JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Online
Gender:
Posts: 9 163
|
|
« Reply #88 on: January 04, 2022, 04:09:50 pm » |
|
Један руски докуменат о 29. мају.
Доносимо овде, у преводу, извештај шефа 'Охранке' - руске тајне политичке полиције пре Рата на Балкану, жандармеријског официра ротмистра - капетана I класе - Владимира Тржецјака, о убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге у ноћи 29. маја 1903, и о улози руске тајне полиције том приликом. Извештај је упућен шефу жандармерије и директору Департамента Полиције руског Министарства Унутрашњих Дела. Овај смо докуменат добили од г. Душана Семиза из Лењинграда.
Поверљиво. На основу шифроване депеше Ваше Преузвишености, од 5, ов. јуна (1903), част ми је доставити следеће: У моме извештају од 9. ов. априла бр. 188, част ми је било изложити, да је, услед ојачања у Србији Либералне Странке, и са укидањем Устава од године 1901. краљ Александар дигао противу себе све политичке странке без изузетка, и да је још онда агентурним осматрањем утврђена могућност скорог атентата на живот Краља са сврхом збацивања династије Обреновића. Као што је то сада утврђено, укидање Устава имало је за сврху обезбедити Краљу могућност да прогласи у Београду опсадно стање, и да ухапси све српске политичаре према Краљу непријатељски расположене. Пошто би извршио ова хапшења, краљ Александар спремао се је да, по настојању Краљице, поднесе у најближем заседању Скупштине законски предлог о именовању наследником му старијег краљичина брата, поручника Никодема Луњевића (sic). Да је Краљ заиста гајио оваке намере види се из нађена у краљевим хартијама пописа лица која су имала да буду ухапшена, и из новог законског предлога о именовању поручника Луњевића престонаследником. Према гласовима који круже по Београду, главни иницијатори државног удара који се десио били су: 1) садашњи Министар Правде, Љубомир Живковић, 2) Министар Финансија, Др. Војислав Вељковић, 3) Генерал Јован Атанасковић, садашњи Министар Војни, 4) брат првог краљичина мужа, пуковник Машин, садашњи Министар Саобраћаја, 5) Георгије Генчић, садашњи Министар Народне Просвете, 6) Мајор 6. пешадијског пука Мишић, 7) Лука Лазаревић, који је имао учешћа у атентату на краља Милана, 8 ) Живко Желовановић (sic) и 9) Драгомир Рајевић. Извршење Завере, која је никла још у марту ове године, било је поверено официрском кору 6. пешадијског пука, са гарнизоном у граду Беграду, нарочито непријатељски расположеноме наспрам Краља. Међу завереницима налазили су се официри месне више војне школе и лични ађутант Краља, Кирило Наумовић, Осим тога, у државном удару узели су учешћа месни коњички пук и једна батерија. Постојање завере било је познато већини официра београдског гарнизона, а тако исто и понеким официрима војних јединица у гарнизону града Ниша. 28. прошлог маја, у старом краљевском двору, за време ручка, на којем су били између осталих и бивши Министар-председник генерал Цинцар-Марковић и дежурни ађутант Наумовић, Краљ, на захтев Краљице, одлучно је тражио од Цинцар-Марковића да прогласи у граду опсадно стање и изврши хапшења, мотивишући своју жељу тиме да је он добио вести о завери. Генерал Цинцар-Марковић није се слагао са Краљевим мишљењем, и пошто се вратио кући телефонски је молио Краља да му уважи оставку. Глас о томе да Краљ тражи да се хитно изврше хапшења, и да већ наслућује заверу, био је одмах достављен завереницима од стране ађутанта Наумовића, и још истог вечера, под председништвом пуковника Машина, одржан је у менажи 6. пешадијског пука састанак на којем је дефинитивно решено одмах приступити остварењу завере. Око један сат по поноћи, завереници су коначно установили акциони план према којем је већина официра са једним батаљоном 6. пешадијског пука имала да се упути ка Двору, док су остали официри добили налог да изолују Двор од осталог града а затим да убију све министре, управника града Маржичанина, и браћу Луњевиће. Група официра која је имала да уђе у Двор налазила се под вођством мајора 6. пешадијског пука Мишића, а учествовали су у њој мајори Михајло Анђелковић, Лука Лазаревић, капетани Драгутин Димитријевић, Сава Тривковић, Илија Радивојевић, и поручници Антоније Антић и Милутин