PALUBA

Predsednik SAD Džordž Buš je sinoć potpisao zakon o rashodima za odbranu od 612 milijardi dolara za 2009. budžetsku godinu koja je počela 1. oktobra.
Za ratove u Iraku i Avganistanu daće se gotovo 70 milijardi dolara više nego ranije, a predviđena je i povišica plata vojnog osoblja za četiri odsto, uz dodatke za smeštaj i školovanje.
Novi vojni budžet otvara put za Bušov plan izgradnje anti-raketnog sistema u Istočnoj Evropi čemu se oštro protivi Rusija.

izvor: Blic

За рат у Ираку и Авганистану додатних 97 милијарди долара


15/05/2009
За рат у Ираку и Авганистану САД ће издвојити додатних 97 милијарди долара. Одговарајући нацрт закона одобрио је представнички дом Конгреса. Амдинистрација Барака Обаме тражила је 85 милијарди. Чланови представничког дома додали су још 12 милијарди за куповину додатног наоружања и дипломатску подршку војних дејстава.

Извор: Глас Русије

   
SAD: Još novca za rat u Iraku i Avganistanu


19. jun 2009
Predsedniku SAD-a Baraku Obami upućen zakon na potpisivanje kojim se odobrava 106 milijardi dolara za finansiranje vojnih akcija u Iraku i Avganistanu i borbu protiv novog gripa.

Američki Kongres je uputio predsedniku Baraku Obami da potpiše zakon kojim se odobrava 106 milijardi dolara za finansiranje vojnih akcija u Iraku i Avganistanu i borbu protiv novog gripa.

Zakon predviđa 80 milijardi dolara za finansiranje tekućih operacija u Iraku i Avganistanu do kraja godine.

Takođe je izdvojeno 7,7 milijardi dolara za borbu protiv epidemije novog gripa, 10,4 milijarde za pomoć u inostranstvu, kao i milijardu dolara za program promocije kupovine vozila koja troše manje goriva.

Za zakon je glasao 91 senator, a pet je bilo protiv, dok je početkom nedelje on usvojen u Predstavničkom domu sa 226 glasova "za" i 202 "protiv".

I republikanci i demokrate glasali su ogromnom većinom za zakon, ali njegovom usvajanju je prethodila politička rasprava o hitnom zatvaranju američkog vojnog zatvora u Gvantanamo beju i povećanju podrške MMF-u koja pokazuje sa kakvim se teškoćama američki predsednik suočava u Kongresu, bez obzira na to što njegove demokrate kontrolišu i Senat i Predstavnički dom.

Zakonodavci su, posle višenedeljene rasprave Bele kuće i dve stranke, stavili izvesna ograničenja na Obamine napore da se zatvori kontroverzni zatvor u vojnoj bazi u Gvantanamo beju na Kubi gde je još pritvoreno 200 osumnjičenih za terorizam.

Kongres je dozvolio da vlada dovede osumnjičene na američko tle, ali ne i da budu trajno pritvoreni u SAD.

Zakonom se zabranjuje da oni koji su bili osumnjičeni za terorističke napade do 30. septembra budu pušteni na slobodu u Americi čak i ako su oslobođeni optužbi.

Prepirka se vodila i oko kredita od 100 milijardi dolara MMF-u koji pokušava da pomogne zemljama u razvoju da prežive ekonomsku krizu.

Republikanci su izrazili bojazan da će MMF koristiti ta sredstva za zajmove američkim protivnicima, poput Irana i Venecuele.

Izvor: RTS

SAD prva svetska sila po izvozu oružja, Rusija treća


07.09.2009
SAD su prošle godine bile zemlja sa najvećim izvozom oružja u svetu, 68,4 odsto ukupnog svetskog izvoza, koji je toj zemlji doneo 37,8 milijardi dolara.

Kao drugi svetski izvoznik oružja Italija je 2008. godine ovom trgovinom zaradila 3,7 milijardi dolara, a Rusija 3,5 milijardi dolara, što je znatni pad u odnosu na prethodnu godinu kada je Moskva ovim izvozom obezbedila 10,8 milijardi dolara.

[attachment=1]
_Foto:Reuters

Američka prodaja oružja se 2008. godine udvostručila u odnosu na 2007. godinu, i to uprkos globalnoj privrednoj recesiji, navodi američki list "Njujork tajms" u jučerašnjem članku, kako danas prenosi Rojters.

Članak "Njujork tajmsa" se zasniva na podacima kongresnog istraživanja, objavljenog u petak, koji ukazuju da je u godini kada je globalna prodaja oružja bila na najnižem nivou od 2005. godine američki izvoz oružja gotovo udvostručen pre svega zahvaljujući velikim narudžbinama sa Bliskog Istoka i iz azijskih zemalja.

SAD su, osim toga, zemlja sa najvećim izvozom oružja u zemlje u razvoju, jer je pokrila 70,1 odsto ukupnih izvoznih sporazuma.

Među zemljama u razvoju Ujedinjeni arapski Emirati su zemlja koja je 2008. godine kupila najveće količine oružja, za 9,7 milijardi dolara, ispred Saudijske Arabije i Maroka.

