Дежурство као борбени задатакАутор: Милан Галовић уторак, 08.01.2019.
По добијању наређења, авиони у року од неколико минута морају да полете у пресретање летелице која повреди ваздушни простор Србије [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На издвојеној стајанци војног аеродрома „Батајница” налазе се два „мига 29”, напуњена горивом, наоружана ракетама на поткрилним носачима, укратко речено – спремна за полетање. Недалеко од њих су, у приземној згради, пилоти ових ловачких авиона, као и пратеће техничко особље. Реч је о дежурној јединици 204. ваздухопловне бригаде, која је у непрекидној приправности, сваког минута у години. На овом задатку, који у сваком тренутку, у случају нарушавања ваздушног простора Србије, може постати борбени, смењују се пилоти, и наравно, авиони. Углавном је реч о припадницима 101. ловачке авијацијске ескадриле, али има и особља из 24. Ваздухопловно-техничког батаљона.
Донедавно су на овим задацима коришћени и „мигови 21”, али откако је РВ и ПВО опремљен додатним „двадесет деветкама” добијеним од Русије, на задацима „дежурне паре”, што је устаљени назив за ово дежурство, налазе се искључиво „мигови 29”. Приликом посете екипе „Политике” на дужности командира дежурне јединице затичемо потпуковника Дејана Беду, помоћника команданта 204. ваздухопловне бригаде за операције. Реч је о искусном пилоту на „мигу 29”, редовном учеснику међународних вежби као што су БАРС, са колегама из Русије, или „Ер солушн”, са румунским ваздухопловцима.
– Процедуре које примењујемо на задацима заштите ваздушног простора су јасне у стриктно их се држимо. Свесни смо одговорности задатка. Ми смо школовани и обучавани за то – каже потпуковник Беда.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Док разговарамо, повремено звони телефон у просторијама ових пилота, размењују се актуелни подаци о ситуацији у ваздушном простору, али и о метеоролошким приликама. Потпуковник Беда истиче да су пилоти дежурне јединице само део система противваздухопловне одбране, истовремено са њима дежурају припадници ваздушног осматрања, јављања и навођења, ракетних јединица, оперативног центра, метеоролози...
По добијању наређења, авиони морају полетети у року од неколико минута. На пилотима је да визуелно идентификују непознату летелицу и покушају радио или визуелну комуникацију са њеном посадом, разлог проблема у комуникацији може бити и технички проблем. Ако добију таква наређења, пилоти ће махањем крилима сигнализирати посади сумњиве летелице да мора да слети. Обарање ваздухоплова је увек последња опција.
Таквих тешких инцидената није било у новијој прошлости. Али се повремено дешавају критичне ситуације, као што је то био случај пре неколико година, када је „дежурна пара” пресрела неидентификовани спортски авион који је потом слетео на спортски аеродром код Сремске Митровице. Испоставило се да је реч о италијанском држављанину који није познавао правила летења изван ЕУ.
Како каже потпуковник Беда, у току је подмлађивање групе пилота који лете на „миговима 29”. Иза нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране су године санкција, ратова, па и небриге према потребама овог вида војске. Осим тога, наши пилоти су по плану обуке до кокпита „мига 29” стизали преко „мига 21”, а тај ловачки авион је веома захтеван, па је и то утицало да се у нешто каснијим годинама стиже до „мига 29”.
– Да не буде забуне, наши пилоти које лете на „мигу 29” нису, у просеку, старији од многих колега који лете на сличним авионима у другим армијама. Наше млађе колеге ће убудуће после обуке на авионима Г-4 или „орао” прелазити на „миг 29”, што ће снизити просечну старост пилота који лете на овом авиону – објашњава потпуковник Беда. Али, ваздухопловство не чине само пилоти, иако они привлаче највећу пажњу јавности. Да би они летели, па и на задацима дежурне јединице, неопходан је технички тим, који чине инжењери, механичари, електроничари, оружари...
Један од тих дискретних стручњака је и водник Срђан Каурин, техничар за авион и мотор, кога смо затекли на стајанци, уз „миг 29”, за чију је исправност задужен. Објашњава да постоје три нивоа одржавања ових моћних машина, од лаког, које може да се обавља на стајанци, преко сложенијих радова у хангару, до ремонта. Кад је реч о дежурној јединици, техничари одрађују своје смене старајаћи се да све на авионима, спремним за полетање на пресретачки задатак, буде исправно.
Да ли је Ф-16 застарео авион?„Миг 29” већ три деценије у наоружању наше војске, за потребе ЈНА набављен је још 1987. године, а 30 година касније добили смо исти авион. Каква је његова будућност?– Да ли се ико пита да ли је на пример Ф-16 застарео авион – одговара контрапитањем потпуковник Беда.Објашњава да у свету авијације није кључна година појаве неког типа авиона, већ могућност његове модернизације. Исто као што се Ф-16 деценијама модернизује и продаје широм света, слично важи и за „миг 29”.– У том смислу и наши „мигови 29” биће модернизовани и и те како употребљиви – истиче потпуковник Беда. Овај тип авиона и даље користи Русија, многе државе Азије, Африке, Латинске Америке, па чак и неке земље које су у НАТО-у, као што су Пољска, Словачка и Бугарска.
Izvor:
www.politika.rs