PALUBA

[attachment=1]
Vojna tajna, kod nas gotovo više i da ne postoji, bar ne u onom smislu kako ona funkcioniše u gro zemalja. Slušam pre neki dan na TV-u, kažu podigla se velika prašina oko toga što su na http://www.facebook.com/ izraelski vojnici postavljali fotografije vojnih objekata i nekih borbenih sistema, između ostalog i fotke unutrašnosti jedne njihove podmornice. Materijal je pod hitno uklonjen sa fejsbuka, a protiv vojnika koji su postavljali fotografije je pokrenut disciplisnki postupak.

Krajem 2006. godine Kina je oštro protestovala što se na Google Earth mogla jasno videti njihova nova podmornica klase Jin na nuklearni pogon, koje je naoružana novim balističkim raketama.

(http://img216.imageshack.us/img216/4484/clipimage001mi4.jpg)
Slučajnost (greška) ili namera !?!

Takođe korisnici uslga Google Earth su svojevremeno imali prilike da se upoznaju sa geografskim mapama Kašmira u velikoj rezoluciji i detaljnim fotografijama indijskih državnih ustanova, odnosno fotografijama državnih zgrada u Pekingu u kojima se sastaju najviši kineski rukovodioci, a koje su uobičajeno nedostupne široj javnosti.

Link ka celom članku: klik  ovde (http://www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=11767&meni=26)

Kako su mi pričali straji, ranije se kod nas strogo vodilo računa o svakoj sitnici. Pa na primer kada je u Banja Luku `84. stigao prvi tenk nulte serije M-84 toliko se vodilo računa o njemu da je bio neprekidno pod stražom i prekriven ciradom, tako da ni uposleni u kasarni nisu odmah imali čast da vide naš čuveni tenk M-84. Oni koji su bili "suviše radoznali" i hteli ga gvirnu ispod cerade su jako brzo dobijali poziv od bezbednjaka na "informativni razgovor" :), bez razlike da li se radilo o oficiru, podoficiru ili civilnom licu na službi u JNA.

Ovakvi primeri su naravno suvišni i samo mogu izazvati revolt i bunt kod svakog lojalnoj vojnika, ali da li je ovo današnje stanje gde je dobar deo informacija dostupan na Internetu dobar. Ako uzmemo nasleđe JNA videćemo da na svakom svakom dokumentu, pravilu, podsetniku za obuku, dnevnoj zapovesti, uputsvu (ma koliko oni bili beznačjni i bezvredni)  postoji oznaka *vojna tajna str.pov.* Drugim rečima gde je granica gde informacija postaje vojana tajna a gde je samo beznačajan statistički, TT ili bilo koji drugi podatak.

Kakvo mišljenje Vi imate po pitanju Vojne tajne i dostupnosti informacija vezanih za vojsku, naoružanje, borbene sisteme i sl.

Jednom rečju - globalizacija! Svet postaje jedno veliko selo i to je nezaustavljiv proces koji čak ni dva svetska rata nisu uspeli da poremete.

Kakvu korist može da ima bilo ko od slika iz ptičje perspektive kineske podmornice? Na Discovery kanalu ide emisija o sklapanju Abramsa ili Apača, pravljanju podmornice i funkcionisanju nosača aviona. Iako su ti snimci prošli kroz cenzuru, stručno osoblje može veoma lako da uoči ono što njega interesuje. Primera radi, kada su oborena dva Apača u Iraku hicima iz AK47 kroz pilotsku kabinu, niko nije mogao u to da poveruje (među njima i ja). Sve dok, sad već pokojni autor na svom blogu nije na osnovu emisije sa Discovery-ja objasnio zašto je slaba zaštita sa donje desne strane kokpita!

Tačno tako.Postavlja se pitanje šta danas spada u vojnu tajnu? ;)Za ovo nisam čuo,a nisam ni gledao na Diskaveriju tu emisiju.Kako su to uspeli da urade?

