ruski ministar.

Za sankcije protiv Rusije je rekao da su nezakonite i da je Zapad, uvodeći ih , pogazio sve principe globalizacije na kojima je ranije insistirao.

„One su bile uvedene u obimu bez presedana onda kada su naši zapadni partneri shvatili da njihovi planovi da pretvore Ukrajinu u platformu za obuzdavanje Rusije silom – pali u vodu“, istakao je Lavrov.

On je kazahstanskog ministra obavestio o toku specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini i toku pregovora sa Kijevom.


izvor

[Dreadnought]

EU preti nestašica hrane?


Rat u Ukrajini utiče na zalihe hrane širom sveta.

Veliki deo svetske proizvodnje žitarica dolazi iz tog regiona.

Gde su sada problemi sa snabdevanjem - i da li bi rat moglo da utiče na bezbednost ishrane u EU?

Domaćinstva širom sveta osećaju posledice rata u Ukrajini. Osnovne namirnice su znatno poskupele. Na kraju krajeva, crnomorski region je žitnica zemaljske kugle, jer 29 posto svetskog izvoza pšenice dolazi iz Rusije i Ukrajine, 19 posto kukuruza i čak 78 posto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Rat je poremetio proizvodnju hrane i takođe izaziva inflaciju. Rusija je zabranila izvoz žitarica, a pitanje je da li će u Ukrajini ove godine uopšte biti žetve.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je da su cene hrane u martu 2022. širom sveta dostigle rekord - svih vremena. Unutar EU cene hrane, alkohola i duvana su u januaru porasle za 3,5 odsto, a u februaru za još 4,1 odsto.

"Važno je shvatiti da su oni koji su zaista najteže pogođeni u siromašnim zemljama. U zemljama koje zaista zavise od uvoza iz Ukrajine, kao što su Bliski istok i Severna Afrika", kaže Ariel Bruner, stručnjak za poljoprivredu iz organizacije za zaštitu prirode BirdLife. "U Evropi je, s druge strane, glavni problem visoka inflacija. Cene će rasti, ali se tu radi samo o bliskoj budućnosti."


EU trguje sa Rusijom i Ukrajinom

EU je bila ključni partner za Rusiju i Ukrajinu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi: 3,7 posto izvoza EU i 1,4 posto uvoza poljoprivrednih proizvoda EU dolazi iz trgovine sa Rusijom - dok je EU izvozila soju, kakao, uljanu repicu i med, iz Rusije je dolazilo seme uljane repice, pšenica, stočna hrana i đubrivo. Iz Ukrajine je dolazilo 36 posto uvoza žitarica u Evropsku uniju. EU je 2021. u Ukrajinu izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od tri milijarde eura.

Uprkos ovim brojkama, Evropska komisija pretpostavlja da EU može da podnese gubitak trgovinskih partnera. U saopštenju iz Brisela se navodi da se "EU uglavnom sama snabdeva hranom sa visokim poljoprivrednim viškovima. Evropsko unutrašnje tržište može da apsorbuje šokove." Komisija je početkom aprila objavila paket mera koji je takođe namenjen podršci poljoprivrednicima u EU u povećanju proizvodnje pšenice, kukuruza i uljane repice.

"EU ima izvozni višak poljoprivrednih proizvoda," kaže za DW Somer Akerman, mladi farmer i klimatski aktivista iz Finske. „Ipak, Putinov agresorski rat vodi ka inflaciji, kako kod cene energenata, tako i goriva. To takođe utiče na proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.“


Znak upozorenja za farmere?

Mnogo toga što je potrebno za poljoprivredu postaje skuplje. Cene đubriva vrtoglavo rastu. Poljoprivrednici širom Evrope su oprezni. Neki već demonstriraju u Francuskoj i Grčkoj, tražeći podršku EU za kupovinu đubriva. Komisija je obećala da će izdvojiti veće subvencije kako bi se ublažile povećane cene đubriva i goriva.

Za Ariela Brunera je jasno da je rat takođe razotkrio fundamentalne probleme u trenutnom sistemu poljoprivrede. "Veliko oslanjanje na fosilna goriva očigledno predstavlja problem. Tek sada neki farmeri shvataju da bi trebalo da se odustane od veštačkih azotnih đubriva i više praktikuje organska poljoprivreda. Problem je i to što se mnogi farmeri sve više fokusiraju na jedan proizvod umesto da uzgajaju mnogo različitih proizvoda. Naš sistem je steran u ćošak i poljoprivrednici su najranjiviji u sistemu. Oni pate od geopolitičkih potresa kao što su ratovi ili, naravno klimatske promene, koje su najveća stvarna pretnja proizvodnji hrane."


