Građanski rat u Ukrajini

[duje]

Ukrajinski predsjadnik Petro Porošenko konačno je objasnio zašto ne mogu ukrajinskoj vojsci poslat dodtano teško naoružanje. Po njegovim riječima, ukrajinsak vojska, izgubila je više od 65% oružanih sistema u borbama sa pro-ruskim separatistima.....Navodno se sada stanje poboljšava.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

UKRAJINSKA VOJSKA SE POČASI REORGANIZIRA

Ukrajinski predsednik Petro Poroshenko je vendarle pojasnil, zakaj ukrajinskim vojakom, ki se borijo v vzhodni Ukrajini, ne morejo poslati dodatne težke oborožitve. V spopadih s pro-ruskimi  separatisti naj bi namreč izgubili kar dve tretjini vojaške opreme za enote na frontni črti.

Poroshenko je dejal, da je Ukrajinska vojska med spopadi na vzhodu države izgubili več kot 65% oborožitvenih sistemov za bojevanje na prvi bojni liniji. Ob tem je dodal, da to vsekakor kaže na intenzivnost spopadov in njihov značaj, navedel pa tudi, da se v nekih trenutkih nihče ni branil, zdaj pa naj bi se stanje izboljšalo.

Ob tem Ukrajini ni šla “na roko” tudi ruska pomoč separatistom, ki so dobivali tudi sodobno rusko orožje, hkrati pa v spopadih zasegli večje število ukrajinskih oklepnih vozil.

Vsekakor ti podatki nakazujejo na slabo stanje in nepripravljenost Ukrajinske vojske že v času pred konfliktom, saj se je izkazalo, da ni bila sposobna zagotavljati kakršnekoli resne obrambe. To je posledica predvsem majhnega finančnega vlaganja v vojsko vse od razpada Sovjetske zveze, velik del oborožitvenih sistemov iz tistih časov pa so Ukrajinci razprodali po celem svetu.

Uničeno ukrajinsko oklepno vozilo BTR-?Uničeno ukrajinsko oklepno vozilo BTR-?Uničen ukrajinski tank T-64Uničen ukrajinski tank T-64Zdaj se ukrajinske oblasti trudijo popraviti situacijo, predvsem s prenovo stare opreme in nekaterimi novimi nakupi. V zadnjih tednih Ukrajina v to vlaga velike napore in tudi količine denarje, trenutno premirje pa jim je prišlo še kako prav pri reorganizaciji in oboroževanju svojih enot.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

[motorista 57 klasa]

Interesantan članak.

Руси и Украјинци нису два братска народа већ - две гране једног народа

    13:24 22.09.2014.
   

КИЈЕВ ЈЕ МАЈКА РУСКИХ ГРАДОВА И ЈЕДАН ОД ЦЕНТАРА РУСКОГ СВЕТА
- КАО САНКТ ПЕТЕРБУРГ И МОСКВА

Пише: Владимир БОРТКО, филмски режисер, народни уметник Русије и народни уметник Украјине

    Најбољи пријатељ ми је послао писмо у којем ми је поручио: „Не желим више да те познајем“. То се догодило након што сам потписао писмо културних радника у којем је подржан став председника Русије о Украјини и Криму
    Руски свет, по мом мишљењу, има потпуно јасне границе. Његове данашње контуре налазе се отприлике у границама словенских република СССР из 1939. године, када Црвена армија још није била „ослободила“ Западну Украјину
    Руски свет морамо бранити свим силама и свим средствима, јер тај свет је наш. За мене је то продужетак моје Отаџбине у којој живим. Новоросија осећа управо то - припадност Руском свету
    Без обзира на то што сам ја по рођењу Московљанин, Кијев је моја отаџбина, и ја сам као део Руског света пореклом одатле. То мишљење деле многи Руси, укључујући ове који се боре за Новоросију и осећају заједништво Руског света
    За мене је постојање Украјине одвојене од Русије - нонсенс. То је део наше заједничке земље. Исто као и Кубањ - то је део наше земље. Шолохов је био Козак, и јунаци у његовим делима причају на свој начин, али зар они нису Руси?

