PALUBA

Da pokrenem ovu temu ponukalo me je nekoliko postova od jučer, uglavnom iz teme Rat u Ukrajini a vezano za smrt Navaljnog u Rusiji.

Odgovore na sva pitanja koja ću postaviti ja znam - pratim svetsku politiku više od 40 godina ali za ilustrovanje mojih pitanja biće dovoljno i poslednjih 25 godina. Očekujem da kolege sa foruma koje žustro napadaju jednu stranu u aktuelnom sukobu u Ukrajini kažu nešto o tome što ću pitati (iako i tu već znam odgovore).

Kakvo smo mi to društvo, kakvi smo ljudi - pojedinci postali? Gde se izgubiše pravda, pravo, jednakost za sve, demokratija (ako to odavno nije samo izlizana floskula), jedan metar za merenje svačijih dela?

Kako se tako reaguje na rat Rusije i Ukrajine uprkos javno izrečenim priznanjima nemačke kancelarke i francuskog predsednika da su sporazumi Minsk I i Minsk II služili samo za kupovinu vremena da se Ukrajina naoruža? Za šta da se naoruža, za širenje pravde i demokratije na celoj teritoriji države Ukrajine ili za napad na nekoga? Na koga? Šta sad taj koji treba da bude napadnut treba da uradi, da opere vrat da krvnik ne isprlja mnogo nož ili da se brani? U temi o globalizaciji citirao sam deo povelje organizacije UN koji dopušta preventivni rat u ovakvim slučajevima kao opravdan.

Zašto se nije tako reagovalo 1999. kada su Luk Šort, komandant USAF i Medlin Olbrajt, državna sekretarka uveravali američku javnost da je SR Jugoslavija okupirala jadno Kosovo te će ga oni za 3-7 dana osloboditi svojim bombama?

Zašto se nije reagovalo tako na napad na Irak zbog oružja masovnog uništenja koje nije nikada nađeno? Ni na izjavu Medlin Olbrajt da je pogibija više od 200 000 iračke dece "dobar posao"? Šta je danas Irak, nezavisna država?

Zašto se nije reagovalo na napad na Libiju (povoda se više ni ne sećam, razlog je bio ogroman dug zapadnih naftnih kompanija toj zemlji)? Šta je danas Libija, demokratska nezavisna država?

Zašto se nije reagovalo na zversko ubistvo Gadafija i njegovih potomaka, na vešanje Sadam Huseina zbog ko zna kojih grehova?

Nikome ne smeta što američke trupe danas u Siriji štite eksploataciju sirijske nafte i odvoženje ko zna gde na Zapad, naravno bez plaćanja?

Niko nije nazvao ni jednog od poslednjih 5 - 6 američkih predsednika zločincem, sotonom, krvnikom... iako je svaki od njih pokrenuo barem jedan rat protiv nemerljivo slabijih protivnika radi uvođenja demokratije, a iza tih ratova ostali su milioni mrtvih i razorene države?

E, ali Takera Karlsona jesu nazvali "korisnim idiotom" jer se usudio da ponudi "demokratskoj" zapadnoj javnosti drugu stranu medalje na uvid.

Etalon metra nalazi se u pariskom Luvru, sačinjen je od iridijuma i platine, ima tačno 100 cm ili 1000 mm kolege, pa vi merite kako hoćete, možete i onim kineskim metrom koji koriste prodavci drva sa kamiona i koji ima samo 90 cm, ali etalon iz Luvra Vam je izvan domašaja - uvek će ostati na 100 cm ili 1000 mm.

Kolege, ako je to demokratija i uzor kojem treba da težimo, molim da me ostavite u mojoj autokratiji, više je volim i bolje mi odgovara.

Ostaću optimista i idealista do smrti, takav sam, pa eto, očekujem da kolege koje često mere kineskim metrom nešto napišu u ovoj temi jer su zadržali barem elementarno poštenje i poštovanje vlastitog uma i razuma, barem da pokušaju sebi da odgovore ZAŠTO? Rekoh da ja već znam sve njihove odgovore - odabrali su stranu i ta strana može da radi šta hoće, sve je u redu, dok druga ne sme čak ni da jaukne kad je zaboli.

