JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 162
|
|
« Reply #76 on: November 20, 2021, 04:36:19 pm » |
|
ОПИСАНIЄ ГРАДА ГОЛУБЦА. (Саобштено одъ Тодора Влаића учителя.)
Обште є мнѣнiє народа нашегъ, да є овай градъ зидала Єрина. Приповѣда се, да є у исто време сазидала и нѣколико кула съ оне стране Дунава (у садашньой држави Аустрiйской) спроћу града, одакле є повела єданъ ланацъ преко Дунава, и скопчавала га съ ове стране за градъ, а съ оне за речене куле, коимъ є пролазеће Дунавомъ лађе зауставляла, и мытъ (ђумрукъ) одъ ньи наплаћивала. Овай градъ лежи изподъ велики, камениты гора, у самомъ почетку каменито-тесногъ ушћа планина, край Дунава. Онъ є порушенъ, али се и данасъ виде остатци нѣговы тврды стѣна. Особите су знамените капiє и куле (ньи осамъ има и сада); єдна кула, звана 'Шеширъ кула' стои на врхъ града, и приповѣда се, да є у ньой Єрина живила. У овой, и у iоштъ нѣкима налази се стрѣла, нѣки частiй оружiя, и осталы коєкаквы гвоздены, бакарны и одъ другога метала начинѣны стварiй за потребу човека. Између кула пакъ у среди града никаква трага или мѣста нема, гдѣ бы се примѣтити могло, да є кадгодъ кућа была, но само заоштрлѣне голе стѣне стоє, по коима пенюћи се човекъ на Шешир-кулу, и съ ове силазећи се, мора готово пузећи преко изтрошены камечака и песка ићи. У исто пакъ време има се бояти страшны као рука дебелы змiя. Само изванъ кула одма кодъ града край Дунава има єдна равница, подоста велика, на коiой су имали люди куће и остале стає своє, одъ кои и данасъ знакова има. Амамъ и џамiя и садъ стои до полакъ развалѣна. Съ друге стране града ниже Шешир-куле извире єдна врло прiятна вода, и низъ стѣне сасвимъ стрмено доле у Дунаво тече, гдѣ ю люди заитаю и пiю. А мало далѣ одъ града съ исте стране близу Дунава изподъ стѣна има єдна на два аршина широка рупа, коя, као што люди кажу, нема дна, и ако га има, мора да є далеко, и за то, и што често воду блює, народъ ю зове Бездана. Приповѣда се, да є пре двѣ стотине година, съ обичнымъ своимъ блюванѣмъ воде, изблювала потоплѣну куделю неомлаћену. Осимъ тога има ту ioштъ нѣколико потока, кои одозго изъ планина извиру и преко стѣна у Дунаво утичу. У овимъ потоцима, леже се убыточна нѣка мушица у силной множини, коя као жабнякъ изгледа; ал' не само ту, него исто тако и на Аустрiйской страни. Покрай ове убыточне мушице налазе се у истимъ планинама ioштъ нѣке бубице, много отровнiє. Оне су мале као гусеница, и наликъ на шкорпiона, по чему се и назывлю скорпiє; имаю подугачакъ репъ, коимъ кадъ боцну човека или другу какву животиню, тако снажно смртанъ отровъ у истй махъ изъ себе пусте, да онай часъ она животиня мора скапати. Зейтиномъ се найлакше утаманюю; єръ како овай на ньи канешъ, одма iймъ тиме и силу кретаня тѣлесногъ, а и животъ мало часъ одузмешъ. У време кадъ є Аустрiя, пре сто и нѣколико година, завладала Сербiю одъ Турчина, видећи да люди у граду Голубцу, о комъ є говоръ, живити, и она свой судъ устроити неможе, крене люде и насели съ кућама на равници єдной край Дунава, и више нѣ, на брду, по сата одъ града: и ту судъ свой устрои и цркву сазида. Онда су и Србльи, као и Нѣмци, саградили свою цркву и школу, и назвали то мѣсто 'Новый Голубацъ', кои є и данасъ, а оставшiй пустъ градъ Голубацъ 'Старый Голубацъ', како га и данасъ зову. На томъ брду ioштъ у време Римляана быо є якiй градъ, кои є доцнiє до самогъ темеля разрушенъ. При свемъ томъ виде се и данасъ знаци тврдинѣ и у ньойзи кућа; има такођеръ и гробница на сводъ зиданы, у коима, а осимъ ньи и свуда по граду и око града непрестано се налази стары златны и сребрны, и одъ другога различитога метала начинѣны прстена, минђуша, ланаца, новаца, ибрика и коєкаквы други стварiй. – Подунавка, бр. 13/1843.
|