Лазаревић, Ову групу требало је да сретну у Двору завереници пуковник Александар Машин и краљеви ађутанти Наумовић и Панајотовић. Чим су завереници стигли до врата спољног дворског врта, преко пута од Руског Посланства, краљев ађутант Панајотовић отворио је вртна врата, која су обично затворена. Одмах иза завереника ушао је у унутрашњу авлију Двора један део нижих чинова батаљона 6. пешадијског пука, који је у исти мах наишао на оружан отпор дворских жандара. Разоружавши их, један део официра заједно са војницима напао је на дворску стражу, при чему је дошло до јаке пушчане ватре, те је ту убијено са обе стране више официра и војника, У исто време, други део официра, под вођством мајора Мишића, пошао је парадном улазу Двора, но будући да њихов саучесник, ађутант Наумовић, није отворио врата, они су их обили. Тек што су завереници ушли у предсобље, генерал-ађутант Лазар Петровић, који је у Двору ноћивао, нареди једном од слугу да утрне у целој згради електричну светлост. Оставши у тами, завереници су се потпуно изгубили и дуго времена лутали су по Двору, тражећи краљеву спаваћу собу. У то време, из ходника Двора пришао је ка завереницима краљев ађутант Наумовић, па их је из салона за примање провео у краљичин салон, и објаснио да се краљева и краљичина спаваћа соба налази иза краљичине собе за рад. У врата која воде из салона у краљичину собу за рад бачена је онда динамитна бомба, која је одскочила и убила Наумовића, Ушавши у краљичину собу за рад, завереници су почели да траже, при светлости свећа и шибица, тајна врата која воде у краљеву и краљичину спаваћу собу, али их никако нису могли пронаћи. У исто време један део завереника открио је генерал-ађутанта Лазара Петровића, па су од њега под претњом смрти стали тражити да им покаже где се налази Краљ и како се отварају врата. Када је Лазар Петровић одбио да задовољи овом тражењу, њега су у самој краљичиној соби за рад убили куршумом из револвера у главу. Онда су завереници с помоћу секира провалили тајна врата и ускочили унутра у краљеву спаваћу собу. Тражећи спаса од завереника, краљ Александар, скупа са краљицом Драгом, сакрио се био у гардеробну собу где су их и открили. Гласови о последњим тренуцима Краља и Краљице веома су противречни и збркани. Углавном, према исказима самих убица, Краљ је, одевен само у црвену свилену кошуљу, штитио собом Краљицу, огрнуту једино спаваћом хаљином (пењоар), и први метак уперен у краљеву главу од стране официра Антића или Христића донео је смрт, док је Краљица рањена прво у трбух. Када су Краљ и Краљица пали, завереници су наставили да пуцају у њих, тако да је Краљ задобио свега 23 ране, а Краљица - 20. Последњи је пуцао у Краљицу, у њено десно око, пуковник Машин, назвавши је том приликом јавном женском. Одмах иза тога, разголићене лешине Краљице а онда и Краља, избачене су од завереника кроз прозор у дворски врт, где су остале лежати све до 6 сати изјутра. У 6 сати, телеса Краља и Краљице бише завијена у мртвачке одоре и пренесена у нови Двор, где је извршена обдукција, па су онда, у ноћи од 29, на 30. маја, на санитетским колима, у пратњи једног полицијског чиновника и жандара, пренесена у цркву Св. Марка на Староме Гробљу, где су сахрањена. Истовремено кад и краљевски пар, у граду су завереници убили, у њиховим становима, Министра-председника Цинцар-Марковића, Министра Војног Милована Павловића, који се упорно бранио, Министра Унутрашњих Дела Велимира Теодоровића (тешко рањен), и краљичину браћу Никодема и Николу Луњевиће. Дошавши у стан к Луњевићима, завереници су им поручили, да их тражи Краљ, па су их одвезли у двориште Дивизијске Команде, и ту су их у дворишту убили. Краљичине сестре, које станују у близини, виделе су кад су телеса њихове браће натоварена на обична кола и одвезена на Старо Гробље Св. Марка, где су сахрањена у заједничкој јами. На исто су гробље, током целе ноћи, упућивана и телеса жртава завере, и одмах сахрањивана. Остали министри, као и управник града Маржичанин, успели су да се сакрију испред завереника, и избегли су смрти, а овај последњи има да захвали за свој спас једино нашем посланику Г. Чарикову. Веома карактеристична чињеница у овим крвавим догађајима, који су се одиграли у ноћи од 28. на 