Izvor: moja razmišljanja, sagledavanja savremenog sveta i ogorčenost.

Evo jednog video priloga koji tačno u centar dopunjuje tvoja razmišljanja.

https://www.youtube.com/watch?v=nxGsE8qkWf0&t

Uz Milanovića, Rumen Radev i Viktor Orban još uvek ne mere kineskim metrom, ali retki su Evropljani, još ređi Amerikanci u toj grupi.

Iskreno Brok, nisam očekivao da ti prvi komentarišeš u ovoj temi, očekivao sam neke druge, koji misle da dete ranjeno gelerom bombe koju je bacio demokratski pilot ne plače jer ga ne boli, nego umire sretno jer je njegova smrt za demokratiju. A tek roditelji tog deteta kako se raduju!

Samo mi nisu jasni ovi novinari oko Milanovića, da li se prave blesavi ili su stvarno takvi.

Boro, iskreno ću ti reći šta mislim, ako jedna supersila čini agresiju nad drugom manjom i slabijom zemljom, i to posle bude izgovor drugoj supersili da počini nešto slično, najiskrenije ja tu ne vidim neku veliku razliku. Manje više to kaže i Milanović.
Sve što si naveo stoji, ali medalja uvek ima dve strane, ništa na ovom svetu nije striktno crno i belo, više je sivo.
U visokoj politici nema ljubavi već samo interesa.
Ali ne bih ulazio dublje u diskusiju, ti imaš stavove kakve imaš, i pošto te dobro poznajem, a i drugari smo, znam da svoje mišljenje nećeš promeniti i to poštujem.
U svemu je dobra jedna stvar, da ne postoji samo jedna supersila, ne daj Bože da je tako, e onda bi bilo sve crno i belo.

U temi Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo? (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=27609.0) upravo zastupam tezu da je za čovečanstvo bolje da postoji nekoliko centara moći od opcije da su samo dva, ili još gore, samo jedan. Priča je duga, treba pročitati celu temu da se shvati šta mislim...

Slažem se da je agresija zločin bez obzira ko je počinio, jedna ili druga super - sila ili neka regionalna sila (Izrael?). U konkretnom slučaju najviše mi smeta medijska blokada svega što dolazi sa izvora druge strane i a priori osuda te strane bez ulaženja u uzroke rata kao i a priori odobravanje svih postupaka druge strane, čak i farsi (zločin u Buči), medijskih spinova pa sve do zločina (streljanje ruskih zarobljenika).

Amerikance lažu o situaciji u Ukrajini

Preduzetnik Ilon Mask složio se sa mišljenjem da se u SAD šire lažne informacije o situaciji u Ukrajini i o tome kako je sukob počeo.

„Tačno tako“, napisao je Mask u subotu u komentaru ispod posta biznismena Dejvida Saksa na mreži Iks o ukrajinskoj krizi.

– Sukob u Ukrajini je zasnovan na lažima – lažima o tome kako je počeo, kako teče i kako će se završiti. Rečeno nam je da Ukrajina pobeđuje, a u stvari gubi. Rečeno nam je da se sukob čini NATO jačim, a zapravo ga iscrpljuje… Rečeno nam je da nema mogućnosti za sklapanje mira, a mi smo u stvari odbacili brojne mogućnosti da (situaciju) rešimo pregovorima – napisao je Saks.

Na vest o padu Avdejevke, Mask je napisao: „Što ovo (sukob) duže bude trajalo, biće bolje za Rusiju“.
Prethodno je Mask izjavio da odobravanje novog paketa pomoći Kijevu i produženje sukoba ne bi pomoglo Ukrajini.

Izvor (https://www.vesti-online.com/amerikance-lazu-o-situaciji-u-ukrajini/)

Da bi nešto izgubio, prvo to moraš imati. Kad je točno u povijesti čovječanstva vladalo pravo? Kad je svijet bio pravedan? Kada je onaj s većom batinom bio obziran prema onome s manjom batinom? Apsolutno nikad. Svi su licemjerni, svi pdorzavaju svoj narativ, i ignoriraju tuđi. Uvijek bilo, uvijek bit će...