Pa ovako, ja dok sam bio jos u vojsci vojna tajna je postojala i ona i dan danas postoji. Ljudi saznaju ono samo sto treba da saznaju e sad ova stvar sa internetom, pa znamo stav Pentagona u vezi sa internetom. Da se oni pitaju pa sklonili bih ga odmah a oni su ga i izmislili isto kao i mobilni i jos neke stvarcice. Ko im je kriv za to?

A eto kazem dok sam ja bio u vojsci bilo je i dokumenata sa oznakom vojna tajna strogo poverljivo i imao sam jednom prilike da vidim taj dokumenat. Iskreno receno ne secam se sta je na njemu pisalo ali to je bilo bas toliko beznacajno da i sam ne znam sta je tu moglo biti tajno.

E sad sta je vojna tajna to je dobro pitanje. Ja mislim da nije tajna sto Ameri imaju ovo i Kinezi imaju ono, vojna tajna je sta se u slucaju rata sa tim orudjima i jedinicama desava. Njihov raspored, zatim njihovo snabdevanje i gde ce dejstvovati i sa kakom namerom e to je za mene prava vojna tajna. Inace, sta ima tu tajno na jednom tenku. Pa danas kad izadje tenk prvo sto je pitanje, kakvog ce imati ekonomskog uspeha. To je bila neka komunisticka izmisljotina, eto malo i da se poigraju sa narodom, kao mi zivimo u ozbiljnoj drzavi. Pa vidimo koliko je bila ozbiljna. Eto to je moje misljenje o tome a general Perisic je posebna prica ne samo u vezi sa tim incidentom. Ima dosta drugih razloga za neke druge stvari. Oni koji su bili u ratu na Kosmetu tokom 1998 i 1999. godine znace bolje od mene. Nije smenjen bez veze. A o njegovoj ulozi u ratu u Hrvatskoj i da ne pricamo. Pa jos sta je sve oko toga izjavljivao po novinama, ma treba da ga je sramota.

Ja sam na brodu video par dokumenata sa oznakom vojna tajna,strogo pov. i kada sam ih pročitao zamalo nisam umro od smeha.U jednom je bio sastav britanske sredozemne flote,sa sve krstaricama klase Tiger koje su u tom trenutku bile izrezane pre 20 godina,sastav američke 6 flote,takođe sa brodovima koji su izrezani ili u rezervi barem 20 godina,i sovjetske 5 eskadre sa takođe odavno "penzionisanim" brodovima.Ostali dokumenti su bili još stariji i samim tim smešniji,ono što sam pročitao u njima znao sam još pre vojske.

Ne daj Bože da sam ostao duže na takmičenju... ko zna šta bih ovde našao...

Manimo se dnevnopolitičkih prepričavanja... prijatno ;)

Odgovornost je isključivo na meni, ne znam ni sam šta me je uopšte nateralo da pominjem Perišića. ::)

A meni da nastavim :( Sledeći put :-X

Inače o vojnoj tajni...

Dok sam služio vojni rok, zamoli mene ppuk da mu nešto sredim na njegovom kompjuteru. U jednom od trenutku ppuk izlazi i ostavlja mene da radim. Posle određenog vremena, završim ja posao i krenem da zveram okolo, kad primetim na desktopu (!) prečicu ka folderu "POVERLJIVO-vojna tajna". Nažalost, iskušenje je bilo jače od mene :) Ono je bilo najstrašnije tračarenje ko je šta u divizionu uradio, preporuke komandi o unapređenjima i ukorima... Sva dokumenta su bila zvanična za komandu sa sve zaglavljem. Tu je bilo toliko prljavog veša i rekla-kazala stvari da je izgledalo kao da čitam "Kurir" ili neku sličnu žutu štampu. E, ako ovo spada u vojnu tajnu, onda je stvarno taj izraz izgubio značenje.

Ono što sa druge strane gotovo sigurno predstavlja vojnu tajnu su transkripti sednica koje je u knjizi objavio već pominjani Vlajković.

