Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Lavrov: Rusija neće dozvoliti da Zapad „izvrti“ ideju o garancijama bezbednosti


Zvanična Moskva je zaista zabrinuta da zapadne zemlje ne izvrte ideju Rusije o garancijama bezbednosti koje, pre svega, podrazumejau ideju neširenja NATO-a na Istok, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za RIA Novosti.

„Veoma dobro znamo kako Zapad ume da izvrće sva pitanja koja im nisu u interesu. Međutim, diplomatska praksa podrazumeva da kada mi iznesemo svoje predloge, onda bi druga strana trebalo da iznese svoje, nakon čega bi trebalo da sednemo za sto i da potpišemo usaglašeno. Naravno, ukoliko postoji želja za dogovorom“, kazao je on.

Takođe je rekao da u ovom, konkretnom slučaju, Rusija ima ogromne sumnje da će NATO uvažiti bezuslovni zahtev Moskve o neširenju na Istok, ukoliko Moskva na taj zahtev krene tim „tradicionalnim diplomatskim putem“.

Šef ruske diplomatije je takođe istakao i da će Rusija preduzeti sve mere kako bi osigurala strateški balans i eliminisala sve pretnje ukoliko SAD i NATO u razumnom roku odgovore na predloge Moskve o garancijama bezbednosti.

„Ako ti odgovori ne uslede u razumnom roku, Rusija će biti prinuđena da preduzme sve neophodne mere kako bi osigurala strateški balans i eliminisala sve postojeće pretnje za njenu teritorijalnu bezbednost“, naglasio je.

Kako je ranije nagovestio Lavrov, Rusija ne postavlja ultimatum povodom dužine razgovora, ali oni ne mogu trajati beskonačno, po čemu je Zapad poznat.

On je takođe podsetio i da je NATO predložio, odnosno generalni sekretar Jens Stoltenberg, da odmah zatim bude održana sednica Saveta Rusija-NATO.


izvor

[Dreadnought]

White House Floats Concessions to Russia in Advance of Biden-Putin Call

[MOTORISTA]

NATO spreman na razgovor sa Rusijom
Tanjug 31.12.2021.

Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom o predstojećem dijalogu sa Rusijom, saopštio je Stejt department.

Pres služba Stejt departmenta navela je da je NATO spreman na važan razgovor sa Moskvom, ali je i naglasio da je ujedinjen u cilju da se spreči "dalja agresija protiv Ukrajine", preneo je TAS S.

"Sekretar Blinken je razgovarao danas sa Stoltenbergom o predstojećem susretu NATO i Rusije. Alijansa je spremna na razgovore sa Rusijom i stoji ujedinjena protiv dalje agresije protiv Ukrajine", navodi se u saopštenju.

U Ženevi će 10. januara biti održani rusko-američki razgovori o bezbednosnim garancijama, a razgovori Rusije i NATO su planirani za 12. januar. Predstavnici Ruske federacije će razgovarati sa predstavnicima OEBS-a 13. januara.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden: Stavio sam do znanja Putinu da ne sme da krene na Ukrajinu
Tanjug 01.01.2022.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da je stavio do znanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom telefonskog razgovora da "ne može da krene na Ukrajinu".

Bajden je rekao da, ukoliko Putin krene ka Ukrajini, biće žestokih sankcija i Amerika će povećati prisustvo u Evropi sa NATO saveznicima, preneo je Rojters. Njih dvojica su razgovarali u četvrtak uveče 50 minuta telefonom.

- Stavio sam do znanja predsedniku Putinu da ako napravi bilo kakav potez, ako krene na Ukrajinu, suočiće se sa žestokim sankcijama. Povećaćemo prisustvo u Evropi, zajedno sa NATO saveznicima, i platiće veliku cenu za takav potez - kazao je Bajden novinarima dok je napuštao restoran u Vilmingtonu, u američkoj državi Delaver.

Bajden je rekao da se Putin složio oko "tri velike konferencije" sledećeg meseca, u kojima će učestvovati visoki zvaničnici obe strane, koji će pokušati da nađu rešenje, dodavši da očekuje napredak iz tih razgovora. Upitan da kaže da li se Moskva suočava sa mogućim sankcijama ukoliko zadrži vojsku na granici, Bajden je odgovorio da "ne želi u javnosti o tome", još jednom naglasivši da Putin "ne sme nikako da krene na Ukrajinu".