Evo i Rusije u ovom sukobu... Da li je Rusija ''u pravu'' što je pokrenula ovaj rat. Naravno da nije. Što god ljudi mislili na temu, bili pro ili konta Rusije, vatra je dolivena na vatru 24.2. Bilo koji potez da su povukli osim invazije bio bi bolji i za Ukrajince i za Ruse. Eto nisu. Ruski narativ je ''Ukrajina zapravo nije Ukrajina nego je oduvijek bila Rusija, samo su im komunisti dali državi pa ćemo mi to sad malo riješiti. Plus moramo denacificirati Ukrajinu i zaštititi rusofono stanovništvo''... Uz to istovremeno pljuju po Amerikancija i njihovim ratovima koji svako malo nikne neki novi... ''Ako mogu oni, možemo i mi...'' Da i ne spominjem da rat ne zovu ratom, nego ''specijalnom vojnom operacijomććć... Ono, ''nije govno nego se pas posrao...''

Od pamtivijeka jači napada slabijeg, tvrdi da je u pravu. Oni koji sa strane gledaju, ako im ne paše osuđuju, ako im paše, gledaju na drugu stranu...

PS. Rijetko se slažem s Milanovićem, ali na onom videu je potpuno u pravu... A polupismeni novinar koji mu ničim ne može parirati dobacuje floskule, drugo i ne može.

Mislim da je ovaj pasus ključan i potpuno tačan.

Međutim, još stari Latini rekoše "audire alteram partem" - da čujemo i drugu stranu. E, sad se i to izgubilo na žalost...

Dugo sam razmišljao gde da pokrenem razgovor članova foruma o temi koja je toliko mučna da mi redovno pokvari raspoloženje kada na nju pomislim. Da li da je pokrenem kao zasebnu temu i gde? Sada mi se ovaj Borin naslov i uvod, koji se očigledno odnosi na malu Milicu Rakić koja je ubijena tokom NATO agresije, čini kao pravo mesto za nju.

Svi mi znamo da se devojčica koja je ubijena na noši od gelera bombe zvala Milica, a prezivala Rakić. Da li znamo za imena hiljada i hiljada beba čijim roditeljima nije dozvoljeno ni da ih vide, koji nisu imali dovoljno vremena ni da im daju ime pa čak ni da ih sahrane, jer im je rečeno da su njihova deca umrla prilikom porođaja? Da se takvo zločinstvo odigrava u Gazi, mi bismo podigli svoj glas kao pravdoljubivi ljudi. No, taj višedecenijski zločin se odigrava u Srbiji, počinili su ga i nastavili da čine neljudi koji istim ulicama hode sa nama, koji idu u iste kafane kao i mi, navijaju za iste klubove i sa nama se voze istim liftom. Pogađate, reč je o višedecenijskom otimanju beba iz porodilišta u Srbiji.

Kažem otimanju jer ona pokvarena, podmukla i očigledno floskula izbačena od počinilaca zločina i njihovih pokrovitelja i zaštitnika o "nestalim" bebama ne stoji. Kako može tek rođena beba da nestane? Valjda istrčala iz porodilišta i odlutala u nepoznatom pravcu?! Osim nesrećnih roditelja, tom temom se bavio niški novinar i dopisnik Večernjih novosti Miša Ristović koji je napisao knjigu "Rođeni da nestanu". Tom temom se bavila i država, jako kratko vreme u smislu istrage o tom zločinu. Od kraja maja 2003. do novembra 2004. kada je novi repučki javni tužilac postavljen za vreme vlade velikog ali večito neobaveštenog Srbina naložio njenu obustavu. Cela stvar je prebačena na mehanizam koji sasvim sigurno neće doneti rezultate, a to je naravno Anketni odbor u Skupštini.

Sudovi su tada reagovali "žestoko". Sve prijave su ekspresno odbačene, sa obrazloženjem da su krivična dela zastarela. Međutim, kada se shvatilo da je vrag odneo šalu, i da broj sumnjičavih roditelja raste iz dana u dan, u proleće 2003. godine dolazi do obrta.

Tada je afera trgovina bebama došla do višeg nivoa i Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića je naložila da se njome pozabavi sudstvo. Ubrzo je Republičko javno tužilaštvo rešilo da otvori zvaničnu istragu, mimo roka zastarelosti za krivična dela.

