Četvrti međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu

[vitez koja]

Sećate li se zidnih izvezenih kuvarica po našim kuhinjama? Danas ih skupljaju još samo kolekcionari i etnografski muzeji. Prepoznatljive kuvarice!

Deo postavke etno zbirke muzeja Mladenovac.

Zidne dekorativne tkanine, poznatije kao "kuvarice" kod nas je stigle iz Nemačke i Holandije početkom XX veka, kada prvenstveno  na selima nestaju otvorena ognjišta, pa se kao i u gradu počinje kuvati na zidanim štednjacima i na tzv. fijaker šporetima . Na njima su najčešće prikazane žene u kuhinji, deca, ljubavni par. Stavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras.  Predstavljaju dragocen izvor saznanja o svakodnevnom životu i običajima jednoga vremena. Ti mali dragulji ručnoga rada, prava vezena lirika, ukrašavali su zidove radnog, svakodnevnog prostora domaćice. Neke od najčešćih poruka su ''Mani se šale, čoveče, izgoreće mi ručak, šalićemo se doveče'', ''Kuvarice, manje zbori, da ti ručak ne zagori'', ''Ladna voda dobro prija, umij se ti, pa ću i ja'', "Mesec bledi i zvezda sjaj u ljubavi čine raj'', ''Nisam vila da vijam oblake, već devojka da gledam preda se''.

Možete li zamisliti gde bi danas u modernim visećim kuhinjama mogli postaviti ovakve „kuvarice“?

[vitez koja]

Korpe od pruca

Pletenje korpi od pruca je prastari zanat nastao iz potrebe da seoska domacinstva imaju "posude" za odlaganje i nosenje poljoprivrednih proizvoda,kao i za ostale namene...
Glavni repromaterijal su prutevi vrbe kojih pored reka ima u izobilju...skupljaju se tj seku na jesen kada vise nema listova,kuvaju se nekoliko sati u velikom kazanu i suse na suncu.Pre upotrebe se nakvase vodom i pristupa se pletenju.Od alata je tu samo:nozic,manji cekic i klesta.

Ovo je tipican muski posao jer treba imati jake ruke. Secam se iz decackih dana da je ovakvo nesto je radio i moj deda. Korpe su se koristile za prenosenje kukuruza, a bilo je i obakvih za nosenje hrane za vreme rada na njivi, polju... Bile su dugotrajne iako su se skoro svaki dan koristile.


Korpice od prutica se i danas upotrebljavaju za cvetne aranzmane, hleb,voce...
Ovaj zanat, nazalost, polako izumire...steta!

[vitez koja]

Slike od presovanog cveca

Slike su svojevrsni suveniri jer predstavljaju karakteristike kraja iz kojeg su rađene.

Materijali korišćeni za izradu slika su presovano suvo cveće, lišće, kora drveta i sve ono što nam daruje priroda. Koriste se samo prirodni materijali koji se slažu u prefinjenom skladu  prirodnih boja sto docarava izvornu lepotu dobijenog dela. Sve slike su rezultat čiste rukotvorine.

[vitez koja]

Oslikane flase, case i stakleni predmeti…

Motivi na flašama, čašama mogu biti razni, od omiljenih likova iz crtanih filmova do motiva iz prirode, i natpisa svih vrsta.

Čaše su unikatne ručno  oslikane i odličan poklon za svaku priliku.

Rekli su mi das u boje kojima su flaše, čaše… oslikane su otporne na vodu pa cak da se mogu prati i u mašini za pranje sudova!!!

Inače, oslikavanje stakla je tehnika ručnog rada, čija istorija doseže u vreme starog Egipta i Mezopotamije. Međutim, puni procvat doživljava u helenističkom razdoblju klasične Grčke. Od tada prolazi različite faze primene i tehnika. Danas je nezamisliv moderni interijer bez predmeta od stakla. Najčešće se ukrašavaju čaše, šolje, flaše, tanjuri, međutim sve više i ogrlice, privesci, prstenje, ukrasi, kao i umetničke slike od stakla.

Oslikavanje i ukrašavanje stakla radi se uz pomoć nacrtanih predloga (folije) ili pomoću šablona koji se stavlja ispod stakla, a koriste se boje otporne na uticaj svetla i brisanje.

[vitez koja]

Neobicne saksije

[vitez koja]

Prezentacija gastro specijaliteta i pica.

[vitez koja]

Pored ovih standova se moralo stati i duboko udahnuti...! Ima svega, i za oci i za dusu!

[vitez koja]

Interesantna prezentacija ponude hrane od strane ucenika i nastavnika Turisticko-ugostiteljske skole 'Toza Dragovic“ iz Kragujevca.

