Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Poljski general predložio da se formira Baltički savez protiv Rusije


Poljski general Valdemar Skšipčak predložio je da se formira Baltički savez, čija delatnost bi bila usmerena protiv Rusije, piše Defence 24.

Po mišljenju Skšipčaka, NATO radi nedovoljno na zaštiti država baltičkog regiona od Rusije, a slanje nekoliko tenkovskih jedinica i aviona „neće uplašiti Ruse“. Prema rečima generala, Alijansa se poslednjih godina nalazi u krizi zbog antisavezničke retorike bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, dvosmislenog stava Nemačke i Francuske prema Rusiji, kao i ponašanja Turske, „koja vodi svoje ratove“.

„Situacija je veoma složena, ništa slično nije bilo u istoriji NATO-a. Ako se organizacija ne probudi, vojno-politička situacija u Evropi se može promeniti u narednih nekoliko godina“, smatra Skšipčak.

General je izrazio uverenje da se nastala situacija neposredno tiče i Varšave koja bi na nju mogla reagovati formiranjem Baltičkog saveza na bazi Severnoatlanske alijanse. Skšipčak smatra da će integracija vojnog potencijala Poljske, baltičkih država i Skandinavije biti „faktorom obuzdavanja“ Rusije.

„Svi mi u regionu imamo isti cilj i ne želimo da zavisimo od milostinje naših zapadnih suseda, slabo pripremljenih za rat“, rekao je general.

Skšipčak je siguran da NATO može da stekne prevlast nad ruskom baltičkom flotom, zahvaljujući jakoj floti Švedske i Finske. On je takođe ukazao Alijansa treba da dominira i u vazduhu, pošto će avijacija igrati ključnu ulogu u operacijama protiv kopnenih snaga protivnika.

U Rusiji su više puta saopštavali da nemaju nikakve agresivne planove prema drugim državama. Pri tome, Moskva poslednjih godina primećuje porast vojne aktivnost alijanse u blizini svojih zapadnih granica.

izvor

[Dreadnought]

Ruski eksperti: Strani brodovi verovatno izviđali izgradnju „Severnog toka 2“


Ruski parlamentarci i eksperti smatraju da pojavljivanje vojnih brodova u zoni izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ ne može naneti pravu štetu gasovodu i da su strana plovila verovatno izviđala i nadgledala izgradnju.

„Stvar je u tome što je vojni brod svake zemlje po definiciji opremljen najsavremenijim sredstvima za prikupljanje informacija, izviđanje i posmatranje. Nemoguće je da će neko upotrebiti vojne brodove da nanese štetu gasovodu“, rekao je vojni istoričar Evgenij Norin.

Prema mišljenju zamenika predsednika Državne dume Rusije Igora Ananskiha, aktivnosti stranih brodova su slučajne i nisu pokušaj „zveckanja oružjem“.

„Nadam se da to neće poprimiti dugotrajan i masovni karakter“, rekao je Ananskih za televiziju „RT“.

Istovremeno je istakao da radovi komercijalne kompanije nisu povezani sa delovanjem vojnih struktura.

Ananskih je dodao da se radovi na izgradnji gasovoda nastavljaju po planu.

Prvi zamenik komiteta za ekonomsku politiku i industriju Vladimir Gutenev smatra da strani vojnici ne mogu da nanesu pravu štetu „Severnom toku 2“, zato što je „malo verovatno da će uslediti bilo kakva reakcija na psihološki uticaj“.

„Mislim da će mirno reagovati na to i da će obavljati svoj posao“, istakao je on.

Kapetan prvog ranga Konstantin Sivkov tvrdi da strani vojni brodovi ne mogu upotrebiti oružje ili probiti gasovod jer bi se takve radnje odmah primetile.

„Možda se radilo o posebnom aparatu za rad sa podvodnim objektima poput kablovskih trasa. Ali on ne može sakriti da interveniše na cevi. Odmah bi se zabeležili buka i rezonanca“, rekao je ekspert za agenciju „NSN“.

Sivkov je uveren da situacija ne zahteva mešanje ruskih vojnika, jer stvar neće doći do oružanog sukoba.

Ranije je operater gasovoda „Severnog toka 2“ kompanija „Nord strim 2 AG“ izjavio  da je primećena pojačana aktivnost stranih vojnih brodova i aviona u rejonu izvođenja radova. Kako je naveo, 28. marta 2021. godine, u zoni gde brod „Fortuna“ izvodi radove, pojavila se neindentifikovana podmornica. Pored toga, primećena je i aktivnost civilnih brodova stranih država koji, kako je primetila kompanija, narušavaju zonu bezbednosti, opasno se približavaju barži i ne reaguju na zahteve posade.

izvor

[MOTORISTA]

Oficir fotografisao poverljiva dokumenta za Ruse, kamere sve snimile
Tanjug 02.04.2021.