Na sastanku u Beogradu, 28. maja 2003. godine, kome su prisustvovali rukovodilac krivičnog odeljenja Vladimir Vukčević, zamenik RTJ, opštinski javni tužioci iz Niša, Kruševca, Prokuplja i Rače, kao i Okružni javni tužilac iz Kragujevca i opštinski tužilac beogradskog Drugog opštinskog suda, predočeno je da je tokom 2002. godine podnet veći broj prijava za krivična dela oduzimanja maloletnih lica i promena porodičnog stanja.

Naloženo je da javni tužioci u svim predmetima moraju da "stave predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv N. N. lica, uz dostavu celokupne pribavljene dokumentacije, s tim da istrazi prisustvuju zamenici OJT koji obrađuju predmet".

Javni tužioci su zaključili da je, zbog sveobuhvatnog razjašnjavanja konkretnih slučajeva (jer postoji izražena sumnja roditelja da im deca nisu umrla, već da su živa i prodata drugim porodicama), neophodno da se zahteva da MUP ispita nepravilnosti oko upisa matičnih brojeva. Trebalo je da se pregledaju i matične knjige, a predložena je i DNK analiza.

Da ne zaboravim link.Ovde možete knjigu pročitati i "skinuti".                                                                                                                         http://www.kradjabeba.org/files/knjiga_rodjeni%20da%20nestanu.pdf

Vrlo brzo nakon formiranja nove "patriotske" vlade usledio je hladan tuš za roditelje, a nama još jedan jasan pokazatelj koliko je mašina zla u Srbiji moćna. Citat iz knjige: "Od roditelja će se tražiti da kažu da li sumnjaju koji su lekari i babice izvršili navedena krivična dela, kao i da li im je poznato gde se, eventualno, nalazi dete za koje tvrde da nije mrtvo već živo. Zdravstvena inspekcija je trebala da utvrdi da li je poštovana uobičajena procedura u tim slučajevima, a ako nije, koje su nepravilnosti i u kom obimu. Roditelji, podnosioci krivičnih prijava, biće upozoreni na posledice davanja lažnih iskaza i prijavljivanja lažnog svedočenja."

"Međutim, kada su proces preuzele istražne sudije, sve je stalo", kaže Nikola Šegrt iz Beograda, jedan od sumnjičavih očeva. "A onda su nadležni iz tih ustanova po raznoraznim medijima počeli da iznose priče kako je afera o otmici i preprodaji beba plod nečije mašte, inspirisane španskim serijama."

Veoma brzo udaren je šamar roditeljima koji tragaju sa svojom decom. Početkom novembra 2004. godine, Republički javni tužilac Slobodan Janković ukazom ukida akt svog prethodnika o pokretanju istrage povodom otetih beba. Opštinskim javnim tužilaštvima u Beogradu i po Srbiji je poslato uputstvo da nalože prekidanje svih već započetih istraga, zbog zastarelosti krivičnih dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja. Kako je napisano, "zauzet je stav da se radi o krivičnim delima stanja, a ne trajnim krivičnim delima, pa ne može da se primene zakonski paragrafi o prekidu roka relativne zastarelosti krivičnog gonjenja i primeni računanje apsolutnog roka zastarelosti".

Kao rezultat toga, iz opštinskih tužilaštava roditeljima su počele da stižu odbijenice, dokumenti kojima ih tužioci obaveštavaju da su odbačene njihove krivične prijave protiv nepoznatih babica, ginekologa i administrativaca po matičnim uredima. Uz obaveznu rečenicu na kraju da se "obaveštenje o odluci tužilaštva dostavlja radi znanja(!?)".

Nije za poređenje NATO agresija nad SRJ i sadašnje stanje u Gazi. Pripadnici Hamasa su izvršili agresiju 07.10.2023. nad Izraelom, oteli nevine ljude, dok SRJ nije nikoga napala već je rešavala unutrašnje pitanje sa šiptarskim teroristima. Za slučaj Račak nigde nije podignuta optužnica, a upravo slučaj ili akcija Račak je bio dogođaj koji je pokrenuo NATO agresiju nad SRJ.