Pripremljeni za krize

Kako sigurnost hrane u samoj EU nije ugrožena, Unija se sada bavi rešavanjem nestašice hrane izvan svojih granica. Janez Lenarčić, poverenik EU za humanitarnu pomoć i zaštitu od kriza, strahuje da će visoke cene hrane pogoditi one koji ionako imaju malo.

"Ruska invazija na Ukrajinu povećava pritisak na prehrambene sisteme i dovodi milione ljudi širom sveta u opasnost od gladovanja. Hitno je potrebna akcija."

EU sada želi da zajedno s UN i dostavi humanitarnu pomoć pogođenim regionima. Evropski parlament je nedavno takođe pozvao na povećanje proizvodnje unutar EU - a time i na podršku zemljama koje moraju da kompenzuju uska grla u snabdevanju uzrokovana ratom.


izvor

[Dreadnought]

Najavljena "operacija Poljska": "Čeka se zeleno svetlo"


U Velikoj Britaniji vodi se rasprava o slanju tenkova Kijevu za odbranu od ruske operacije, a u središtu rasprave je i Poljska.

Kako je rekao jedan viši pripadnik britanske vojske, to bi na još viši nivo podiglo izraz predanosti Ujedinjene Kraljevine Ukrajini, ali bi i povećalo opasnost da London, što znači i NATO, postanu strana u ratu u Ukrajini.

Britansko ministarstvo odbrane navodi da će borbeni tenkovi čelendžer 2 biti poslati u Poljsku ukoliko taj potez dobije "zeleno svetlo". Oni bi bili dopuna tenkovima T72 koje Poljska direktno šalje Ukrajini, ali BBC ističe kako u Londonu ne planiraju direktno da šalju tenkove kao ni britanske posade tenkova u Ukrajinu.

Sve zemlje NATO su donedavno oklevale isporučivati teško naoružanje Ukrajincima iz straha da će suprotstavljanjem isprovocirati ruskog predsednika Vladimira Putina i riskirati sveopšti evropski rat koji bi doveo NATO snage u direktan sukob s Rusijom.

Ali sa "svakim prijavljenim ruskim zverstvom koje se otkrije tokom invazije u Ukrajini, kao što je bilo ono u Buči", piše BBC, ovi zapadnjački principi su se istopili.



Otklon od prvobitnih planova

Ranije je objavljena informacija da Velika Britanija šalje tenkove čelendžer 2 u Poljsku kao dopunu tenkovima T-72 iz doba SSSR-a koje će Varšava poslati Ukrajini.

Ali britansko ministarstvo odbrane naknadno je napravilo određeni otklon od tih planova, potvrdivši da "razmatra" slanje tenkova u Poljsku.

To su iste reči koje je britanski premijer Boris Džonson upotrebio kada je spomenuo plan tokom jutrošnje konferencije za novinare u Nju Delhiju.

Džonson je dodao da Ujedinjeno Kraljevstvo "takođe pojačano razmatra šta može učiniti za dopunu u zemljama poput Poljske koje bi možda želele poslati teže naoružanje za odbranu Ukrajinaca".

Očekuje se da bi se od britanskog ministra obrane Bena Volasa uskoro moglo saznati više informacija o britanskim namerama i odlukama.


izvor

[Dreadnought]

Baltičke članice EU ne kupuju ruski gas


Baltičke članice EU, Estonija, Letonija i Litvanija, trenutno ne kupuju ruski gas i nameravaju da to izbegavaju i u budućnosti.

To je danas izjavio letonski premijer Krišjanis Karinš.

"Po tom pitanju ćemo sarađivati, kako bismo obezbedili dovoljno snabdevanje gasom i koristićemo podzemno skladište gasa u Letoniji", rekao je Karinš na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka tri premijera baltičkih zemalja, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Kako zapad krije uvoz ruske nafte ...

Gravitas: Is the West trying to hide Russian oil imports?

Recently, U.S. lectured India to not increase the purchase of Russian oil.

Turns out, the West itself is secretly buying Russian oil. Russian tankers have begun disappearing from radar. Are these tankers carrying oil to European ports?

[Dreadnought]

EK odobrila: Evropske kompanije mogu da plaćaju gas u rubljama bez kršenja sankcija Moskvi


Evropska komisija (EK) poslala je pismo zemljama članicama Evropske uniji sa objašnjenjem da kompanije iz EU, pri poštovanju određenih uslova, mogu da plaćaju ruski gas u rubljima, a da to ne bude kršenje sankcija uvedenih protiv Moskve.