Skrivene kamere koje su bile postavljene u kancelariji Valtera Biota, zaposlenog u italijanskom ministarstvu odbrane koji je uhapšen pod optužbom za davanje poverljivih informacija Rusiji, snimile su ga kako fotografiše poverljiva dokumenta.

List "Meseđero" piše danas da je kamera, postavljena sredinom marta nakon signala relevantne bezbednosne agencije, zabeležila kako Biot fotografiše tajne podatke telefonom, prenosi TAS S. Agencija navodi da su istražitelji otkrili da je Biot zloupotrebio pristup 181 dokumentu koji se odnosi na aktivnosti NATO-a, od kojih je devet njih okvalifikovano kao visoko poverljiv, a 47 kao poverljiv. Novine pišu da su poverljivi materijali preneti na uređaj za skladištenje podataka koji je Biot sakrio u kutiju sa tabletama. Raniji izveštaji su naveli da je Italijan za ove informacije trebalo da dobije 5.000 evra.

Italijanski oficir Valter Biot je trenutno u pritvoru i za špijunažu rizikuje zatvor do 15 godina, a dva radnika ruske ambasade koji su s njim navodno sarađivali, budući da uživaju diplomatski imunitet, nisu mogli biti uhapšeni, ali su proterani. Italija je incident osudila kao "neprijateljski čin" Rusije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

петак, 02.04.2021.
Биљана Митриновић

Чују ли се НАТО и Русија

Док се међусобно оптужују да друга страна не жели да разговара, два супротстављена војна блока изводе све офанзивније вежбе

Односи између НАТО-а и Руске Федерације су на најнижој тачки од хладног рата и не само да не постоји међусобна интеракција, него једни друге оптужују за одсуство жеље да се она успостави. Шеф руске спољне политике Сергеј Лавров констатовао је да Северноатлантски савез одбија да разговара о руским војним мерама за изградњу поверења. Он је на заседању Валдај клуба у среду рекао да чланице НАТО-а категорички одбијају да разговарају о предложеним мерама, укључујући и предлог о прекиду вежби у близини контактне линије, што укључује и разговор о удаљености на коју би били повучени и авиони и бродови. Како преносе руски медији, Лавров је рекао да НАТО једноставно одбија да разговара, као и да Москва не одбија да ради у савету Русија–НАТО.

Деманти шефа дипломатије уследио је готово две седмице након што је генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг навео да је Русија прошле године одбила све предлоге за одржавање састанка савета Русија–НАТО. У годишњем извештају генералног секретара алијансе је констатовано да је од фебруара прошле године НАТО више пута позивао Русију да сазове састанак савета Русија–НАТО и да је Москва стално игнорисала ове позиве, тако да током 2020. године састанци овог савета нису ни одржани. У међувремену је представница Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова рекла да је управо НАТО тај који је одбацивао руске предлоге за превазилажење кризе у међусобним односима. Столтенберг је раније констатовао да су Русија, тероризам, успон Кине и климатске промене главне претње за Северноатлантски савез. Апеловао је на Москву да настави дијалог, а позив је подржао и амерички државни секретар Ентони Блинкен током прошлонедељне посете Бриселу и седишту алијансе, када је предложио „однос са Русијом који је бар предвидљив и стабилан”.

Вежбе супротстављених савеза на копну, мору и у ваздуху одвијају се готово непрекидно, а блиски сусрети авиона НАТО-а и Русије постали су свакодневица. Северноатлантска алијанса је пре два дана изнела податак да су ловци чланица овог савеза у понедељак у року од шест сати 10 пута пресрели руске авионе изнад северног Атлантика, Балтичког, Црног и Северног мора. Информативна служба алијансе навела је да је шест различитих група руских војних авиона било пресретнуто током мање од шест сати. Би-Би-Си је пренео да пресретање неколико група руских авиона показује спремност снага НАТО-а и њихову способност да непрекидно, 365 дана у години, чувају небо савезника. У извештају је наведено да руски авиони нису ушли у туђи ваздушни простор, али су представљали потенцијални ризик за цивилне авионе.

Током пандемије НАТО је отказао раније најављене маневре „Дифендер 2020”, док је руска војска одржала вежбу „Кавказ 2020”. Центар за стратешке комуникације НАТО-а у Риги, који се бавио анализом ових руских војних вежби, констатовао је да је првенствени циљ био да се покаже да пандемија није утицала на способност руске војске и да су ови маневри били „завршни испит” за читаву руску војну реформу која је спровођена од 2008. до 2020. године.

