Настанак појма «Мала Русија»
Мала Русија – овај појам развили су грчки православни
јерарси, када су после монголског освајања руских територија
остале само две слободне области – Галицијско-Вољинскаја и
Владимиро-Суздаљскаја и које су сачувале активни однос са
константинопољском патријаршијом. Појавила се потреба да
се разликују једна Русија од друге, било каквим опредељењем.
Византинци су искористили постојеће географске термине:
држава мала или велика у зависности од старости. Сагласно
томе Малом Русијом су назвали исконске руске земље, а Ве-
ликом су назвали територије колонизоване насељавањем из
државе-мајке. Тако је 1347. године византијски император, Јован Кантакузин, писао литванском кнезу Љбарту Гедимино-
вичу о томе да је руски народ познао Бога и просветио се кр-
штењем и да има једног митрополита – кијевског за целу Ру-
сију, како за Малу, тако и за Велику.
Пре овога забележено је 1335. године да је галицијски
кнез Јуриј Болеслав II у Грамати великом магистру немачког
реда Дитриху, од 20. октобра 1335. године, назвао себе кнезом
Мале Русије. Ови појмови, Мала и Велика Русија ушли су у
службену употребу 1361. године када је патријарх утврдио две
митрополије – једну у Великој Русији са центром у Владими-
ру и Кијеву и другу у Малој Русији са центром у Новгороду и
Галицији. Ову терминологију (Велика/ Мала Русија) кори-
шћена је од стране православног свештенства и монаштва (Ру-
са и Грка), а такође и од стране људи који су образовани у
њиховој средини. Посебно често ови називи су почели да се
користе у текстовима православних публициста после Бретске
уније, 1596. године.
5 На основу назива територија Мала Русија
(Малорусија) и становништво су почели називати Малоруси.
Ова терминологија се задржала све до комунистичке Револу-
ције, а потом су револуционарним декретом, 1922. године за-
бранили коришћење имена Малорусија и увели име Украјина.
Izvor:
Зоран Милошевић
Слобомир П Универзитет
Бијељина
316.454 (477)
КАКО СУ МАЛОРУСИ ПОСТАЛИ УКРАЈИНЦИ
Прилог проучавању промене националног идентитета
Малоруса