Izvor: Tanjug

Amerika smanjuje vojni budžet

10.08.2010.

Američka vlada je objavila veliko smanjenje vojnog budžeta da bi uštedila desetine milijardi dolara, javlja "Glas Amerike".

Ministar odbrane Robert Gejts je rekao da će jedan od deset američkih komandnih štabova, onaj koji se bavi obukom svih rodova oružanih snaga u cilju zajedničkih akcija, biti ukinut.

Dodao je i da će Pentagon sledeće godine smanjiti ugovore sa privatnim sektorom za deset odsto, a odlučio je i da ograniči ukupan broj generala i admirala u oružanim snagama.

Gejts je rekao da su ove uštede neophodne radi obnove oružanih snaga posle višegodišnjih ratova u Iraku i Afganistanu.

"Zadatak pred nama nije da smanjimo visok nivo ulaganja u odbranu. Zadatak je da značajno smanjimo velika prekoračenja planiranih troškova i da tako dobijenu uštedu usmerimo u poboljšanje strukture i u modernizaciju vojnih snaga", kazao je on.

"U tom smislu smo od juna počeli promene u četiri oblasti da bi američke odbrambene institucije bile efikasnije i obavljale ekonomičnije svoj posao", dodao je Gejts.

On je takođe istakao da ministarstvo odbrane "mora da razdvoji ono što bi želelo od onoga što će stvarno tražiti iz budžeta".

Američki ministar odbrane je prošlog marta rekao da želi da uštedi 100 milijardi dolara u narednih pet godina.

Sjedinjene Američke Države, inače, imaju najveći vojni budžet na svetu. Predviđa se da će Pentagon samo tokom ove godine potrošiti 700 milijardi dolara.

Izvor: FoNet

Војну буџет САД је драматично нарастао у последњих 10-12 година, са око 400-450 милијарди долара (мало ли је на овој беспарици) на ових 700 милијарди. Ни најјача економија то не може то да издржи без проблема. Да негде шкрипи примећује се до почетка прошле године а пролетос се то баш осетило и најављивало. То никако не значи да САД има великих проблема у финансирању војске и да ће је битно смањити. Ипак, очигледно мора да смањи "невојне" трошкове (пре свега, ако су паметни, на трошковима цивилних "обавештајни и безбедносних" услуга разних "компанија"). Може се претпоставити да ће уштедети и на развоју НВО јер ће одбацити неке пројекте и одустати од модернизације неких капиталних средстава. Једино ми није јасно ово око смањења генерала. Каква је то уштеда?

Ovo ce da bude bolan i tezak proces jer gde god da se zavrne slavina to udari nekog senatroa ili kongresmena a to posle politicki jako boli administraciju trenutnog predsednika.

Pogotvou u ovoj besparici ovo znaci da ce se gubti dodatna radna mesta i do ona koja se su se dobro placala.

Inace neshvatljivo je da se iz budzeta finansiraju privatne kompanije koje posle rade posao koje je mogao i trebao da uradi US army.

Sve je pocelo prebacivanjem poslova koji oduzimaju vreme vojnicima od vojnih zadataka (logistika) da bi na kraju prebaci tj "outsourc" zadatke koje bi trebalo da radi US Army tj borbene misije pod izgovorom da se tako izbegavaju nezeljeni gubici.

Naravno ovo je sve pocelo u Busovoj administraciji prebacivanjem poslova privatnim kompanijama ciji vlasnici i direkori su "bliski" Busu.

Tu se okrenuo ogroman biznis ne bas kao sa naftom ali tu je negde.

Каош то је својевремено Чкаља говрио: "митим те митом, митим те корупцијом". Тако то је то и код њих, само све изводе елегантније.

I Pentagon steže kaiš


17.09.2010.

Ratovanje je sve skuplje, ekonomska situacija sve teža, a para sve manje
 
_{Centar američke vojne moći: Pentagon}
[attachment=1]

Era „para bez kraja” je prošla, saopštio je u ponedeljak u Pentagonu sekretar za odbranu Robert Gejts, obelodanjujući svoj plan da u sledećih pet godina u vojci uštedi sto milijardi dolara.

Ova objava nije došla kao iznenađenje – racionalizacija troškova za odbranu najavljena je još u maju, kada je Gejts upozorio da je „nacionalna ekonomska situacija sasvim drugačija nego što je u novije doba ikada bila”.

Uštede će biti ostvarene tako što će se broj vojnih liferanata i preduzimača smanjiti za 30 odsto, smanjiće se budžeti vojnih obaveštajnih agencija (u tom sektoru ima mnogo dupliranih poslova), ukida se jedna vojna komanda, smanjuje broj generala i admirala raspoređenih izvan SAD...
Gejts, koji je najavio da se sledeće godine povlači, nije istina prvi šef Pentagona koji pokušava ovako nešto, ali je očigledno da bi želeo da baš on bude taj koji će ostati upamćen da je nasledniku ostavio koncept koji je, bar u minuloj deceniji, bio nepoznat: da se i armija pruža prema guberu.
Para za ovu svrhu dosad je uvek bilo „bez kraja”: kad god bi ponestalo, Kongres bi odobravao vanredne izdatke. Vojni budžet, koji je posle hladnog rata bio smanjen, počeo je da raste na početku ove dekade, kada je Amerika povela „rat protiv terora” i ušla u dva rata, u Avganistanu i Iraku. Budžet je u tom periodu gotovo udvostručen – redovni i vanredni izdaci dostigli su svotu od oko 700 milijardi dolara godišnje. To je preko 40 odsto ukupnih izdataka svih zemalja sveta!