Mnogi svoje foldere krste Poverljivo, Strpov, DT, Top Secret, a u stvari u folderu drže neke gluposti. Doduše, možda su za njih jako poverljivi, ko zna. Inače je zabranjenno držanje dokumenata na hard disku. Dokumenti se drže na magnetnim medijima, koji su zavedeni delovodnm brojem, overeni pečatom i obezbedjeni u metalnoj kasi.

Meni je najsmešnije bilo to što se naredjenje o prelasku sa letnjeg na zimsko računanje vreme i obratno dugo tretiralo kao strogo poverljivo. Inače, sastavljač. odnosno obradjivač dokumenta odredjuje mu stepen tajnosti (do stepena str.pov. ako se ne varam).

Kad kažeš magnetnim medijama, misliš li na strimere?

Btw, i hard disk je magnetni medijum ;)

Mislim na sve prenosive. I hard disk u fioci je moguće "spakovati" u kasu.

Nekad bese zabranjeno u krug kasarne uneti bilo koji uredja kojimse moze izvrsiti snimanje. Znaci> kamere, kasetofone, fotoaparate i ostale uredjaje koji se mogu upotrebiti za snimanje fotografija ili glasa.
Danas vojnici mogu da koriste mobilen telefone u krugu kasarne i niko ne pravi pitanje za sta  se moze taj telefon iskoristiti. Ne kazem da u vojsku dolaze neki spijuni ili stali vec ali mozda nekom padne neka ideja na um.

Sto se tice vojne tajne o opremeljenosti jedinica, to je posle Dejtona prestalo da bude tajna. Jos od formiranja onih komisika za kontrolu naoruzanja u bilo koji vojni objekat moze uci komisija sacinjena od oficira iz vojski nastalih raspadom SFRJ i svu opremu i naoruzanje koje potpada pod kontrolu moze prebrojati u samom magacinu. Zahvaljujuci tome mnogi vojni objekti gde su ulazili ti timovi su hirurski precizno unisteni za vreme bombardovanja `99. Jedan od razloga je i taj sto je na ulazu u objekta neko iz tima belezio GPS koordinate.

Mislim da je ipak u danasnje vreme najveca vojna tajna popunjenost i obucenost jedinica i moral (pod tim ne podrazumeva onaj moral iz doba KPJ, vec koliko su ljudi zadovoljni i koliko su spremni da u slucaju sukoba rade svoj posao). Mislim i na moral kao sto su medjuljudski odnosi u jedinicama i slicne stvari.

Ostalo se sve moze naci na netu.

Prije neku godinu sam našao u Banja luci, na otpadu, na dijelu gdje se baca stari papir, a tu je bilo odličnih knjiga, kompletnu strogo pov. biblioteku. Počev od šifrantskih tablica, uputstava, planova napada, planova odbrane. Sve strogo pov, državna tajna, vojna tajna itd. Jedno brdo knjiga visoko oko 3 do 4 metra. Neke sam knjige sam pokupio kao interesantne. Tehničke. One ostale su otišle u Incel, na preradu starog papira.

Ne slažem se da je vojna tajna komunistička izmišljotina. Svaka vojska i danas ima u upotrebi taj pojam, sad šta ko tu klasifikuje, po kom ključu, na koji nivo tajnosti, to je individualna stvar. Tačno je da u post industrijskom svetu malo šta stvarno predstavlja ikakvu tajnu, ali ipak ostaje ono o moralu, volji za vođenje oružane borbe i slično, mada su i tu možda važniji geni nego dnevna politika.