[vitez koja]

Sta reci na kraju?

Seoski turizam je izuzetno rasprostranjen širom Srbije. Upravo iz razloga, što veliki broj ljudi zivi u gradu, to su mu potpuno strani seoski poslovi kao i hrana koja se služi u seoskom domaćinstvu (misli se na domaću ishranu : sir, pršut i tome slični „ domaći ” proizvodi). Ujedno, tačnije od samih davnina Srbija je poznata kao poljoprivredna zemlja, koja obuhvata pregrst mogućnosti.

Kao posetiocu pruža Vam se mogućnost za idealan predah od urbanog života uz svež vazduh, miris sena, cveća, kao i borova i sveže pokošenih livada, čiste izvorske vode i reka… . Šume i livade, puteljci i proplanci, izvori i potočići su ambijent koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. I zimi i leti…
Brojne su aktivnosti za vreme boravka od šetnji kroz prirodu, pecanje, sakupljanje bilja i šumskog voća, ali ono što nećete nikada zaboraviti jeste gostoprimstvo domaćina i ukusna domaća hrana kao drugačiji način života, tačnije nesto čime ćete razbiti dosadnu monotoniju gradskog sivila.

Shodno tome, kod vašeg domaćina svakako da se mozete pridružiti u obavljanju pojedinih seoskih poslavo, što je veoma korisno, kako za vas a tako i za vašeg domaćina, jer ćete njemu pomoći, a vi ćete saznati nešto novo, još jedno fino iskustvo
Centralna Srbija je izuzetno poznata kao velika bašta za uzgoj voća i povrća , vrhunskog ukusa kao i vrhunskog kvaliteta. Seosko stanovništvo i dalje verno čuva tradicionalni način života vredno radeći u polju i hraneći domaće životinje . Tokom žetve u letnjim i jesenjim mesecima svako selo je mala fabrika gde se priprema zimnica, voćne rakije, sokovi prema vekovima čuvanim recepturama skrivenih od ociju javnosti . Najznačajniji proizvodi su maline, šljive, groždje od kojih se spravljaju svetski poznata šljivovica, vina i druga alkoholna kao i bezalkoholna pića koja imaju nevorovatan ukus i boju, odnosno dobijate času prepunu ukusa.
Za vreme vašeg boravka ne propustite da probate i domaći kajmak, jedinstven u svetu po kojem je Srbija na široko poznata. Posećujući sela provešćete predivno vreme odmora vraćajući se u svoje detinjstvo .

Sela Srbije poseduju izuzetno povoljne prirodne i kulturne vrednosti za razvoj seoskog turizma koje treba iskoristiti na najbolji moguci nacin . Odmor, rekreacija, lov, ali svakako i ribolov, planinarenje, jahanje, branje lekovitog bilja, izleti kao i druge aktivnosti, predstavljaju pravu priliku da uživate u lepotama netaknute prirode naše zemlje, koje će u vama probuditi andrenalin.

Ne zaboravite svakako da će vas dočekati gostoljubivo lokalno stanovništvo sa bogatom trpezom domaće hrane i očuvanom tradicijom seoskih domaćinstava. Svako seosko domaćinstvo koje je rasprostranjeno po Srbiji odiše duhom starih vremena, mada je ono odrzavano u skaldu sa danasnjim vremenom, ali onaj stari prepoznatljivi „miris” iz detinjstva je još tu. Oseti se u zidovima kuca.


I kao sto stajase u onom pismu TO Knic: DODJITE ! Pronadjite u sebi ljubav prema selu i svemu onome sto moze da Vam pruzi zemlja bogata plodovima.

Z I V E L I !!!!

[vitez koja]

Završen medjunarodni sajam turizma

Od 22.11. do 24.11.2012. god. na kragujevačkom “Šumadija sajmu” održan je Medjunarodni sajam turzima i seoskog turizma.

Prema rečima državnog sekretara ministarstva finansija i privrede Gorana Petkovića “Sajam u Kragujevcu je za četiri godine vrtoglavo porastao zato što ima dobar koncept i zato što je profilisan, pre svega, kao sajam seoskog turizma”.

Na sajmu su učestvovali turistički centri, banjska i klimatska lečilišta, privredne komore, predstavnici seoskog i lovnog turizma, turističke agencije i mnogobrojn izlagači domaće radinosti i suvenira.

Izvor: www.kragujevac.co.rs

[vitez koja]

Međunarodnii Sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu će po peti put biti održan na “Šumadija sajmu” od 28. do 30. novembra 2013g.. Ove godine će se na sajmu okupiti stotinak izlagača iz Srbije i okruženja sa svojim turističkim programima i ponudama u svim oblastima turizma, od kongresnog do banjskog i zimskog, a kao posebno interesantan najavljuje se sajam hrane.

