Соко Град
Соко Град или Соколац је средњовековни град који се налази на 2км источно од Соко Бање.
Истраживањима која су спроведена од 1980-1982 године утврђено је да је град великих размера и да је врло разруђен. У добром стању сачувана је само прва, улазна кула а остало је порушено.Тада је и само утврђење делимично обновљено, али и недовољно истражено.
Соко Град је највероватније подигнут или обновљен у време Цара Јустинијана (Управде 527-565год.),као одбрамбена тврђава.
Тек мого касније за време владавине Стефана Немање град се помиње као освојено утврђење.
Град се помиње и у биографији Деспота Стефана Лазаревића.1413 године како наводи Константин филозоф, Соко Град као и цела Видинска кнежевина падају у руке Турака.
Од турске власти се 1412. године одметнуо соколски и сврљишки бег Хамза који је столовао у Соко Граду, тако да се против њега исте године упутио султан Муса. Хамзину побуну угушио је султан наредне године, а током борби Соко Град је поново разрушен. Хамза је послат, у тадашњу престоницу, Адријанопољ где је погубљен, док је локално становништво расељено широм Отоманског царства.1689 године Срби освајају Соко Град , а потом га у 4 деценији 18 века привремено запоседају Аустријанци.
1808 године град заузима Хајдук Вељко Петровић недалеко од самог утврђења постоји пећина која се и данас назива Хајдук Вељкова пећина. Потом је град напуштен и остављен да пропада.
Соко Град се састоји од Доњег и Горњег Града. У Доњем Граду који је био четвороугаоног облика сачувана је улазна кула, делови бедема и Донжон кула(Кула Мотриља) која повезује Доњни и Горњни Град. У оквиру Горњег града очувана је четвороугаона кула са пушкарницама и постоје још 2 куле повезане дужим зидом на коме се налазе и отвори за топове. Средиште утврђења чинила је цитадела на неприступачном врху са великом кулом и ту је живео власник града, од ње се бедеми спуштају до реке Моравице и окружују Доњи Град и данас се тај део града назива Подграђе.Добро је очувана и цистерна за воду засведена каменом и усечена у стену где су и пронађене керамичке цеви за довод кишнице.
Сам назив Соко Град објашњава његову некадашњу намену био је место где су се дресирали соколови и од њих се убирао порез соколарина.
О самом утрђењу као и о околини предају се легенде из старих времена.
Па је једна од њих легњнда о Лептерији и жупану и њиховој трагичној љубави па се и данас излетиште испод Соко Града зове Лептерија.
Вероватно је да Соко Град крије још пуно неиспричаних прича и да ће и оне једном када буде више воље за истраживањем Српских бисера културе угледати светлост дана и остати да уче будуће генерације.
Баш као што је и Бранислав Нушић очаран природом и лепотом Соко Града и околине забележио стих "Соко Бања Соко Град одеш матор дођеш млад." који живи и данас и синоним је за ово подручје.