PALUBA

Narode da li bi neko zna o kom torpedu je reč. Ima veoma neuobičajen 'njos'. Imam neku nepouzdanu informaciju, da se radi o našem torpedu pravljemom između dva svetska rata.

[attachment=1]

Da nije to neki "transportni" dodatak, jer s tim u cijev baš i nije ulazio, osim ako to nije virilo ...

Ova peraja deluju lepo profilisana (hidrodinamički). Mislim da su torpeda pravljena u Rijeci, možda bi neko odande mogao da odgonetne misteriju. Mada je nemoguće da ovo čudo uđe u torpednu cev, osim ako nije neka verzija avionskog torpeda ili za torpedne čamce.

Patriot izvini molim te, nisam ukapirao iz prve da si Riječanin.

A ko mi je kriv (što sam iz Rijeke) ...  ;)

Taj dodatak na nosu bi mogao biti neki primitivni sistem za rezanje (ili probijanje kroz njih) protutorpednih mreža.

I meni je to palo na pamet, no nisam se htio izletati, nekako mi ne djeluje previše oštro, iako s toliko čvorova oštrina i ne treba ...

Svi ste na dobrom tragu; najvjerojatnije se radi o rezacu protivtorpednih mreza - ustvari prosirivacu vec ostecene mreze koja je stradala prilikom kontakta manjeg eksplozivnog naboja (koji se "nasarafi" na nos torpeda) i koji se detonira u kontaktu s mrezom.

Na Palubi je vec bilo rijeci o upotrebi mreza pocetkom ISR koja je kasnije, tokom rata, napustena.

(cesto citirani NYT ima nesto u tom pravcu)
   http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9403E0D61738E633A25750C0A9649D946596D6CF

Dodatna informacija je uvijek dobro dosla, naime fotografija je snimljena u Egipatskom nacionalnom vojnom muzeju u Kairu - sa komentarom covjeka (Richard Seaman?) koji je na internet postavio i ovaj muzejski eksponat :

[attachment=1]

"According to the sign, this is "Ayogoslav jet Torped" produced in 1956.   I'll take that to mean that this is Yugoslav torpedo.   The head is a very interesting shape, I don't think I've seen anything like that".

Ma mi smo uvijek bili genijalci za svaka čudesa. Zbunili bi i sebe, a kamoli cijeli svijet ;D

Možda je ovo neki naš pokušaj da se proizvede superkavitacijski torpedo. Ali opet šta bi to torpedo tražilo u egiptu???

Ovo ko da je Grunf smislio. Pa da i ja malo lupam. Meni ovo uopšete ne izgleda kao torpedo, interesantno bi ga bilo vidjeti sa krmene strane. Onaj dodatak naprjed je približno iste visine kao stabilizatori na krmi, znači da nikakva torpedna cijev ne dolazi u obzir. Ono na pramcu bi uveliko ometalo uprevljivost torpeda jer su površine dosta velike, na krmenom dijelu ne vidim nikakvih tragova kormila po dubini i po pravcu, da o propeleru ne govorim, krmeni stabilizatori su hidrodinamički napravljeni i nema ni traga, da bi se na njih nastavljala kormila koja dođu iza propelera. Mislim da je ova sprava posve nešto drugo, a tvorcu članka je verovatno ličilo na torpedo pa ga je tako i krstio.
Inače ni po dužini ne bi odgovaralo torpedu, ova sprava je dugačka manje od 5m .

Nema druge - otici na lice mjesta i detaljno sve pregledati.

Sad vidim da je jet pogon, samo ne vidim ulaznih sapnica, znači ima unutra raketni motor, vrlo napredna tehnologija za 56 godinu.
Na prednjem onom ima na svakom kraku po dvije vide, pa se može zaključiti da se je ta naprava teglila po krmi broda. Mene nekako asocira na nekakvu akustičku minolovku pogotovo što na nosu izmađu onog ima sistem za utičnicu. Dozvoljavam si malo da lupetam asocijacije.

I ja mislim da je to jedino rešenje, ili da se nađe dobra duša i pošalje nam detaljne slike sa svih strana.

Ova varijanta je puno jeftinija, mozda i brza - u akciju.....

Zanimljivo. Ne vidim krila propelera na krmi, moguće čak i da je neko tegljeno sredstvo, kao minolovka. I oni šarafi sigurno ne doprinose hidrodinamici, da je nekakvo super-torpedo, vjerojatno bi bili nečim prekriveni. čekam daljnju raspravu...