Posetioci će moći da se upoznaju sa ponudom oko stotinu nacionalnih, regionalnih i lokalnih turističkih organizacija iz Srbije i okolnih zemalja, kao i sa najnovijim programima turističkih agencija za zimovanja, Novogodišnje i Božićne praznike. Očekuje se i veliki broj banjskih i klimatskih lečilišta, zdravstveno-rekreativnih i sportskih centara, smeštajnih i ugostiteljskih objekata, osiguranja, obrazovnih ustanova i savremenih tehnologija u turizmu.
 
Posetioci sajma će moći da prisustvuju i brojnim promocijama i prezentacijama ugostiteljskih objekata, seoskih domaćinstava, lovačkih i ribolovačkih udruženja, kao i stručnim i edukativnim radionicama čija će tema ove godine biti korisna obuka za operativni rad i animaciju u seoskom turizmu.

Najavljeni su brojni zabavni sadržaji namenjeni širokoj publici, poput tradiocionalne „Šumadijske čajanke” i takmičenja u pripremi riblje čorbe i lovačkog gulaša, kao i nastupi kragujevačkih kulturno-umetničkih društava, plesnih škola i solista tradicionalne, kao i rok i pop muzike.


Izvor: www.sumadijasajam.rs

[vitez koja]

Udruženje građana "Gružanski srez" iz Toponice poziva ugostitelje i trgovce iz cele Srbije da učestvuju 20. 21 i 22. aprila na Šumadija sajmu u Кragujevcu na manifestaciji GRUZANSKI SAJAM-NARODNI VASAR.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кako se navodi u pozivu, u organizaciji Udruženje građana "Gružanski srez" u Кragujevcu, na prostoru Šumadija sajma, do 20. do 22. aprila održaće se finalna priredba manifestacija "Čaša vode sa izvora" i Gružanski sajam. Ova manifestacija je podržana od strane Ministarstva za kulturu i informisanje, a prema najavama učestvovaće oko 3000 izvođača iz 11 država.
 
Udruženje građana "Gružanski srez" poziva trgovce, ugostitelje, proizvođače vina, rakije i narodne radinosti, kao i sve druge trgovce iz cele Srbije da zakupe prostor na otvorenom placu Šumadija sajma u Кragujevcu gde će se održati ova manifestacija nekategorisanog karaktera.
 
Sva bliža obaveštenja mogu se dobiti putem e-maila ug.gruzanskisrez@gmail.com


Predvidjeni kulturno-umetnicki program:

   Subota, 19.april
08,00   Postavljanje tezgi, satora, novih i polovnih automobila, polovne I nove poljoprivredne mehanizacije i svega drugog….
   
   Nedelja, 20.april na Vaskrs
10,00   Otvaranje manifestacije
12,00   Pocetak programa uz ucesce izvornih grupa,trubaca, tamburasa, lejkasa, guslara…
12,00   Prva gruzanska MUDIJADA i JANIJADA. Takmicenje u priremanju jela od belih bubrega i pripremanju janije od crevaca i iznutrica
15,00   Evropsko takmicenje u kiks-boksu
16,00   Boks mec: Kragujevacki bokresri protiv Srpskih boksera
17,00   Takmicenje u strelicarstvu “Oko sokolovo”
24,00   Zavrsetak programa
   
   Ponedeljak, 21.april – drugi dan Vaskrsa
10,30   Finale manifestacije “Casa vode sa izvora” i Muzicke apoteke
16,00   Proglasenje pobednika i dodela nagrada manifestacije “Casa vode sa izvora”
16,00   Rvanje u grcko rimskom stilu
   
   Utorak, 22.april – treci dan Vaskrsa
11,30   Festival narodne muzike “Casa vode sa izvora”, program posvecen Dragisi Nedovicu uz ucesce hora Kragujevacke saborne crkve i
              pleh orkestra fanfare iz Rumunije…
13,00   Dodela priznanja “IKONA SVOG ZANATA”, udruzenja gradjana “Gruzanski srez” (Miroslav Ilic, Lepa Lukic, Novica Negovanovic,
              Milance Radosavljevic, Andrija Era Ojdanic, Misa Mihatovic, Jasna Kocijasevic, Seki Turkovic,… Emir Kusturica… Dobrica Eric…)
   
Tokom manifestacije bice organizovana kupoprodajna izlozba novih i polovnih automobila, polovne i nove poljoprivredne mehanizacije. Auto pijaca radice sva tri dana.