„Русија је показала нови приступ извођењу војних вежби с циљем демонстрације свог значајног потенцијала пројекције моћи, савремених војних могућности, евроазијску тежњу и будуће геополитичке амбиције у свом блиском окружењу. Сви ови сигнали истовремено су били упућени Западу, руским партнерима и целом европском информативном простору”, наведено је у документу.

С друге стране, НАТО такође шаље недвосмислене сигнале Русији. Недавно је и Црно море било домаћин бродова и подморница супротстављених војних савеза. На дводневном самиту министара спољних послова земаља алијансе у Бриселу, генерални секретар НАТО-а је истакао да је једна од главних идеја у обновљеном стратешком концепту „НАТО 2030” јачање присуства НАТО-а у Црном мору путем распоређивања борбених група, извођењем вежби и јачањем сарадње с Украјином и Грузијом. Он је нагласио да тиме „НАТО шаље јасне сигнале било којем потенцијалном противнику алијансе”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Rusija upozorava: "Nećemo sedeti i gledati kako se naoružavate"
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 3.04.2021.

Aleksej Čepa prokomentarisao je izjavu ministarke odbrane Nemačke Anegret Kramp Karenbauer , da zbog postupaka Rusije "rastu izazovi" za evropski region.

On je rekao da Rusija ne treba da stoji u mestu dok SAD, Nemačka i druge zemlje razvijaju svoje naoružanje.

"Mi ne treba da stojimo u mestu i ne razvijamo sopstveno naoružanje kad to već čine i SAD i Nemačka, ali i druge zemlje. Ako ih to plaši ili zabrinjava, kako pretpostavljamo, oni će preduzeti određene korake", rekao je on. Pritom, istakao je Čepa, razvoj ruskog naoružanja usmeren je isključivo na porast nacionalne odbrane.

"Ne mislim da Nemačka na poteze ruske vojske gleda kao na neprijateljske. Shvatam da bi im više odgovaralo ako bi naša nauka i tehnika stajala na jednom te istom mestu. Međutim, kada razvijamo novo oružje, isto tako nam je jasno da će se zemlje NATO-a sve više približavati našim granicama", kazao je. Upravo zato, dodao je Čepa, Rusija i mora da preduzima određene korake.

Podsetimo, nemačka ministarka odbrane je, između ostalog, rekla i da bi Nemačka trebalo više da troši na odbranu, oslanjajući se na sopstvene interese, a ne kako bi "učinila uslugu Sjedinjenim Američkim Državama".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

субота, 03.04.2021.
Биљана Митриновић

НАТО омета завршетак „Северног тока 2”

Утицајни посланик ЦДУ Петер Бејер сматра да би требало обуставити градњу цевовода како би канцеларка Ангела Меркел могла да ресетује односе Вашингтона и Берлина

Завршетак „Северног тока 2” наилази на нове прeпреке. Изузев уобичајеног дипломатско-финансијског притиска САД на Немачку, која је најзаинтересованија у ЕУ за завршетак овог пројекта, сада je почелo и физичкo ометањe бродова који полажу цеви по дну Балтичког мора на преосталом 121 километру гасовода. То чине војни и цивилни бродови, авиони и хеликоптери чланица НАТО-а, што представља претњу по безбедност посаде брода који изводи радове и самог цевовода.

Сада су већ ствари дошле до тачке могућег судара с руским бродовима, а пратећа флота је приморана да их удаљава из грађевинске зоне. Руски медији у вези с најновијом ситуацијом постављају питање да ли би званична Москва требало да ангажује Балтичку флоту да чува ову зону или је тај потез управо оно што Запад чека.

Директор „Северног тока 2” Андреј Минин у четвртак је рекао да су у зони полагања цеви још од прошле седмице уочене провокативне акције које могу да доведу до оштећења гасовода. Он је објаснио да је око места на којем се полажу цеви, у зони од 1,5 миља, успостављена безбедна зона у коју не би смела да улазе пловила која не учествују у изградњи.

У недељу је једна подморница изронила у зони безбедности брода „Фортуна”, на удаљености мањој од једне миље, а њена дејства могу да онемогуће рад целог система позиционирања и доведу до оштећења цевовода. Протеклих месеци забележени су и „упади” рибарских бродова у ово подручје, које у компанији не сматрају случајним и упозоравају да могу да изазову незгоде с непредвидивим последицама.

Руски медији пренели су речи војног стручњака, капетана првог ранга Константина Сивкова да подморница највероватније не припада САД, него једној од приобалних држава и да се у близини налазе базе пољских подморница. Већ следећег дана, ратни брод пољске морнарице с тактичким бројем 823 маневрисао је око „Фортуне”, а руски брод за подршку пловио је паралелно поред њега како би обезбедио радове. Међутим, оперативна команда пољских оружаних снага одбацила је оптужбе и навела да не спроводе никакве провокативне активности, него да извршавају своје редовне задатке на мору и у ваздуху, у складу с међународним правом.