        МИНСКИ споразуми и закон о посебном статусу Донбаса дали су наду за успостављање мира на многострадалној земљи Новоросије.

        Пре или касније вратићемо се ономе што је било - јединству словенских народа, јединству Руског света.

        Ја подржавам Новоросију зато што сам пре свега Рус. Зато што не могу мирно да гледам како гину моји сународници - и то чак не током ратних дејстава, него једноставно у језивим условима.

        Питање Новоросије је изузетно сложено, али у исто време веома једноставно.

        Када говоримо о постојању феномена Руског света, имају се у виду два његова аспекта - велики и нешто мањи.

        Велики руски свет је онај који се налази у срцима свих људи који деле заједничке руске вредности.

        И постоји сасвим конкретан Руски свет. То је територија на којој је он настао. Имам у виду Рус, која се касније, нажалост, поделила на три државе.

        Тај Руски свет, по мом мишљењу, има потпуно јасне границе. Његове данашње контуре налазе се отприлике у границама словенских република СССР из 1939. године, када Црвена армија још није била „ослободила“ Западну Украјину.

        Руски свет морамо бранити свим силама и свим средствима, јер тај свет је наш. За мене је то продужетак моје Отаџбине у којој живим.

        Новоросија осећа управо то - припадност Руском свету.

        Наглашавам, то је моја лична тачка гледишта као Руса, то није државни став, није став Комитета за подршку јавности становницима Новоросије, чији сам члан.

        Владимир Јасно Сунце (Владимир I), кажите, да ли је он представник Руског света? Да, нема сумње. А где је он живео? У Кијеву, и ја га сматрам оснивачем наше државе.

        Кијев је мајка руских градова и један од центара Руског света, као Санкт Петербург и Москва.

        Без обзира на то што сам ја по рођењу Московљанин, Кијев је моја отаџбина, и ја сам као део Руског света пореклом одатле. То мишљење деле многи Руси. И они који се боре за Новоросију и осећају заједништво Руског света.

        Међутим, постоји много обманутих људи у Украјини, из којих су избили тај осећај.

        О каквим Украјинцима може бити речи? Треба схватити да Руси и Украјинци нису два братска народа, већ две гране једног народа.

        Ја сам 30 година живео у Кијеву, и 90 одсто становништва је говорило руски. И становници Новоросије желе да говоре на свом матерњем језику.

        Украјинска култура је занимљива као део наше културе, уколико је допуњује, али као самостална појава изазива у мени извесну сумњу. Чак је и Тарас Шевченко, који се сматра националним генијем, писао личне дневнике на руском језику.

        О писцу Гогољу, који се родио у Нежину, а који је себе сматрао Русом, не треба ни говорити... Међутим, данашња култура државе Украјине у потпуности је изграђена на негирању Русије.

        Узгред, и ја сам имао један „догађај“ - најбољи пријатељ ми је послао писмо у којем ми је поручио: „Не желим више да те познајем“. То се догодило након што сам потписао писмо културних радника у којем је подржан став председника Русије о Украјини и Криму.

        То што је написао ме је шокирало. Познајемо се 40 година, заједно смо се школовали. Шта ћете, 23 године деловања разних иностраних организација нису прошле тек тако и без последица.

        Украјина страшно жели у Европу, а то значи да се на сваки начин удаљи од Русије.

        Ја саосећам са својим заблуделим сународницима, и имам велике симпатије према људима који су нашли у себи снагу да се супротставе тој превари.

        Како објаснити становницима Украјине стварно стање ствари? Треба их само упознати са историјом.

        Испричати им да је на тој територији прво била Кијевска Рус, да је затим 100 година била Велика кнежевина Литанија, а затим још 150 година Пољска држава, Државна заједница Пољске и Литваније, а потом 350 година Русија, након што је део нашег народа изразио жељу да нам се врати.

