Licna dokumenta gradjana

[zpetrov9]

U nastavku, taj pasoš teško da je bio za nekog iseljenika jer su njima oduzimali državljanstvo i davali pasoš smeđih korica samo za
jednosmjeran put u Izrael, kakav sam već prije postavio.

[zpetrov9]

I jedan pasoš republike Austrije, ima korice iz mekšeg kartona koji je dosta jako plastificiran. Imaju sistem zaštite perforacijom prednjih
korica i prvih 16 stranica (suprotno od ČS pasoša) i malo su izduženiji. Već tada, 1987. godine, su ih izdavali sa rokom valjanosti od 10
godina od datuma izdavanja. Ispisani su trojezično, na njemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Nisu više uvezani i jamstvenikom kao
što su bila dugo godina sva prethodna prijeratna i poslijeratna izdanja. Imaju specifičan sistem poništavanja nekom bušilicom velikog
kalibra kao da ga prostrijele Tomsonovim metkom.

[zpetrov9]

I još jedna malo kompletnija podatcima letačka knjižica pilota vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije iz 1934. Tada je imao čin poručnika.

[zpetrov9]

Neka vrsta štedne knjižice Austro Ugarske poštanske štedionice u Beču. Oznaka i broj knjižice bile su utisnute kao suhi pečat pri vrhu
svake stranice uključivo i korica.

[dzumba]

zpetrov@, У војним школама сам углавном био солидан ђак. Без обзира што многи мисле да војне школе и школе за попове сви заврше (не заврши их само онај који неће ), ипак није било лако бити одличан или врло добар у тим школама. Требало се трудити, а као и у свакој школи професори некада неког "готиве",а некада неког узму на "зуб" без обзира колико знаш (из ко зна ког разлога).

Ево прилике да поставим један документ кога вероватно немаш у колекцији. То је уверење о положеном мајорском испиту. Мислим да нема официра у војсци који је полагао тај испит и који ће рећи да је то ништа. Сви ће рећи да је то најтежи испит. И јесте тако. Састоји се (у време када сам га ја полагао) из 5 предмета који се усмено одговарају и практичног рада - тактичког задатка који се решава по карти у задатом року, а потом брани пред комисијом. Рок да се испит положиш био је 5 година. Ко омане могао је још једном да проба. Ко ни тада не полоожи остајао је "вечити капетан". Ја сам сам испит положио за 2 године (могло је и брже али сам проценио да немам разлога за журбу јер, какад сам почео полагање био сам "обични" капетан).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

На том испиту сам условно речено мало омануо. Не толико због незнања, јер га није ни било, него због расправе са председником комисије на последњем усменом испиту који сам полагао из предмета "Тактика". Расправа је почела када ме је председник комије питао да објасним шта ради војник на јуришном положају (иако се то не пита на мајорском испиту). Када сам рекао да војник током јуриша баца бомбу, овај ме је питао коју. Када сам рекао да је то бомба М-75, пуковник је рекао да таква бомба не постоји и да ја ето не знам да се бомба зове М-52. Када сам се ја почео бунити и тврдити да М-75 ипак постоји и да сам ја са војском бацао ту бомбу, овај се изнервирао и рекао да не знам и да ће ме удаљити са испита ако тако наставим. Иначе, чим је почела расправа један члан комисије ми је гестовима (да не види пуковник) давао сигнал да ћутим. На следећм питању сам имао задатак да објасним напад у бок батаљоном (или обухватни напад, заборавио сам). Ја сам нацртао две шеме: ону која је у правилу (и која није добра) и ону каква треба да буде. Тек тада се пуковник изнервирао да није моје да ја њима држим лекције, ко сам ја да тврдим да правила не ваљају и с.. Како ми је онај члан комисије опет давао сигнал да ћутим и да не одговарам, ја сам оћутао његову тираду и зваршио са излагањем. Изашао сам љут и спреман да истог момента идем да се жалим. Међутим, онај члан комије који ми је давао знак да ћутим изашао је замном и смирио ме рекавши да је пуковник у суштини добар  старији човек (што је заиста и био), да не прати баш новине и да се ја не нервирам, да се овде не рачунају оцене већ ко је положио а ко није. Ипак, добио сам само 7.

