70 godina od početka II Svetskog rata

[Dreadnought]

Počast braniocima Poljske

01.09.2009
Jutros u 4 i 40, polaganjem venaca na Spomenik braniocima, kraj Gdanjska u Poljskoj, počelo obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Glavnoj ceremoniji, popodne, prisustvovaće zvaničnici iz 30 zemalja, predstanici nekadašnjih Savezničkih zemalja i Sila osovine, na čelu sa Putinom i Merkelovom. Među zvanicama i premijer Srbije Mirko Cvetković.

Obeležavanje 70. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, počelo je jutros u 4 i 40, kada su poljski predsednik Leh Kačinjski i premijer Donald Tusk položili vence ispred Spomenika braniocima Vesterplate, kraj Gdanjska, gde je 1. septembra 1939. godine prva salva sa nemačkog bojnog broda Šlezvig-Holštajn označila početak tog drugog po redu svetskog sukoba u istoriji čovečanstva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Glavnom delu ceremonije, predviđene za posle podne, u Gdanjsku, prisustvovaće zvaničnici iz 30 zemalja, mahom evropskih, potomci bivših ratnih neprijatelja i saveznika, na čelu sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Angelom Merkel.

Komemorativnoj sednici povodom 70. godišnjice početka Drugog svetskog rata prisustvuje i premijer Srbije Mirko Cvetković.

Na prijemu koji će tim povodom biti organizovan, premijer Cvetković imaće neformalne susrete sa visokim zvaničnicima, a komemoraciji će prisustvovati i premijeri Švedske Frederik Rajnfeld, Holandije Jan Peter Balkenende, Bugarske Bojko Borisov, Hrvatske Jadranka Kosor, Slovenije Boruh Pahor, Rumunije Emil Bok, kao i premijer Češke Jan Fišer.

Izvor: RTS

[Dreadnought]

Putin se izvinio Poljacima

Ruski premijer osudio nemačko-sovjetski pakt o nenapadanju iz 1939. i izrazio žaljenje zbog masakra poljskih oficira u Katinskoj šumi


31.08.2009
Prag – Ruski premijer Vladimir Putin, u želji da smiri poljsko-ruske sporove povodom Drugog svetskog rata, osudio je danas nemačko-sovjetski pakt o nenapadanju iz 1939. i izrazio žaljenje zbog masakra Poljaka u Katinskoj šumi koji je 1940. izvršila tajna sovjetska služba NKVD.

Prvi septembar 1939, dan kada je započeo Drugi svetski rat, bio je, prema Putinu, „najtragičniji datum u istoriji Evrope i sveta”. Putin, koji će sutra učestvovati na poluostrvu Vesterplate, kod Gdanjska, na velikom međunarodnom skupu u okviru obeležavanja godišnjice izbijanja rata, koji je počeo napadom Nemačke na Poljsku, napisao je to u pismu Poljacima a danas ga objavljuje najugledniji i najtiražniji poljski list „Gazeta viborča”. Nemački napad i heroizam 182 poljska branioca Vesterplata u borbi protiv mnogostruko premoćnijeg neprijatelja simbolišu početak rata i otpor Poljaka nacističkoj agresiji. Na ovom skupu glavni gost iz inostranstva biće, pored Putina, nemačka kancelarka Angela Merkel.

Putin je u pismu eksplicitno osudio pakt Ribentrop-Molotov iz avgusta 1939. u kome su se SSSR i nacistička Nemačka dogovorili o međusobnom nenapadanju. U tajnom dodatku pakta podeljene su oblasti u srednjoj i istočnoj Evropi i na osnovu toga je Crvena armija 17. septembra 1939. napala na Poljsku i zauzela njen istočni deo.

Ipak, prema Putinu, ne mogu se počeci ovog najubistvenijeg i najrazornijeg rata u istoriji čovečanstva tražiti samo u ovom paktu. On ih vidi, takođe, u Minhenskom sporazumu kojim je sudetska oblast u Čehoslovačkoj pripojena hitlerovskoj Nemačkoj i u Versajskom ugovoru o miru iz 1919. koji je bio nametnut zemljama poraženim u Prvom svetskom ratu.

Putin piše da „ruski narod, čiju je sudbinu deformisao totalitarni režim, dobro razume osetljivost Poljaka u pogledu Katina gde počivaju hiljade poljskih vojnika”. U Katnnskoj šumi sovjetska tajna služba NKVD, prema poljskim izvorima, pobila je više od 15.000 poljskih oficira i vojnika i taj zločin pripisala nacistima. Taj masakr Putin kvalifikuje kao zločin.

Ruski premijer još iznosi: „Duboko smo zahvalni za to što se u Poljskoj, u zemlji za čiju je slobodu palo više od 600.000 vojnika Crvene armije, sa pažnjom i uvažavanjem odnose prema njihovim grobnicama.”