Jedne subote u martu 1981, neposredno posle "studentskih" nemira u Prištini, ja najstariji u smeni na TČ 217. Odem u kantinu na doručak, i u to vreme mornaru Hodži, Albancu sa Kosova dođe otac u posetu i donese pečeno prase (bio je katolik, da se ne pitate otkud prase). Vratim se na brod, a službena smena upravo sređuje prase... U ponedeljak, ja kod bezbednjaka na pranje mozga: otac mu je obišao brod, ko zna šta je video i kome će preneti, šta da je prase bilo otrovano i još par tona takvih bisera. Ništa nije vredelo što sam bio u kantini, kriv i gotovo. Posle me još par puta zvao na razgovor, kao da utvrdi koje vojne tajne je taj čovek mogao da sazna. Ja mu kažem da Mornarica nema nikakvog značaja za studente iz Prištine, on me pošalje kod kbb Vida Stipetića na viši nivo pranja mozga, i onda ja vidim da je đavo odneo šalu i "priznam krivicu" - sve se smiri... Svašta!

Mada sam pred kraj vojničke karijere imao prilike da vidim par dokumenata zapadnih zemalja klasifikovanih, kako oni to kažu. Uglavnom opšte poznate stvari. Kao što ZastavnikDžemo reče u jednom postu, vojsko, čija si da si, ista si!

Ovde se cesto pominje da su pojedinci namerno i slucajno dolazili u kontakt sa pojedinim vojnim dokumentima i na njima nalazili svakakve gluposti, a oni su stepenovani pa skali tajnosti.
Svaki dokument koji se radi u vojsci radi se po odredjenom sablonu odnosno mora imati sve elemente da bi bio ispravan, a tu spada i stepenovanje tajnosti.
Drugi je problem sto lica koja rade te dokumente ne poznaju svoje nadleznosti u stepenovanju tajnosti pa lupaju svkojake gluposti inace veoma mali broj dokumenata i lica koja rade dokumente imaju tu mogucnost na nose oznaku "stogo poverljivo ili drzavna tajna" vecina dokumenta je interno poverljiva.
Medjutim ljudi iz neznanja ili da ostavili sto bolji utisak na dokumenta koja rade stavljaju da je sve poverljivo....

Upravo tako Stipo!

Ako stavi veći stepen tajnosti na dokument koji izrađuje, pametniji je i važniji, valda.

I tako onda razne nebitne stvari postanu tajnom...

Imao sam u svom radnom stolu štambilje DRŽAVNA TAJNA, STROGO POVJERLJIVO, POVJERLJIVO, NARODNA ODBRANA Primjerak br.. Kopija br.. itd. Nalupao sam se tih štambilja gdje sam stigao. Kasnije sam ih lupao iz zezancije. Negdje 1989 napisao ja na oko 200 listova Presjek stanja tenkova M84 u jednicama JNA sa osvrtom na borbenu gotovost itd. I držao to na stolu, dovršavao i mjenjao. I naišao veliki šef i vidio to na mom stolu. Kasnije mi dosađivao. Na svu sreću dobio prekomandu odmah nakon toga.

A bilo je svega. Dopis VTI-a da se dopusti npr. da se mjesto otpornika 2,2 K Iskra može koristiti Niški nosi oznaku povjerljivo. I tako je bilo stalno.

Ti bi to sigurno bolje znaš od mene jel sam ja to čuo iz priča a ti najverovatnije i sam doživeo. Kada je izašao protoptip ili prva tura nulte serije našeg tenka M-84 da se u kasarni u Banja Luci se držao pod ciradom i pod stražom i to tako da nije mogao svako da zaviri pod ciradu ako ne pripada posadi tenka bilo o kome da je reč. Pa i 1989-ta je još bila "zategnuta" po tim pitanjima.