Да би на крају "извадио флеке", пуковник ми је у уверење уписао да сам положио са одличним иако у самом формулару пише да ко има 7 из неког од предмета не може бити одличан без обзира на просек. Он је то чак и навео у образложењу те да је, ето, искористио своје дискреционо право да тако одлучи јер сам показао убедљиво знање, да умем да мислим и тд. и сл. дакле, све супротно од онога што ми је рекао на самом испиту из тактике. На неки начин извинио се за неправедан поступак.

[zpetrov9]

zpetrov@, У војним школама сам углавном био солидан ђак. Без обзира што многи мисле да војне школе и школе за попове сви заврше (не заврши их само онај који неће ), ипак није било лако бити одличан или врло добар у тим школама. Требало се трудити, а као и у свакој школи професори некада неког "готиве",а некада неког узму на "зуб" без обзира колико знаш (из ко зна ког разлога).

Ево прилике да поставим један документ кога вероватно немаш у колекцији. То је уверење о положеном мајорском испиту. Мислим да нема официра у војсци који је полагао тај испит и који ће рећи да је то ништа. Сви ће рећи да је то најтежи испит. И јесте тако. Састоји се (у време када сам га ја полагао) из 5 предмета који се усмено одговарају и практичног рада - тактичког задатка који се решава по карти у задатом року, а потом брани пред комисијом. Рок да се испит положиш био је 5 година. Ко омане могао је још једном да проба. Ко ни тада не полоожи остајао је "вечити капетан". Ја сам сам испит положио за 2 године (могло је и брже али сам проценио да немам разлога за журбу јер, какад сам почео полагање био сам "обични" капетан).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

На том испиту сам условно речено мало омануо. Не толико због незнања, јер га није ни било, него због расправе са председником комисије на последњем усменом испиту који сам полагао из предмета "Тактика". Расправа је почела када ме је председник комије питао да објасним шта ради војник на јуришном положају (иако се то не пита на мајорском испиту). Када сам рекао да војник током јуриша баца бомбу, овај ме је питао коју. Када сам рекао да је то бомба М-75, пуковник је рекао да таква бомба не постоји и да ја ето не знам да се бомба зове М-52. Када сам се ја почео бунити и тврдити да М-75 ипак постоји и да сам ја са војском бацао ту бомбу, овај се изнервирао и рекао да не знам и да ће ме удаљити са испита ако тако наставим. Иначе, чим је почела расправа један члан комисије ми је гестовима (да не види пуковник) давао сигнал да ћутим. На следећм питању сам имао задатак да објасним напад у бок батаљоном (или обухватни напад, заборавио сам). Ја сам нацртао две шеме: ону која је у правилу (и која није добра) и ону каква треба да буде. Тек тада се пуковник изнервирао да није моје да ја њима држим лекције, ко сам ја да тврдим да правила не ваљају и с.. Како ми је онај члан комисије опет давао сигнал да ћутим и да не одговарам, ја сам оћутао његову тираду и зваршио са излагањем. Изашао сам љут и спреман да истог момента идем да се жалим. Међутим, онај члан комије који ми је давао знак да ћутим изашао је замном и смирио ме рекавши да је пуковник у суштини добар  старији човек (што је заиста и био), да не прати баш новине и да се ја не нервирам, да се овде не рачунају оцене већ ко је положио а ко није. Ипак, добио сам само 7.

Да би на крају "извадио флеке", пуковник ми је у уверење уписао да сам положио са одличним иако у самом формулару пише да ко има 7 из неког од предмета не може бити одличан без обзира на просек. Он је то чак и навео у образложењу те да је, ето, искористио своје дискреционо право да тако одлучи јер сам показао убедљиво знање, да умем да мислим и тд. и сл. дакле, све супротно од онога што ми је рекао на самом испиту из тактике. На неки начин извинио се за неправедан поступак.