        За мене је постојање Украјине одвојене од Русије - нонсенс. То је део наше заједничке земље. Исто као и Кубањ - то је део наше земље. Шолохов је био Козак, и јунаци у његовим делима причају на свој начин, али зар они нису Руси?

        Многи културни делатници не желе да се изјашњавају о Новоросији, за то постоји много разлога: од елементарног страха, да се шта не догоди, до апсолутно тврдог става који дели мишљење кијевског руководства.

        Али, мени се чини да, ако желиш добро свом народу, треба да делиш идеје које инспиришу оне који бране Новоросију, а, самим тим, и Русију, твоју Отаџбину.

        Помирење зараћених страна је апсолутно могуће. Сетите се Чеченије. А сада је Чеченија пример стабилности на Северном Кавказу... Време лечи све, нарочито када се лечење не омета споља.

        Лош мир је бољи од доброг рата - то је тачно. Надајмо се миру у братској држави.

[MOTORISTA]

Da, to je tačno! Francuzi trenutno muku muču sa bivšim legionarima u Ukrajini! Na strani snaga lojalnih Ukrajini se trenutno bori 5 pripadnika Legije stranaca, građana Ukrajine. U franko-srpskom bataljonu najprominentniji likovi su:
- Viktor Lanta, bivši kaplar u 3. mornaričko-pešadijsko-padobranskom puku (3. RPIMa);
- Guillaume Cuvelier, iz Ruena, Francuz, po svemu sudeći redov, kao i izvesni Nikola Perović, koji je bio viši kaplar u 13 alpinističkom dragonskom puku, koji se nije vratio sa dugotrajnog odsustva posle rotacije u Avganistanu.   

Četa mala, ali malobrojna.  I bolje je što je tako.  Najnovijim izmenama KZ u Srbiji predviđa se uvođenje krivičnog dela odlaska u tuđi rat. To je deo prilagođavanja pravnog sistema Srbije EU. Nije mi samo jasno šta će tu biti "biće" krivičnog/kaznenog dela!? Neko npr. misli da je borba ISILa borba za slobodu i pravedniji svet, to je njegovo ubeđenje, čovek ode da ratuje iz ideala, ne traži pare, - šta je tu kažnjivo!

Kažnjivo je TO da državljani Republike Srbije NE SMEJU da ratuju za strane interese i za strane sile, kao što i ne smeju da bespravno traže azil ili da ne prijavljuju prebivalište na vreme, na primer. Građani Republike Srbije su i dalje vojni obveznici, i kao takvi, baš kao što su i državljani ove zemlje, predstavljaju Srbiju u inostranstvu! Zakon: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vojnoj_radnoj_i_materijalnoj_obavezi.html

To je važilo i u kraljevini. Svi koji su otišli u Španiju su uzimali psudonime, kako vlasti ne bi saznale o kome se radi. Recimo Boško Petroviće ima ime Fernandes Garsia. Oni koji su uhvaćeni pri pokušaju da odu u Španiju su išli na robiju, ali ne znam na koliko dugo.

[Perun]

http://www.advance.hr/vijesti/ukrajina-povlaci-artiljeriju-s-istoka-pojedini-zastupnici-u-kijevu-gnjevni-ovo-je-kapitulacija/

Ukrajinska vojska započela je s povlačenjem teške artiljerije s prve linije fronte sa separatistima, čime je započela vizija predsjednika Poroshenka za mirovnim rješenjem ukrajinskog sukoba u kojem je 3 tisuće ljudi izgubilo živote i koji je stvorio više od milijun izbjeglica.
Od vojnog glasnogovornika ukrajinske vojske, Andriya Lysenka, prvi puta se čula blaga retorika prema proruskim separatistima.
"Smanjena artiljerijska vatra od strane ruskih snaga znači da ukrajinska vojska može započeti s povlačenjem teške artiljerije iz područja koje će postati 30 kilometara široka tampon zona", rekao je Lysenko.

