Kako funkcioniše ukrajinski morski dron sa raketom za traženje toplote, ali i ostali dronovi
Kako su ukrajinski eksplozivni čamci -dronovi počeli da se obrušavaju i tonu ili oštećuju sve više ruskih ratnih brodova na Crnom moru.
Ruska flota je uzvraćala iz vazduha, mora i kopna. Pre svega ruski helikopteri, kao što su helikopter sa dvostrukim rotorom Ka-29 i transportni helikopter Ratne mornarice Mi-8, patrolirali su okolinom Crnomorske flote, tražeći dronove koji se približavaju i otvarajući vatru raketama i puškama, na kraju uništavajući nekoliko njih.
Ali u ratu svaka akcija ima jednaku i suprotnu reakciju. Dakle, sada su ukrajinski čamci dronovi počeli da se nadograđuju kako bi se borili protiv vatre vatrom, koristeći iste ruske rakete R-73 sa IC tragačima postavljene na vrhu dronova, na fiksnim lanserima.
Malo znam oko tenkova, ali ono sto znam je da ometacima nije potrebna monstruozna snaga. Ako se dron kontrolise na 50 mW, verovatno bi zracenje od 500mW (pola vata) bilo sasvim dovoljno da se odradi posao. Sama oprema moze raditi na 12V bez problema, 2A. Tako da ne vidim razlog da ovo ne bude vezano na napajanje sa tenka (alternator, akumulator). Jedino sto mi pada na pamet je da je mozda problem izvuci instalacije iz akumulatora do krova "supe".
Vojni prijem. Komandno mesto sistema protivraketne odbrane A-135
Ova epizoda „Vojnog prijema“ biće snimljena na komandnom mestu supertajnog sistema protivraketne odbrane, smeštenog unutar najmoćnijeg radara u zemlji „Don-2N“. Gledaoci će videti ogromnu piramidu, punu komponenti radara velikog dometa, moćnih superkompjutera i niza drugih veoma složenih sistema.
Pored toga, voditelj programa Aleksej Jegorov će pokazati kako se protivraketni sistem A-135 postavlja na borbeno dežurstvo. I posetiće najvažniji centar za obuku u zemlji budućih menadžera našeg antinuklearnog štita.
Hvala @Fbikersa, našao 2 Komete koje još voze. Kristi i Hariklija ,obojica sa Albanije za Grčku Upravo sad ih takođe sljedim na marine traffic...ovo je od prije nekoliko sata nazad .... I još nešto zanimljivo od hidrokrilaca (ako je još nekad bilo,izvinjavam se! )
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uh, tek sada vidim, ti si osvojio ukupno 5 medalja, odnosno plaketa. Dve za treće mesto, jednu za drugo mesto i dve za prvo mesto. To je baš veliki uspeh. Leo baš ti svaka čast!