Zaista ovakav dokument nemam u kolekciji. Čuo sam za te majorske ispite, a posebno mi je o jednom takvom pričao moj pokojni susjed
koji je bio pješadijski pukovnik u penziji, a pričao mi je o njegovom ispitu da mi objasni da ima i teških ispita i nakon akademije (ja sam se
tih dana spremao za Split u MVA). Pričao je da ga je spremao gotovo tri godine i polagao ga je šezdesetih godina, a predsjednik komisije
mu je bio neki stari general major (inače bivši generalštabni pukovnik vojske KJ koji se je od 1941. pridružio NOP-u). Usmeni ispit je trajao
gotovo šest sati i kada je izišao mislio je da će ga rušiti, ali su ga kasnije pozvali i rekli mu da je položio sa 10. Pričao mi je da je i za čin
pukovnika morao ići u neku školu, ali da to nije bilo ni u pola teško kao taj majorski ispit. Znam da su mnogi odustajali da idu i tako bi
bili u činu kapetana 1. klase po deset godina da bi onda ako im se posreći dobili majorski čin, najčešće pred penziju. Nama su kada smo
počinjali Akademiju bili rekli da ako nakon akademije položimo postdiplomski za magistra znanosti da ćemo onda biti oslobođeni od obaveze
polaganja majorskog ispita. Da li je to bilo točno, ne znam bilo je to 1977. godine.

[zpetrov9]

Evo da postavim jedan malo specifičan pasoš FNRJ. Izdan je sredinom 1960. godine i ovakavi su se izdavali vrlo kratko možda jednu godinu.
U odnosu na prethodnu verziju na gornjem dijelu korica više nije pisao naziv države (FNRJ) grb je i dalje bio u sredini ali reljefno otisnut s
bojom podloge, a ispod grba po prvi puta piše Pasoš, a ne Putna isprava. Korice su mu iz osrednje tvrdog kartona i presvučene platnom
kao zaštitom. Stranice su jako kvalitetno uvezane i lako se lista i skenira. Izdavao se na rok valjanosti od samo jedne godine i tako se je i
produljivao rok valjanosti. Ovaj je popunjen sve do zadnje (32.) strane što se rijetko sreće. Ima puno viza pa sam ga cijelog skenirao i
postavljam ga u više dijelova, vjerujem da će one koji se zanimaju starim pasošima zanimati, a ostali neka se ne ljute na dugoj postavci.

[zpetrov9]

Evo da postavim jedan malo specifičan pasoš FNRJ. Izdan je sredinom 1960. godine i ovakavi su se izdavali vrlo kratko možda jednu godinu.
U odnosu na prethodnu verziju na gornjem dijelu korica više nije pisao naziv države (FNRJ) grb je i dalje bio u sredini ali reljefno otisnut s
bojom podloge, a ispod grba po prvi puta piše Pasoš, a ne Putna isprava. Korice su mu iz osrednje tvrdog kartona i presvučene platnom
kao zaštitom. Stranice su jako kvalitetno uvezane i lako se lista i skenira. Izdavao se na rok valjanosti od samo jedne godine i tako se je i
produljivao rok valjanosti. Ovaj je popunjen sve do zadnje (32.) strane što se rijetko sreće. Ima puno viza pa sam ga cijelog skenirao i
postavljam ga u više dijelova, vjerujem da će one koji se zanimaju starim pasošima zanimati, a ostali neka se ne ljute na dugoj postavci.

I  nastavak skenova istog pasoša.

[zpetrov9]

Ti pasoši su već nakon jedne godine zamjenjeni ovakvima, ne razumijem zašto tako brzo? I ovi su imali 32 stranice, tvrde korice ali sada
plastificirane, grb na koricama nije bio reljefni već utisnut, prve verzije srebrnasto bijele i kasnije zlatno žute. Ova verzija pasoša se bila
zadržala sve do 1966. godine.