Brok, nisam upoređivao Gazu i agresiju NATO već činjenicu da svi znamo ime male Milice (što naravno i treba da znamo i da je ne zaboravimo) a ne znamo za imena hiljada i hiljada dece koja decenijama bivaju oteta pred našim očima, iz naših porodilišta i očigledno od strane neljudi koji nose naša imena, govore našim jezikom, voze se u tramvaju sa nama i sede u našim kafanama. S obzirom da je reč o zločinu koji kontinuirano traje decenijama, traje i danas... Kako je to moguće ?!

Na spomenicima žrtvama bezbrojnih ratova koji su protutnjali ovim prostorom su ispisan imena poginulih vojnika i stradalih civila. Kada dođe vreme (a to će vreme doći bez obzira što zločinci misle da mogu u nedogled varaju i obmanjuju) i da otetim i stradalim bebama podignemo spomenik... koja  imena da upišemo ? Nisu stigla ni da ime dobiju.

Na žalost, otimanje tek rođenih beba ne dešava se samo u Srbiji, dešava se u svim zemljama gde nekoliko hiljada Evra/dolara i burazerske veze rešavaju sve probleme. Ukratko, svuda gde je sirotinja.

Gledao sam dosta emisija na tu temu, slušao dosta svedočanstava iz prve ruke, na žalost, mislim da je za ogromnu većinu tako nestalih beba odnosno njihovih roditelja sve gotovo, a da krivci neće biti kažnjeni.

Mislio sam da smo shvatili zašto se zove "specijalna vojna operacija", a ne rat... Ali mogu i da ponovim.

Prvi razlog: Rusija nije u ratu, rat se ne vodi na njenoj teritoriji.
Drugi: Sukob nije ograničen samo na Ukrajinu. Zvanično su "podigli" i vazdušno-kosmičke snage (sa naglaskom na "kosmičke"), a takođe su i naredili i zaranjanje podmornica sa nuklearnim bojevim glavama (ne znam da li su izranjali od tog trenutka, nisam ništa pročitao na tu temu).
Treći: sukob vode i ekonomskim, političkim i društveno-socijalnim (ovo poslednje je internet i TV propaganda - i ne, koliko ja vidim nisu ni tu više "naivni" - rame uz rame su sa Amerikancima) putem, ne samo sa Ukrajinom (zapravo sa njom najmanje na ovaj način)...

Sa ukrajinske strane to jeste rat, sa ruske (nadam se da se vidi iz priloženog) to nije.

Na temu ovog što Bora i Victoria napisaše bih mogao previše opširno, zato ću skratiti i napisati za sada samo ovo:

Na ovom forumu nisam tražio istomišljenike, ali sam našao ljude, a to mi se najviše sviđa.

Ovo si jako lepo rekao, nakon što sam pročitao to mislim da je to razlog zašto sam ja na Palubi toliko dugo. :)

Да ли су правда и истина у потпуности икада постојали на овој планети?

 

Vrlo dobro pitanje. Odgovor: verovatno nisu nikad, ali barem je postojao neki privid da postoje. Sada nema ni tog privida.

Da vidimo o čemu se i sa kim razgovaralo na Anketnom odboru. Videćete kakav je odnos "struke" bio (da li možemo govoriti u prošlom vremenu o tom odnosu) navodno umrlim bebama. Kažem navodno jer, kao što možete pročitati, prema groblju su upućivane zapečaćene KESE sa natpisom patoanatomski OTPAD bez ikakve prateće dokumentacije.

Citat: "Na pitanja članova Anketnog odbora odgovarali su Radica Bulajić, diplomirani pravnik, zaposlena u Kliničkom centru Srbije, na Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, Olivera Bacić, glavna sestra u porodilištu u Kliničkom centru u Novom Sadu, prof. dr Dragoljub Bacetić iz Instituta za patologiju “Dr Đorđe Subotić” u Beogradu.

Interesantan je bio razgovor sa dr Predragom Cvetanovićem, iz Ginekološko-akušerske klinike Niš, koji je imao konfuzan ali i gotovo skandalozan “nastup“ pred Anketnim odborom. Objašnjavajući svoju ranije izrečenu opasku - zašto novinari pišu o ovoj aferi kada su to sada “odrasla deca”, dr Cvetanović je istakao da je besmisleno da neki roditelji traže decu posle 30 godina.

