Improvizovani raketni sistemi PVO "RL"

[Kubovac]

*UVOD

Posebna novost u toku ratnih dejstava 1999. godine, bila je  razvijanje i uvođenje sistema PVO nazvanog "RL" (raketni lanser).
Naime, na vozilo tipa "Praga V3S", umesto topova ugrađene su rakete vazduh-vazduh. Bez obzira na relativno mali uspeh u sukobu sa NATO avijacijom i povlačenje iz upotrebe nakon rata, improvizovani sistem PVO "RL" i njegova upotreba predstavlja interesantnu epizodu tog rata i vredi o njemu otvoriti temu, imajući u vidu da su slični predlozi i danas aktuelni oko modernzacije nekih naših borbenih sistema, a upotrebu sličnih improvizovanih sistema sa raketama vazduh-vazduh videli smo i na ratištima Bliskog istoka, ponajviše u Jemenu.

Počeci razvoja: Raketa R-60Mk na lafetu protivavionskog topa M-55, 20/3 mm

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


*Nastavak razvoja

Početkom rata 1999-te počeo je rad na sistemima "Praćka", a nastavljeno je u pravcu razvoja sistema "RL-2" i "RL-4".

- RL-2 je koristio 2 rakete R-60MK na vozilu Praga V3S
- RL-4 je koristio 1 raketu R-73E na vozilu Praga V3S

Nakon ispitivanja i probnih lansiranja, ustanovljeno je da je domet prekratak. Potreban je startni motor za oba tipa rakete.
Za raketu R-60MK određen je za startni motor, motor potivgradne rakete, a na RL-4 motor sa rakete v-z tipa S-24.
Sistem RL-2, od tada je označavan kao RL-2M.

Sa ovakvim startnim motorima, bolje performanse je pokazao sistem RL-4, koji je tako dobio oznaku RL-4M.
Sa raketom R-73E sa startnim motorom, mogao je imati visinu dejstva do 9,5 km i domet oko 15 km.
Sistem RL-4M je zatim uveden u naoružanje.

Sistemi RL-2M i RL-4M

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Faze leta raketa:

Za razliku od baznih sistema RL-2 i RL-4, na modifikovanim verzijama sa buster-motorima let rakete ima tri faze.
Kako to izgleda u stvarnosti objasniću na primeru sistema RL-4M, čija prva faza započinje aktiviranjem bustera, nastavlja se silaskom rakete sa lansera, a završava se za 1,1-1,3 sekunde, tj. trenutkom kada dođe do razdvajanja rakete i bustera i pripale raketnog motora rakete.
Na kraju te prve faze leta raketa ima brzinu oko 410 m/s.

Druga faza leta obuhvata vreme od trenutka pripale raketnog motora rakete i traje 4,1-6,8 s, tj. do kraja njegovog rada. Na početku ove faze se vrši stabilizacija sistema za upravljanje u trajanju od 0,3 s, a onda nastaje deo kada su uključeni svi sistemi za samonavodjenje i upravljanje, uključujući i gasodinamičko upravljanje pomoću interceptora.

Treća faza leta nastaje od trenutka prekida rada raketnog motora rakete, kada raketa leti po inerciji koristeći višak energetskog potencijala, koji je "prikupila" u prethodne dve faze leta. U trećoj fazi leta upravljanje se vrši isključivo pomoću krmila.

Raketni sistem RL-4M, priprema za dejstvo:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uočeni problemi i nedostaci:

- nije bilo moguće određivanje daljine do ciljeva pa su rakete česte zahvatale ciljeve van dometa
- startni motori su doprinosili povećanju dometa ali i nestabilnosti početne trajektorije leta (trzanje rakete kod otkačinjanja bustera, pomereno težište mase rakete) pa je dolazilo do gubitka zahvata nakon lansiranja
- transport i pretovar raketa je bio ručni pa je to otežavalo ceo radni proces
- raketa je pokazivala bolje karakteristike kod gađanja cilja u odlasku
- raketa nije imala mogućnost samolikvidacije pa je bila opasna kada se koristi u naseljenim zonama

Raketni sistem RL-2M, priprema za dejstvo:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


*Borbena upotreba sistema RL-2M i RL-4M

Što se tiče sistema RL-2M, sistem je najviše dejstvovao u okolini aerodroma Ponikve kod Užica.
Po dostupnim podacima dejstva su u okolini aerodroma Ponikve ispoljena 6 puta sa 6 ispaljenih raketa R-60Mk.
Prvo dejstvo je zabeleženo dana 06/04/1999, a poslednje dejstvo dana 03/05/99.
Pred kraja meseca maja, sredstvo je premešteno na područje Kosova i Metohije, u očekivanju moguće kopnene invazije snaga NATO pakta.