Bajden će u nedelju razgovarati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putin Warns Biden Against Sanctions, Hints at Tough Retaliation, Ukraine Excluded from Main Talks

[Dreadnought]

Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina


Telefonski razgovor američkog i ruskog predsednika bio je "konstruktivan" – tako se uvek kaže za takve razgovore.

Zapravo su razmenjena upozorenja oko situacije u Ukrajini, ali je isplivalo i nešto malo optimizma.

U četvrtak su američki predsednik Džozef Bajden i ruski kolega Vladimir Putin telefonirali već drugi put ovog meseca. Pedesetominutni razgovor bio je posvećen gomilanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom zbog čega na Zapadu vlada zabrinutost. Ruska strana pak traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

"Važno je što je američka strana bila voljna da razume logiku i suštinu ruske zabrinutosti koju smo potcrtali u dva dokumenta poslata u Vašington i centralu NATO", rekao je ruski portparol Jurij Ušakov o telefonskom razgovoru.

On ga je nazvao "prilično konstruktivnim".

Ali, prema rečima Ušakova, predsednik Putin je preneo Bajdenu da bi uvođenje novih sankcija protiv Rusije moglo da vodi potpunom prekidu diplomatskih veza Moskve i Vašingtona.

Prema Beloj kući, Bajden je preneo Putinu da će Sjedinjene Države i saveznici "odlučno" odgovoriti u slučaju invazije na Ukrajinu. "Predsednik Bajden je zatražio od Rusije da smiri napetosti sa Ukrajinom", prenosi se u izjavi portparolke Džen Psaki.


Dijalog i pretnje

"Nastavlja se dvostruka strategija SAD koja istovremeno počiva na diplomatiji i zastrašivanju", analizira Ralf Borhard, iskusni dopisnik nemačkog javnog servisa iz Vašingtona. "Sa jedne strane, direktni razgovori sa Putinom kako bi se on držao u diplomatskom dijalogu, sa druge strane pretnje tvrdim ekonomskim sankcijama i vojnom podrškom Ukrajini."

Podseća se da SAD i evropske zemlje prete Rusiji isključenjem iz međunarodnog platnog prometa Swift, što bi posebno pogodilo ruski izvoz energenata.

Vašinton i Kijev optužuju Rusiju zbog slanja skoro sto hiljada vojnika i opreme nadomak granice sa Ukrajinom, što je možda znak da se sprema vojni upad u tu zemlju. Moskva pak kaže da takvi planovi ne postoje, a da u okviru svojih granica mogu da razmeštaju vojsku kuda im volja.

Od 2014. proruski separatisti vode borbe u Donbasu, regionu na zapadu Ukrajine koji praktično kontrolišu. Iste godine Rusija je anektirala poluostrvo Krim.


Vašington neće skroz izaći u susret Moskvi

Kremlj od Zapada, posebno od SAD, traži bezbednosne garancije i obećanje da se NATO neće širiti dalje na istok.

U petak je šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da će Moskva "preduzeti sve neophodne mere da obezbedi strateški balans i ukloni neprihvatljive pretnje" ukoliko Vašington na prethodne zahteve ne odgovori konstruktivno.

"Nejasno je da li Bajden, premda o tome javno ćuti, ima u šaci neku vrstu šargarepe za Putina u slučaju da ruska strana zbilja krene putem smirivanja tenzija u ukrajinskoj krizi", analizira dalje novinar nemačkog javnog servisa Borhard.

Prema rečima ovog novinara, "jasno je da Bajdenova administracija nije spremna da jedan kroz jedan sprovede bezbednosne garancije" koje traži ruska strana. Dakle, da zanavek isključi mogućnost da Ukrajina pristupi NATO i da znatno smanji vojno prisustvo i količinu modernog naoružanja u istočnoevropskim zemljama koje su deo NATO.

Ova diplomatska razmena dolazi uoči direktnih pregovora zakazanih za deseti januar u Ženevi. Tamo će se sastati zamenici šefova diplomatija Vendi Šerman i Sergej Rjabkov.


izvor

[Dreadnought]

NATO spreman na razgovor sa Rusijom


Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom o predstojećem dijalogu sa Rusijom, saopštio je Stejt department.