To su i pare koje održavaju najmoćniju vojnu silu sveta, sa 1,4 miliona ljudi u aktivnoj službi i 850.000 rezervista, armiju koja izvan nacionalnih granica ima čak 820.000 manjih i većih „instalacija” u 135 zemalja, od velikih baza do malih kancelarija.

Program štednje podrazumeva i racionalizaciju nabavki oružja, odnosno razmatranje da li su svi sistemi zaista neophodni, s obzirom na bezbednosne pretnje u današnjem svetu. U tim nastojanjima Gejts – i ko god da ga nasledi – biće, kao i dosad kad se pokušavalo nešto slično, između čekića vojne industrije i nakovnja politike: nastojanja kongresmena da po svaku cenu sačuvaju prisustvo vojske u svojim izbornim okruzima, jer je, kao veliki trošadžija i poslodavac, armija i te kako dobrodošla lokalnim ekonomijama.

Kongres je dosad zbog ovoga Pentagonu često odobravao više para nego što je tražio, samo da bi se iz političkih razloga sačuvala radna mesta koja ponekad proizvode oružje za koje se unapred zna da je nepotrebno.

Posebna priča su i vojni preduzimači koji su postali velika i moćna interesna grupa. Postojeća kultura neefikasnosti i nedovoljne kontrole dovela je do toga da se u nekim slučajevima angažuju jedni preduzimači samo zato da bi nagledali druge.

Neće, prema najavi, biti pošteđen ni sistem zdravstvenog osiguranja svih koji su na platnom spisku Pentagona, čiji je godišnji račun oko 50 milijardi dolara.

Najzad, i ratovanje je danas mnogo skuplje nego što je nekada bilo. Amerika je nedavno zvanično proglasila kraj vojnih operacija u Iraku i izlazak iz tog nepopularnog vojevanja, ali je zato, za 30.000 novih vojnika, proširen angažman u Avganistanu.

Tamo jedan vojnik godišnje košta milion dolara. Zanimljivu računicu u tom pogledu napravio je ovdašnji Centar za strateške i budžetske procene. Po njoj, najveći ratni napor u američkoj istoriji, onaj u Drugom svetskom ratu, koštao je ukupno četiri biliona (hiljada milijardi) u današnjim dolarima, ili 67.000 istih dolara po vojniku godišnje.

U Vijetnamu je ta cena po vojniku skočila na 132.000, da bi u ovom veku, u pomenutim ekspedicijama protiv Sadama Huseina i talibana, odnosno Al Kaide, skočila do miliona. Zvanično je na Irak i Avganistan dosad potrošeno oko 700 milijardi, a nezvanično – nekoliko biliona.

Istina, to je danas mnogo lakše podneti nego nekad. U završnoj godini Drugog svetskog rata ratni napor je odnosio 36 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a za dva tekuća rata trošeno je samo 1,2 odsto.

Uz to, Amerika prvi put zbog ratovanja nije povećavala poreze, što je opet za rezultat imalo dramatičan rast budžetskog deficita i sumorne prognoze da će manjak u državnoj kasi do 2018. dostići čak 90 odsto od bruto nacionalnog proizvoda, svega što nacionalna ekonomija za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni.

Milan Mišić
Izvor: Politika online

Koliko god mi mislili da se bogati razbacuju novcem, oni su u biti škrčine.

Vojni budžet Velike Britanije biće smanjen za deset procenata
Kad britanska vojska štedi


08.11.2010.

Nekoliko hiljada britanskih vojnika ostaće bez posla nakon najavljenih mera štednje Ministarstva odbrane. Premijer Dejvid Kameron tvrdi da smanjenje troškova neće uticati na obaveze Velike Britanije prema NATO-u.

Vojni budžet Velike Britanije biće smanjen za deset odsto, zbog čega će bez posla ostati nekoliko hiljada vojnika, a biće obustavljena i modernizacija podmorničke flote opremljene nuklearnim oružjem.

Jedna od žrtava drastičnih rezova mogao bi postati gradić Plimut na jugozapadu Engleske, značajna pomorska baza, čiji su meštani uglavnom zaposleni u vojnom brodogradilištu.

Građani kažu da bi zatvaranje brodogradilišta ugrozilo hiljade porodica i lokalnu ekonomiju.

Četvorogodišnjim planom štednje predviđeno je da se troškovi vojske na godišnjem nivou smanje za tri milijarde funti. Uštede obuhvataju povlačenje nosača aviona "Ark Rojal" i flote lovaca "Harijer" iz upotrebe, što znači da Britanija u narednoj deceniji neće moći da pokrene mlaznjake sa svojih nosača aviona.