Što se tiče sistema RL-4M, prvi put je dejstvovano 26/05/99 sa položaja Ripanj u okolini Beograda.
Ukupno je sistemom RL-4M dejstovano 5 puta. Nema podataka o učinku, a neki podaci govore o 2 pogođena aviona, ali bez materijalnih dokaza.
Po dostupnim podacima, dejstvovano je 2 puta u okolini grada Beograda, da bi oruđe bilo prebačeno polovinom maja na Kosovo i Metohiju gde je dejstvo ispoljeno u 3 navrata.

Statistika oko tačnog broja gađanja je izvedena iz domaćih  publikovanih izvora.

Bez obzira na skromne rezultate, ostaje činjenica da je na brzinu "sklepan" sistem koji je mogao potpuno pasivno (u smislu bilo kakvog EM zračenja) da gađa ciljeve na daljinama čak do 15 km (RL-4M sa raketom R-73E). Kako je rat trajao, tako je razvijano sve više ovih improvizovanih sistema PVO.

Raketni sistemi PVO RL-2M i RL-4M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosmonaut]

*UVOD

Posebna novost u toku ratnih dejstava 1999. godine, bila je  razvijanje i uvođenje sistema PVO nazvanog "RL" (raketni lanser).
Naime, na vozilo tipa "Praga V3S", umesto topova ugrađene su rakete vazduh-vazduh. Bez obzira na relativno mali uspeh u sukobu sa NATO avijacijom i povlačenje iz upotrebe nakon rata, improvizovani sistem PVO "RL" i njegova upotreba predstavlja interesantnu epizodu tog rata i vredi o njemu otvoriti temu, imajući u vidu da su slični predlozi i danas aktuelni oko modernzacije nekih naših borbenih sistema, a upotrebu sličnih improvizovanih sistema sa raketama vazduh-vazduh videli smo i na ratištima Bliskog istoka, ponajviše u Jemenu.

Počeci razvoja: Raketa R-60Mk na lafetu protivavionskog topa M-55, 20/3 mm

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


*Nastavak razvoja

Početkom rata 1999-te počeo je rad na sistemima "Praćka", a nastavljeno je u pravcu razvoja sistema "RL-2" i "RL-4".

- RL-2 je koristio 2 rakete R-60MK na vozilu Praga V3S
- RL-4 je koristio 1 raketu R-73E na vozilu Praga V3S

Nakon ispitivanja i probnih lansiranja, ustanovljeno je da je domet prekratak. Potreban je startni motor za oba tipa rakete.
Za raketu R-60MK određen je za startni motor, motor potivgradne rakete, a na RL-4 motor sa rakete v-z tipa S-24.
Sistem RL-2, od tada je označavan kao RL-2M.

Sa ovakvim startnim motorima, bolje performanse je pokazao sistem RL-4, koji je tako dobio oznaku RL-4M.
Sa raketom R-73E sa startnim motorom, mogao je imati visinu dejstva do 9,5 km i domet oko 15 km.
Sistem RL-4M je zatim uveden u naoružanje.

Sistemi RL-2M i RL-4M

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Faze leta raketa:

Za razliku od baznih sistema RL-2 i RL-4, na modifikovanim verzijama sa buster-motorima let rakete ima tri faze.
Kako to izgleda u stvarnosti objasniću na primeru sistema RL-4M, čija prva faza započinje aktiviranjem bustera, nastavlja se silaskom rakete sa lansera, a završava se za 1,1-1,3 sekunde, tj. trenutkom kada dođe do razdvajanja rakete i bustera i pripale raketnog motora rakete.
Na kraju te prve faze leta raketa ima brzinu oko 410 m/s.