Pres služba Stejt departmenta navela je da je NATO spreman na važan razgovor sa Moskvom, ali je i naglasio da je ujedinjen u cilju da se spreči „dalja agresija protiv Ukrajine”, preneo je TAS S.

„Sekretar Blinken je razgovarao danas sa Stoltenbergom o predstojećem susretu NATO i Rusije. Alijansa je spremna na razgovore sa Rusijom i stoji ujedinjena protiv dalje agresije protiv Ukrajine”, navodi se u saopštenju, javlja Tanjug.

U Ženevi će 10. januara biti održani rusko-američki razgovori o bezbednosnim garancijama, a razgovori Rusije i NATO su planirani za 12. januar.

Predstavnici Ruske federacije će razgovarati sa predstavnicima OEBS-a 13. januara.


izvor

[Dreadnought]

Biden, Putin see hope for ‘meaningful progress’ after call focused on Ukraine

U.S. President Joe Biden and Russian President Vladimir Putin on exchanged warnings over Ukraine but conveyed some optimism that diplomatic talks in January could ease spiraling tensions.

[Dreadnought]

Upozorenje ambasadora Rusije u SAD: Ako nastavite, bićemo primorani da udarimo gde ste najranjiviji


Ako Zapad ne odustane od politike usmerene na stvaranje vojnih pretnji Rusiji uslediće odgovor, upozorio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov, koji je pozvao NATO da preduzme na hitne akcije po pitanju bezbednosnih garancija.

„Niko ne treba da sumnja u našu odlučnost da štitimo svoju bezbednost. Sve ima granice. Ako naši partneri nastave da konstruišu vojno-stratešku stvarnost koja ugrožava postojanje naše zemlje, bićemo primorani da i mi udaramo tamo gde su najranjiviji. Došli smo do tačke kada više nemamo gde da se povučemo“, navodi se u članku Antonova, objavljenom u listu „Forin polisi“.

Kako je istakao, „vojno osvajanje Ukrajine od strane država-članica NATO-a predstavlja egzistencijalnu pretnju po Rusiju“. „Naše akcije su zadale udarac planovima za dalje napredovanje prema granicama Rusije“, ocenio je Antonov.


Potrebne hitne akcije

Prema njegovim rečima, „upuzavanje“ NATO-a u Ukrajinu drastično povećava pretnje po bezbednost Rusije, jer se stvaraju izgledi za raspoređivanje raketnih sistema i drugog destabilizujućeg naoružanja u toj zemlji. Stoga su Rusiji i NATO-u neophodne hitne akcije za normalizaciju bezbednosne situacije.

„Treba da bude obnovljen princip jednake i nedeljive bezbednosti. To znači da nijedna država nema pravo da jača svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih. Uz postojanje političke volje to se lako može uraditi izradom ozbiljnih dugoročnih pravnih garancija bezbednosti“, istakao je diplomata.

Rusija, prema rečima Antonova, želi da ima sigurnost u budućnosti i stoga je neophodno da se SAD i druge zemlje NATO-a obavežu da neće raspoređivati naoružanje koje je ugrožava na teritoriji zemalja koje graniče sa njom.


Evropska bezbednost na raskršću

Takođe je istakao da su ruski nacrti bezbednosnih garancija objavljeni kako bi se izbegle nesavesne spekulacije.

„Ti predlozi ne ugrožavaju bezbednost SAD i njihovih NATO saveznika. Naprotiv, stvaraju uslove za smanjenje napetosti u Evropi, uspostavljanje poverenja i intenziviranje saradnje u cilju rešavanja globalnih izazova“, kazao je Antonov.

Diplomata je konstatovao da se evropska bezbednost nalazi na raskršću, a dalji razvoj događaja zavisi od spremnosti Zapada za dijalog.

„Pokušaji 'mućenja' s ciljem da se 'izvrti' pregovarački proces su kontraproduktivni“, poručio je on.


izvor

[Dreadnought]

Ruski senator objasnio šta se krije iza poziva da se objavi spisak sankcija protiv Moskve


Američke diplomate nastoje da ometu konstruktivni pregovarački proces Moskve i Vašingtona, rekao je član Saveta federacije Rusije Aleksej Puškov.

