среда, 09.12.2020.
Кратка прича из Другог светског ратаЗа време опсаде Краљева 1941. године у борбама је дејствовала и артиљерија. Партизанска батерија била је са по једним топом на Ружића брду и у Јарчујку, а четничка са два топа у Сирчи. Топ у Јарчујку, најближи Краљеву, био је стално изложен нападу и бомбардовању немачке артиљерије. Урађен је посебан ров у који је склањан после испаљеног хица.
Једног дана је посада тог топа добила наређење да се пребаци преко Мораве и са топом пређе у Сирчу, код четничке батерије. Ниша необично. Код Краљева су се заједно борили партизани и четници, па је и артиљерија заједно дејствовала у тим борбама. Био сам у посади тог топа. Са нама је био и командант партизанске артиљерије Ђоко Миловановић.
У Сирчи су нас лепо дочекали. Нормално је настављен напад на Немце. Чистио се терен и обезбеђивао лакши напад наших јединица. Радовали смо се сваком успешном поготку на Ратарску школу, аеродром и мост на Ибру. Бомбардовала нас је немачка артиљерија, гранате сто милиметара разарале су терен око нас. Један четнички топ је онеспособила немачка артиљерија пре нашег доласка.
Омладина и једне и друге посаде, којој сам и ја као студент припадао, често је одлазила на једно шумовито брдашце изнад Сирче и одатле гађала немачке авионе који су надлетали положаје. Не сећам се колико смо дуго остали у Сирчи.
Били смо изненађени када је Миловановић наредио нашој посади покрет и одлазак из Сирче. Поздравили смо се са посадом четничког топа и пожелели су нам срећан пут. Кренули смо са нашим топом ка Чачку. Успут су нас надлетали немачки авиони, па смо често застајкивали. Када смо прошли Мрчајевце, Миловановић је одлучио да се скрене ка Морави са намером да се топ пребаци на другу страну реке. Сигурно је био обавештен да су почеле борбе између четника и партизана.
Стали смо на Гушавцу, близу Мрчајеваца. Било је то првих дана новембра 1941. године. Покушали смо да топ укрцамо на скелу, али су и топ и скела почели да тону, па је топ враћен, а артиљерац Миго Јевтовић послат у Чачак по помоћ. Одмах након тога опколила нас је повећа група добро наоружаних четника и затражила да положимо оружје, разоружала нас, узела топ, а нас спровела у Мрчајевце и ухапсила.
У затвору су нам претили. Било је ту још ухапшених. После неког времена, један део нас пребацили су у Бресницу и затворили у задружни магацин. Једно вече, док смо очекивали најгоре, ослободила нас је једна чета љубићког батаљона.
Вратили смо се у Чачак, али без топа. Чачак је одолео нападима, а у граду су биле демонстрације против братоубилачке борбе
Радован Суботић,
пензионер, архитекта
Izvor:
www.politika.rs