Сарађивао сам са Корејанцом, био је човек у зрелим годинама који се након демобилизације у војсци (изашао је са чином пуковника) преселио у Америку и ушао у свет бизниса. Веома пријатан човек,док не поменеш Јапан. Хришћанин. Његов коментар је био да је за оно што је урадио у Кореји и Кини, Јапан заслужио да потоне на дно океана.
Ми познајемо послератни Јапан, који је сасвим другачије друштво од онога какав је био између два рата. Јапан високе технологије, древне културе, осмеха, љубазности...
Тај исти Јапан је током 2. светског рата, али и пре њега, починио ужасна зверства у Кини и Кореји. Корејанце су третирали као стоку. Замисли да ти упадну у кућу и изведу све женско што може да рашири ноге. Онда их скупе на гомилу и изврше селекцију, проберу оно што им се свиђа да задовоље потребе војних бордела у Јапану, али и по Азији. И девојчице које још нису добиле менструацију су понекад задовољавале критерије. Дрогирање ових жена је било масовна појава, јер су само тако могле да издрже групна силовања која су трајала данима.
Јапан је у Кини масовно користио хемијско и биолошко (тифус, колера, куга) оружје.
Све се ово догађало годинама пре него што је Јапан бомбардовао Перл Харбур и било добро познато.
У борбама по пацифичким острвима, где су се Јапанци очајнички бранили, Американци су имали огромне губитке. Процене су говориле да би губици у случају копнене инвазије на сам Јапан били 250 хиљада до милион америчких војника. Процене јапанских губитака су се вртеле око милион војника. Цивиле нико није рачунао.
Хајде да ставимо ствари у перспективу. Бомбардовање Токија је био покушај да се Јапан присили на предају. Разарања и жртве су надмашили све процене, јер нико није рачунао на начин градње у Јапану, са употребом дрвета и папира. Када то није уродило плодом, прешло се на атомске бомбе. Из данашње перспективе се сматра да је бомбардовање Нагасакија било потпуно непотребно, да би се Јапан предао и без тога, након Хирошиме. Како је то изгледало људима који су тада доносили одлуке, можемо само да нагађамо. Или да верујемо, односно не верујемо њиховим мемоарима. Међутим, мемоари су често писани након што су се откриле ствари које нису биле познате.
(Атомске бомбе су на неки начин биле блеф. Американци нису имали више бомби, али ни могућности да у разумном року направе додатне бомбе.)
Искрено, нисам сигуран да у таквој ситуацији не бих бацио атомске бомбе, или се уздржао од бомбардовања Токија.
Увек се сетим јапанског цртаног филма "Гробница за свице" Исао Такахате. Изузетно трагичан филм који показује ужасе спаљивања јапанских градова 1945. Сваки пут ми се стегне грло кад га гледам. Препоручујем. Плакаћете, иако је цртани филм. Надам се да постоји и са српским титловима. Ја сам гледао са руским дублирањем.
Pozdrav društvo! Dal koji zna ili ima nekih informacija.. u Albaniji ili Grčkoj vozi još koja Kometa i danas? Jako bih se volio barem jednom u životu provozati jednim od hidroglisera...točnije starim Kometom Pre nekih dana našao sam Joy Cruises Grčka, relacija Krf - Paxos ali čitao puno negativnih komentara o ovoj firmi
Prati tokom dana na https://www.marinetraffic.com/ izmđu Krfa i Sarande, ja sam prije par mjeseci vidio nekoliko u operaciji na toj liniji. Valjda su još tu.
Филм Унтерганг (Downfall, Пад, Пропаст) врло детаљно приказује последње дане Трећег Рајха и збивања у бункеру Рајхсканцеларије. Генерал Вајдлинг, командант одбране Берлина, учинио је све што је војнички било могуће да успори пад града, а да по могућности сачува и цивиле. Исход је био очигледан и неминован. Негде сам имао и парченце арматуре баш са места где је био бункер. Тако имам и комадић Зида, каменчић калдрме са Црвеног Трга, пушчане чауре са неких од наших ратишта, кутијицу брашнастог песка из Сахаре и свакојаке друге дрангулије и андрмоље.
Гоце је поставио добре видео снимке који објашњавају поводе за нереде.
Домородачка популација је постала релативна мањина у својој земљи, али су и даље највећа етничка група. Сепаратисти имају малу већину у конгресу, председник владе је из њиховог политичког блока. Међутим, на референдумима за независност, губили су релативно тесном већином.
Не бих се изненадио да у целој ситуацији има и утицаја са стране.
Колико ја схватам сукоб Хамаса и осталих Арапа са Израелом је пре свега (у суштини) верски рат. А верски ратови друго трају и јако су крвави. Све се своди на религију, Јерусалим и власт над светим местима и понижење оног другог, јер је тако "заповедио Бог".
а, који је добио од његове породице. Нетанјаху је сам објавио ту фотографију на Екс налогу, уз цитат из Светог Писма: И видјеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. (5. Мојсијева 28:10)
Мада је то библијска заповест, а пронађени су примерци из другог века пре Христа, то није нешто што носе секуларни, па ни већина традиционалних Јевреји (они на нивоу традиционалних Срба који славе Славу, посте Велики Петак и иду да Божић у цркву). У најбољем случају га имају у кући, али га не стављају. То је нешто што популаришу ултраордодоксне групе, пре свега Хабад.
Мени је ово најсликовитија илустрација повећаног утицаја религије у израелском друштву.
Pozdrav društvo! Dal koji zna ili ima nekih informacija.. u Albaniji ili Grčkoj vozi još koja Kometa i danas? Jako bih se volio barem jednom u životu provozati jednim od hidroglisera...točnije starim Kometom Pre nekih dana našao sam Joy Cruises Grčka, relacija Krf - Paxos ali čitao puno negativnih komentara o ovoj firmi
Израел је доживео непријатно изненађење, али Хезболах је био тај који је поражен. Имали су знатно већи број погинулих и морали су да се повуку са југа Либана (тамо су дошле снаге УН). Међутим, рату коме је погинуло 165 Израелаца, а Израел уместо планираних 10 хиљада на крају послао 30 хиљада војника, у сваком случају није био казнена експедиција на које су сви навикли. Арапски медији су то искористили да прогласе победу Хезболаха, без обзира што је имао далеко веће губитке и морао да се повуче. Једини рат у коме је Хезболах тада победио је био пропагандни рат. Нпр. од тих десетина израелских тенкова који су наводно уништени, на крају је испало да је трајно уништено само 5. Остале су одвукли и поправили. Ројтерс је повукао са сајта око 900 фотографија арапских ратних репортера када се открило да нису аутентичне.
Ово није први арапски пораз који се у арапском свету тумачи као победа. У Египту се и за рат из 1973. говори да је био арапска победа.
Израел је имао и велики отпор у домаћој јавности, две трећине становништва је било против рата. Овај пут тога не би било.