29. маја, било је држање војника 6, пешадијског пука; они нису имали ни појма о намери завереника-официра да убију краљевски пар, већ су били уверени да завереници кане уклонити из Београда краљицу Драгу; и зато, када су видели, да завереници бацају кроз прозор телеса краљевског пара, већина војника у ужасу побегла је из Двора. Исто тако карактеристично је, да су већина официра, који су ушли у Двор, нарочито млађи, били напити, те да су након убиства краљевског пара почели пуцати у слике краљичина деде Николе Луњевића и жене кнеза Михајла Обреновића, рођене грофице Хуњади. За време овог дивљаштва; један куршум прелетео је дворски врт и пробио прозор у стану нашег посланика Чарикова, те су га касније пронашли у оделу дечје васпитачице, које је одело висело на зиду преко пута од прозора. Приказавши подробности крваве ноћи од 28. на 29. маја, част ми је уједно известити Вашу Преузвишеност о томе, какво је учешће у овој афери имала поверена ми агентура. Још 25. маја, сарадник мој, Александар Вајсман, долазио је из Софије у Београд, и био је веома милостиво примљен од стране краља Александра. У току аудијенције, која је дата Вајсману, овај је реферирао Краљу, да постоје агентурни подаци о томе да је у Београду склопљена завера противу Краља и Краљице; на ово је Краљ одвратио Вајсману, да је он о истој ствари већ обавештен од стране бугарског кнеза Фердинанда, и да ће ускоро предузети мере за угушење завере и ухапшење завереника. Има разлога веровати да је, услед реферата Вајсманова, као и поводом писма које је Краљ примио дан пре убиства од генералштабног пуковника Живаловића (sic), у којем се Краљ обавештава о припреманој завери, Краљ у очи убиства и тражио оно од Министра-председника Марковића, да у Београду одмах прогласи опсадно стање и изврши хапшења. Иако завереници раде сада на томе да сакрију све хартије нађене код пок. Краља, ипак самоубиство пуковника Живаловића, који се убио без икаква видљива разлога 2. овог месеца, може да се објасни само његовом издајом, учињеном према завереницима, те проналаском његова писма међу краљевим хартијама. Истог оног дана, 25. маја, друг Вајсман вратио се је натраг у Софију, али је, добивши од мене писмо по предмету скупљања података о Милошу Спремо, 28. прошлог месеца у вече пошао из Софије натраг у Београд, где је стигао око 4 сата изјутра, 29. истог месеца. Сазнавши још на станици о истом извршену убиству Краља, Вајсман се, несвраћајући у хотел, упути посланику Чарикову, који му је одмах поверио мисију прикупљања података о подробностима убиства краљевског пара. Неналазећи за сходном могућно да сам општи одмах иза убиства Краља са ново изабраном Владом, Г. Чариков се кроз све следеће дане служио искључиво посредством Вајсмана, као човека с помоћу којег је он могао сваког тренутка имати на расположењу све могуће податке, који су га занимали као представника руских интереса. Следећих дана, посланик Чариков, уз сарадњу Вајсмана, предузео је следеће мере: 1) Будући да су, са падом дотадашње Владе, одстрањени готово сви полицајни чиновници града Београда, појавила се озбиљна бојазан да би одмах иза убиства Краља могло доћи до великих уличних нереда у граду, који би могли изазвати непожељну за Русију окупацију Београда од стране аустријских трупа. Да би се ово избегло, Вајсман се, по упутству Г. Чарикова, ставио у везу са новоизабраном Владом, и, радећи у име Г. Чарикова, настојао је да се одмах предузму с помоћу војске и полиције мере да би се уклонила могућност нереда. 2) Са убиством Краља, у граду Београду се одмах, у лицу новоизабраног Министра Правде Љубомира Живковића, почеле да појављују републиканске тенденције, које су имале доста присташа међу београдском школском омладином; а у истом правцу почели су да раде, по упутствима из Беча, и многобројни аустријски агенти, који су у последње време поплавили Београд. Још пре него што је стигла депеша Господина Императора са приволом за избор Петра Карађорђевића, по упутству посланика Чарикова, преко Вајсмана, јављено је новој Влади, да треба одмах паралисати републиканску агитацију, да би се избегле компликације у већ им тако озбиљној ситуацији за Србију. Услед ових упутстава посланика Чарикова, пуковник Александар Машин појавио се на збору студената, који. су дискутовали о неопходности и савремености увођења републике, па је изјавио да ће их војска све оружјем растерати ако се они сместа не буду разишли, Жеља пуковника Машина одмах је извршена, будући да је становништво Београда ионако живело под терором месних трупа. 