Britanski ministar odbrane Liam Foks kaže da će kopnene, vazdušne i pomorske snage postati fleksibilnije za nove pretnje, umesto da budu "zakovane" u post hladnoratovskim projektima, kao je to bilo ranije.


Kameron: Ostajemo saveznici SAD-a

Premijer Dejvid Kameron je obećao američkom predsedniku Obami da će, uprkos merama štednje, Britanija ostati čvrst saveznik Amerike, dok Britancima poručuje da odbrana mora da odgovara potrebama budućnosti, ali uz balansiran budžet.

"Onima koji kažu da su ekonomija i štednja jedno, a odbrana nešto sasvim drugo želim da poručim da zemlja ne može biti snažna i dobro odbranjena, ako nije dovoljno snažna i vojno i finansijski", rekao je Kameron.

Posledice štednje mogle bi da osete i najveće britanske kompanije za prodaju oružja i vojne opreme. Strahuje se da bi otkazivanje porudžbina moglo da smanji njihovu zaradu i stopu privrednog rasta.

Povlačenje nekoliko desetina hiljada britanskih vojnika i njihovih porodica iz baza u Nemačkim pokrajinama Severnoj Rajni Vestfaliji i Donjoj Saksoniji, predstavljaće težak udarac za njihove ekonomije.

Izvor: RTS

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rumunjska povećava vojni proračun za dodatnih 215 milijuna USD u ovoj godini

Datum objave:
29.04.2014

Rumunjska će povećati troškove obrane za dodatnih 215 milijuna dolara u ovoj godini zbog nastavka krize u Ukrajini, navodi se u priopćenju u ponedjeljak. " Mi ćemo povećati proračun ministarstva obrane za 215 milijuna dolara u ovoj godini, odnosno za 0,2 posto BDP-a," izjavio je rumunjski premijer Victor Ponta. Rumunjska je već povećala vojni proračun sa 1,9mlrd USD u 2013.godini na 2 mlrd USD u 2014. Novac će biti iskorišten za modernizaciju postojećih kapaciteta , Ponta je dodao rekavši kako EU i Međunarodni monetarni fond nemaju ništa protiv takve odluke.

Rumunjska je pristala da zadrži svoj javni deficit ispod 2,2 posto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini u sklopu 5,5 milijardi USD pomoći MMF-a i EU u prošloj godini. Poput Poljske i baltičkih zemalja , Rumunjska je pozvala NATO da pojača svoje snage u istočnoj Europi zbog najgore krize još od doba Hladnog rata.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

I da Rusija krene na Moldaviju, teško da bi se u RH netko 'očešao zbog vojnog proračuna
 
MORH
Datum objave:
29.04.2014

Švedska, Rumunjska, Litva, Latvija, Estonija službeno su objavile povećanje vojnih proračuna zbog krize u Ukrajine. Visoka predstavnica EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Catherine Ashdown već je dramatično zavapila kako ne zna što se još treba dogoditi da članice EU shvate da moraju izdvajati više za obranu. Američki predsjednik Barack Obama i glavni tajnik NATO saveza Anders Fogh Rasmussen još su odrješitiji kad su obrambena izdvajanja u pitanju. Trenutna napetost na relaciji NATO-EU vs Rusija, najveća je napetost još od završetka Hladnog rata. Ponovno je na djelu provedba ruske politike sa pozicija sile i moći spram susjednih zemalja, a kriza prijeti prelijevanjem sukoba u "trbuh" Europe, odnosno Moldaviju, nekoliko stotina kilometara od granica Republike Hrvatske. I dok Baltičke zemlje javno naglašavaju kako se ne mogu osloniti samo na saveznike unutar NATO-a, dakle moraju pokazati puno više incijative u razvoju obrambenih sposobnosti te shodno tome povećavaju proračun, za RH kao da je vrijeme stalo. Prijetnje i ugroze i dalje su asimetrične, neprijatelj je i dalje nevidljiv.

Međutim, na pomolu je klasičan rat, zračno kopnena bitka modernog doba...sa uporabom tenkovskih sredstava i aviona, desantnih postrojbi..ovisno o tome da li Rusija misli ići do kraja Izgleda kao da se ništa nije naučilo na primjeru Gruzije, odnosno Osetije. Niti od jednog hrvatskog dužnosnika nismo mogli čuti barem najavu kako će se razmotriti mogućnost povećanja vojnog proračuna uslijed novonastalih okolnosti. Zapravo, kako uopće o tome bilo što reći kada nije donesen niti Dugoročni plan razvoja OSRH, a razlog nedonošenja pogađate....opet financije. Naime, kod izrade Dugoročnog plana razvoja OSRH bitan je i proračun države općenito, odnosno veliki utjecaj na realizaciju Plana imaju rebalansi proračuna koji se u RH događaju svaka četiri mjeseca i koji stalno prijete uzimanju sredstava u vojnom proračunu. Bez stabilnosti financijskog sustava nema niti kvalitetnog Dugoročnog plana razvoja OSRH, pa ono što vrijedi u planovima danas, više ne vrijedi sutra.

