Српска историја на ђубришту

[Dreadnought]

На тржишту антиквитета шлем српске војске са Солунског фронта кошта више од 500 евра



16/11/2008

Срби олако одбацују све што им није од користи у свакодневном животу. То је закључак француског новинара Лорана Руија, који, у паузама извештавања са Балкана, путује широм бивше Југославије и сакупља предмете које су на овим просторима разне војске користиле у ратовима, али и током периода мира.

– Ја сам колекционар војних старина и, с обзиром на то да већ годинама живим у Београду, логично је да сам се заинтересовао и за вашу историју. Нажалост, сачувано је изузетно мало предмета због чега волим да кажем како сте максимално функционалан народ који баца све што му није преко потребно – каже Руи.

Говорећи о томе да је, захваљујући француском обичају одлагања старих ствари на таван, у тој земљи чак и данас могуће пронаћи униформе и друге предмете из времена Наполеонових ратова, наш саговорник процењује да је у Србији, у најбољем случају, сачувано тек десетак шлемова које је српска војска користила на Солунском фронту. За народ, који је, бар на речима, поносан на своју историју, то је симболичан број.

– Историја није само у књигама, већ и у сачуваним предметима, важно је да се промени однос према њима. Између осталог, било би добро да се и војне старине попут народне радиности (пиротски ћилими) прогласе за национално добро које се због националног значаја не може неконтролисано односити у иностранство – објашњава Руи.

Колекционари најчешће проналазе реликвије направљене од метала који не пропада тако лако. Реч је о одликовањима, сабљама, бајонетима, шлемовима (најчешће страних војски) и чутурама за воду. Драгоцене, старе униформе најчешће су појели мољци. Или су у питању предмети од коже која се без одговарајуће неге временом суши, скупља и пуца.

Колекционар који би данас, рецимо, на лутки-пластичном манекену желео да реконструише изглед и опрему српског војника на Солунском фронту већину ствари би морао да потражи ван граница наше земље. На пример, у Француској се и даље може пронаћи летња униформа каки боје какву су Срби на Солунском фронту добили из залиха француских колонијалних трупа. Затим фишеклије за пушку „лебел”, карактеристична дворога чутура за воду, и тако даље. Истовремено, у Србији се у најбољем случају може пронаћи покоји бајонет за поменуту француску пушку и, скоро само теоретски, шлем који због малог броја сачуваних примерака, у иоле очуваном стању, стаје више од 500 евра.

Међу домаћим колекционарима су изузетно популарни и предмети Војске Краљевине Југославије. Наравно, ни њих нема на претек, али по старим орманима и данас се може пронаћи покоја униформа, капа, сабља. Ипак, ту постоји други проблем. Недостаје литература која би колекционарима помогла да сазнају нешто више о старим предметима, а често и да установе шта је то што су пронашли.

Кад је реч о стручној литератури, како додаје Руи, интересантно је да су колекционари у Хрватској у знатно бољем положају од својих колега у Србији. На пример, најбоља књига о Војсци Краљевине Југославије, која је пуна података и о Војсци Краљевине Србије, објављена је у – Загребу.


Тајна четничких униформи

Међу колекционарима на простору бивше Југославије, рецимо, већ недељама траје расправа о две униформе, недавно пронађене у Београду, за које се претпоставља да су их носили припадници специјалних јуришних – четничких јединица Војске Краљевине Југославије. Будући да не постоји ниједан други сачуван примерак, па чак ни фотографије, познаваоци у Београду, Загребу и Љубљани никако да се договоре око идентитета поменутих униформи.


Извор: Тањуг

[vojvoda vuk]

hm,da li je bas tako,pre nekoliko godina sam vojnom muzeju u beogradu poklonio nemacki bajonet sa bakelitnom drskom u super stanju,nije prekucavan,i slicno,vise od 90 posto zbirke vojnog muzeja nije postojalo,gde je,kako sam nacuo po carsiji,a gde ima dima ima i vatre mnogi su se dobrano ofajdili od zbirke vojnog muzeja,kasnije sam o sebi razmisljao kao o nekom ko stvarno mora da ode do doktora,jer ako pre par godina nisu imali opasac vojne policija jna i slicne nebuloze u svojim zbirkama a regularnim putem nisu mogli da dobiju artikle iz jedinica gde su jos uvek postojali po kojekakvim rr magacinima itd.sta ce biti opet sa zbirkom koju formiraju kad naidju smutna vremena,a sadasnja zbirka vojnog muzeja nije ni 10 posto one kad sam kao klinac obilazio taj muze,znao sam na kalis da odem samo da bih isao u vojni muzej,ulaz je tada bio besplatan,neka je zavrsilo na trzistu,jer ce ga stranci bolje sacuvati nego mi kad je vec tako a tako je.