Svaki dokumena kod svog  stvaratelja ima klasu i UR BROJ. Također i određen stupanj tajnosti. Onaj tko izrađuje određeni dokument drži se već određenog stupnja tajnosti. Dokumentu koji se prenosi na niže razine nije dozvoljeno mijenjati stupanj tajnosti. Tako dokumentu izrađenom u višem stožeru, niže brigade i samostalne postrojbe ne mogu mijenjati klasu ni stupanj tajnosti. Naravno tu je i čuveni rokovnik kojim je propisano čuvanje određenog dokumenta i poslije isteka određenog roka dokument se uništava ili mu se skida stupanj tajnosti. Ukratko može biti dostupan javnosti. To nije samo praksa s vojnim dokumentima, već i dokumentima ostalih ministarstava. Posebnim pravilima određen je način, mjesto i uređenje prostorija gdje se čuva tekuća dokumentacija i ona u arhivi postrojbi. Na netu možete vidjeti dokumente iz prošlih ratova. Osnovni podaci su: postrojba, stvaratelj, stupanj tajnosti, prijemni štambilj, čin, ime i prezime zapovjednika postrojbe, kao i pečat postrojbe. Na dnu je kome se dostavlja i u koliko je primjeraka izrađeno.kod nekih vojski se to nalazi i pri vrhu desno. To je sva mudrost, a to dobro znaju svi koji su radili u vojsci. Sad je pitanje koja će država, odnosno ministarstvo obrane klasificirati koji dokument i dati mu rok trajnosti. Obavještajnim podacima  se u načelu kod svih država određuju dugi rokovi tajnosti. Nekom to može izgledati smiješno, a zbog ovih stvari se u povijesti daljoj i bliskoj gubila glava i odlazilo u zatvor na dulji rok.

Prvi komad tenka koji smo pravili je bio u kasarni Kozara u Banja Luci, dio kasarne koji se zvao Sarica, inače je to bila jedinica lakog remonta. Tenk je bio u hangaru koji je bio pod vanjskom stražom, unutrašnjom stražom, dio hale je bio pregrađen ceradom, a iza cerade tenk pokriven ceradom. U toj istoj hali sam radio popravke tenkova u toku rata.

Tih dana kad smo počinjali raditi tenk stalno su se mjenjale neke delegacije, Republičko izvršno vijeće, Savezno izvršno vijeće, SSNO, Uprava za ovo ili ono, kravate, sekretarice, službena vozila, mercedesi, glupa pitanja. Bukvalno se nije moglo raditi tih prvih dana jer su se stalno mjenjale neke delegacije.

Vojna tajna. Dođe pukovnik i pita me koliko se puta može okrenuti kupola u jednom smjeru. A ja moram biti ozbiljan jer pukovnik pita ozbiljno. I onda smo više šiznuli od silnog ispitivanja svakojakih delegacija, pa smo počeli da lupamo gluposti. Na pitanja čemu služi cijev na boku kupole ( snorkel za podvodnu vožnju) odgovarali smo da je to rezervna cijev za top koja se može razvući i to sa veoma ozbiljnom facom. Itd.

Sve je to išlo kako je išlo, dok se jednom nije pokvarila prva hidraulika vertikale na prvom tenku. Još je tenk bio u fazi razvoja. Hidraulika je bila uništena unutra. Uništena. I tad se pojavila služba bezbijednosti sa ozbiljnim facama. Sabotaža. Delegacija Libije je već vidjela tenk, nekoliko njihovih generala. Dio posla već ugovoren. A urađena sabotaža. Počelo ispiranje mozga.

Niko do tada nije znao, ili mi tad još nismo znali, da ne smiju da se mješaju hidraulička ulja različitih tipova porijekla, koštana i mineralna. A koristili smo hidraulička ulja ruskog porijekla HUNT-S, hidraulično ulje za niske temperature, sovjetsko i Aeroshell-40, američko. Svako ulje smije da se koristi u hidraulici tenka, ali ne smije da se mješa sa drugim uljem. Dolazi do hemijske reakcije između ovih ulja. I neko je ne znajući to ozračivao hidraulku i dosuo ono drugo ulje. I nakon dva tri dana crkla prva hidraulika, analiza, sabotaža, bezbjednjaci itd. Pa onda provjera ko je sve bio, kad je ko pišao i koliko dugo u kom WC-u, ko je kako radio i ostala sranja. Kako se čuva vojna tajna, cure li gdje podatci, provjera porodica i porodičnog stabla do starih Slovena. Bolje da ne pričam. Provjeravali su i kafanu u koju smo išli nakon posla. Ko sve tamo dolazi.