To se moglo najbolje vidjeti na primjeru još uvijek važećeg DPR-a koji apsolutno nema više nikakve veze sa stvarnošću, upravo zbog financija. Pa kad je to već tolika nepoznanica kako je uopće moguće reći ili nagovijestiti povećanje obrambenog proračuna. Nikako. U usporedbi s 2012. godinom udio obrambenog proračuna u BDP-u je smanjen s 1,41% na 1,34% BDP-a. Samo 12% se troši na izgradnju i opremanje, ostalo je održavanje i plaće. Čak i Grčka u teškim problemima zbog gospodarske situacije izdvaja 2,3 % BDP-a. Teško je zamisliti da bi se kod takvog stanja svijesti i percepcije hrvatskih političara itko od njih 'očešao kad bi se u plamenu našla i Moldavija.

"Spasit će nas Ameri, poslat će F-16....i dalje je mantra nekih hrvatskih vojnih dužnosnika kojima je ulazak u NATO savez značio rješavanje svih sigurnosnih problema. Čemu onda toliko novaca za modernizaciju i opremanje izdvajaju primjerice Nizozemska, Belgija, Danska..zemlje za koje je teško uopće i pretpostaviti da bi ih bilo tko mogao napasti, pa koji su to onda njihovi interesi?

Prevladava osjećaj da je Hrvatska i dalje sa glavom u pijesku kad je u pitanju novo razdoblje Hladnog rata, osluškuje jedino što se događa u Briselu bilo da je riječ o NATO savezu ili EU i kao vrijedna članica samo klima glavom. Do kada će biti tako..ne zna se. Ne zaboravite, trenutno se aktivno provodi združena operacija vojnog i političkog vrha "Zelena čistka-jedan dan za čišći okoliš"....nema što..mirnodopska uloga OSRH ima sve veći značaj, da su barem međunarodne prilike takve.
AUTOR: Mario Duspara

Koliko sam shvatio autor teksta iz prethodnog posta procenjuje (valjda na osnovu analitičkih znaja) da će Rusija napasti NATO, pa tako i Hrvatsku. A napad samo što nije počeo. Verujem da ima visoko stručna znaja iz ove oblasti kad je to uspeo da spozna.

Što se izdvajanja iz budžeta za odbranu tiče, upravu je. Vojska treba da bude vojska i sposobna da odgovori na očekivane, ali i na neočekivane izazove, bez obzira na postojanje ili nepostjanje i vrstu kriza u okruženju. Međutim, vlada RH kao i ostale na Balaknu imaju i neke druge probleme a napad Rusije očigedlno ne očekuju uskoro. Ali, možda očekju proteste penzionera, radnika i ostale sirotinje.

Kamo sreće kada bi sve svetske države izdvajale samo deo vojnih budžeta za, na primer, unapređenje poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane, istraživanja u oblasti novih lekova i zaštitu životne sredine.

Hmmm, uvek sam bio preveliki optimista...

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Austrijski ministar obrane upozorava da vojska nije održiva zbog manjka novca

Datum objave:
20.05.2014

Austrijska vojska je u izuzetno lošem stanju zbog nedostatka financijskih sredstava, kažu austrijski obrambeni dužnosnici koje citira austrijski Local. Sa trenutnim proračunom, prema riječima ministra obrane Gerald Kluga, vojska nije održiva. Ministrova analiza planova vojske pokazuje kako se gorivo neće moći nabaviti sve do jeseni.

Vojska ima ukupni proračun od 1,9 milijardi eura ( 2,6 milijardi dolara ), a od toga 1,3 milijardi eura ( 1,8 milijardi dolara ) namijenjeno je za troškove osoblja. Dakle, nema sredstava za bilo kakve nove projekte. U međuvremenu, planovi za nove vojarne su otpisani, a flota helikoptera Black Hawk treba nadogradnju.

Vozni park je smanjen i neki vojnici navodno su prisiljeni hodati gdje god da idu zbog nedovoljnih sredstava za gorivo i održavanje. Problem je i u zrakoplovstvu. Na primjer, prema tvrdnjama dužnosnika, zrakoplovstvo ima samo 12 pilota za 15 aviona Eurofighter Typhoon.

Nisu zadovoljni, `aj da se zamenimo, nek prožive jednu godinu sa budžetom Vojske Srbije, a nama nek` daju njihov.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Zbog ograničenog proračuna zaustavljena obuka izraelskih pilota

Datum objave:
29.05.2014

Zapovjedništvo izraelskih obrambenih snaga (IDF) otkazalo je sve letove izraelskog zrakoplovstva namjenjene obuci zbog smanjenja proračuna. Nezapamćena odluka vojnog vrha vrhunac je oštre rasprave između ministarstva obrane i ministarstva financija oko novog proračuna za obranu.

Odluka objavljena 28. svibnja, znači da se ukidaju školski letovi i za pričuvne pilote. Zrakoplovna vojna akadmije je jedina organizacija koja nije pogođena ovom odlukom. "IDF je najavio u svibnju kako će morati donijeti teške odluke zbog proračunskih ograničenja", stoji u priopćenju. Prema ministarstvu obrane, nužna je financijska injekcija samo da bi se osnovne funkcije zadržale do kraja godine. Zatraženo je povećanje srestava za 2015.