По завршетак „Северног тока 2” опаснији су ипак политички притисци на Немачку. Изузев САД, у чијем односу према Берлину се ништа није променило доласком администрације Џозефа Бајдена, неслагања поводом „Северног тока 2” постоје и међу самим чланицама ЕУ. Али у четвртак је ударац другој цеви руског гасовода најавио Немац, и то посланик Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Петер Бејер, бивши известилац за односе Србије и Косова у спољнополитичком одбору Бундестага, а сада координатор трансатлантских односа у Министарству спољних послова, позвао је на привремено обустављање изградње гасовода.

Он је у интервјуу за агенцију Блумберг у четвртак рекао да је овај прекид потребан како би се дало времена канцеларки Ангели Меркел да ресетује односе са САД. Бејер је скоро завршен цевовод назвао препреком на путу у односима Берлина и Вашингтона, за коју је рекао да мора да буде уклоњена јер је пројекат под америчким санкцијама и дуготрајан је извор трвења између два савезника.

Бејер сматра да Немачка треба да промени свој став ако жели нови почетак односа са САД. Блумберг је навео да његов став не одражава званични став владајуће коалиције, иако су и други посланици ЦДУ тражили да се пројекат одложи. Меркелова је, међутим, одбила америчке позиве за прекид изградње цевовода, тврдећи да санкције које је увела администрација бившег председника Доналда Трампа угрожавају национални и европски суверенитет.

Али и нова администрација сматра да би гасовод постао полуга руског енергетског притиска на ЕУ. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је недавно изнео став да је цевовод уперен против интереса ЕУ и упозорио да следе нове санкције. Он је, према личном исказу, на приватном састанку упозорио немачког министра спољних послова Хајка Маса да компаније укључене у пројекат ризикују америчке санкције, јер гасовод дели Европу, излаже Украјину и централну Европу руским манипулацијама и принуди и противи се европским енергетским циљевима.

Сада је и француски државни секретар Министарства спољних послова Клеман Бон обновио француску опрезност према овом пројекту. Париз и Берлин имају различите ставове, а сада се воде преговори како би се дошло до заједничког именитеља.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Moskva poručila NATO-u: Rusija ne preti, ali neće zanemariti opasna dejstva


Politika NATO-a za povećanje odbrambenih troškova vodi ka eskalaciji globalne trke u naoružanju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u komentaru na godišnjicu stvaranja Alijanse.

„Na današnji dan pre 72 godine stvoren je NATO radi ‘očuvanja mira’. Do danas je ta organizacija odgovorna za bombardovanje Jugoslavije, invaziju na Irak, operaciju koja je Libiju bacila u mrak. U 2020. godini rashodi NATO-a na odbranu ponovo su se povećali za 7,4 odsto. Takvo je ‘očuvanje mira’“, navodi se u saopštenju Ministarstva na Tviteru.

​Kako se navodi u infografici priloženoj uz objavu Ministarstva, odbrambeni rashodi NATO-a su u 2020. godini iznosili 1,09 biliona dolara i nastavljaju da rastu. Pokazatelj za ostale zemlje iznosi 0,79 biliona dolara, od čega na Rusiju otpada samo 0,05 biliona dolara.

Globalni rashodi za odbranu porasla je tokom prošle godine sa 1,8 na 1,93 biliona dolara, dodalo je Ministarstvo.

U martu je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg optužio Rusiju za „agresivno ponašanje“ i izjavio da je treba obuzdati za njene postupke. Pri tome, kako je naveo, ova situacija zahteva jačanje odbrane Alijanse i povećanje njenog finansiranja.

Kao odgovor na to, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglasilo je da će Moskva uzimati u obzir stav NATO-a u svojoj spoljnoj politici i vojnom planiranju. Kako su naveli u Kremlju, Rusija nikome ne preti, ali neće zanemariti dejstva koja su potencijalno opasna za njene interese.

izvor

[MOTORISTA]

Zaharova upozorila na katastrofu
Novosti online 05. 04. 2021.

PLANOVI Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije za razmeštanje zemaljskih raketa srednjeg i kraćeg dometa u različitim regionima sveta sužavaju prostor kako bi se sprečila ozbiljna eskalacija u raketnom sektoru, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Kako se navodi u komentaru Zaharove na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, u poslednjih nekoliko nedelja sve češće se mogu čuti izjave predstavnika Pentagona o praktičnim koracima u cilju realizacije planova za hitno raspoređivanje raketa srednjeg i kraćeg dometa koje su ranije bile zabranjene Sporazumom o raketama srednjeg i malog dometa (RSMD), u različitim regionima sveta, dok se „vojska Velike Britanije pridružila otvorenim neprijateljskim i destabilizujućim izjavama i akcijama u tom smeru“.