3) Напокон, по упутству посланика Чарикова, друг Вајсман је саопштио садашњој Влади, да је неопходно, ако се хоће избећи новим компликацијама, да избор кнеза Петра Карађорђевића добије одобрење од стране Господара Императора, те да се осигура да се избор кнеза Петра у Скупштини обави једногласно. Будући да у Србији немам на расположењу никакових службеника, то је, за остварење намера посланика Чарикова, од друга Вајсмана одмах организована група службеника од оних који су раније служили у агентури код мога претходника, док смо имали да чувамо краља Александра. Ти су службеници међутим већ отпуштени. Чим сам, наиме, сазнао о појави републиканске струје у Београду, ја сам нашао за потребно да се сместа онамо упутим; но када сам стигао у Београд, једногласни избор кнеза Петра Карађорђевића био је већ обављен и републиканска струја сасвим угушена. Приликом мога представљања посланику Чарикову, он ми је више пута изразио своју захвалност за услуге које му је учинио друг Вајсман, и рекао ми је да је о овом обавестио већ Министра Спољних Послова, грофа Ламздорфа. Осим тога, да би ми се дала могућност да ја и даље водим у крајевима Србије револуционарну агентуру, посланик Чариков ме је представио, као представника месне руске заграничне револуционарне агентуре, Министру Спољних Послова Љубомиру Каљевићу, који ми је у име Владе обећао да ће ме и даље у свему помагати. Осим тога, посланик Чариков саопштио ми је, да ће ме по доласку кнеза Петра Карађорђевића он лично представити њему, и постараће се да ојача положај агентуре у Србији, признајући је од своје стране врло важном и корисном установом за циљеве Владе. За време боравка у Београду, пошло ми је за руком да лично посетим Двор, и да разгледам место убиства краљевског пара. Терорисано од војске, становништво Београда до данашњега дана, по моме мишљењу, нема јасне представе о томе по коју цену је учињен преврат, и колико је срамотно било држање у том преврату српских трупа, које су погазиле заклетву дату своме Краљу, и не само да су убили незаштићене људе, него су још оскврнили и извргли руглу лешине краљевског пара. Са неразумљивим за ме цинизмом, садашња Влада је дозволила страним новинарима да разгледају место догађаја, којом приликом Влада није нашла за потребно да нареди дворској администрацији да сакрије бар трагове оне крваве драме која се одиграла у Двору. Дописници листова, у моме присуству, разгледали су неопране мрље крви на паркетираном поду, претраживали краљевску постељу, посматрали ноћно окрвављено рубље краљичино, и тајне делове њене тоалете као удате жене... Са негодовањем сам гледао где, готово са дозволом официра који је пратио дописнике, они узимају ситне ствари које је Краљ поклонио Краљици. Ја сам сматрао за своју дужност да на ово скренем пажњу официра, али се он само осмехнуо... Не мање тежак утисак чини и разгледање сиромашне гробљанске капеле св. Марка, где је сахрањен краљевски пар. На прљавом паркету пода цркве смештена су до зида два мала крста од цинка, на којима је црном бојом исписано: 'Александар Обреновић - Драга Обреновић'. Краљ и Краљица су сахрањени испод пода, у гробници краљеве тетке Анке Обреновић. Над гробницом Краља нема ни запаљене свеће, ни кандила; према наређењу садашње Владе, забрањена је црквена служба у покој душе им. Цео Београд је окићен заставама, и све што сам могао да видим показује да Привремена Влада и српски официри, тероришући месно становништво, намерно чине све да би отклонили позорност од учињеног од њих злочина, те показали према убијеном краљевском пару презир, као према смрћу кажњеним злочинцима. Међутим, реакција је неминовна, и ако новоизабрани краљ Петар не казни оштро кривце, и не ода дужне почасти остацима краљевског пара, догађаји у ноћи од 28. на 29. маја биће само почетак даљих крвавих историјских преврата у Србији. Изволите примити, и т. д. Владимир Тржецјак, в. р.
'Нова Европа', 7/1927.
|