Kako prenose mediji, EK je navela da je moguće uplatiti dolare ili evre na račun kod neke ruske banke sa naknadnom konverzijom tog novca u rublje. Ova šema isključuje mogućnost blokiranja zapadnim zemljama plaćanja za ruski gas.

Evropska komisija je naglasila da je ovo samo njen „savet“ jer nema ovlašćenje da u toj oblasti nešto zabranjuje i propisuje.


"Evropa ne može ni nedelju dana bez ruskog gasa"

Ovim povodom oglasio se i zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekavši da Rusija ceni doslednost i principijelnost „evropskih partnera“.

"Cenimo doslednost i principijelnost naših evropskih partnera... Posebno ako se ima u vidu da, prema poslednjim podacima MMF-a, Evropa može bez našeg gasa najviše šest meseci. Ali, uistinu, ne može ni nedelju dana", napisao je Medvedev na Telegramu.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Spriječiti sukob NATO-a i Rusije


NATO mora izbjeći direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, koja bi mogla da dovede do trećeg svjetskog rata, rekao je njemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu "Špigelu" na pitanje o budućim isporukama njemačkog oružja Ukrajini.

Na pitanje zašto smatra da bi isporuka tenkova dovela do nuklearnog rata, on je naveo da ne postoji priručnik u kojem piše kada tačno Njemačka može biti smatrana za stranu u ratu Ukrajini.

- Tim je prije važno da ramotrimo svaki korak veoma pažljivo i blisko se međusobno koordinišemo. Za mene je prioritet izbjegavanje eskalacije prema NATO-u - istakao je njemački kancelar.

Šolc je dodao da se zbog toga ne fokusira na ankete javnog mnjenja niti dozvoljava sebi da ga iritiraju prozivke.

- Posljedice greške bile bi dramatične - izjavio je njemački kancelar.


izvor

[Dreadnought]

Makron: Neophodno nastaviti pregovore sa Putinom


Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je da je neophodno nastaviti pregovore sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

- Mislim da je naša dužnost da nastavimo pregovore sa predsjednikom Putinom. Postoji samo jedan kanal komunikacije i treba ga održavati - rekao je Makron za radio-stanicu "Frans inter".

Prema njegovom mišljenju, nastavak pregovora "će pomoći da se spasu životi".

On je, takođe, napomenuo da ako Francuska ne bude vodila dijalog sa ruskim liderom, onda će "Kina i Turska postati strane u pregovorima".


izvor

[Dreadnought]

Rusi izdali upozorenje Grcima


Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u petak Grčku da su odnosi između dve nacije koje "dele istu veru" "svedene skoro na ništa".

Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, upozorila je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama da su "istorijske paralele" između Grčke i Rusije u opasnosti da postanu "čvrsta dvostruka linija između nas".

Ruski zvaničnik se fokusirao na odluku Grčke da 6. aprila proglasi 12 ruskih zvaničnika "persone non grate“, pridruživši se drugim evropskim državama koje su preduzele slične korake kao odgovor na optužbe za zverstva koja su počinile ruske snage nad civilima u Ukrajini.

Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka doneta u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Ruska ambasada u Atini osudila je odluku Grčke i upozorila na posledice.

"Snažno smo protestvovali protiv ovog neopravdanog i neprijateljskog koraka koji ima za cilj dalje uništavanje naših bilateralnih odnosa“, saopštila je ruska ambasada. „Jasno smo stavili do znanja da ova akcija neće ostati bez posledica", navodi se dalje.


Raspad odnosa Grčke i Rusije uprkos istorijskim vezama

U svom postu na društvenim mrežama, Zaharova je požalila na raspad odnosa između Rusije i Grčke i zadubila se u istorijske veze između dve zemlje.

"Bilo je vreme kada je Rusija pomagala Grčkoj da ostvari nezavisnost i obnovi svoju državnost, a njen prvi šef je ranije bio ruski ministar spoljnih poslova, ali sada su diplomatski odnosi ove zemlje sa Rusijom svedeni gotovo na ništa", upozorila je Zaharova.

Ona je dodala da se "ovo desilo uprkos činjenici da delimo istu veru sa Grcima, iste tradicije i da smo uvek bili tu da pomognemo našim grčkim prijateljima".

"Ovo nije toliko pitanje evroatlantske solidarnosti koja briše prošlost, jer je suvereni izbor svake nacije da odluči kome će odati počast. Što je još gore, to lišava ljude i nacije njihove budućnosti, nezavisnosti i prava na suverene izbore", zaključila je Zaharova.


Diplomatski spor između Rusije i Grčke

Ruski zvaničnik je ranije tvrdio da u Grčkoj postoji orkestrirana kleveta Rusije nakon rata u Ukrajini.