Putin u svom pismu poziva na „oslobađanje od nepoverenja i predrasuda” u odnosima između Poljske i Rusije. Ovaj apel dolazi u vreme kada se upravo u vezi sa Drugim svetskim ratom razgoreo novi spor oko tumačenja događaja iz zajedničke teške i traumatične istorije. A za Poljake to nije uopšte daleka istorija – čak 72 odsto njih smatra da je to još uvek živi deo poljske istorije.

Milan Lazarević
Izvor: Politika Online

   

[Dreadnought]

Danas 70 godina od početka Drugog svetskog rata

01.09.2009.
U zoru na današnji dan pre sedam decenija vojnici Vermahta bez objave rata prešli su u Poljsku duž cele granice a Varšava simbolično uzima da su upravo na Vesterplate pali prvi pucnji kada je nemački bojni brod Šlezvig-Holštajn ispalio prvu salvu na poljski garnizon.

"Vesterplate je simbol herojskog otpora slabijeg jačem", podsetio je predsednik Poljske Leh Kačinjski i naglasio da je oko 200 poljskih vojnika branilo poluostrvo pred nadmoćnom silom zato što "Poljska ne poznaje pojam mira po svaku cenu".

Iako poljska armija u toj septembarskoj prvoj ratnoj operaciji protiv Vermahta nije imala šanse Kačinjski je krivicu za poraz Poljaka pripisao i Sovjetskom Savezu.

"Tog dana Poljskoj je zabijen nož u leđa" naglasio je Kačinjski a čak je povukao paralelu između holokausta i masakra hiljada Poljaka vojnih zarobljenika u Katinjskoj šumi koje je Sovjetski Savez internirao.

"Kakvo je poređenje holokausta i Katinja? Jedno. Jevreji su ginuli zato što su bili Jevreji, poljski oficiri zato što su bili poljski oficiri", rekao je Kačinjski.

"Nije Poljska dužna da uči lekcije pokornosti. To treba da učine drugi, koji su taj rat izazvali i olakšali ga agresoru", zaključio je poljski predsednik.

Poljski premijer Donald Tusk u znatno pomirljivijem tonu naglasio je da danas Poljska na Vesterplate želi da oda poštu svim vojnicima i žrtvama poginulim tokom 2. svetskog rata.

"Mi Poljaci to sećanje ne želimo da upotrebljavamo ni protiv koga", rekao je premijer.

Stotinama zvanica ispred Spomenika obratio se i jedan od trojice preživelih branilaca poljskog skladišta oružja na Vesterplate - Ignaci Skovron sa kratkom porukom - "Nikada više rat".

Posle ovog poljskog dela ceremonije na Vesterplate će se popodne okupiti evropski zvaničnici i delegacija 31 zemlje ne samo starog kontinenta, nekadašnji neprijatelji i saveznici, na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim premijerom Vladimirom Putinom.

Izvor: Beta, Studio B

[Dreadnought]

Politika kao nastavak rata
 
01.09.2009
Dođeš i otmeš zemlju neprijatelju; dođe neprijatelj i oduzme zemlju tebi. Ova drevna sumerska izreka urezana na glinenu pločicu pre nekih 5.500 godina, možda je najstariji, ili bar jedan od najstarijih zapisa kojim je civilizovani čovek saopštio definiciju rata.

Adolf Hitler se posle dolaska na vlast 1933. ponašao saglasno prvom delu drevne sumerske poruke. Gladan teritorija i moći, agresivnom politikom je rušio sistem evropske kolektivne bezbednosti, uspostavljene Versajskim mirom i konačno, na današnji dan pre sedamdeset godina, 1. septembra 1939. godine, napao Poljsku.

Počeo je Drugi svetski rat, otvorena su vrata najveće ljudske klanice u dosadašnjoj istoriji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Svedočenje istorije: nemački vojnici uklanjaju rampu na granici sa Poljskom}

Posle sedam decenija, odmeravanje odgovornosti za tu klanicu smešteno je u politički ring, pošto je revizionistička istoriografija Drugog svetskog rata unazad  tri-četiri decenije pripremila za to povoljan teren.

I inače često neodgovorna, politika je na pomenuti rasprostrla mapu prošlosti i bez imalo ustručavanja, uz ignorisanje činjenica, uzročno-posledičnih veza i moralnih naloga, izjednačila u odgovornosti za početak Drugog svetskog rata Treći rajh i Sovjetski Savez, nacizam i boljševizam, Hitlera i Staljina.

U tom duhu je sredinom avgusta formulisana i jedna rezolucijaParlamentarneskupštineOEBS-a, pri čemu je glavni oslonac za takav stav nađen u paktu koji su Molotov i Ribentrop potpisali u Moskvi 23. avgusta 1939, samo nedelju dana pre početka Drugog svetskog rata.