Njegova najava u skladu je sa Poroshenkovim pozivom za ostvarenjem mirovnog plana čija implementacija je potrebna kako bi se zadržala potpora SAD-a i drugih zapadnih zemalja. Predsjednik Poroshenko bio je prisiljen okončati ofenzivu protiv separatista nakon velikih gubitaka na bojnom polju za što je optužio direktno uplitanje ruskih vojnih snaga u sukob.
Po povratku iz Washingtona, Poroshenko je izjavio kako bi se "Nastavkom ofenzive riskirao gubitak dobre volje zapada."
Iako je nedavno pred američkim kongresom zatražio isporuku "deka" od SAD-a kako bi uspio dobiti rat protiv separatista, neuspjeh
u osiguravanju od Obame obećane vojne pomoći uvjerio ga je da se mora požuriti s uspostavljanjem mirnog rješenja na terenu.
"Nije moguće pobijediti isključivo vojnim djelovanjem, što više naših brigada postavimo na bojište, pojavi se više trupa iz
Ruske Federacije", rekao je.
"Prioritet je povlačenje ruskih snaga s našeg teritorija, pomno ćemo promatrati taj proces, a zatvorit ćemo i granicu s Rusijom",dodao je predsjednik Poroshenko.
Ukrajinski parlament donio je prošlog tjedna zakon kojim se regijama Donetsk i Luhansk jamči trogodišnja samouprava, odluka koju
su neki parlamentarni zastupnici opisali kao kapitulaciju.
Prema uvjetima iz mirovnog sporazuma ukrajinske snage i pro-ruski separatisti moraju povući teško naoružanje 15 kilometara od crte razdvajanja i tako stvoriti tampon zonu široku trideset kilometara.
"Teško naoružanje i oklopna vozila kalibra većeg od 100 milimetara mora se povući, no svo ostalo naoružanje i vojne jedinice
ostaju na mjestu", rekao je Lysenko.
Vojnim letovima zabranjeno je prelijetanje tog područja, a strani plaćenici s obadvije strane moraju se povući iz zemlje
"Primijetili smo smanjenje granatiranja sa separatističke strane, nije zabilježeno narušavanje granice, a granatiranje sa ruske strane granice je prestalo. Sve to su pokazatelji praktičnog ostvarivanja svih dogovorenih točaka primirja", rekao je Lysenko pred okupljenim novinarima.
Poroshenkov plan mogao bi biti trenutačno smirivanje situacije pred nadolazećim parlamentarnim izborima u kojima se nada kako će okupiti jaku koaliciju na svojoj strani.
Odobravanje trogodišnje samouprave ostavilo ga je otvorenim prema kritikama opozicije koja ga optužuje za popuštanje Moskvi i stvaranje stanja "smrznutog sukoba". Plan se ne sviđa ni separatistima koji ne žele ostati u sastavu Ukrajine.

[kumbor]

Страшни "биланс" рата у Украјини (или само међубиланс). Само у Дњепропетровску данас је сахрањено 64 "привремено неидентификована" борца. Укупно ће  у ова три дана бити сахрањено, и то само у Дњепропетровску 332 мртва борца. Стотине мртвих још увек су у мртвачницама, друге стотине у хлађеним железничким вагонима, многе довозе свакодневно "ГАЗеле" са thermokingom са Истока. У селима су свакодневне сахране... и у градовима, широм Украјине. А Порошенко, потрошенко, прасенко, ... шта ће председник на то рећи?

[dzumba]

Пар података о губицима украјинске стране, према изјавама тамошњих функционера. Свјатислав Олејник изјавио је у једној емисији уживо да је у мртавачницама Дњепропетровска, Запрожја, Харкова, од 9. маја спроведено 1336 судско-медицинских испитивања страдалих припадника АТО (Антитерористичке операције). Још око 500 тела је у Доњецку. Такође, његова је процена да на простору где су биле у окружењу украјинске снаге или се још налазе, има још око 400-500 погинулих, за које се тек прикупљају подаци.