Ruski senator se oglasio povodom izjave bivših američkih ambasadora u Rusiji Majkla Makfola i Aleksandra Veršboa koji su pozvali američkog predsednika Džoa Bajdena da objavi spisak sankcija koje namerava da uvede ukoliko Rusija izvrši navodnu invaziju na Ukrajinu.

„Objavljivanje spiska antiruskih sankcija, koje zahtevaju od Bajdena bivši ambasadori SAD u Moskvi, treba da odigra subverzivnu ulogu na pregovorima o bezbednosnim garancijama. To i jeste njihova glavna svrha“, napisao je Puškov na Telegramu.

Kako je istakao, umesto da pruži bezbednosne garancije, američka strana preti Rusiji „paklenim sankcijama“ što je takođe usmereno na otežavanje diplomatskih kontakata.

Podsetimo, više od 20 američkih bivših ambasadora i pripadnika nacionalne bezbednosti pozvali su američkog predsednika Džozefa Bajdena da objavi spisak svih sankcija koje namerava da uvede ukoliko Rusija izvrši navodnu invaziju na Ukrajinu.


izvor

[Kubovac]

Procurio scenario napada na Rusiju; "Veliko iznenađenje za SAD i NATO"

U slučaju masovnog napada najnovijih američkih lovaca F-35 sa Crnog mora na Rusiju, SAD i NATO bi sačekalo "veliko iznenađenje", piše kineski portal "Sohu".

Naime, suočili bi se sa ruskim modernizovanim sistemima protivvazdušne odbrane S-300PM-2 koji su raspoređeni na Krimu, piše autor članka.
Poboljšani sistem PVO opremljen je višenamenskim radarom i sistemom za otkrivanje i praćenje skrivenih meta u vazduhu.

Zahvaljujući tim novitetima, S-300PM-2 može da uoči "nevidljive" (stelt) lovce pete generacije na udaljenosti od 200 do 250 kilometara i da lansira rakete u njihovom pravcu.

"Čim američki lovci F-35 naruše ruski vazdušni prostor ti sistemi će ih nemilosrdno oboriti", uveren je komentator.
Kako ističe, strateški položaj Crnog mora omogućava SAD i NATO da izvedu napade na mnoge važne gradove.

Međutim, razgranata mreža ruske PVO koju čine sistemi S-300, S-400 i S-500 nateraće zapadnu koaliciju da se predomisli i da ne izvodi provokativne akcije protiv Rusije, zaključuje autor članka.

Izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=01&nav_category=78&nav_id=2081797

[MOTORISTA]

Američki oficir nije imao dileme o kom naoružanju se radi
P. Z. S. / russian.rt.com 01. 01. 2022.

BRENT Istvud, penzionisani oficir američke vojske i vojni kolumnista časopisa 19FortyFive, nazvao je nosač podvodnih dronova Posejdon i protivvazdušni raketni sistem S-400 Trijumf najopasnijim vrstama ruskog naoružanja.

- Ovo oružje (bespilotno podvodno vozilo Posejdon – RT) je zastrašujuće jer može biti upereno u američke gradove na bilo kojoj obali. Rusija planira da lansira Posejdon sa svoje podmornice K-329 Belgorod - napisao je Istvud.

Ruska vojska može da koristi PVO sistem S-400 Trijumf ne samo za uništavanje neprijateljskih aviona sa posadom, već i protiv krstarećih i balističkih projektila na udaljenosti do 250 milja (400 km), rekao je on. Među ostalim opasnim vrstama ruskog naoružanja, Istvud je naveo protivvazdušni raketno-topovski sistem Pancir S-1 (ZRPK), jurišni helikopter Mi-28NM i raketne sisteme Jars.

Ranije je kolumnista National Interesta Mark Episkopos govorio o izgledima pretnje ruskom naoružanju za američku grupu nosača. Prema njegovim rečima, ruska raketa Cirkon mogla bi da predstavlja pretnju za udarnu grupu nosača aviona američke mornarice.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

EU ne veruje u vojno rešenje, već da su Bajden i Putin „osuđeni na kompromis“
SVET Autor: Beta 01. jan. 2022

Predsednici SAD Džozef Bajden i Rusije Vladimir Putin su "osuđeni na kompromis" u ukrajinskoj krizi, jer vojno rešenje nije moguće, a Zapad podozreva da Moskva ni po koju cenu neće dopustiti da ukrajinska vojska, koju naoružavaju SAD i NATO, slomi pobunjene ukrainske oblasti Donbasa s ruskim življem i time snage iza kojih stoji NATO izađu na granicu s Rusijom.

