имао сам прилике да гађам из једног таквог пре 20 година. имао га је мој професор немачког, покојни спасоје жарић. случајно сам видео кад га је после предавања преместио и затражио да га погледам. носио га човек код пушкара да га очисти и подмаже (није се разумео у оружје уопште). добио га у наслеђе од таста, а овај од краља петра другог кад га је као један од војника гардиста допратио до авиона у никшићу. по причи покојног професора, краљ им је тада рекао да пиштоље задрже као лично власништво и неком официру наредио да им напише наредбу, објаву, или како се то већ звало. занимљиво да нове комунистичке власти нису правиле никакав проблем после рата и без речи су регистровали те пиштоље. пиштољ је био бронзане боје (попут оних кинеских упаљача) и имао је на навлаци и корицама монограм петра другог. професор је умро око бомбардовања и појма немам шта се десило с тим пиштољем. углавном, пиштољ је врло леп (чудно од италијана...
) и угодан за гађање, и знам да су га сви који су га имали волели. расклапао се просто, слично валтеру ппк и цев се не скида са рама.