Иначе, последњи званични податак украјинске стране о губицима је био око 880 погинулих (објављен пре око 15 дана), али је и тада наглашено да је то без података о погинулима у окружењу или пробоју из окружења, посебно код Иловајска.

Ако ова изјава Олејника прихвати као приближно тачна очито је да су украјинске снаге претрпеле веома велике губитке у укупном броју, као и да је више од половине тих губитака настао током контраофанзиве побуњеника.

Могуће је да коначна бројка и премаши предвиђања јер су размере губитака, по мојој оцени катастрофичне. Како сада стоје ствари биће најмање око 2300-2400 погинулих на украјинској страни. То значи да је месечно (за четири месеца) у просеку гинуло око 600 војника или дневно 20.  Ако је непосредно у борбама ангажовано 60000 војника, то значи да су губици око 4%. То је врло висок проценат. Тај проценат је "прихватљив" (ако су погибије људи уопште прихватљива категорија) само за дане најинтензивнијих дејстава током класичних ратова, а то је обично 10-так дана током неке офанзиве. Проценат губитака не би смео да прелази више од 2% у просеку. Ако се приближно може проценити да је број рањеника 3-4 пута већи (значи око 7-10000), онда су стварни губици још поразнији.

Дакле, чињеница је да је украјинска војска буквално "десеткована" и да је то један од најбитнијих разлога зашто је Прошенко прихватио примирје.

Овако високим губицима је у значајној мери "кумовао" став власти Украјине да се свако ко се преда третира као издајник. Затим практички непостојање замене јединица на фронту. Преморени људи лакше страдају. Ако се томе дода неукост команданата да командују у нападу, нарочито у окружењу и пробоју, посебно батаљона националне гарде који су понајвише страдали, онда јасно зашто су губици врло високи. Ипак,  рекао бих да је барем делимично узрок тако високим губицима и неко разорно оружје које је користила супротна страна, способно да просто разбије ("разбуца) оклопна средства и возила и наравно људе и њима.

Ни губици побуњеника нису мали, али бих рекао да су највероватније упола мањи.

[ORIĆAREB]

Karta stanja na bojištu 22.09.2014. Ništa se posebno nije ni promjenilo od zadnjeg dogovora u Minsku.
Naznačene su i linije na koje obe strane trebaju povući teško topništvo u dogledno vrijeme. Po današnjim
vijestima Ukro snage su počele s povlačenjem teške artiljerija, ali dosta nevoljno.

Također, neke od informacija govore da NATO alijansa nastoji razno raznim pritiscima, po mogućnosti, osujetiti
dogovoreno, kroz izjave pojedini generala kako je to sve "šarena laža".


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Karta stanja na bojištu 22.09.2014. Ništa se posebno nije ni promjenilo od zadnjeg dogovora u Minsku.
Naznačene su i linije na koje obe strane trebaju povući teško topništvo u dogledno vrijeme. Po današnjim
vijestima Ukro snage su počele s povlačenjem teške artiljerija, ali dosta nevoljno.

Također, neke od informacija govore da NATO alijansa nastoji razno raznim pritiscima, po mogućnosti, osujetiti
dogovoreno, kroz izjave pojedini generala kako je to sve "šarena laža".


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мене брине онај џеп код Дебаљцева, као и јужна група, која излази на Азовско море, јер је врло растегнута.

[lovac]

Na karti su dobro vidljive opkoljenje ukrajinske jedinice, duboko na teritoriji koju drže proruske snage.
Šta će biti sa njima, kako će se one povući na liniju razdvajanja?

[kumbor]

Na karti su dobro vidljive opkoljenje ukrajinske jedinice, duboko na teritoriji koju drže proruske snage.
Šta će biti sa njima, kako će se one povući na liniju razdvajanja?

Valjda će se povući ako se prvo predaju i ostave opremu i naoružanje!

[Perun]

Interesantan članak.