- Realizacija takvih vojnih programa je u punom jeku, što smanjuje prostor za političko-diplomatsko rešavanje problema nakon izlaska SAD iz RSMD i sprečavanja ozbiljnog zaoštravanja u raketnoj sferi - izjavila je Zaharova.

Prema njenim rečima, sve se to dešava bez jasnih signala iz nove američke administracije na ovu temu, kao i od većine američkih saveznika u NATO-u, koji su, kako je pokazala kriza oko RSMD sporazuma, zauzeli pomirljiv stav po pitanju koje je od presudnog značaja za evropsku bezbednost.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruski špijuni padaju na sve strane i za to ne mare
M.I.M. 05.04.2021.

Ruska špijunaža i dalje je udarna tema u globalnim obaveštajnim krugovima, a tenzije koje izazivaju brojni - manje ili više diplomatski incidenti po Evropi i globalno - sve su oštrije.

Pre dve godine, nakon trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Britaniji, SAD i još 28 zemalja su kaznile 150 ruskih zvaničnika. Samo je Vašington proterao 60 Rusa, uključujući 12 obaveštajnih zvaničnika iz misije Moskve u Ujedinjenim nacijama, te zatvorio ruski konzulat u Sijetlu. Međutim, trovanja Skripalja i ranije Aleksandra Litvinjenka odavno su pala u senku novijih dešavanja – sada se samo povlače na listi žrtava moskovskih špijuna u izveštajima o Alekseju Navaljniju, koji je preživeo napad otrovom “novičok”, “omiljenim” sredstvom ruskih agenata koji je Sovjetski savez razvijao decenijama. I prošlu godinu obeležilo je “divljanje” ruskih špijuna po svetu – diplomate i druge figure Moskve proterivane su iz Češke, Norveške, Kolumbije, Bugarske, Holandije, Gvajane, dok je Ukrajina čak uhapsila 11 ruskih agenata.

Uhvaćeni na delu

Sada su se ruski špijuni našli uhvaćeni na delu. Nakon što je nedavno objavljen tajno snimljen video bugarskih istražitelja koji ukazuje na sumnju u postojanje ruskog špijunskog prstena koji operiše u Sofiji, u sredu je italijanska policija saopštila da je uhapsila ruskog diplomatu i kapetana italijanske mornarice zbog sumnje u špijunažu. Kako su karabinjeri naveli u saopštenju, “policija je intervenisala tokom tajnog sastanka između njih dvojice, uhvatila ih neposredno nakon transfera dokumenta od strane italijanskog oficira u zamenu za određenu sumu novca”.

Obojica su optužena za zločine povezane sa špijunažom i državnom bezbednošću, preneo je “CBS njuz”. Policija je još rekla da je oficir otkriven nakon duge istrage koju je vodila italijanska obaveštajna agencija AISI. Ruski diplomata, akreditovan kao vojni ataše u ambasadi u Rimu, izgleda da je izbegao zvanično hapšenje zbog diplomatskog imuniteta. Policija je rekla da je njegov status još na razmatranju, ali je ministar spoljnih poslova zemlje Luiđi Di Majo rekao kasnije da su dva ruska zvaničnika proterana zbog povezanosti sa slučajem špijunaže. Njihov identitet još nije poznat, ali bi hapšenje zvaničnika ambasade veoma neobično, jer se osumnjičeni špijuni najčešće tiho deportuju kako bi se izbegli diplomatski incidenti. Ruska ambasada je, sa svoje strane, rekla da se nada da ovaj incident neće uticati na bilateralne odnose sa Italijom, prenela je RIA. ANSA navodi da su među materijalima koje je italijanski oficir hteo da da uhapšenom Rusu bila poverljiva NATO dokumenta. Slična priča pratila je i razotkrivanje špijunskog prstena u Bugarskoj.

Poseban interes za NATO centar

Tada je krajem marta objavljen snimak na kojem se vidi žena kako ulazi u rusku ambasadu u Sofiji, a potom muškarac kako broji novac za stolom. Uhapšeno je šestoro Bugara, među kojima i odbrambeni zvaničnici, a tamošnji tužioci su rekli da ovaj špijunski prsten predstavlja “ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost zbog prikupljanja i predaje državnih tajni Bugarske, NATO i Evropske unije stranoj zemlji”. Špijuni su, kako su naveli, posebno bili zainteresovani za nedavno otvoreni Pomorski koordinacioni centar NATO u Varni, na crnomorskoj obali Bugarske, a mediji su preneli da je grupa razotrkivena nekoliko dana uoči prve posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena štabu NATO i signala da će Vašington zauzeti oštriji stav prema Moskvi.