To su ocene medija, analitičara i diplomata EU koji smatraju da je telefonski razgovor Bajdena i Putina uoči Nove godine bio konstruktivan i da je Putin smanjio napetost. Aktuelna napetost nije repriza kubanske raketne krize iz 1962, jer i Bajden i Putin su saglasni da u nuklearnom ratu niko ne može da pobedi, ali su odnosi Zapada i Rusije došli do usijanja i bez sumnje se ozbiljna pretnja nadvila nad Evropom i „crvene linije“ su, i za Ruse i za Amerikance, prevashodno u ukrajinskoj krizi. S jedne strane, „crvena linija“ je zahtev Moskve da se SAD i NATO sporazumom obavežu da neće razmeštati ofanzivno oružje i primiti u NATO Ukrajinu i Gruziju. To je neprihvatljivo za načela i doktrinu Atlantskog saveza i "crvena linija" za Zapad, kažu SAD i NATO, jer neće podelu na uticajne sfere i stav je da su sve suverene zemlje slobodne da uđu u saveze koje žele.

Dimitrij Trenin, direktor moskovskog Karnegi centra, smatra da Rusija želi da zaustavi širenje NATO, a ne da pripoji nove teritorije, već prevashodno da se zaustavi razmeštaj naoružanja i baza ka granicama Rusije. Raketne američke rampe su već postavljene u Poljskoj i Rumuniji s obrazloženjem da treba da odbrane Evropu od raketnog udara iz Irana i Severne Koreje, a Moskva kaže da krstareće rakete sa tih rampi za par minuta mogu da gađaju ciljeve u Rusiji i traži da Zapad obustavi vojnu pomoć Ukrajini i prihvati zabranu razmeštaja raketa srednjeg dometa u Evropi. Zapadne vlade, a to je potvrdio i ukrajinski ministar odbrane, smatraju da Rusija nema nameru da napadne i okupira Ukrajinu, iako su snažne ruske trupe postavljene u blizini ukrajinske granice, ali podozrevaju da bi Moskva mogla učiniti nešto slično što je dovelo do priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.

To znači da istočne ukrajinske oblasti Donbasa, naseljene pretežno Rusima, proglase nezavisnost od Kijeva ako bi ih napala ukrajinska vojska koju je NATO jako naoružao, a onda bi tu nezavisnost Rusija priznala i pružila im svu pomoć. Putin kaže da je Moskva spremna da posegne za "vojno-tehničkim merama" ako bi NATO nastavio da naoružava armiju Ukrajine i razmešta ofanzivno naoružanje. Bajden je Putinu u razgovoru 30. decembra predočio da bi ruska invazija Ukrajine imala po Moskvu teške ekonomske sankcije i osetno povećanje NATO trupa na istoku Evrope, " uz dodatnu pomoć Ukrajini da se osposobi za odbranu svoje teritorije".

Moskva je i gomilanje trupa na granici s Ukrajinom i zahtev Vašingtonu i NATO da obustave vojno širenje ka ruskim granicama i posebno naoružavanje ukrajinske vojske obrazložila tvrdnjom da Zapad i NATO nameravaju da Ukrajinu pretvore u vojni bastion protiv Rusije i da spremaju napad na Donbas, Donjeck i Lugansk. Donbas bi se, kao i prethodno, vojno suprotstavio ukrajinskom napadu i moguće proglasio nezavisnost, a Moskva bi mogla biti u iskušenju da vojno podrži proruske pobunjenike ako bi procenila da iza ukrajinskih trupa stoje NATO instruktori i naoružanje. U krugovima analitičara i diplomata u EU je ovakav "hipotetički ali najopasniji scenario" povezan sa ruskim priznanjem gruzijskih oblasti Južna Osetija i Abhazija koje su proglasile otcepljenje od Tbilisija, posle ruske vojne intervencije u Gruziji, izazvane napadom gruzijskih trupa na Južnu Osetiju.

To se nadovezuje na rusko pripajanje Krima 2014. nakon referenduma što Zapad nije priznao, pa na jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini 2008, koje nisu priznale sve svetske i države EU.