У то доба Хилер поче сад опет извештавати бечку владу, као да Срби у Русију све то више веру губе, да српске војводе увиђају, да Европа уопште неће трпети руско покровитељство над Србијом и да су с тога на последника Родофиникинова Недобу стављена од српске стране следећа питања: 1) Да ли су Руси вољни и кадри, да Србе од сваке опасности одбране; и 2) да ли Срби са сигурношћу и под свима приликама могу рачунати на испуњење руских обећања? Док Недоба још чекаше на упуства из Петрограда за одговор, Срби међу тим и опет покушаваху да сазнаду, чему се и од Аустрије могаху надати. (Све по Хилеровим извештајима, стр. 475.). Док тако с једне стране, изгледаше, као да се у Србији за аустријске смерове повољније прилике стварају, допадоше с друге стране гласови о томе, како је цар Александар Кара-Ђорђа уверио, да ће он са своје стране све могуће учинити, да Србију од Русије не одвоји и да ће се у преговорима мира о судбини Србије рачуна водити (опет Хилеров извештај). Овако противуборне вести избацише најзад или сасвим из концепта генерала Хилера, који сад опет поче долазити до уверења, да се српске вође притворно представљаху као Аустрији наклоњене само онда, кад се од Русије ничему више не могаху надати. С тога он налазаше да су за Аустрију повољна само ова два решења српскога питања: да се Срби под турско господство врате, или пак Аустрији припадну (Хилеров извештај, стр. 476.). Да не би Хилер опет у чему пренаглио, Аустрија му као цивилнога саветника придодаје Ђулијанија (476.). У Бечу се осећало, да би затварање границе сасвим морало отуђити Србе од Аустрије, па чак да би оно и по саме интересе аустријског увоза од штете било - и отуд потекоше опет полутанске мере (477. Упуство Ђулијанију). За сваки случај међу тим Аустрија се припремала да Србију присвоји. Отуд чак и сам нацрт устава који Аустрију у г. 1810. за Србију припремаше (и који се у аустријској државној архиви налази), израђен тако, да целу српску унутрашњу управу у свему према аустријскоме моделу подеси (по примеру војничке границе а нарочито у погледу пореза) а све у циљу, да се на тај начин Србија временом што лакше Аустрији присаједини. За време Србија би имала остати Турској васална, али, по примеру Влашке и Молдавске, под аустријском гарантијом. Сваку измену устава морала би претходно одобрити како Турска тако и Аустрија. На тај начин, вели Демелић, надаху се у Бечу, да у Србији добију накнаду за изгубљену Белгију (стр. 477.). Међу тим пораз Турака у Децембру 1811. г. нагонио је Турску, а опасност од Наполеона опет и саму Русију, да се преговори за мир убрзају. И тако последњег априла г. 1812. би најзад и закључен Букурешки мир, који је Аустрију врло непријатно изненадио, пошто је она баш тада улазила била у савез са Француском (а исто тако и Инглеска беше овим миром незадовољена). И у Француској и у Аустрији уздаху се међу тим још, да мир неће бити ратификован (649.). На првом месту Аустрију је нарочито узнемиравало решење Српскога питања (650.). На аустријска наваљивања Реис ефендија најзад изјављује Аустрији, да је, и после извршене ратификације, ипак српско питање још остало отворено. (Све по извештајима интернунција Штирмера стр. 654.)
Іоштъ отъ 1524. године све нашегъ закона Владыке Славонске называли су се и Пожегански Митрополіти, будући да су до 1721. године понайвише у Пожеги столицу свою имали; исте пакъ године Славонскимъ Владыкомъ постане Нікифоръ Стефановићъ, кои изъ Пожеге престолъ свой у Пакрацъ премѣсти, и садашный Дворъ Епіскопскій у истомъ мѣсту 1732. год. зидати почне, а 1743. год. збогъ велике старости своє владычества се своєвольмо отрече 25). Подобны овымъ примѣра мало ће намъ повѣстница церкве наше показати! -
Какогодъ што су Леополдѣ Iосифъ, оба перви и правдолюбиви Цареви и Кралѣви Унгарски, заслуге праотаца наши свесердо наградити желећи, на утешенѣ цѣлогъ народа Сербскогъ, као што смо пређе казали, 1702. и 1706. године Прівілегіє Фрушкогорски монастыра законо потвердили, тако є исто и милостивый Монархъ Карлъ VI. послѣ учинѣногъ отъ Турака 1716. године опустошенія и Фрушкогорски монастыра, да попалѣне Прівілегіє ньіове накнади, и попуни, новымъ своимъ Діпломама границе свію Монастыра 1722. г. опредѣли и притяжанія ньіова потверди 26). О великимъ овымъ Царскимъ Народу Сербскомъ учинѣнымъ милостима и мы смо се 1839. год. очевидно увѣрили.