Druga faza leta obuhvata vreme od trenutka pripale raketnog motora rakete i traje 4,1-6,8 s, tj. do kraja njegovog rada. Na početku ove faze se vrši stabilizacija sistema za upravljanje u trajanju od 0,3 s, a onda nastaje deo kada su uključeni svi sistemi za samonavodjenje i upravljanje, uključujući i gasodinamičko upravljanje pomoću interceptora.

Treća faza leta nastaje od trenutka prekida rada raketnog motora rakete, kada raketa leti po inerciji koristeći višak energetskog potencijala, koji je "prikupila" u prethodne dve faze leta. U trećoj fazi leta upravljanje se vrši isključivo pomoću krmila.

Raketni sistem RL-4M, priprema za dejstvo:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uočeni problemi i nedostaci:

- nije bilo moguće određivanje daljine do ciljeva pa su rakete česte zahvatale ciljeve van dometa
- startni motori su doprinosili povećanju dometa ali i nestabilnosti početne trajektorije leta (trzanje rakete kod otkačinjanja bustera, pomereno težište mase rakete) pa je dolazilo do gubitka zahvata nakon lansiranja
- transport i pretovar raketa je bio ručni pa je to otežavalo ceo radni proces
- raketa je pokazivala bolje karakteristike kod gađanja cilja u odlasku
- raketa nije imala mogućnost samolikvidacije pa je bila opasna kada se koristi u naseljenim zonama

Raketni sistem RL-2M, priprema za dejstvo:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


*Borbena upotreba sistema RL-2M i RL-4M

Što se tiče sistema RL-2M, sistem je najviše dejstvovao u okolini aerodroma Ponikve kod Užica.
Po dostupnim podacima dejstva su u okolini aerodroma Ponikve ispoljena 6 puta sa 6 ispaljenih raketa R-60Mk.
Prvo dejstvo je zabeleženo dana 06/04/1999, a poslednje dejstvo dana 03/05/99.
Pred kraja meseca maja, sredstvo je premešteno na područje Kosova i Metohije, u očekivanju moguće kopnene invazije snaga NATO pakta.

Što se tiče sistema RL-4M, prvi put je dejstvovano 26/05/99 sa položaja Ripanj u okolini Beograda.
Ukupno je sistemom RL-4M dejstovano 5 puta. Nema podataka o učinku, a neki podaci govore o 2 pogođena aviona, ali bez materijalnih dokaza.
Po dostupnim podacima, dejstvovano je 2 puta u okolini grada Beograda, da bi oruđe bilo prebačeno polovinom maja na Kosovo i Metohiju gde je dejstvo ispoljeno u 3 navrata.

Statistika oko tačnog broja gađanja je izvedena iz domaćih  publikovanih izvora.

Bez obzira na skromne rezultate, ostaje činjenica da je na brzinu "sklepan" sistem koji je mogao potpuno pasivno (u smislu bilo kakvog EM zračenja) da gađa ciljeve na daljinama čak do 15 km (RL-4M sa raketom R-73E). Kako je rat trajao, tako je razvijano sve više ovih improvizovanih sistema PVO.

Raketni sistemi PVO RL-2M i RL-4M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kada se raketa na ovom lafetu jos digne po visini dođe mlaznik skoro do glave posluzitelja?! Kako je mlaz paljenja rakete djelovao na istog?

[Kubovac]

Kada se raketa na ovom lafetu jos digne po visini dođe mlaznik skoro do glave posluzitelja?! Kako je mlaz paljenja rakete djelovao na istog?

Kabina nišandžije je dodatno ojačana novim bočnim pločama sa strane i u gornoj zoni i modifikovana. Nisam čuo da je bilo posebnih negativnih zapažanja vezano za ovu problematiku koju si naveo.

[PakleniVuk]

Još uvek ovo "čudo" nije reklo svoju poslednju reč.  Tek sad dolazi njegovo vreme  
Ovo bi voleo da čitam na T6 ,a I komentari bi me zanimali  

[Kubovac]

Još uvek ovo "čudo" nije reklo svoju poslednju reč.  Tek sad dolazi njegovo vreme  
Ovo bi voleo da čitam na T6 ,a I komentari bi me zanimali  

Iznenadio bi se koliko naših ljudi ništa ne zna o ovom sistemu "RL" iako je pisano o njemu. Nedavno sam, ničim izazvan, upao o polemiku na jednom sajtu koji je objavio neki kratak tekst o ovom sistemu. I javio se jedan komentator, čak učesnik rata 99-te, koji je ismevao ovo i tvrdio da ovo nikada nije postojalo, da je taj sajt to izmislio. I pre toga sam imao prilike da uvidim da mnogi naši ljudi ne znaju gotovo ništa o ovome i da misle da je to "upitno", "kontroverzno" ili šta ja znam.
To mi je bila glavna motivacija da otvorim sada zasebnu temu ovde. Da bar na Palubi nema dileme u nekadašnje postojanje i borbena DEJSTVA ovih sistema (RL-2M i RL-4M) tokom rata 1999-te....