Eto malo o čuvanju tajne na prvom tenku M84.


Pozdrav

Vlado

Možda malo u off, ali ne mogu da odolim, mada mislim da svako ko je barem 10 godina u vojci radio ima sličan primer:

Prilikom jedne kontrole b/g, MT ppuk, načelnik MT i TSl u sektoru i ja uđemo u motorni prostor DJČ. Ispituje potpukovnik komandira, starijeg vodnika i mornare, sve znaju, sve je O.K. Već kao izlazimo kad on tapne rukom po reduktoru i kaže "A ovo ti je pomoćni motor!", mornar se nasmeje a ja brže-bolje napolje iz mašine, da mi ne vidi cerenje od uveta do uveta.

Napomena: DJČ nije imao pomoćni motor već samo alternator za punjenje akumulatora, što je MT oficir morao da zna! A svaki pismeni mornar bi odmah ukapirao da pomoćni motor ne može da bude na osovini glavnog porivnog motora!

У теми "Комплет понтонског моста ПМ 71" сам одређеним поводом написао један краћи текст о означавању и степеновању поверљивих информација у ЈНА. Мислим да би то могла и требала бити посебна тема. Зато сам тај текст пребацио у ову нову тему.


Ознаке тајности у војсци (ЈНА и касније у ВЈ и ВСЦГ) су биле овакве:

Војна тајна: Строго поверљиво, Поверљиво, Интерно
Државна тајна: није била степенована као највиши степен поверљивости.

Код цивила су ознаке тајности обично носила документа у вези са питањима и пословима одбране. Тада би на документима писало: "Народна одбрана" и затим ознака тајности. Касније у време СЦГ у Министарству одбране документа су означавана са "Одбрана - строго поверљиво, поверљиво и службено"

Ознака тајности се исписивала у горњем десном углу документа и то прво врста тајности ("Војна тајна") а испод тога степен тајности ("строго поверљиво", "поверљиво" или "интерно"). За документа "строго поверљиво" и "државна тајна" је било обавезно да се сваки израђени примерак нумерише, па се испод текста који означава степен тајности исписивао текст "примерак број _____". На крају документа, са леве стране (испод потписа или на полеђини) се наводило: "Урађено у ____ примерака",а испод тога  се наводило коме су документа достављена: "Достављено: примерак број 1  ________ (име и презиме лица или установе које прима докумет), примерак број 2 ____.

Ознаку "интерно" је практично имао сваки војни документ. То је био најнижи степен тајности и та документа практично нису била "тајна" већ се то одређивало више због васпитног утицаја, односно наглашавало да је то само за интерну употребу у војсци. Значи, таква документа су била доступна свима у војсци (ЈНА). Тако је већина правила и упутстава имала ту ознаку. Да документа носе ознаку "поверљиво" могао је одредити само старешина ранга команданта батаљона и виши, а "строго поверљиво" командант бригаде и више. Ознаку "државна тајна" је имао право да одреди врло узак круг људи (мислим команданти армија и виши, а у пракси само највиши функционери ССНО). Пропис којим се то регулисало имао је доста рогобатан назив (Наводим приближно јер немам тај документ: "Критеријуми за одређивање података .... који се одређују као војна тајна"). Заправо била су два документа један за ЈНА а један за ССНО, односно питања народне одбране (изван војске). Овим документима су били одређени (описани) критеријуми по који су  војне, односно одбрамбене информације, документа, па и средства (на пример НВО у развоју) одређивана као повериљива и разврставана по степнима тајности.

Нека документа нису степенована, односно нису требала имати ознаку поверљивости. То се углавном односило на документа из тзв. управног поступка, односно на оним документима која су подлегала жалбама и могућој расправи изван војске (решења о пензионисању, о додели стана, нека статусна питања цивилних лица и сл.), као и она системска документа (правила, упутства) која су користили и цивили или су имала јавни значај (на пример прво Правило војне полиције није имало ознаку тајности). У пракси врло често се и на нека од тих документа "лупала" ознака "војна тајна - интерно". Тако на пример, "Стратегија оружане борбе" из 1983. године има ознаку "Војна тајна - Интерно". За сваки случај, што би рекли. Што је наравно било погрешно.