Казали смо на свомъ мѣсту, како су съ смерћу обезсмерћеногъ Митрополіта нашегъ Исаіє Діаковића све желѣ народа нашегъ у смотреню просвѣштеня Сербскогъ осуєћене постале. Отъ тогъ дакле времена до 1723. год. ни мало се у томъ напредъ не поступи. Ове єдва године 'Владѣніє' за добро нађе, да преко 'Камералногъ' Діректора Барона Каланска, кои се іошть и Судіомъ Сербскогъ народа называо, у име Царско налогъ изда, како да се по градовима и селима Сербска училишта заведу. Ово отеческо намѣренѣ Царско, коє є 1724. год. Моѵсей Петровићъ Архієпісконъ Сербско-Бѣоградскій окружнымъ своимъ писмомъ, цѣломъ Свештенству обзнаніо и коє є доцніє 1730. године Народъ Сербскій у Собору Бѣоградскомъ радостно пріиміо, почне красно напредовати. Но при свемъ томъ совершено довершенѣ истогъ дѣла изостане до времена Архієпіскопа и Митрополіта Вікентія Іоановића, кои особито вниманѣ своє обрати на изображаванѣ Сербско, о комъ ћемо доцніє говорити 27).
Године 1725. наилазимо мы на єдну Царску коммісію коя є у исто време отъ праведногъ Монарха нато опрелѣлена была, да распру из међъ Сербскогъ и Римскогъ вышегъ Свештенства о приманю Сербскогъ десетка достаточно испыта, и Цару о томъ извѣстіє поднесе. Да бы смо ясніє понятіє о истомъ отвећъ важномъ у повѣстници Церкве наше и цѣлогъ народа нашетъ у Унгаріи здраво тицаюћемсе предмѣту, као што намъ є нуждно, имати могли, морамо се за нѣко време на исторіческомъ много старій времена полю забавити. Поштъ подъ Маттеомъ Корвіномъ по смыслу V Декрета 3 члена 1481. године и подъ Владиславомъ II силом II Декрета, 45 Члена 1495. год. узаконѣногъ освобођени су были Грчкогъ закона Хрістіяни у Кралѣвству Унгаріи отъ тога, да никаковогъ десетка Римскомъ Свештенству 28) не даю. Ову Сербску свободу потверди и Царь Леополд I у своіой даной 1695. г. Сербскомъ народу Прівілегіи, и ясно се изрази, да се истый десетакъ 'восточногъ' закона Духовенству на препитаванѣ и трошкове обрати 29). Саме пакъ рѣчи милостивогъ Монарха тогъ овако гласе:
'Савъ Народъ Сербскій по градовима, градићима, границама и предѣлима Нашима пређашню и іоштъ отъ старина силомъ Маттеє Краля Декр. V. чл. 3. и Владыслава Краля Члена послѣднѣгъ даровану му свободу, Десетка да има и може употреблявати и уживати; кои сирѣчь Десетакъ самъ Народъ да на свои Владыка препитаванѣ и трошкове, будући да Наши Прелати Коморски Ҷиновници томъ противни ни су обрати и употреби. То дакле опредѣленѣ Царско отма се употреби, и у дѣйство доводити почне'. - Но будући да послѣ краткогъ времена о Турскомъ сирѣчъ єднако до Карловачкогъ мира вођеномъ рату сама є Держава много раане за войску требала, зато у нужди будући опредѣли, да Патріярхъ у име Десетка Славонскогъ и Сремскогъ 3.000 форинтій изъ Коморске кассе добыя, коя се доцніє замѣнѣна плата іоштъ съ други 3.000 форинтій изъ споменуте кассе полѣпша, у Банату є пакъ мѣсто Десетка у исто време припадао Митрополіту нашемъ извѣстный данакъ подъ и меномъ 'Кнезовски дуката'. И мѣсто овы дуката као равноважакъ Десетка отредисе отъ Царске Коморе іоштъ 3.000 форинтій