- Kakvi su to ljudi, kakvi su to roditelji? - zapitao je dr Cvetanović. – Pa, ako vam se kuče izgubi, vi date oglas preko radija da ga tražite. Ko ima pravo, čak i da je dete našlo mir u nekoj drugoj kući, da ga posle tri decenije traži!?

Dr Cvetanović je “otkrio” i na koji način je saznao da za “otuđenje dece” postoji apsolutna zastarelost krivičnog dela.

- To mi je rekla istražni sudija, prilikom saslušanja: “Doktore, ne sekirajte se, sve je to zamlaćivanje, sve to je zastarelo…”. Ništa se ne sekirajte, sve je to zastarelo... - reče onaj koji treba da otkrije počinioce nedela. Kako zna da doktor ima razloga za sekiraciju?!

Anketnom odboru su pokazani rezultati, kako se to stručno kaže, perinatalnog mortaliteta. Prema tim podacima, ako im je verovati, a ja sam veoma skeptičan prema njima, opasnije je biti beba u porodilištu nego vojnik na frontu. Naime, ukupna smrtnost iznosi čak 11 %?!

Citat: "Smrtnost Anketnom odboru dostavljena je 'Retrospektivna analiza perinatalnog mortaliteta u Beogradu 1996. godine', koja do sada nije javno prezentovana. Kako se navodi u ovom dokumentu, od 18.028 rođene dece najviše porođaja (90 odsto) bilo je u terminu, prevremenih je bilo sedam, a porođaja posle termina jedan odsto. Stopa mrtvorođenja iznosila je devet odsto (u starosti porodilja 40 - 44 godina – 15,4 odsto). Najveći broj mrtvorođene dece rođeno je pre termina. Umrlo je 2 odsto živorođene dece, od kojih je 55 odsto bilo muškog pola. Od 279 umrle dece, prema ovim podacima, u 13,8 odsto uzrok smrti je registrovan kao neoznačeni ili nepoznat!"

Bebama se gubio trag na putu od porodilišta do groblja. Hm, gubio trag!

Citat: "Bebe nestajale na putu od porodilišta do groblja.

Pred Anketnim odborom saslušani su i Bogdan Šarengaća, iz JKP 'Pogrebne usluge', sada upravnik groblja 'Lešće', i Mirjana Gročić, koja je bila zaposlena u kapeli u Deligradskoj ulici. Tema razgovora bile su činjenice o sahranjivanju lica preminulih u zdravstvenim ustanovama.

Šarengaća je predočio da su zdravstvene ustanove, u slučajevima umrlih beba, trebale da se pridržavaju pravilnika o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša, kao i za postupanje sa otklonjenim delovima ljudskog tela. Kako je istakao, član 4 doslovno kaže: 'Ako je umrlo lice iz stava jedan ovog člana novorođenče, čija je majka smeštena u zdravstvenoj ustanovi, ona se odmah i neposredno obaveštava radi identifikacije i potpisa određenog dokumenta'.

- Međutim, do 2003. godine vladao je pravi haos. Majke uopšte nisu obaveštavane po tom pitanju. Zdravstvene ustanove su nešto imale, mislim da je dolazila neka sprovodnica, ali ne u svim slučajevima. Dobijao sam zahteve roditelja od šesdesetih godina, koji su tragali za svojom decom. Znači, to nije neka nova pojava, koja je zabeležena sada iznenada.

Predstavnici zdravstvenih ustanova su mi pre nekoliko godina rekli da roditelji odbijaju da snose troškove sahranjivanja dece. Danas mogu da kažem da je to bila jedna apsolutno netačna informacija, nemamo ni jedan slučaj roditelja koji od tada snose troškove.

Šarengaća je naglasio da je početkom oktobra 2002. godine, kada je bio direktor JKP 'Pogrebne usluge', praktično prvi inicirao da se u ovoj oblasti 'uvede jedan red'. Odnosno 'da znamo otprilike šta dobijamo u gradsku kapelu za sahranu, odnosno da to bude praćeno zvaničnom dokumentacijom i podacima koji su nama bitni da to možemo uneti u registar knjige, posebno što se tiče živorođenih i umrlih beba'.