Ministarstvo financija ne želi čuti za povećanje proračuna za obranu, tvrdeći kako se novac može uštedjeti promjenom procedura potrošnje.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Vijetnam odobrio USD747 milijuna za jačanje zaštite na moru
 
Datum objave:
06.06.2014

Vijetnamsko najviše zakonodavno tijelo, Nacionalna skupština, odobrila je VND16 trilijuna (USD747 milijuna) vrijedan plan za jačenje nadzora na moru i obrambenih sposobnosti. Odluka dolazi u vrijeme zategnutih odnosa sa Kinom zbog teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru. Sredstva će se usmjeriti prema nabavi naoružanja i vojne opreme vijetnamske Obalne straže. Zemlja također očekuje u 2015. isporuku sredstava koje je otpisala japanska obalna straža iz svog inventara.

U međuvremenu, vijetnamsko ministarstvo vanjskih poslova uputilo je diplomatsku notu protiv Kine 2. lipnja glavnom tajniku UN-a. Prosvjeduje se protiv prisutnosti kineske naftne platforme CNOOC 981 u području koje Vijetnam tvrdi da je u okviru njegovog isključivog gospodarskog pojasa (EEZ) i u granicama epikontinentalnog pojasa. Napetosti između dviju zemalja su eskalirala kada je Hanoj optužio kineski brod za potonuće vijetnamskog ribarskog broda 26. svibnja. "Vijetnam traži da se Kina odmah povuče sa gore navedene naftne platforme plovila, opremu i osoblje iz područja koje se nalazi unutar vijetnamskog epikontinentalnog pojasa te da odustane od sličnih akcija", stoji u noti.

Pentagon zabrinut zbog naglog jačanja kineske vojske:

"Događa se modernizacija bez presedana"

 08. 06. 2014 |


SAD su najveći vojni potrošač na svijetu, još uvijek imaju vojni budžet koji je veći od svih vojnih budžeta velikih sila zajedno. Trenutačno vojni budžet SAD-a iznosu preko 600 milijardi USD - i tu govorimo o tzv. "osnovnom budžetu" u koji nisu uključeni rat u Afganistanu i druge američke operacije. Ove brojke jasno pokazuju oko čega i koga bi ostatak svijeta trebao biti zabrinut.

No, za američki Pentagon ove komparacije nisu bitne te ističu kako ih sve više zabrinjava kineski vojni budžet koji je prošle godine - prema godišnjem izvještaju Pentagona američkom Kongresu - narastao na 145 milijardi USD. To je, tvrde iz Pentagona, oko 20% više no što kineske vlasti prikazuju.

U godišnjem izvještaju pod nazivom "Izvještaj Kongresu o Vojnom i Sigurnosnom Razvoju Kine" navodi se kako Kina posjeduje "fiskalnu snagu" i "političku volju" za znatno povećanje vojne potrošnje u budućnosti. Nadalje, ističe se kako je glavni fokus kineske vojne modernizacije "priprema za konflikt u Tajvanskom tjesnacu" .

"U Kini se događa modernizacija zračnih snaga bez presedana. Ubrzano se približavaju snazi Zapadnih zračnih snaga", navodi se u izvještaju.

Navodi se kako bi kineski vojni zrakoplov, lovac 5. generacije, J-20, mogao stupiti u službu već 2018., a kineska mornarica planira izgraditi niz nosača zrakoplova tijekom idućih 15 godina.


[attachment=1]
Pentagon upozorava kako su američke baze u Okinawi na dometu sve brojnih kineskih raketnih sustava srednjeg dometa, a kineske krstareće rakete bi mogle doseći i Guam, otok gdje se nalaze ključne američke zračne i pomorske vojne baze. U izvještaju Pentagona se također navodi kako kineska vojska razvija sposobnosti izvođenja dalekometnih napada protiv snaga diljem zapadnog Pacifika.

Kinesko ministarstvo obrane je reagiralo na ovaj izvještaj. "Godinu za godinom SAD objavljuje tzv. izvještaj o 'Vojnom i Sigurnosnom Razvoju Kine', u kojem se iznose besmislene kritike kineskog normalnog obrambenog i vojnog razvoja te se pretjeruje s 'kineskom vojnom prijetnjom'", navodi se u izjavi.


izvor(i): Press TV | Xinhua | Business Insider

У овоме и јесте прави "проблем". Кина има и имаће још и више пара (то вам је оно "фисклана снага"). Са друге стране САД, икао и даље могу одржавати висок ниво војног буџета, све мање имају "фискалну снагу". Шта више, та "фискална снага" се делимично заснива на "кинеским парама" јер, (поједностављено речено) купује америчке државне обвезнице из чега се и финансира огромни државни дефицит САД на коме се и гради повећање војних расхода. Још је то далеко од пропасти, али може (као што већ и узрокује) утицати на смањење америчког војног буџета, односно проблеме на друго страни ако до тога не дође. То брине америчке стратеге.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Finske oružane snage smanjuju broj civilnih zaposlenika
 
Photo: NATO
Datum objave:
09.06.2014

Finske oružane snage najavile su ukidanje pojedinih personalnih pozicija unutar sustava, a ponajviše se ukidaju pozicije civilnih zaposlenika u oružanim snagama, sveukupno 126 zaposlenika. Otpuštanja, planirana 2015.godine, dio su plana otpuštanja iz 2012. koji uključuje ukidanje 2.100 obrambenih pozicija. Ukupne uštede od takvih rezova će dosegnuti 100 milijuna EUR. Znatno veća vijest za Finsku jest izjava koju je dao predsjednik Sauli Niinisto, a odnosi se na referendum o tome da li će se Finska pridružiti NATO savezu ili će ostati neutralna.

