Poštovani Palubarci, ovo je priča ukrajinskog vojnika,
Dmitra Gapčinskog o 120 dana provedenih na frontu.
Na
ovom linku možete videti i Dmitrov TikTok nalog.
Na
ovom linku
možete čuti originalni tekst na engleskom i videti kolaž nekih od dmitrovih snimaka iz rova.
Prevod je urađen sa engleskog na srpski tako da ne zamerite ako smo nešto pogrešno preneli. Vremenske odrednice su iz video snimka, namerno su ostavljenje zbog ljudi koji slabije poznaju engleski kako bi imali ideju u kom delu snimka o čemu govori.
00:56 Koje misli i emocije imate pre odlaska na front?U početku je bilo veoma uzbudljivo ali stresirajuće, do te mere da sam imao čvor u stomaku. Drugi put je bilo lakše, mislio sam na stvari koje su mi neophodne.
01:13 Kako se psihički pripremate za odlazak na liniju fronta?Nemam poseban način, trudim se da ne mislim o smrti, razmišljam o tome kao o odlasku na posao. Na primer kada razgovaram telefonom sa ženom kažem joj ‘’išao sam na posao na nedelju dana’’.
01:35 Koji je glavni proces dolaska na front?Cela jedinica dođe do 5-7km do linije kontatkta, dalje se ide peške ili kolima. Dešavalo se da je linija udaljena 5km vazdušnom linijom ali smo prešačili I po 9km do rovova zbog nepristupačnog terena, sa opremom, hranom, municijom. Blato i mraz su bili najveći I najiscrpljujući problem. (dalje u video objašnjava šta nosi na sebi)
02:40 Kakva je higijena? Da li se mnogo ljudi razboli?Generalno, borici se razboljevaju zbog lose higijene I loših uslova na frontu, često dobijaju promrzline na rukama i nogama. Psihički je užasno deprimirajućena duže vreme i demorališuće. U glavnom se sva higijena svodi na vlažne maramice, fizički umor dolazi više od vremenskih uslova.
03:17 Da li osećate empatiju prema ruskim vojnicima?Nemam empatije prema Rusima. Rusija je agresor, ubili su 10 mojih saboraca i opljačkali mi kuću.
03:40 Bilo šta na šta ste se navikli a niste mislili da ćete moći?Navikao sam na činjenicu da sam u vojsci u velikom timu, pre vojske sam radio sam pošto sam po struci umetnik a sada sam se navikao na ljudski kontakt. Jedino na šta se nisam navikao su mraz I hladnoća, poslati su fobija. Navikao sam na prljavštinu I lose uslove ali na hladnoću nikako.
04:16 Ima li prijateljske vatre u rovovima?Nemam iskustva u bliskoj borbi ali po noći ne znaš gde je neprijatelj a gde su tvoji, većina vojnika nema NV ili termalne kamere. Bilo je par slučaja prijateljske vatre od minobacača, srećom bez fatalnih posledica ali pucanja iz ličnog naoružanja nije bilo.
04:39 Kakva je rotacija?Rotacije su noću jer dronovi lete stalno. Bilo je pokušaja dolaska do rova preko dana ali je rezultovalo katastrofom, mrtvi I ranjeni. Imamo odeljenje na položaju, menjamo 2-3 čoveka na položaju po smeni. Poslednji put smo bili nedelju dan a na položaju posle dva dana odmora, veoma je iscrpljujuće, posebno tokom kiše.
05:07 Uzimate li trofeje? Kao šta?Da, u glavnom ševrone I epolete. Neki uzimaju i opremu, npr radio vezu ili neke uređaje.
05:27 Kakav je život posle tolikog rata?Vrednuješ jednostavnije stvari, uživaš u momentu. Jednostavno sedenje u parku je već ogorman doživalj. Da osetiš da si živ je dovoljna sreća. Sve je bezvredno nakon što si živeo pod zemljom smrzavajući se.
06:14 Kako ostajete motivisani?Ne želim da ostavim ovaj rat svom detetu. Ne želim da im se desi ono što su rusi uradili u Buči. Rusi ubijaju Ukrajince već sto godina, ovo je genetska memorija. Naše vreme je došlo da se borimo protiv Rusa.
06:37 Koliko često razmišljaš o kući?Kada sam kući pričam više sa porodicom. Situacija u rovovima je veoma napeta, stalno ste na obrezu, o domu mislim pred spavanje i kako mi nedostaje dete.
06:57 Da li se borba pogoršala?Veoma se pogoršala od uvođenja FPV dronova a i kvalitet ruskih trupa se poboljšao, konstantno uče.
08:27 Da li vam je ikada drago što ste na jednom delu fronta, a ne na drugim?Da, naravno. Tokom Bahmuta bio sam na mirnom delu fronta, slušao sam artiljerijske udare iako sam bio 40-50km odatle, prosto ne mogu da verujem da je neko to preživao, sam zvuk artiljerisjkih udara mi je ulivao strah u kosti.
09:12 Kakav je tipičan dan u rovovima?Uglavnom kopanje posmatranje, smene traju 3 sata, ko je na dužnosti tokom noći spava danju ako može. Ukoliko se radio vezom javi da dolazi do napada svi su uključeni u odbranu. Tokom svog slobodnog vremena kopamo rovove i humke, više ličimo na rudare nego na vojnike.