Nedavno je britanski tabloid “San” objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin sastavio “listu za smaknuće” i da šest meta sa te listi živi u Velikoj Britaniji. Neimenovani ruski obaveštajac je navodno upozorio jednu od meta da Putin planira “kampanju ubistava” u postpandemijskom periodu, i naveo da je predsednik rekao: "Nijedan ološ se ne može sakriti od nas".

Napadi na SAD

Ruski špijuni se, naravno, ne bave samo Evropom. U jednom od poslednjih, manjih incidenata, koji se odigrao u ponedeljak ujutro, dva ruska špijunska aviona ušla su u vazdušnu odbrambenu identifikacionu zonu Aljaske, kako je objavila Severnoamerička vazduhoplovna odbrambena komanda. Dva aviona TU-142 nisu ušla ni u kanadski ni u američki suvereni vazdušni prostor, ali su bila na 60 nautičkih milja od obale Aljaske, a prema međunarodnim konvencijama suverena teritorija države pruža se na 12 milja od obale.

Hakerski napadi na SAD, uplitanje u tamošnje predsedničke izbore su ploča koja se i dalje vrti. Predsednik SAD Džozef Bajden je čak nazvao Putina “ubicom”, nakon što su američki obaveštajci objavili novi izveštaj da se ruska vlada uplitala u izbore 2020. Tamošnji zvaničnici i dalje razmatraju pravne opcije da se izbore sa “najgorim” upadom u kompjuterske sisteme svojih ministarstava u decembru. Vašington, iako veruje da je za napade odgovorna Moskva, još nije identifikovao odgovorne aktere, dok se Rusija pravda da je to “još jedan pokušaj američkih medija” da ih okrive.

Padaju na sve strane...

Iako se smatraju sposobnima, ruske špijune razotkrivaju širom sveta, a najviše šokiraju nemarni detalji njihovih operacija. “Biznis insajder” piše da je poslednji incident u Bugarskoj bio jedna od najdubljih ruskih infiltracija u NATO poslednjih godina, jer je meta bila njihov objekat na Crnom moru, i da je stoga nemarna priroda operacije i bizarni manjak pravopisa onih koji su je sprovodili – šokantna. Bugarski tužioci su, naime, uz gore pomenuti snimak kojim su razotkrili špijunski prsten objavili i belešku koju je zapisao lider grupe služeći se kombinacijom bugarskog i ruskog jezika, a na kojoj su izlistani prioriteti špijunskog prstena –prikupljanje informacija na NATO sastancima, o EU politici spram Rusije i obaveštajne podatke o Ukrajini i Belorusiji. Očekivalo bi se da takvu operaciju sprovode elitni agenti koji su radili u Bugarskoj i dobro znaju jezik. Međutim, kako je otkrio video koji je snimila bugarska obaveštajna služba, Rusi su koristili nesposobnjakoviće čija je jedina “veština” bila činjenica da su blizu bugarskih tajni, piše “Biznis insajder”.

“Dejli bist” je 2020. pobrojao 14 ruskih agenata koji su javno proterani iz sedam zemalja te godine. Čuven je i slučaj kad je Navaljni uspeo da prevari oficira FSB da mu otkrije detalje zavere da ga ubiju preko telefona, kao i nespretne greške tokom napada na Skripalja u martu 2018. I Spoljna obaveštajna služba (SVR) i FSB pate od istih mana koje karakterišu Putinov sistem vladavine – korupcije, nepotizma i unutrašnjeg takmičenja.

- Agencije imaju preklapajuća zaduženja (čak je i FSB sve umešanija u strane operacije) i takmiče se žestoko i bez milosti da zasene ostale. Ovo je mesožderski, kanibalistički sistem – rekao je u januaru bezbednosni stručnjak Mark Galeoti.

...i ne mare za to

Putinu, međutim, ne uzrujava mnogo što njegovi “agenti” padaju širom sveta. Svega nekoliko dana nakon velikog sajbera napada na SAD on je pohvalio službenike SVR za njihov “neprocenjivi doprinos” nacionalnoj bezbednosti i obavljanje “najtežih zadataka”, u govoru od prošlog decembra povodom 100. rodišnjice ruske strane obaveštajne službe. Putin ne mari, a možda i ne mora.

Iako su njegovi agenti bili toliko nemarni operišući po Evropi da su bili brzo otkriveni, jedan NATO zvaničnik je rekao, govoreći o poslednjem incidentu iz Bugarske, da izgleda “kao da ih nije briga”.

- Mnogo ih hvataju u Bugarskoj, ali kao i svuda drugde, kao da ih nije briga – rekao je neimenovani zvaničnik “Biznis insajderu”.