Био је и предвиђен начин чувања и преношења документа са ознаком "војна тајна". Тако је регулисано да се документа са степеном тајности "строго поверљиво" чувају у металним запечаћеним касама (ормарима), у закључаним просторијама (када нема никог у њима), а Државна тајна у просторијама које су имале стално обезбеђење, са решеткама на вратима и прозорима.. Тако су тзв. мобилизацијске собе у бригадама, дивизијама, армијама имале стражарско место испред. Врло често је то обезбеђење давала војна полиција. Документа са ознаком "строго поверљиво" и "државна тајна" су могла да се транспортују уз оружану пратњу, односно, за "строго поверљива" документа курир је морао бити наоружан, док је за "државну тајну" курир је морао имати посебну оружану пратњу. Такође, курири у тим случајевима су морали бити официри или подофицири. Лично сам, као млади поручник, био командир обезбеђења преношења мобилизацијских докумената ЈНА. То је наравно, рађено возилима са четири ескортна возила са наоружаном пратњом и блокадом саобраћаја (није могао нико да нас претекне). За случај рата или ванредног стања у обезбеђењу траспорта оваквих документа су предвиђани и оклопни транспортери.

Генерално, начин регулисања питања одређивања и степеновања тајности документа, као и начин чувања и поступања са њима у ЈНА је био решен врло слично као у земљама на Западу, за разлику од земаља на Истоку које нису то тако решавале. Овај начин означавања тајности је и уведен средином 50-тих година под утицајем НАТО-а и дуго се одржао.

Primer prve strane naredbe iz vremena SSSR-a, Drugi svetski rat.

[attachment=1]

Ову тему сам потпуно заборавио. Иначе, током трајања ЈНА нису се сва службена документа једнако означавали,а нити су документа практично истог садржаја једнако степенована. Ево примера са Правила службе војне полиције. То је иначе документ који је требао бити достуапн свакоме, практично јавни документ или документ доступан свим војним лицима.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Да се приметити да на Правилу из 1966.године нема ознаке "Војна тајна" већ само "Службено"

drzao Velaga Milan (Vlada ga sigurno zna) vojnicima predavanje (bio je zaista vrstan poznavalac T-55) iz NsPG i provuce recenicu "nije vojna tajna koliko mi imamo tenkova - rusi to znaju bolje od nas, nije tajna ni gde ih drzimo. prava vojna tajna je zdravlje, moral i obucenost ljudstva..."

ako je bio u pravu onda vojna tajna kao pojam nije obesmisljena - stavise postoji i danas. zato valjda kauboji i snimaju onolike emisije koje se emituju na diskaveriju - sami sebe hrabre izgleda.
o tom diskaveriju i H kanalu moze toliko toga da se prica...ali je off

Баш тако, "тајна" је увек питање стање морала, оспособљености и стање опреме (наоружања), као и планова употребе (распоред снага и средстава по варијантама). Понекад јесте и број и врста опреме (наоружања), али само понекад у одређено време. Реч тајна ставио сам у знаке навода због релативности појмова морала, оспособљености и сл.

Критиковање стања није увек и одавање војне (или неке друге) тајне. Међутим, по мом мишљењу то може да буде ако јавно критиковање садржи злу намеру, односно чини се да се да се произведе штета. У кривично-правном смислу да би нешто било кривично дело па тако и санкционисано битна је намера. Дакле, онај који јавно износи у виду критике податке који су тајна неће подлећи санкцији ако је то учинио тек након покушаја да унутар система проблем реши или ако је то општа појава која урушава систем па се обраћањем јавности помаже успостављање прописаног система, односно тражи помоћ. Битне су и околности. Ако се подаци износи у време ратног стања онда чак и добра намера може произвести штетну последицу.