Tada je uputio pismo Institutu za ginekologiju, GAK Narodni front, Institutu za neonatologiju, Urgentnom centru, Institutu za onkologiju, Zavodu za transfuziju, Institutu za patologiju, porodilištu Gradske bolnice KBC, Institutu za plućne bolesti VMA, Drugoj hirurškoj, Ortopedskoj bolnici Banjica i Institutu za kardiovaskularne bolesti.

- Tu su se javljala dva problema. Jedan je bio patoanatomski otpad, gde smo osnovano sumnjali da su sadržaji kesa u kojima je on dolazio neprovereni, odnosno da ne prate adekvatna dokumentacija. Znači, sumnjali smo da se tu nalaze špricevi i sve ono što spada u opasne otpade, koji bi trebalo da se kontrolišu na jedan zakonski i pravilan način.

Šarengaća je pred Anketnim odborom istakao i da je posle toga kontaktirao sa Danom Mihailović, iz Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, i da su praktično radili zajedno na ovom pitanju okupljanja svih zdravstvenih institucija i propisivanja pravila igre. A sve 'vezano za bolji red i da se zna, da se otkloni svaka sumnja da se događa nešto što je protivzakonito i što su roditelji najviše sumnjali da su im deca nestajala prilikom porođaja'.

- Mi smo sledeće godine održali sastanak sa svim predstavnicima ovih zdravstvenih ustanova, i tu smo i doneli određene zaključke i propisane obrazce, koje su one trebale da popunjavaju. Znači, za sahranu odnosno kremaciju organa, da se navede sadržaj i broj propisanog pakovanja organa, potpis i pečat ovlašćenog lica iz zdravstvene ustanove, zatim akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli.

Za sahranu, odnosno kremaciju preminulih beba navesti prezimene ili eventualno ime preminulog deteta, navesti prezime i ime majke, datum i čas rođenja, datum i čas smrti, potvrdu o smrti, potpis i pečat ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi, kao i akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli.

Mi smo sledeće godine održali sastanak sa svim predstavnicima ovih zdravstvenih ustanova, i tu smo i doneli određene zaključke i propisane obrazce, koje su one trebale da popunjavaju. Znači, za sahranu odnosno kremaciju organa, da se navede sadržaj i broj propisanog pakovanja organa, potpis i pečat ovlašćenog lica iz zdravstvene ustanove, zatim akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli.

Za sahranu, odnosno kremaciju preminulih beba navesti prezimene ili eventualno ime preminulog deteta, navesti prezime i ime majke, datum i čas rođenja, datum i čas smrti, potvrdu o smrti, potpis i pečat ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi, kao i akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli.

Ne mogu sada da kažem da zdravstvene ustanove nisu prihvatile ovaj način uvođenja reda."

Međutim, roditelji koji su dolazili kod mene, a kojima sam ukazao poverenje i našao vreme da razumem njihove zahteve, obavestili su me da praktično u zdravstvenim ustanovama nisu našli bilo kakve podatke vezane za te slučajeve.

Tragali su i pismeno se obraćali našem preduzeću, jer su tražili da li se određeno preminulo dete nalazi u evidenciji naših knjiga, odnosno u registru sahranjenih.

Kao sadašnji rukovodilac "Lešće", Šarengaća je predočio da je na ovom groblju svako dete, nad kojim se obavi kremacija, unešeno u njihov dnevni program rada, gde se piše prezime, pol, i to prati odgovarajuća dokumentacija.

"Ono što smo uradili da se oda pijetet prema toj deci možete da se uverite na groblju, postoji 'bebi vrt', koji sam dao da se izgradi, više simbolike radi, da roditelji mogu da donesu cvet, da polože na tu ploču. Na njoj piše 'Ovde počivaju oni koji nisu imali sreću da žive'. Roditelji zaista i dolaze, u tom delu se odaje pijetet prema umrloj osobi."

Šarengaća je, odgovarajući na pitanja predsednice i članova Anketnog odbora, istakao da se u JKP "Pogrebne usluge" nalazi od 1996. godine, a potvrdio je da je i tada bilo nepravilnosti.