Руси и Украјинци нису два братска народа већ - две гране једног народа

    13:24 22.09.2014.
   

КИЈЕВ ЈЕ МАЈКА РУСКИХ ГРАДОВА И ЈЕДАН ОД ЦЕНТАРА РУСКОГ СВЕТА
- КАО САНКТ ПЕТЕРБУРГ И МОСКВА

Пише: Владимир БОРТКО, филмски режисер, народни уметник Русије и народни уметник Украјине

    Најбољи пријатељ ми је послао писмо у којем ми је поручио: „Не желим више да те познајем“. То се догодило након што сам потписао писмо културних радника у којем је подржан став председника Русије о Украјини и Криму
    Руски свет, по мом мишљењу, има потпуно јасне границе. Његове данашње контуре налазе се отприлике у границама словенских република СССР из 1939. године, када Црвена армија још није била „ослободила“ Западну Украјину
    Руски свет морамо бранити свим силама и свим средствима, јер тај свет је наш. За мене је то продужетак моје Отаџбине у којој живим. Новоросија осећа управо то - припадност Руском свету
    Без обзира на то што сам ја по рођењу Московљанин, Кијев је моја отаџбина, и ја сам као део Руског света пореклом одатле. То мишљење деле многи Руси, укључујући ове који се боре за Новоросију и осећају заједништво Руског света
    За мене је постојање Украјине одвојене од Русије - нонсенс. То је део наше заједничке земље. Исто као и Кубањ - то је део наше земље. Шолохов је био Козак, и јунаци у његовим делима причају на свој начин, али зар они нису Руси?

        МИНСКИ споразуми и закон о посебном статусу Донбаса дали су наду за успостављање мира на многострадалној земљи Новоросије.

        Пре или касније вратићемо се ономе што је било - јединству словенских народа, јединству Руског света.

        Ја подржавам Новоросију зато што сам пре свега Рус. Зато што не могу мирно да гледам како гину моји сународници - и то чак не током ратних дејстава, него једноставно у језивим условима.

        Питање Новоросије је изузетно сложено, али у исто време веома једноставно.

        Када говоримо о постојању феномена Руског света, имају се у виду два његова аспекта - велики и нешто мањи.

        Велики руски свет је онај који се налази у срцима свих људи који деле заједничке руске вредности.

        И постоји сасвим конкретан Руски свет. То је територија на којој је он настао. Имам у виду Рус, која се касније, нажалост, поделила на три државе.

        Тај Руски свет, по мом мишљењу, има потпуно јасне границе. Његове данашње контуре налазе се отприлике у границама словенских република СССР из 1939. године, када Црвена армија још није била „ослободила“ Западну Украјину.

        Руски свет морамо бранити свим силама и свим средствима, јер тај свет је наш. За мене је то продужетак моје Отаџбине у којој живим.

        Новоросија осећа управо то - припадност Руском свету.

        Наглашавам, то је моја лична тачка гледишта као Руса, то није државни став, није став Комитета за подршку јавности становницима Новоросије, чији сам члан.

        Владимир Јасно Сунце (Владимир I), кажите, да ли је он представник Руског света? Да, нема сумње. А где је он живео? У Кијеву, и ја га сматрам оснивачем наше државе.

        Кијев је мајка руских градова и један од центара Руског света, као Санкт Петербург и Москва.

        Без обзира на то што сам ја по рођењу Московљанин, Кијев је моја отаџбина, и ја сам као део Руског света пореклом одатле. То мишљење деле многи Руси. И они који се боре за Новоросију и осећају заједништво Руског света.

        Међутим, постоји много обманутих људи у Украјини, из којих су избили тај осећај.

        О каквим Украјинцима може бити речи? Треба схватити да Руси и Украјинци нису два братска народа, већ две гране једног народа.

        Ја сам 30 година живео у Кијеву, и 90 одсто становништва је говорило руски. И становници Новоросије желе да говоре на свом матерњем језику.