Da nije možda tegljeno protivpodmorničko torpedo. Mada mi nije poznato da smo mi tako nešto imali u naoružanju.

Jedini ekspert koji bi to znao nije među nama. Znao bi on objasniti puno toga na palubi. Dr Boris Prikril najveći poznavatelj ratnog brodovlja i oružja je odavno umro, a mi možemo pogađati unedogled.

Možda će @Lovac moći malo da pomogne u ovom odgonetanju kad se vrati od braće Arapa?

Boro, hvala na poverenju, ali ništa pametno ne mogu reći o predmetu koji je na slici. Meni ne liči na torpedo, u torpednu cev nikako ne može, a nisam siguran šta bi to ''čudo'' moglo biti. Ako se radi o oružju, verujem da nikada nije bilo u operativnoj upotrebi, već se radi o neuspelom prototipu...

Veoma liči na nešto slično sovjetskom avionskom reaktivnom protivbrodskom torpedu RAT-52, 450mm, sa početka 50-ih godina. Slično je i kinesko reaktivno torpedo Yu-2. Ima na wikipedii, a i drugde. Probaću da postujem sliku. [attachment=1]

Prva reaktivna torpeda (podvodne rakete) bila su napravljena u toku WWII u Nemačkoj i Italiji. Reč je o avionskim torpedima sa pogonom u vodi na raketni motor na čvrsto gorivo.

Prema podacima za RAT-52, torpedo je bilo dugačko oko 4m, teško oko 800kg, sa BG od 240kg. Podvodna brzina je bila do 70čv, a domet do 600m. Torpedo se moglo lansirati sa visina do 10km, pri brzini aviona do 800km/č. Slična torpeda su pedesetih godina razvijali i amerikanci. Nije reč o superkavitacijskom torpedu tipa "Škval" već je mnogo bliže reaktivnim torpedima APR-1, 2 i 3, koja se koriste na PP helikopterima.

Nosna krilca bi trebalo da stoje vodoravno, jer su te hidrodinamičke površine pomagale da po ulasku u vodu torpedo zauzme vodoravan položaj. To znači da je misteriozno torpedo pogrešno postavljeno.

I sovjetska i američka istraživanja zasnivaju se na nemačkim i italijanskim eksperimentima za vreme rata. Za odgonetanje ove zagonetke u našem slučaju najvažnije bi bilo italijansko bavljenje ovom temom, mada baš o tome ima najmanje podataka. Italija je imala dva proizvođača torpeda, - "Silurificio Italiano" u Napulju i "Whitehead" u Rijeci. Nemam podataka i kojem bi od dva mesta italijansko raketno torpedo moglo biti razvijano.

Posle rata je "Whitehead" pripao FNRJ kao fabrika "Torpedo". Od zatečenog materijala sastavljana su torpeda 533 i 450mm, a kasnije je njihova proizvodnja osvojena. Logično je da je gorepomenuto misteriozno torpedo (ako je uopšte reč o torpedu) zasnovano na italijanskom dostignuću.

Dugo pokušavam da nadjem više podataka o istorijatu i radu fabrike torpeda u Rijeci, bez uspeha. Ove 2 slike su prvi trag o naučno-istraživačkom radu na novim tehnologijama u gradnji torpeda u Jugoslaviji.

To je to kumbore, svaka ti čast.

http://www.airwar.ru/weapon/at/rat-52.html

čestitke Kumbor, još jedna tajna je rješena. Prvi put čujem za takav torpedo.

Svaka čast Kumbor!
Nisam nikada čuo za ovakvu vrstu torpeda.
Jedino mi sada nije jasno da li je torpedo iz muzeja u Kairu rat-52, ili se radi o nečemu drugom. Zbunjuje me komentar Richarda Seamana, koji tvrdi da se radi o Jugoslovenskom torpedu. Zbog tog komentara sam zaključio (izgleda pogrešno) da se najverovatnije radi o nekom čudnom prototipu koje nikada nije ušlo u operativnu upotrebu.
Bio sam u vojnom i policijskom muzeju u Kairu, na Citadeli, ali nisam uočio ovo čudo! 
Ipak, logično je da se u muzeju nađe neko oružje koje je bilo u operativnoj upotrebi nego neki prototip .....