"Kako se radilo? Na način da su svi sadržaji, koje smo dobili od zdravstvenih ustanova, bili u zatvorenim i zapečaćenim kesama, koje su sahranjivane na Bežanijskom groblju. Ranije nije bilo toga da su organi i tela morali da nose prezime, sve dok se nije uveo ovaj red. Jedan deo toga se kremirao, a drugi se sahranjivao na Bežanijskom groblju, ali sumnja je bila šta se tu nalazi. Zato što sve te sadržaje nije pratila validna dokumentacija, da znamo šta se u toj kesi nalazi. Pitanje je da li su tu sa patoanatomskim otpadom i špricevima bila pomešana i novorođenčad, pa smo pokrenuli tu akciju da se dođe do tog reda, da se zna šta je gde i zašto ko odgovara."

Negirao je da postoji teorijska mogućnost da je beba sahranjena, a da nije evidentirana u registru groblja. Istakao je da sahranu obavlja servisna služba na grobljima. Kada se sva dokumenta unesu u registar sahrane, izdaje se nalog ka konačnom delu sahranjivanja.

Iz pitanja i odgovora, posebno "struke", meni je jasno da svi ovde znaju o čemu se radi. Ako znaju o čemu, znaju i o kome se radi.

Citat: "Zanimljivo pitanje Šarengaći postavio je doktor Miroslav Nedeljković: "Ne treba da objašnjavate neku misteriju, ali kao čovek sa iskustvom i zdravim razumom da odgovorite. Beba je umrla u zdravstvenoj ustanovi koja gravitira kapeli u Deligardskoj. Sahrani se. Znači, ima podatak da je beba rođena, da je umrla na GAK-u, a nema je u registru ni u Deligradskoj, ni na groblju Lešće, Bežanijska kosa… Šarengaća je samo kratko uzvratio “Mislim da je odgovor dat unapred”, a na dodatno pitanje da li to znači da beba uopšte nije umrla ili da se nešto drugo desilo, odgovorio je: - "To je ono što je i nas na neki način dovelo u priču da insistiramo da sve mora biti “pokriveno”, da se poštuju zakoni i propisi".

Ako je validna dokumentacija pratila, znači da nije merodavna parcijalna knjiga, već registar sahrane. On je trajni dokument, koji u sebi nosi sve podatke. Ni jedna sahrana na groblju se neće obaviti, ukoliko nije uvedeno u ovaj registar. Znači, mora biti sve u tim dokumentima.

Istakao je i da je jedina teorijska mogućnost da je dete umrlo i sahranjeno, a da ga nema u registru, da je leš došao u sadržaju kese sa patoanatomskim otpadom, koji oni ne otvaraju. Šarengaća je potvrdio da je 2003. godine uvedeno pravilo da, kada novorođenče umre, mora biti pokazano majci i ona mora da identifikuje svoje dete i da potpiše da je videla da je dete umrlo.

- Do tada su, koliko znam, zdravstvene ustanove potpisivale u ime roditelja, a mi smo upozorili na tu manjkavost. Napisao sam da upravo postupaju kako pravilnik nalaže. Znači, da roditelj mora da dobije na uvid, da majka mora najkasnije posle šest sati od smrti, to piše u pravilniku, da potpiše dokument o sahranjivanju.

Da vidimo ko se ovom zdravorazumskom postupku protivio !!! citat
"OTPORI
Šarengaća je priznao da je 2003. godine bilo izvesnog otpora na predložene inovacije o primeni gradskog pravilnika, odnosno Odluke o groblju i sahranjivanju. - Imam pisma koja sam lično dobijao od direktora pojedinih zdravstvenih ustanova."
Oni su praktično hteli da rade po starom metodu, znači da takve slučajeve ne prati adekvatna dokumentacija i da ne poštuju ono što smo mi zahtevali.

@victoria, da li bi mogao malo da urediš ove tekstove, ovako se baš teško čita.
Ako ne možeš pošalji mi link preko privatnih poruka pa ćemo da sredimo nešto jer je ovako dosta nepregledno a smatram da je bitna tema.

Slično i kod mene, mislio sam da je do mene ali izgleda da nije.
Koliko sam mogao izvršio sam korekcije ne menjajući suštinu.

  Planirao sam da nastavimo prelistavanje ove strašne knjige ali izgleda da je sajt na kojem smo mogli da je pročitamo nedostupan.Da li je i kod vas tako ?

Kod mene se ne otvara taj sajt.