- Vidimo toliko mnogo ruskih operacija jer su oni ludi. Amerika neće poslati tipa u vašu kuću da vas ubije čekićem, ali Rusi hoće. Ako pošaljete tipa da ubije nekog sa čekićem ili nervnim agensom, poruka koju šalješ je da ti nije stvarno važno ako te uhvate – zaključio je on.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Turski novinar za Sputnjik: SAD provociraju sukob Rusije i Turske na Crnom moru

Sjedinjene Američke Države pokušavaju da izazovu sukob Turske i Rusije na Crnom moru, izjavio je turski politički komentator i novinar Mehmet Ali Guler u intervjuu za Sputnjik.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar je krajem prošle nedelje razgovarao sa američkim kolegom Lojdom Ostinom. Strane su razmotrile pitanja regionalne bezbednosti i odbrambenu saradnju, a američki ministar je, između ostalog, ukazao na „rastuću nestabilnost na istočnoj i južnoj granici NATO-a“.

Prema mišljenju Gulera, upravo su akcije američke strane izvor te nestabilnosti.

„Pribegavajući različitim metodama, Sjedinjene Američke Države su pripajale zemlje, koje su nakon raspada Sovjetskog Saveza stekle nezavisnost, zapadnom taboru, nastavljajući da na taj način okružuju Rusiju. U tom cilju, posebno su SAD doprinele uključivanju Bugarske i Rumunije u sastav Evropske unije i NATO-a. Primenivši instrument ‘obojene revolucije’ u Gruziji, Amerika je pokušala da iskoristi tu zemlju kao svog ‘bojnog ovna’ na Kavkazu protiv Rusije. Slična taktika je korišćena i u slučaju sa Ukrajinom“, objasnio je on.


Vašington demonizuje Moskvu

Komentarišući Ostinovu izjavu nakon razgovora sa Akarom, turski novinar je istakao da nova američka administracija nastoji da satanizuje Rusiju, jer želi da učini Evropsku uniju svojim rezervnim igračem, kao što je bila u periodu Hladnog rata.

„Američki predsednik Džo Bajden naziva Rusiju bližom pretnjom za EU i NATO od Kine. Oslanjajući se na NATO, Vašington na taj način pokušava da zavadi EU i Rusiju. Glavni cilj mu je da okonča nemačko-rusku energetsku saradnju“, rekao je Guler.

On smatra da bi Amerika mogla da primeni sličan „recept“ i na Tursku.

„Sjedinjene Američke Države, opet preko NATO-a, posebno na Crnom moru pokušavaju da izazovu ‘čeoni sudar’ Turske i Rusije. Rastuće prisustvo Alijanse na Crnom moru koje se primećuje u poslednje vreme predstavlja pokušaj slabljenja tursko-ruske saradnje, koja veoma zabrinjava Vašington. Zato SAD pokušavaju da organizuju antiruski front na liniji od Baltika do Istočnog Sredozemlja. Dakle, novi baltički plan NATO-a predviđa liniju koja prolazi kroz Ukrajinu, Rumuniju i Bugarsku ka Grčkoj, i dalje ka bazi na Kritu, odnosno, liniju koja vodi ka Istočnom Mediteranu“, objasnio je Guler.


SAD neće poći za rukom da sprovedu plan

Istovremeno, novinar smatra da Vašington neće uspeti da realizuje tu strategiju.

„Američka hegemonija slabi, ta zemlja gubi sposobnost da ‘igra igru sama’. SAD više nisu u stanju da vrše potpunu kontrolu nad Turskom i zemljama EU, najviše nad Nemačkom, kako je to bilo u godinama Hladnog rata“, rekao je on.

S obzirom da je NATO nazvao Rusiju pretnjom, nema sumnje da će njegove zemlje-članice zauzeti određeni stav u skladu sa pripadnošću Alijansi, smatra novinar.

„Ali, verovatnoća da će se to pretvoriti u neprijateljsku konfrontaciju starog tipa – ravna je nuli. Sa svoje strane, i EU i Turska će uprkos američkom pritisku nastaviti da razvijaju saradnju sa Rusijom i Kinom u oblasti trgovine i energetike“, zaključio je on.

izvor

[Dreadnought]

Amerika spremna da obnovi sporazum sa Rusijom o sprečavanju incidenata na moru i nebu


Načelnik štaba američke Ratne mornarice, admiral Majkl Gildej spreman je da razmotri ideju o modernizaciji Sporazuma o sprečavanju incidenata na otvorenom moru i u vazdušnom prostoru, koji su Moskva i Vašington sklopili 1972. godine.