        Украјинска култура је занимљива као део наше културе, уколико је допуњује, али као самостална појава изазива у мени извесну сумњу. Чак је и Тарас Шевченко, који се сматра националним генијем, писао личне дневнике на руском језику.

        О писцу Гогољу, који се родио у Нежину, а који је себе сматрао Русом, не треба ни говорити... Међутим, данашња култура државе Украјине у потпуности је изграђена на негирању Русије.

        Узгред, и ја сам имао један „догађај“ - најбољи пријатељ ми је послао писмо у којем ми је поручио: „Не желим више да те познајем“. То се догодило након што сам потписао писмо културних радника у којем је подржан став председника Русије о Украјини и Криму.

        То што је написао ме је шокирало. Познајемо се 40 година, заједно смо се школовали. Шта ћете, 23 године деловања разних иностраних организација нису прошле тек тако и без последица.

        Украјина страшно жели у Европу, а то значи да се на сваки начин удаљи од Русије.

        Ја саосећам са својим заблуделим сународницима, и имам велике симпатије према људима који су нашли у себи снагу да се супротставе тој превари.

        Како објаснити становницима Украјине стварно стање ствари? Треба их само упознати са историјом.

        Испричати им да је на тој територији прво била Кијевска Рус, да је затим 100 година била Велика кнежевина Литанија, а затим још 150 година Пољска држава, Државна заједница Пољске и Литваније, а потом 350 година Русија, након што је део нашег народа изразио жељу да нам се врати.

        За мене је постојање Украјине одвојене од Русије - нонсенс. То је део наше заједничке земље. Исто као и Кубањ - то је део наше земље. Шолохов је био Козак, и јунаци у његовим делима причају на свој начин, али зар они нису Руси?

        Многи културни делатници не желе да се изјашњавају о Новоросији, за то постоји много разлога: од елементарног страха, да се шта не догоди, до апсолутно тврдог става који дели мишљење кијевског руководства.

        Али, мени се чини да, ако желиш добро свом народу, треба да делиш идеје које инспиришу оне који бране Новоросију, а, самим тим, и Русију, твоју Отаџбину.

        Помирење зараћених страна је апсолутно могуће. Сетите се Чеченије. А сада је Чеченија пример стабилности на Северном Кавказу... Време лечи све, нарочито када се лечење не омета споља.

        Лош мир је бољи од доброг рата - то је тачно. Надајмо се миру у братској држави.

ovo nema veze  sa stvarnoscu

[Perun]

Na karti su dobro vidljive opkoljenje ukrajinske jedinice, duboko na teritoriji koju drže proruske snage.
Šta će biti sa njima, kako će se one povući na liniju razdvajanja?

Valjda će se povući ako se prvo predaju i ostave opremu i naoružanje!

vjerojatno ce se povuci sa svom opremom ali uz dogovor i nadzor

[kumbor]

Овај текст није баш на месту... Ја јесам проруски српски родољуб, али су идеје из текста много чак и за мене, који прошетам понекад градом са георгијевском лентом.

[motorista 57 klasa]

Molim te @kumbore, obzirom da si duže nego ja u kontaktu sa Rusijom i imaš više znanja o ovoj problematici da mi kažeš bez namere
da polemišemo, šta je u ovom tekstu mnogo i za tebe? Uvažavam tvoje izuzetno poznavanje prilika i Ruske istorije pa sam samo zbog
toga postavio ovo pitanje.

[Perun]

ako dopuštate, ja bih se prikljucija ovoj raspravi na temu Ukrajinci-Rusi: jedan ili dva naroda. buduci da je van teme skratit cu do kraja. sama tvrdnja da su Rusi i Ukrajinci jedan narod ima smisla što se više vracamo u proslost, na samom pocetku nastajanja Slavena svi smo mi bili jedan narod sa jednim jezikom.  Danas, posli najmanje 2000 godina, više nismo jedan narod nego skup naroda. ako imate zelju mozemo zapoceti jednu novu temu pa o tome opsirnije raspravljati