[zpetrov9]

Ti pasoši su već nakon jedne godine zamjenjeni ovakvima, ne razumijem zašto tako brzo? I ovi su imali 32 stranice, tvrde korice ali sada
plastificirane, grb na koricama nije bio reljefni već utisnut, prve verzije srebrnasto bijele i kasnije zlatno žute. Ova verzija pasoša se bila
zadržala sve do 1966. godine.

I dalo bi se sada pisati o tim verzijama pasoša i putnih isprava, ima tu puno materijala i detalja poznatih a Boga mi i nepoznatih nama
običnim smrtnicima i amaterima za te stvari. Ljepota izgleda korica je svakako i stvar "umjetničkog dojma" svakog od nas. Meni su recimo
najljepši bili tj. bile prednje korice Putne isprave FNRJ koja se izdavala od 1956. godine pa do sredine 1960. godine, konkretno ova.

[zpetrov9]

Ti pasoši su već nakon jedne godine zamjenjeni ovakvima, ne razumijem zašto tako brzo? I ovi su imali 32 stranice, tvrde korice ali sada
plastificirane, grb na koricama nije bio reljefni već utisnut, prve verzije srebrnasto bijele i kasnije zlatno žute. Ova verzija pasoša se bila
zadržala sve do 1966. godine.

I dalo bi se sada pisati o tim verzijama pasoša i putnih isprava, ima tu puno materijala i detalja poznatih a Boga mi i nepoznatih nama
običnim smrtnicima i amaterima za te stvari. Ljepota izgleda korica je svakako i stvar "umjetničkog dojma" svakog od nas. Meni su recimo
najljepši bili tj. bile prednje korice Putne isprave FNRJ koja se izdavala od 1956. godine pa do sredine 1960. godine, konkretno ova.

A bile bi mi još ljepše izgledale prednje korice da je i grb bio izveden u zlatnoj boji, a ne boje podloge pa sam probao načiniti jedne takve
prednje korice bez nekog posebnog dotjerivanja, ali to su sada već maštanja. Meni bi takav najljepše izgledao, ali to je već osobni dojam.

[ViribusUnitis]

Ovakav pasoš nemoguć je ali ne zato što je fotošopiran. Naime, FNRJ i šest baklji ne ide zajedno.

[Karlo]

Slažem se sa Vama @Viribus  Unitis.

Mi smo u osnovnoj školi morali znati "recitaciju" :

Pet buktinja plamte da pričaju svima
da u našoj zemlji pet naroda ima.

Ja s vremenom jako loše stojim.Koliko se sjećam tek u sedamdesetim je to promijenjeno i bilo je:

Šejst buktinja plamte da pričaju svima
da u našoj zemlji šejst naroda ima.

Poz.

[zpetrov9]

Ovakav pasoš nemoguć je ali ne zato što je fotošopiran. Naime, FNRJ i šest baklji ne ide zajedno.

Znam, međutim nisam imao pri ruci stariji grb sa pet baklji jer takav u vrijeme izdavanja ovog "predloška" pasoša nije postojao. To je
bila čisto "umjetnička" vizija, a da idem u editoru prerađivati grb na baklju manje, to bi bilo previše posla. Bilo je to čisto kao opaska.

A najlakše sam je realizirao da "izrežem" jedan grb sa pasoša iz sedamdesetih godina i uljepim ga na mjesto onog originalnog grba.

[zpetrov9]

Slažem se sa Vama @Viribus  Unitis.

Mi smo u osnovnoj školi morali znati "recitaciju" :

Pet buktinja plamte da pričaju svima
da u našoj zemlji pet naroda ima.

Ja s vremenom jako loše stojim.Koliko se sjećam tek u sedamdesetim je to promijenjeno i bilo je:

Šejst buktinja plamte da pričaju svima
da u našoj zemlji šejst naroda ima.

Poz.

Mislim da je grb izmjenjen dodavanjem šeste baklje 1963. kada je promjenjen i naziv države iz FNRJ u SFRJ.