„Što se tiče Sporazuma o incidentima na moru (INCSEA), uvek razmišljam o tome na koji način se može bolje delovati. Stoga, ako i Rusi imaju slično mišljenje, otvoren sam za razgovor“, rekao je Gildej, odgovarajući na pitanje novinara da li je američka strana spremna da podrži poboljšanje spomenutog sporazuma.

Admiral je takođe potvrdio da će se u toku ove godine održati nove rusko-američke konsultacije na kojima će se razmatrati primena sporazuma. Ratne mornarice Rusije i SAD takve konsultacije održavaju svake godine.

„Smatram da bi trebalo da budemo otvoreni i transparentni na bilo koji način koji omogućava da se poveća bezbednost na moru, da se izbegnu incidenti koji mogu naštetiti mornarima obe zemlje“, naglasio je Gildej.

Takođe je ukazao na primer pozitivne saradnje rusko-američke strane.

„Na Međunarodnoj svemirskoj stanici nalazi se sedam ljudi, od kojih su deo Amerikanci. Isto toliko je kosmonauta iz Rusije. Smatram da je to veoma dobar primer koji dopunjuje ono što svakodnevno čitamo o trvenjima između naših zemalja. To je primer da smo u stanju da  delujemo zajedno na veoma pozitivan način. I to je moćan primer“, zaključio je admiral.

Podsetimo, ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao da je Moskva spremna da radi sa Vašingtonom na modernizaciji mehanizama kontrole opasnih situacija i sprečavanju incidenata koji mogu inicirati upotrebu nuklearnog oružja. Rusija je iznela „konkretne ideje“ o modernizaciji sporazuma iz 1972. godine, precizirao je Rjabkov.

izvor

[Dreadnought]

Да ли је могућ рат између Русије и НАТО?

Ситуација на линији додира украјинске војске и снага одбране Доњецке народне републике постаје све гора. Док Украјина гомила трупе на граници, све је више вести о гранатирању насељених места. Русија такође пребацује снаге у зону потенцијалног конфликта. Све се ово догађа уочи великих НАТО маневара на територији Европе па зато расте ризик да дође до такозваног "случајног рата" између два најјача војна блока на планети.

[Dreadnought]

Ruski ambasador se neće skoro vratiti u Vašington


Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov se, najverovatnije, neće skoro vratiti u Vašington, rekao je Sputnjiku zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

„Što se tiče rokova, oni će se određivati u zavisnosti od toga kakve korake će preduzeti Vašington u bilateralnim odnosima. Očekujemo da ipak pokažu želju, makar, za relativnu normalizaciju naših odnosa i nešto preuzmu u tom planu“, izjavio je Rjabkov.

Što se tiče odnosa SAD prema Ukrajini, i njenom mogućem pridruživanju „normandijskom formatu“ koji trenutno čine Rusija, Ukrajina, Francuska i Nemačka, Rjabkov sumnja da je tu Vašingtonu mesto.

„Sa takvim pristupima koje Vašington pokazuje i primenjuje, on nema šta da traži u normandijskom formatu“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije.

Diplomata je juče saopštio Sputnjiku da su Moskva i Vašington obavili telefonski razgovor prošle nedelje o situaciji u Ukrajini. Za sada, Moskva nije raspoložena da nastavi kontakte sa američkim kolegama na ovu temu, tim pre „u takvom tonu“ koji nameću Amerikanci.

izvor

[Dreadnought]

Bajden je zvao Putina


Moskva i Vašington su u kontaktu, u vezi učešća Rusije na samitu o klimatskim promenama, na koji je američki predsednik pozvao šefa ruske države.

Tako je bar saopšteno iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Navedeno je da Rusija čeka dodatne informacije iz SAD, pre nego što donese odluku o formatu mogućeg učešća na sastanku.

Bela kuća je saopštila da je na samit, koji će biti održan 22. i 23. aprila, pozvala Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, javlja Rojters.


izvor

[MOTORISTA]

Bliski susret iznad Barencovog mora ruskog presretača i norveškog „Falkona“
Novosti online 07. 04. 2021.

RUSKI lovac-presretač MiG-31 presreo je iznad Barencovog mora u blizini ruske granice norveški izviđački avion.

Kako se navodi u saopštenju Nacionalnog centra za rukovođenje odbranom Rusije, iznad teritorije Norveške registrovana je letelica koja se približavala ruskoj granici. Da bi se utvrdilo o kojoj letelici se radi i da bi se sprečilo narušavanje ruske državne granice uzleteo je MiG-31 iz sastava Severne flote, navodi se u saopštenju. Posada ruskog aviona identifikovala je cilj kao izviđački avion „Falkon-20“ vazdušnih snaga Norveške. MiG-31 je pratio norvešku letelicu iznad Barencovog mora dok strani avion nije napravio zaokret. Nakon toga ruski avion se vratio u bazu.

Izvor: www.novosti.rs