"I zato kad (ruski predsednik Vladimir) Putin kaže ‘ne pretimo mi nikome, ali ćemo odbraniti ruske interese’ i predočava ‘vojno-tehničke korake’, to se može shvatiti da je za Moskvu neprihvatljivo nasilno slamanje pobune ruskog življa u Donbasu i Lugansku kojima će Rusija dati svu podršku", smatraju diplomate u Briselu.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da će "Rusija preduzeti sve nephodne mere koje bi garantovale strategijsku ravnotežu i osujeti neprihvatljive pretnje" ako Vašington ne odgovori konstruktivno na predloge Moskve da se novim ili dodatnim sporazumima učvrsti evropska i svetska bezbednost. Jer, naveo je Lavrov, "države članice NATO-a sistematski pretvaraju Ukrajinu u vojno uporište protiv Rusije, tamo grade svoje baze i koriste njenu teritoriju za izvođenje vežbi".

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je da ono što će se dogoditi u Ukrajini zavisi od spremnosti Zapada na dijalog i istakao da jačanje vojne moći Ukrajine uz pomoć NATO predstavlja pretnju opstanku Rusije.

Evropski analitičari i diplomate u Briselu misle da su Bajden i Putin ipak "osuđeni na kompromis", jer svaki drugi ishod nanosi štetu svima, a posebno Evropskoj uniji. Tračak nade u kompromis se vidi i u izjavi predstavnika Kremlja Jurija Ušakova da su se "predsednici Putin i Bajden posebno saglasili da će se razgovori o tim pitanjima, tako važnim za nas i Evropu uopšte, odvijati na tri koloseka: u Ženevi, u Briselu u okviru (Saveta) Rusija-NATO i u Beču na kroz OEBS".

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Rusija upozorava NATO: Ako ne prestanete uslediće odgovor
SVET Autor: FoNet 01. jan. 2022

Ako Zapad ne odustane od politike vojnih pretnji Rusiji uslediće odgovor, upozorio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov i pozvao NATO da preduzme hitne akcije po pitanju bezbednosnih garancija.

„Niko ne treba da sumnja u našu odlučnost da štitimo svoju bezbednost. Sve ima granice. Ako naši partneri nastave da konstruišu vojno-stratešku stvarnost koja ugrožava postojanje naše zemlje, bićemo primorani da i mi udaramo tamo gde su najranjiviji. Došli smo do tačke kada više nemamo gde da se povučemo“, navodi Antonov u članku objavljenom u časopisu „Forin polisi“. Kako prenosi Sputnjik, On je istakao da „vojno osvajanje Ukrajine od strane država-članica NATO predstavlja egzistencijalnu pretnju po Rusiju“, jer se stvaraju mogućnosti za raspoređivanje raketnih sistema i drugog destabilizujućeg naoružanja u toj zemlji.

Ruski ambasador je ukazao da je zato neophodno da Rusija i NATO preduzmu hitne akcije za normalizaciju bezbednosne situacije.

"Treba da bude obnovljen princip jednake i nedeljive bezbednosti. To znači da nijedna država nema pravo da jača svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih. Uz postojanje političke volje, to se lako može uraditi izradom ozbiljnih dugoročnih pravnih garancija bezbednosti“, rekao je Antonov.

Rusija, prema njegovim rečima, želi da ima sigurnost u budućnosti i stoga je neophodno da se SAD i druge zemlje NATO obavežu da neće raspoređivati naoružanje koje je ugrožava na teritoriji zemalja koje graniče sa njom.

Izvor. www.n1info.com

[Dreadnought]

Finska: Uslovi koje je Rusija iznela u suprotnosti su sa bezbednosnim modelom Evrope


Predsednik Finske Sauli Niniste izjavio je da su uslovi koje je Rusija iznela po pitanju garancija bezbednosti u suprotnosti sa bezbednosnim modelom Evrope.

Kako je rekao, tim sferama interesa nije mesto u 2020-im godinama.

Prema njegovim rečima, očuvanje suvereniteta čitavog niza zemalja EU, između ostalog Švedske i Finske, time se dovodi u pitanje.

On je takođe dodao i da Finska ima puno pravo da se prijavi za članstvo u NATO.


izvor