Ja ne pričam o hamasu, o IS, i sličnim terorističkim organizacijama (čije korene možemo veoma jasno pronaći kod zapadnih demokrata), već o običnom narodu koji živi u Palestini.
O običnim ljudima koji pokušavaju da žive svoj običan život na tom prostoru, a pri tom, svakog jutra kada se probude, razmišljaju o tome kako će preživeti predstojeći dan, da li će im deca biti sita, nahranjena, i da li će im u kuću doleteti koja izraelska raketa, kao odmazda za nešto što oni učinili nisu.
Pokušajmo da se stavimo u njihovu kožu!
Слажем се да обични људи испаштају, али то се догађа на обе стране. Израел је технолошки и војно супериорнији, тако да у Израелу страдају мање, али страдају. Пре7-8 година сам имао прилику да видим апликацију за мобилне телефоне која становнике Израела обавештава када је испаљена ракета, граната или минобацачка мина на њихово место. Iron Dome пресретне неке од њих, али не све. Замисли да ти у неко доба ноћи запишти аларм на телефону, требаш да покупиш децу из кревета и да се склоните у подрум. Имате пар минута.
Палестинци користе руске ракете Град, и нешто из домаће радиности, што се зове Касам. Ракетно пуњење касама је мешавина шећера и шалитре коју добијају из вештачког ђубрива. Изузетно су непрецизне. Са град ракетама, Палестинци у 50% случајева промаше комплетне градове које су циљали, а још 10% ракета заврши у мору. То значи да ће неких 40% ракета пасти на насеље ако их Израелци не пресретну. Прецизност касим ракета је још гора од тога.
Према томе, нема ту говора о гађању војних циљева, то је класично терорисање становништва. Израел на то узврати и страдају палестински цивили. Највећим делом страдају зато што Хамас и братија смишљено користе цивилне локације. Њихов циљ и јесте да провоцирају одговор Израела и подсете цивилно становништво да им је Израел непријатељ. Ако још дође до неке трагедије, то је лепа прилика да се медијима пласира прича о страдањима цивила.
(Овакве ствари ме увек подсете на канадског генерала Мекензија током тачке 11, када је једној од зараћених страна објашњавао да болница на коју поставите митраљез више није болница него легитиман војни циљ.)
Пре извесног времена сам рекао да време не ради за Палестинце, па су ми рекли да грешим. Ево зашто мислим да је тако. Израел је потрошио огромне паре за одбрану и смањио је опасност за цивилно становништво. Пре него што је изграђен зид, имали су за годину дана преко 500 мртвих и више хиљада рањених цивила. Сада је та опасност јако мала, број покушаја самоубилачких напада је мање од 10 годишње, и то углавном тамо где ограда још увек није завршена. Iron Dome зауставља 85-95% пројектила, бар за сада. Све то утиче на расположење јавности у Израелу и људи губе интерес за преговоре и тражење мирног решења.
Са друге стране, мировни уговори које су Египат и Јордан потписали са Израелом показују да је мир могућ.