09:43 Kako izgledaju tvoji najbolji i najgori dani u rovovima?Najbolji, zavisi od vremena (prim prev – vremenskih uslova), najbolje je kad je magla, dronovi ne lete a I brzo ti dođe kraj smene. Najgore je pred napad, jurišnici su došli do naše pozicije I uzeli moje mesto za spavanje, nisam spavao dva dana a onda je počela kiša, bilo je svuda vode i prljavštine. I dalje se sećam svoje prve ture, bilo je -27 stepeni, počeo sam da haluciniram od hladnoće.
10:24 Šta ste očekivali u odnosu na stvarnost rovova?Mislio sam da će biti više bliske borbe ali u stvari najviše je bilo fizikalije – kopanja, testerisanja i preživljavanja užasnih uslova.
10:47 Da li ikada uporedite svoje iskustvo sa Prvim svetskim ratom?Konstatno osećam paralele posebno tokom kiše, pogledam svoje čizme natopljene blatom i vodom i zapitam se koliko li je miliona ljudi gledalo ovu scenu. Uništene šume, krateri dokle dopire pogled, blato. Zapitam se kako li su tada ljudi ovo preživeli.
11:19 Koliko ste bili uplašeni na početku? I sada?Bilo je veoma zastrašujuće u početku, dva dana sam bio bolestan zbog neizvesnosti i uzbuđenja. Najgore je što ne znaš šta te čeka. Čim sam došao do linije vatre bio sam iznenađen što nisam toliko uplašen od eksplozija ali sam bio prestravljen kada sam izgubio radio dok sam išao na noćnu dužnost. Bio sam pod konstantnim strahom da će nam neprijatejl ući u rov I da li ću piti u stanju da raznesem sebe granatom u bezizlaznoj situaciji jer zaista ne želim da budem uhvaćen. Videli smo kako se ophode prema zarobljenicima.
11:59 Mere predostrožnosti protiv dronova?Uglavnom smo koristili mreže za pecanje ali se ne može baš sve zatvoriti njima. Na primer ako imate otovoreni rov i dronovi upadaju vertikalno u njega. Mreže uhvate poneki ali neki ipak eksplodiraju.
12:26 Kakve su noći?Ponekada su toliko mračne da jednostavno ne vidite ništa. Noću se krećemo samo uz pomoć termalnih kamera iI uređaja za noćno osmatranje, kretanje bez njih je jednostavno zastrašujuće.
12:50 Šta biste savetovali novim regrutima ako bi ste imali priliku?Ne budi lenj, ukopavaj se, neprijatelj se plaši tebe koliko i ti njega. Često oni koji se dugo bore otupe na osećaj straha. Ako te ubiju nećeš osetiti ništa.
13:16 Kakvi su uslovi života? Kako dobijate hranu?Svi rade šta mogu, teško je sakriti se od kiše, pokrivamo rov najlonom ali ne uspeva često. Sušimo odeću na malim cilindričnim pećkama. Užasno je, stalno si mokar. Na položaju sam retko gladan i malo jedem, verovatno zbog stresa a ponekad ne jedem da ne bih morao u toalet više puta. Često se sprdamo da ne bismo želeli tako ponižavajuću smrt – na wc šolji. Uglavnom jedemo sendviče, hranu spremljenu na brzinu, kafu.
14:36 Koliko često Rusi napadaju rovove?Imao sam tu sreću da sam na mirnijem delu fronta, uglavnom su nas gađali minobacačima i artiljerijom. Kada su nam napadali rovove ranjen sam ali je taj napad odbijen i (Rusi) imali su značajne gubitke.
15:04 Koliko često dobijate artiljerijsku vatru?U poslednje vreme je manje artiljerije i minobacača ali značajno više dronova. Za ceo mesec je bilo možda tri ili četiri dana bez granatiranja. Uglavnom je popodne i traje oko pola sata ili predveče.
15:33 Koliko često razgovarate sa porodicom?Skoro svaki dan, imam ženu i dete ali im retko prenosim šta se tačno dešava da ih ne brinem.
15:55 Ima li bliskih poziva sa smrću?Kada sam ranjen. Bio sam za mitraljezom, trebalo je da suzbijem prodor neprijatelja ka poziciji koju su zauzeli naši vojnici. Artiljerijska granata je pala blizu mene i ranjen sam šrapnelom, da je bila 30 cm bliže nebi me bilo. Bio sam onesvešćen a kada sam se probudio prolazili su me žmarci kroz celo telo.
16:41 Kako je biti pod artiljerijskom vatrom?Ima momenata kada ste sklupčani i shvatate da ne možete ništa da uradite i to je to, kraj. Nema drugih misli tada i shvatite da vam je to drugi rođendan.
17:20 Kakva je zima u rovovima?Kada je zima, prvih 40-50cm zemlje se zaledi i nemoguće je kopati lopatom. Veoma je umarajuće, tim pre što stalno primate vatru. U glavnom kopamo noću, veoma je bitno da idu u cik-cak da bi se smanjilo dejstvo granate ako upadne unutra. Pravi se pozicija za svakog borca, natkrivene pozicije i mesta za odmor. Počinje sa samostalnim rovom pa se spajaju i prave se tranšeje.