RAT-52 nije. Iako se po slikama slabo vidi kako torpedo izgleda i koliko je (kao da je slikao vojni cenzor), rekao bih da je spoljni izgled bitno različit od RAT-52, npr. nosna "krilca" i nosni ožival su očigledno drugačiji.

Egipat je na Sredozemnom moru, Italija je skoro prekoputa, nije ni Jadran daleko, a znamo da smo u vremena Nasera bili u velikoj ljubavi.
Moguće je da je reč o "italijanskom" odnosno "jugoslovenskom" eksperimentalnom torpedu. 1945. je FNRJ preuzela jednu od nastarijih, ako ne i najstariju fabriku torpeda na svetu. Riječka (Whitehead - Fiume) licencna torpeda predstavljala su osnov 90% sovjetskih ratnih torpeda (45-10, 45-12 iz WWI, 45-36, 53-38 i 53-39 iz WWII), a korišćena su širom sveta. Rekao sam da su Italijani radili na reaktivnim torpedima, ali da ne znam da li je to eksperimentalno torpedo bilo napuljsko ili riječko.
1945. je Jugoslavija došla u posed kompletne fabrike, verovatno velike količine materijala i tehničke dokumentacije. Osim toga smo neko vreme držali i Trst, sa velikim vojnim brodogradilištem. Ne bi me čudilo da smo 50-ih godina nešto radili i na reaktivnim torpedima, na osnovu zaplenjenog materijala i dokumentacije. Svakako je reč o nekakvom prototipu koji nije ušao u naoružanje.
Inače, ta prva generacije reaktivnih torpeda nije bila neko uspešno oružje. Ta su torpeda mogla biti lansirana samo iz vazduhoplova i bila su pravolinijska, bez mogućnosti navođenja, sa malim dometom i jedino brzinom kao vrlinom. Razvoj kvalitetnijih baterija, novih goriva i sistema za navođenje "klasičnih" torpeda učinili su ova reaktivna torpeda neefikasnim.
Nova generacija ruskih torpeda "Авиационных Подводных Ракет" APR-1/2/3 (neke verzije smo imali i mi na PPD helikopterima) predstavljala je već mnogo bolje oružje.
Ako je torpedo "naše", onda je sigurno zasnovano na italijanskom prototipu. RAT-52 nije nikad bilo u našem naoružanju (korišćeno je na Il-28), jer je ono razvijeno odmah posle rata, prva isporuka novijeg sovjetskog oružja je usledila tek 1961. i kasnije, a ovo torpedo je navodno iz 1956. (!?). Osim toga, razlika između RAT-52 i ovoga čuda na slici je očigledna.

Uopšte, trebalo bi na topiku "brodska oružja i sistemi" malo više prodiskutovati o "Torpedo" torpedima. Šteta što je kasnije njihova proizvodnja napuštena...

Još jednom - svaka čast Kumbor!
Pretpostavke koje si izneo u svom poslednjem replay-u su dobra osnova da malo ''pronjuškamo'' u tom smeru.
Moji tekstovi o torpedima (raketama i minama) dosežu do sredine šesdesetih godina prošlog veka. Šta je pre toga bilo, meni nije poznato.
Na Palubi se nije niko odvažio da napiše neki članak o torpednom naoružanju (ili uopšte o mornaričkom naoružanju) od kraja rata pa do ''generacijskog skoka'' šesedetih kada je počelo uvođenje ''pametnih'' torpeda, mina i protivbrodskih raketa.
Svestan sam činjenice da to i nije lagan posao, jer su stručnjaci tih generacija uglavnom pokojni!
Ipak, lepo bi bilo imati neki pregled (makar i samo tabelarni sa osnovnim tt podacima) o tome koja smo sva oružja imali u upotrebi u JRM od njenog nastanka pa do kraha .......

Ajde, probaćemo nešto...
Pribilović, Pleiweiss, Šimera, Freivogel, Vojni muzej u BG i strani izvori su dostupni, pa će se nešto naći, a možda ćemo imati pomoć i od "vrlo starih" pomoraca. "Vrlo" je ovde vrlina.
Što se tiče Borisa Prikrila, tokom 70-ih su primerci njegovih knjiga iz Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke bile više kod mene na stolu, nego na predviđenoj polici. Mislili su da su ih izgubili...
Da ne beše Prikrila, ko zna šta bi bilo... Eto, upaliću mu sveću u Sabornoj, ili u kumborskoj crkvi, gde pre stignem.