[kosmonaut]

Kada se raketa na ovom lafetu jos digne po visini dođe mlaznik skoro do glave posluzitelja?! Kako je mlaz paljenja rakete djelovao na istog?

Kabina nišandžije je dodatno ojačana novim bočnim pločama sa strane i u gornoj zoni i modifikovana. Nisam čuo da je bilo posebnih negativnih zapažanja vezano za ovu problematiku koju si naveo.

Ovdje na fotografoji nema nikakve kabine a dobro bi bilo da je ima. Ovako kako izgleda posluzitelj bi trebao imati kacigu, antifone i naocale sto idu uz komplet S2M.

[Kubovac]

Ovdje na fotografoji nema nikakve kabine a dobro bi bilo da je ima. Ovako kako izgleda posluzitelj bi trebao imati kacigu, antifone i naocale sto idu uz komplet S2M.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Solaris]

Kakva je bila indikacija zahvata cilja?

poz.

[Kubovac]

Kakva je bila indikacija zahvata cilja?

poz.

Dublirana veza kao kod aviona. Nišandžija nišani prema cilju svojom "topovskom" nišanskom spravom (jotovka).
Kada GSN rakete zahvati cilj, u kabini nišandžije se uključi indikatorska lampica i zvučni signal. Onda on pritisne taster za lansiranje.

[lovac]

Kako je rešeno odvajanje bustera i paljenje marševskog motora.

Gađanje ciljeva je, ako sam dobro shvatio, bilo ''odokativno'' iz očekivanog rejona, na osnovu najave osmatrača?

[Kubovac]

Kako je rešeno odvajanje bustera i paljenje marševskog motora.

Gađanje ciljeva je, ako sam dobro shvatio, bilo ''odokativno'' iz očekivanog rejona, na osnovu najave osmatrača?

Ne bih znao tačno da ti kažem i opišem proces starta raketnog motora. Navodi se samo postojanje "međusklopa" koji to reguliše....
Gađanje je vršeno na osnovu najave osmatrača, komandira odeljenja i slično. Nišandžija onda po komandi (kao za top) traži cilj nišanskom spravom topa. Kada ga pronađe, čeka signal da rakete dobiju "gotovost" za lansiranje i pritiska "PUSK"!

[lovac]

Kako je posada gađača bila zaštićena od izduvnih gasova motora?
Na slikama vidim da je raketa odmah pored operatera, bez ikakve zaštite.
Mlaz motora ga je mogao jednostavno ''oduvati'' sa stolice...

[Kubovac]

Kako je posada gađača bila zaštićena od izduvnih gasova motora?
Na slikama vidim da je raketa odmah pored operatera, bez ikakve zaštite.
Mlaz motora ga je mogao jednostavno ''oduvati'' sa stolice...

Postavio sam gore sliku na pitanje Kosmonauta. Postoji dodatna ploča od čeličnog lima sa strane i sa gornje strane.

Ajde još "jedared"...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosmonaut]

Ja sam se referirao o prvoj fotografiji sa skalamerijom na postolju od M-55 i mislim da smo se razumjeli o cemu pricamo. Ja nisam komentirao Prage i modifikacije iste!

[Kubovac]

Ja sam se referirao o prvoj fotografiji sa skalamerijom na postolju od M-55 i mislim da smo se razumjeli o cemu pricamo. Ja nisam komentirao Prage i modifikacije iste!

Taj sistem nije ušao u upotrebu. To je bilo sve tokom ispitivanja mogućnosti da se uopšte lansira raketa V-V sa zemlje (bez dodatnog bustera).
Dakle, nije borbeno korišten. Nemam podatke oko načina upotrebe i lansiranja rakete.