Pomenutim paktom, o kome smo nedavno pisali na stranicama ,,Politike”, zaista su Hitler i Staljin podelili sfere interesa u Evropi i ubrzali tok istorije, ali je sasvim sigurno da bi sve bilo drugačije, pakt možda ne bi ni bio potpisan, da su na ondašnjoj političkoj i diplomatskoj sceni Evrope i sveta, demokratske države u Hitleru i nacizmu prepoznale ključnu opasnost.

Treba podsetiti da su vodeći demokratski igrači onog vremena bili imperijalni moćnici najvišeg ranga i da je imperijalna vizura kroz koju su posmatrali svet logično i vodila ka katastrofi Drugog svetskog rata.

Britanski premijer Nevil Čemberlen, predstavnik najviše imperijalne elite, prvi put je kročio na tlo kontinentalne Evrope kada se sreo sa Hitlerom u banji Godezberg 1938. godine. Raspravljao je o miru ali su za njega nekakve državice ka kojima je Hitler usmerio svoju mašineriju bile tek veštačke konstrukcije.

Za Čemberlena je bauk komunizma nadvijen nad Evropom bio veća opasnost od Hitlera, a za obojicu su socijaldemokrati bili gotovo isto što i komunisti.

U ovom logičkom sledu, za britanskog premijera je bilo važnije da Nemačka ne bude marksistička, nego što će biti nacistička.

U to vreme su desničari u Francuskoj kliktali ,,Bolje Hitler nego Blum”, dok je u poznatom Klajvdonskom kružoku, okupljenom oko britanskog ministra spoljnih poslova lorda Halifaksa, važila parola ,,Bolje Hitler nego Staljin”.

Sa tribine onemoćalog Društva naroda, tadašnji sovjetski ministar spoljnih poslova Litvinov neprekidno je ponavljao: „Mir je nedeljiv”, ali je Čemberlen smatrao da je to moguće, da Britanska imperija može ostati u miru, a da će rat voditi drugi. Na Ligu naroda nije polagao mnogo, nije verovao u njenu efikasnost, a onda ni u evropsku kolektivnu sigurnost. Zato je i smenio ministra spoljnih poslova Antona Idna, čija su uverenja bila drugačija.

Posle potpisivanja Minhenskog sporazuma 30. septembra 1938, kojim je potvrđeno da je Hitler na vrhuncu prestiža i moći, jer je na tacni dobio Sudetsku oblast, Čemberlen je ispred svoje rezidencije u Dauning stritu 10 tvrdio da naciji donosi „najbolji mogući častan mir iz Nemačke i da je to mir našeg vremena”, iako to nije bio „ni častan mir, niti mir uopšte, nego uvod u rat našeg vremena”, kako je to definisao tadašnji dopisnik „Politike” iz Londona Predrag Milojević.

Pomenuta parlamentarna rezolucija OEBS-a apsolutno ignoriše navedene i mnoge druge činjenice od važnosti za raspravu o odgovornosti za početak Drugog svetskog rata.

Nije sporno da su nacizam i staljinizam bili totalitarni sistemi, ali onda ne bi trebalo da budu sporni ni razlozi zbog kojih su snage Antihitlerovske koalicije ušle u savez sa SSSR-om protiv Hitlera, a ne sa Hitlerom protiv SSSR-a.

Da je odgovornost za Drugi svetski rat podjednako na strani Berlina i Moskve, Antihitlerovska koalicija ne bi ni bila moguća, nego bi bila formirana, kao što nije, nekakva Antihitlerovsko-staljinska koalicija.

Zašto, uostalom, 1939. godine nije došlo do stvaranja Antistaljinske koalicije u kojoj bi, uz tadašnje demokratske države, Hitler bio jedan od njenih nosećih stubova?

Ako sledimo logiku istoriografskih, političkih i ideoloških revizija Drugog svetskog rata, ispada kako danas mnogi, pa i elitni predstavnici Ujedinjene Evrope i demokratskog sveta, žale što se tako nešto nije dogodilo.

Zato i ne čude oštre reakcije koje ovih dana stižu iz Moskve, uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je u nedelju rekao da svako iznosi „ciničnu laž” ako tvrdi da jednaku odgovornost u Drugom svetskom ratu imaju Sovjetski Savez i nacistička Nemačka.

Na svu sreću, ove polemike se vode u miru, mada ne sluti na dobro što se njima potvrđuje neka vrsta inverzije one poznate Klauzeviceve misli da je rat nastavak politike drugim sredstvima.

Kao da je današnja politika nastavak samog rata, naravno, drugim sredstvima.