Dok je Niinisto podržan od strane premijera Jyrki Katainen u ovom nastojanju, koalicija 'Rainbow' ostaje podijeljena o tom pitanju. Finska javnost tradicionalno vidi NATO kao organizaciju pod američkim vodstvom, a ankete rijetko pokazuju podršku za pristupanje Savezu veću od 40 posto. Kao zemlja koja graniči sa Rusijom, Finska nastoji biti dobar susjed, ali ruska invazija na Gruziju tijekom 2008. te aneksija Krimskog poluotoka od Ukrajine u ožujku, mogla bi promijeniti percepciju o NATO članstvu. Osim njezina članstva u EU i inicijativi Nordijske obrambene suradnje, osnovna jezgra finske sigurnosne politike u ovom trenutku leži na bliskoj obrambenoj suradnji sa Švedskom.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Finski predsjednik traži veća izdvajanja za nabavu vojne opreme

Datum objave:
13.06.2014

Finski predsjednik Sauli Niinistö je dao potporu za porast sredstava u vezi nabava vojne opreme, nakon što se složio sa konstatacijom kako država ne izdvaja dovoljno sredstava za vjerodostojnu obranu. Govoreći na finskoj televiziji YLE 9. lipnja, Niinistö je rekao da Finska ima "razumnu razinu operativnih rashoda, ali kada je u pitanju nabava vojne opreme i naoružanja, trebamo više."

Prema Niinistö, u zemlji su svi svjesni činjenice kako Finska ne izdvaja dovoljno sredstava za vojsku. Oporbene skupine tvrde kako izdaci za obranu trebaju ostati stabilni, a sredstva za nabavu vojne opreme trebaju se osigurati rezovima na području operacija i obuke.

Finska izdvaja za nabavu EUR607 milijuna, odnosno 22% od finskog EUR2.75 milijardi velikog proračuna za obranu. Finska kopnena vojska je najveći primatelj sredstava nabave u 2014.godini, gotovo EUR285 milijuna. Međutim, to je smanjenje za EUR109 milijuna u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni izdaci za nabavu mogli bi padati do EUR554 milijuna u 2016., prije nego što se podignu na EUR580 milijuna u 2018.

Kopnena vojska trenutno nabavlja različite oklopne sustave. To uključuje 100 rabljenih Leopard 2A6 borbenih tenkova iz Nizozemske i samohodne minobacačke sustave. Finska obrana je trenutno u procesu reforme strukture i rashoda, procesa koji je započeo u 2012, zbog obrane proračunskog deficita. Proces restrukturiranja je postavljen tako da bude dovršen do 2015. Kao rezultat reforme, postrojbe će biti raspuštene ili spojene kako bi se smanjio broj mirnodopskog broja vojnika.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Izrael prodao vojnu bazu kako bi namaknuo sredstva za vojni proračun

Datum objave:
18.06.2014

Izraelsko obrambeno ministarstvo i ministarstvo financija napravili su posao koji uključuje predaju vojnog Sde Dov aerodroma na sjeveru Tel Aviva za razvoj civilnih nekretnina. Ministarstvo obrane će dobiti dodatnih 289 milijuna USD za predaju zrakoplovne baze, čime je ministarstvo obrane djelomično rješilo proračunske izazove u ovoj godini. U uvjetima sporazuma stoji kako će vojska napustiti svoj dio zračne luke do 2017.

Ministarstvo obrane i Vlada su u sukobu s obzirom na visinu obrambenog proračuna. Izraelski vojni dužnosnici kažu da je više novca je potrebno ili će biti prisiljeni smanjiti broj letova ratnog zrakoplovstva i smanjiti financiranje razvoja raketnih obrambenih sustava.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Bijela kuća traži od američkog Kongresa $ 60mlrd za vojne operacije u svijetu u 2015.

Datum objave:
26.06.2014

Bijela kuća će danas zatražiti od američkog Kongresa 60 milijardi USD za financiranje vojne operacije u Afganistanu i drugih izvanrednih operacija, doznaje Defense News. Pentagon bi trebao dobiti oko 58,5 milijardi dolara za troškove prekomorskih vojnih operacija i intervencija u 2015. Zasebna sredstva u visini 1,5 milijarde dolara traži State Department za potrebe nepredviđenog financiranja, tvrdi izvor upoznat sa planom troškova, prenosi Defense News.

Pentagon i Bijela kuća nisu bili odmah dostupni za komentar. Obrambeno ministarstvo i State Department također će zahtijevati 5 milijardi USD u sklopu novog protuterorističkog fonda, Od toga 4 milijarde dolara će ići prema DoD i milijarda USD za State Department. Plan potrošnje koji će ići na odobrenje na Capitol Hill uključivat će vrlo malo detalja o tome kako DoD i država misle potrošiti taj novac, rekao je izvor.