[Dreadnought]

Veliki je problem ovo nepoštovanje istorije ... Narod koji ne poštuje istoriju, uskraćuje sebi budućnost ...

Nije to samo problem Srbije, već gotovo svih zemalja na Balkanu .. (čast izuzetcima).

Veliki broj predmeta nepovratno napušta zemlju putem internet i druge vrste prodaje ... Uniforme, špade, sablje, oprema ... Još veći problem predstavlja gubitak i ovako retke dokumentacije, fotografija, arhiva ... To su nedoknadivi gubitci ..Te stvari će budući istraživači morati da traže po privatnim kolekcijama širom Evrope i Sveta ... Zavisićemo od dobre volje raznih engleza, nemaca, holanđana, poljaka ... i stranih istorijskih ustanova, od kojih poneke imaju više dokumentacije od naših muzeja i istoriskih arhiva ...

Ja ne vidim da će stanje moći da se poboljša dok se ljudi ne osveste ... Dok u porodicama ne počnu da poštuju svoju porodičnu istoriju i ne prestanu da svoje, lično nasleđe izbacuju u đubre ... Lepo kaže sam naslov ovog teksta  ..." ... istorija na đubrištu" ...

Odatle, stvari (porodične fotografije, dokumentacija i sl.) nalaze put na buvljake, a odatle najčešće u ruke preprodavaca koji žive od toga, a retko u ruke kolekcionara koji pokušavaju da sačuvaju delove istorije  ...

Neretko, porodice same prodaju zaostavštinu svojih predaka, jer ih je na to naterala nemaština ... i to je jedan od uzroka ovakvog, tihog gotovo neprimetnog ali neumitnog oticanja istorije  ....

[vojvoda vuk]

sve je to ok sto si rekao,ali,opet ne mogu da se slozim da treba apelovati na narod da ne prodaje,znam ja da je to deo istorije ali,on danas ne zna kako ce da prehrani porodicu,ko je tu kriv,drzava,drustvo,drzavno uredjenje,politicari,politika ili strane sile stvarno ulaziti u to bi bilo imaginarno a ne reci da su svi koje sam nabrojao krivi bilo bi ravno grehu,ja licno skupljam dosta militarije i nase i sa bivsih prostora sfrj kao i stranu,odakle ona dolazi do mene ako ne na isti nacin kao sto i odlazi od nas,znaci ne baca se samo nasa istorija,to je jedno a citajuci sve ovo ne bih mogao a da sebe ne osudim koji dajem nasu militariju u razmeni militarije bivsih sfrj ili stranih,dakle sta je pravicno u tome,nista jedno je tacno ako hoces da skupljas moras i da kupis,moras i da razmenis,moras i da poklonis i moras i da prodas,sve ostalo je stvar pojedinacnog misljenja ali takodje ne bih nikad u zivotu jednog dana ustupio svoju kolekciju bilo kojoj drzavnoj instituciji jer iz njih to vremenom nestaje,pa za koga sam onda skupljao za nekog ko ima puno pa i jos da uzme,ne pre cu je ja licno jednog dana prodati ako ne budem imao kome da ostavim,i mislim da nasu istoriju ni nasa sopstvena drzava ne cuva a jos recimo ako neko treba da ti posalje predmet nase militarije koji si kupio preko granice nasi ce ti lupiti i carinu da bude jos veci paradoks ali kao sto rekoh svako ima pravo da misli o ovom pitanju kako zeli ali takodje se i mora realno sagledati stanje sta se desava stvarno kod nas i na osnovu toga imati i svoj stv po tom pitanju,ja kao sto rekoh daleko od toga da se ne slazem s tobom mada na stvari gledam ovako kako sam ukratko opisao.

[Boro Prodanic]

Veliki je problem ovo nepoštovanje istorije ... Narod koji ne poštuje istoriju, uskraćuje sebi budućnost ...

Rečeno je i da je narod koji ne poštuje svoju istoriju, osuđen da je ponavlja.

Jadni Srbi ako budu morali da ponove svoju!

[glisa]

Ajde da se i ja ukljucim, posto zivim u pomoravskom kraju ovde je narod bio dosta siromasan pa su ti predmeti
 imali i upotrebni karakter i danas se susrecem da narod koristi bajonete za vadjenje recimo sangarepe sa njiva
a kad upitate da vam prodaju odma pomisle da to vredi hiljade evra.Glisa Trstenik