Slobodan Kljakić
Izvor: Politika Online

[Dreadnought]

Obeležena godišnjica početka Drugog svetskog rata

01.09.2009.
Polaganjem venaca ispred spomen ploče Jugoslovensko-poljskoj ligi danas je u Beogradu obeležena 70. godišnjica izbijanja Drugog svetskog rata.

Vence na spomen-ploču položili su državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i otpravnik poslova ambasade Poljske u Srbiji Pavel Červinjski. 

Červinjski je podsetio da je u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu delovao Centar u okviru Jugoslovensko-poljske lige koji je pomagao poljskim izbeglicama da se prebace u Francusku i na Bliski istok, u periodu od 1939. do 1941. godine. On je rekao da je srpski narod, i pored pritisaka nemačkog izaslanika u Beogradu i nacističkih tajnih službi, Poljacima pružao podršku i finansijsku pomoć i dodao da je godišnjica napada Nemačke na Poljsku prilika na podsećanje na bliske veze dva naroda.

"Naša je dužnost da te događaje ne zaboravimo, pogotovo sada kada se u Evropi uzdižu pokreti i organizacije koji veličaju totalitarne režime, a u predstonicama nekih država, koje snose odgovornost za tragediju od pre 70 godina, postoje pokušaji da se falsifikuje istorija i opravadaju zločinci", istakao je Červinjski.
 
Đilas je rekao da se među narodima koji su najviše nastradali u Drugom svetskom ratu poljski i srpski narod i da se ne smeju zaboraviti ljudi koji su dve godine pomagali Poljacima da se spasu i prebace na druge teritorije, jer su mnogi od njih stradali, a među njima i Milan Popović koji je vodio taj centar.

"Prijateljstrvo koje je tada postojalao između poljskog i srpskog naroda razvija se i dalje", istakao je Đilas.

Nakon što je pala odbrana Poljske, granice sa Rumunijom i Mađarskom počele su da prelaze hiljade poljskih izbeglica - civila i pripadnika vojnih jedinica evakuisanih s fronta, koji su bez ikakvih sredstava za život, bez pasoša i isprava, hteli da stignu do savezničke Francuske, preko Jugoslavije i Italije. Aktivisti predratne Jugoslovensko-poljske lige osnovali su Centar za pružanje pomoći poljskim izbeglicama u Beogradu, koji je bio je otvoren 24 sata dnevno.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Merkel: Nemačka prihvata odgovornost za Drugi Svetski rat
 
01.09.2009
Varšava – Nemačka kancelarka Angela Markel poručila je danas na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku na velikom evropskom pomenu žrtvama Drugog svetskog rata da njena zemlja ne može da izbriše strahovite ratne patnje miliona ali da može i da mora da prihvati odgovornost za taj rat.

Merkelova je posebno zahvalila što ona, kao kancelarka zemlje koja je počela rat napadom na Poljsku 1. septembra 1939. godine, može baš u Gdanjsku zajedno sa premijerima još 19 evropskih zemalja i delegacijama 31 zemlje da oda poštu desetinama miliona žrtava.

„Reči nisu u stanju da opišu šta su ljudi u ratu trpeli”, kazala je nemačka kancelarka istakavši posebno stradanje šest miliona Jevreja pobijenih tokom holokausta.

„Znamo da to ne možemo da ispravimo ali naša obaveza je da primimo odgovornost za taj rat. U tom duhu se danas Evropa menja u kontinent mira i bezbednosti”, rekla je kancelarka Nemačke.


Putin: Sećanje na pobedu, moralni dug čovečanstva
 
01.09.2009
Gdanjsk – Moralni dug čovečanstva je da sveto neguje sećanje na veliku pobedu u Drugom svetskom ratu, izjavio je danas ruski premijer Vladimir Putin, ističući da su odnosi Nemačke i nove Rusije primer posleratnog pomirenja naroda.

Govoreći na zvaničnom obeležavanju 70. godišnjice početka Drugog svetskog rata u poljskom gradu Gdanjsku, Putin je istakao da je pobeda u borbi protiv nacizma izvojevana uz ogromnu cenu i nenadoknadive gubitke.

Ruski premijer je naveo da je samo pri oslobađanju Gdanjska poginulo više od 53.000 vojnika i oficira Crvene armije, da je u Poljskoj sahranjeno 600.000 sovjetskih vojnika, a da je od 55 miliona žrtava, više od polovine bilo iz bivšeg ŠSR-a.

Svet je do „kobne crte” pre 70 godina doveo „politički kukavičluk, želja da se umiri potencijalni agresor i pokušaji da se sopstvena bezbednost osigura na račun drugih, pre svega suseda, i do čega dovode zakulisne intrige i zavere”, ocenio je Putin.

On je pozvao i druge zemlje, da poput Rusije, politički osude greške koje su počinile pokušavajući da „primire” naciste.

Izvor: Beta, Tanjug