"Viši zvaničnici u Atini iznose grube optužbe protiv naše zemlje i njenog rukovodstva", rekla je Zaharova.

Ona je dodala: "Primetili smo kampanju bez presedana koja je pokrenuta u Grčkoj da se ocrni ruska politika. Visoki zvaničnici u Atini dozvoljavaju sebi da iznose grube optužbe na račun naše zemlje i njenog rukovodstva, bukvalno se takmiče sa svojim istomišljenicima. Oni licemerno govore o "ničim izazvanom napadu" na Ukrajinu, prvi put od Drugog svetskog rata, "masovnoj invaziji" i tako dalje.

"Evropa, uključujući Grčku, u potpunosti je integrisana u redove zagovornika kijevskog režima, dok je antiruska histerija koju su gajile vlasti dostigla tačku ključanja", rekao je zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova. Grčka je odgovorila na izjave rekavši da su "neprihvatljive".

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksandros Papajoanu je primetio sledeće: "Nedavne izjave portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i postovi ruske ambasade u Atini su, nažalost, neprihvatljivi.

Oni nisu kompatibilni sa diplomatskom praksom niti sa istorijskim vezama koje spajaju narode Grčke i Rusije. Grčka se nada da će se ovi istorijski odnosi održati i da će se rusko ponašanje kretati u tom pravcu".


izvor

[Dreadnought]

"Pojedine članice EU protiv embarga na rusku naftu"


Jedan broj država članica EU protivi se uvođenju embarga na isporuku ruske nafte, izjavio je francuski ministar ekonomije i finansija Bruno le Mer za BFM TV.

"Tek treba da ujedinimo zemlje EU oko projekta ruskog naftnog embarga. Do sada su neke od njih razumno zabrinute i protive se tome", rekao je on, preneo je Tas.

Za usvajanje takve odluke može biti potrebno još nekoliko nedelja, dodao je Le Mer.

"Ne mogu da kažem kada će tačno ruska nafta biti pod embargom, jer je to veoma važno pitanje za našu ekonomiju", kazao je on, napominjući da je verovatnije da se radi o nedeljama nego mesecima.


izvor

[Dreadnought]

Nabiullina and Putin discuss the Russian Economy and failed Blitzkrieg

[Dreadnought]

Rat u Ukrajini – znak za uzbunu: "Mi smo sledeći. Imamo samo nekoliko godina da se pripremimo"


Na litvanskoj teritoriji Suvalka koja deli Rusiju i Belorusiju sve je više vojnih vežbi. Odbojnost prema Rusiji se oseća na svakom koraku.

Paulius Liškauskas već tri godine učestvuje u vojnim vežbama. U razgovoru za DW, ovaj 39-godišnjak ističe da situacija nikad nije bila tako napeta kao sada.

"Još 2014., kada je Rusija anektirala Krim i započela rat protiv Ukrajine, pridružio sam se Savezu litvanskih strelaca. Ruska propaganda je već tada bila usmerena protiv Litvanije. Znali smo da bismo mogli da budemo sledeći."

Uz Pauliusa Liškauskasa još desetak muškaraca i jedna žena vežbaju gađanje u zamračenoj prostoriji na prvom spratu jedne male kuće u sred pešačke zone u gradu Marjampole. Na jednom paravanu se prikazuje animacija s navodnim teroristima koji se skrivaju negde iza zgrade. Oni su meta. Cela situacija bi mogla da deluje kao bezopasna igrica, da iz zvučnika pri svakom pucnju ne dopire zastrašujuće stvaran vrisak. To donekle podseća na pravi rat koji trenutno besni u Evropi.

Savez litvanskih strelaca je paramilitarna grupa, čiji članovi redovno vežbaju upotrebu oružja i spremni su da se bore u slučaju da dođe do nekog sukoba.


Paravojska sumnjive reputacije

Savez ima dugu istoriju i kontroverznu reputaciju. Osnovan je početkom 20. veka u borbi za litvansku nezavisnost, a zatim je sarađivao s nacistima tokom Drugog svetskog rata. Nakon spajanja Litvanije Sovjetskom savezu, članovi su se borili protiv Sovjeta, od kojih su neki postali žrtve Staljinovog režima. Nakon proglašenja nezavisnosti 1990-ih, Savez je ponovo oformljen. Od početka rata u Ukrajini broj članova naglo je porastao i sada ih ima oko 14.000.