Митрополіту нашемъ, коє онъ (заєдно съ пређашньима 9.000 фор.) и данасъ 1839. године ужива 30). Єли се ова съ десеткомъ Сербскимъ промѣна противъ закона Отечествены и противъ Прівілегія Народни са знанѣмъ и договоромъ наши Епіскопа и цѣлогъ Народа или своєвольно самомъ Коморомъ Державномъ учинила мы казати не можемо? међу тимъ многа важна изъ узрока нѣки засадъ на страну оставляюћи, то примѣтити морамо да Епіскопи наши нису споменуту о Декрету промѣну за правителну признавали, нити су игда съ ньомъ задовольни быти могли. Свѣдочбу о томъ очевидну имамо. Текъ што се ратъ Турскій съ заключенымъ Карловачкимъ миромъ оконча, оно Сербски Епіскопи доказивати почну по смыслу Прівілегія Народньи Десетакъ отъ Сербскогъ народа ньима принадлежи; Римско напротивъ Духовенство себи га присвояваше. Распра се дакле о истомъ Сербскомъ Десетку између ове двѣ стране донде продужи, докъ се найпослѣ 1725. године отъ Цара не отреди у Пешти подъ Кралѣвскимъ Персоналомъ Комміссія, да обе препираюћесе стране прислуша, и своє извѣстіє о томъ Царскомъ престолу поднесе. Комміссія иста єдва 1727. године предложи о томъ Царскомъ Двору своє мнѣніє, да восточногъ закона Епіскопи никаквогъ права на Сербскій Десетакъ немаю, но опетъ по смыслу Владиславлѣвогъ II Декрета, 45 Члена да Граничари отъ даваня Десетка свободни заостану. Сва се писма и послови ове цѣле парнице Кр. Унгарской придворной Канцеларіи предложе никаково на то Свевысочайше рѣшеніє не изыђе до Сербсконароднѣгъ у Темишвару 1790. год. держаногъ Собора, гдѣ се ново исканѣ Народнѣ предложи, да се сирѣчь Народъ восточногъ закона отъ даваня Десетка Римокатоліческомъ Духовенству освободи. Премилостивый и нигда незаборавлѣный Отацъ и Царъ Сербскій Леополдъ II на извѣстіє коє му є збогъ исканя Народа нашегъ отређена Комміссія предложила, 23. Апрілія 1791. год. изда Царско своє слѣдуюће рѣшеніє:
'Ово исканѣ Народа Сербскогъ, да се отъ Десетка когъ Римокатолическомъ Духовенству дає, освободи, єсть на правди основано; оно є Народу већъ у многимъ случаєвима обѣћано. Я ћу му дакле то за цѣло учинити, зато некъ ми Унгарска придворна Канцелларіа начинъ предложи, како бы се Римокатоліческомъ Духовенству или изъ релігіоналногъ Фонда, или другимъ начиномъ праведно накнадити могло' 31). - Благоутробный овай Сербскогъ народа Отацъ и Владѣтель наскоро умре; зато се и праведна та наши праотаца желя ни до данашнѣгъ дана не само не испуни, но на велику жалость и тугу нашу, као да смо сви поумирали, дубокой заборавности преда. Еда ли новъ народный Соборъ не бы у станю быо, да праведну о томъ народню прошню на ново милостивѣйшемъ нашемъ садашнѣмъ, Отцу и Покровителю и Аѵгустѣйшемъ Монарху колѣнопреклоно поднесе, и великодушне милости Цареве запроси?
__________ 25) Чапл. II. 154. - 26) Чапл.II. 166, 189, 195, - 27) Чапл. ІІ. 31. - 28) Corp. Iur. Hung. Budæ MDCCLXXIX T. I p. 230 вели: Item Rasciani et ceteri hujusmodi Schismatici ad solutionem decimæ non adstringantur etc. – 29) Чапл. ІІ. 38 Прівіл. Леополд. II 1695. r. - 30) Чапл. II, 53. - 31) Чапл. II, 53, 4, 5.