Porodica Pauliusa Liškauskasa živi u Suvalki. U pitanju je području koje se smatra posebno ugroženim u slučaju rata protiv Rusije. Radi se o uskom pojasu teritorije koji povezuje Litvaniju s Poljskom, a koji je uglavljen između ruske enklave Kalinjingrad na severozapadu i ruskog saveznika Belorusije na jugoistoku. Dug je samo 65 kilometara vazdušne linije i to je jedina kopnena veza između baltičkih država i ostalih NATO partnera. Mnogi ovde strahuju da bi Moskva mogla da pokuša da prekine ovu vezu. Strah i odbojnost od Rusije su duboki.

Ta osećanja deli i Paulius Liškauskas, koji inače radi kao advokat, s tim što on ne poistovećuje rusku politiku i obične ljude u Rusiji. „Imam ruske klijente s kojima još uvek održavam kontakt. Ne osećam nikakvu mržnju prema njima, nego prema njihovoj državi i propagandi", kaže Liškauskas. Litvansku odbojnost osećaju na svojoj koži i Rusi koji putuju vozom između Moskve i Kalinjingrada. Oni prolaze kroz glavni grad Litvanije, Vilnius. Iako ne smeju da izađu iz voza, kroz prozore se u današnje vreme po gradu mogu videti bilbordi sa slikama rata u Ukrajini, a na nekima od njih je ispisano i pitanje da li zaista podržavaju ruskog predsednika Putina.


Rat u Ukrajini potpiruje strah u Litvaniji

Čak 45 godina su Litvanija i Rusija bile deo jedne države, Sovjetskog Saveza. Nakon proglašenja nezavisnosti, Litvanija se pridružila NATO-u 2004. godine. Poslednjih godina rastu tenzije s Rusijom.

Rat u Ukrajini je znak za uzbunu, kaže Laurinas Kasčiunas, poslanik u litvanskom parlamentu. U razgovoru za DW on ističe da Litvanija mora bolje da se pripremi protiv moguće agresije Rusije. "Imamo samo nekoliko godina da se pripremimo. Za to nam je potrebna veća prisutnost NATO-a kao pouzdano sredstvo za odbranu."

Kad je počeo rat u Ukrajini, u Litvaniji je bilo ljudi koji su se bojali i koji su htelli da napuste zemlju, kaže politikolog Tomas Janeliunas sa Univerziteta u Vilniusu za DW. Ipak, sada mnogi vide da je ruska vojska slabija nego što se mislilo. A spremnost Ukrajinaca da se brane je veća. "Rat u Ukrajini je dobra lekcija. Imamo vremena da se pripremimo. Ukrajinci nam daju vremena. Moramo to vreme optimalno da iskoristimo i da se pripremimo."

Jedan od načina za pripremu su vežbe streljanja, čemu se posvetio i Paulius Liškauskas. On bi voleo da je u Litvaniji još više NATO vojnika, ali u slučaju potrebe bi i sam sa svojom suprugom, koja je takođe članica Streljačkog saveza, išao u rat. "Teško je govoriti o budućnosti. Živimo u teškim vremenima i niko ne zna šta će biti sutra. Zato je važno živeti ovde i sada, ići malim koracima, jačati sopstvenu zemlju patriotizmom."


izvor

[Dreadnought]

Šreder upozorio Zapad: "Dugoročna izolacija Rusije je nemoguća"


Nemačka industrija je veoma zavisna od ruskih resursa. Zbog toga je nemoguće izolovati Rusiju na duže vreme, rekao je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

"Zemlju poput Rusije ne možete izolovati na duže vreme ni politički ni ekonomski. Nemačkoj industriji su potrebne sirovine koje Rusija ima. I to nisu samo nafta i gas, to su i retki metali, i ova sirovina se ne može tek tako zameniti", rekao je Šreder.

Prema njegovom mišljenju, privreda neće moći da funkcioniše, a kuće neće imati čime da se greju. Ranije tokom dana, predsednik Nemačkog socijalnog udruženja Adolf Bauer upozorio je da se ne prekidaju isporuke energenata iz Rusije, navodeći ozbiljne posledice po narod Nemačke.

Prema njegovim rečima, nemačke vlasti ne bi trebalo da izlažu zemlju takvom riziku, inače će doći do „dramatičnih posledica“ po nemačko tržište rada.

Takođe je skrenuo pažnju na visoku stopu inflacije u zemlji i upozorio na veoma ozbiljne poteškoće sa kojima bi se siromašni delovi nemačkog stanovništva mogli suočiti.

Dan ranije Bundesbanka je saopštila da će ruski gasni embargo koštati Nemačku 180 milijardi evra . Takođe, prema podacima banke, inflacija, koja je već godina od 7,3%, ubrzaće se na 8,8%.


izvor