Zahtjev će također uključivati 1 milijardu USD za jačanje američke vojne prisutnosti u Europi. Novac će se iskoristiti vjerojatno za vojne vježbe i izgradnju savezničke infrastrukture.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemački obrambeni proračun smanjen za 820 milijuna EUR
 
© 2014 Presse- und Informationsamt der Bundesregierung
Datum objave:
30.06.2014

Nakon konačnog glasovanja u njemačkom Bundestagu 25. lipnja, njemački obrambeni proračun za 2014. će doživjeti smanjenje od EUR820 milijuna, odnosno pasti će na EUR32.44 milijardi (44,18 milijarde dolara) sa EUR33.26 milijardi (45,3 milijarde dolara) u 2013. Pad od 2,5 posto potrošnje za obranu je dio tekućih napora savezne vlade da se smanji njemački proračunski deficit, koji će za 2014. biti EUR6.5 milijardi - oštar pad u odnosu na 2013. kada je vlada je na kraju godine imala deficit od EUR22 milijardi. Od 2011-2015.godine obrambeni proračun je srezan za 4 mlrd EUR. Ipak, smanjenje u odnosu na prethodnu godinu manje je iznenađenje od nedavnih komentara ministrice obrane Ursula von der Leyen da će njemački obrambeni proračun rasti slijedećih godina.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Borba za modernizaciju američkih oklopnih vozila
 
Datum objave:
30.06.2014

Kopnenoj vojsci SAD prijeti rezanje sredstava za modernizaciju oklopnih vozila Stryker, Abrams i Bradley, ako bude prisiljena zaustaviti program zamjene tisuće oklopnih transportera M113 vrijedan 10 milijardi USD. Mogućnost odgode programa Armored Multi-Purpose Vehicle (AMPV) pojavila se prošli tjedan, kada se proširila vijest da bi Senatski odbor mogao zakonom prisiliti Kopnenu vojsku da promijeni zahtjeve. U onome što se formira kao borba između obrambene industrije, njihovih lobista i članova Kongresa sa svojim osobnim interesima, AMPV Program postaje pokazatelj utjecaja Kongresa nad gospodarenjem obrambenih zahtjeva, a što posljedice može imati u budućnosti. Ključni Odbor za proračun američkog Senata razmotrit će 17.srpnja zahtjeve za obrambena izdvajanja u 2015. pa tako i odrediti sudbinu modernizacije oklopnih vozila.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Litva povećava ovogodišnji vojni proračun za USD51 milijuna

Datum objave:
11.07.2014

Litavska vojska će dobiti ove godine dodatnih USD51 milijuna nakon rebalansa državnog proračuna koji je usvojen u litavskom parlamentu 10. srpnja. U kratkoj izjavi ministar obrane Juozasa Olekasoma je rekao kako će dodatna sredstva koristiti za financiranje kupnje poljskog PZO sustava Grom i protutenkovskih projektila.  "Drago mi je da je sadašnja vlada našla mogućnosti, a parlament odobrio dodatna sredstva obrambenom proračunu. Ova sredstva će se koristiti za nastavak jačanja vojnih sposobnosti", rekao je Olekasom.  Sredstva će biti utrošena i na nabavu streljiva i razvoj infrstrukture, dodalo je ministarstvo obrane.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Kriza obrambenog proračuna Južne Afrike se nastavlja

Datum objave:
11.07.2014

Južnoafričke oružane snage (SANDF) i dalje se suočavaju sa katastrofalnim posljedicama koja bi mogle rezultirati otpuštanjem njezinih pripadnika i odgodti nabavu osnovne opreme. Proračunski manjak od približno 100 milijuna USD mogao bi prisiliti SANDF na otpuštanja i prijevremeno umirovljenje pripadnika kako bi se preživjelo i isplatilo plaće.Proračunski manjak također znači da SANDF mora smanjiti operacije i akvizicije.  Brojna izvješća i zabrinutost za budućnost južnoafričkih oružanih snaga pojavljuju se od 2011. zbog tekućih proračunskih ograničenja  zbog kojih su pod znak upitnika došli operativnost eskadrile helikoptera Rooivalk i eskadrile borbenih aviona Gripen.

Vir: defender hr
http://www.defender.hr/

Indijska nova vlada povećava obrambeni proračun za 12 posto u odnosu na prošlu godinu

Datum objave:
11.07.2014

Indijska vlada desnog centra okupljena oko stranke Bharatiya Janata Party (BJP) na čelu sa premijerom Narendra Modijem predstavila je svoj prvi državni proračun 10. srpnja. Proračun je business-friendly sa naglaskom jačanja indijskog gospodarskog rasta i promicanja fiskalno odgovornog proračuna.

Jedno od područja je jačanje indijskih oružanih snaga i praćenje modernizacijskog programa te otvaranje obrambenog industrijskog sektora na veća strana ulaganja. Ministar financija Arun Jaitley objavio je infuziju 836 milijuna USD u obrambeni proračun koji je težak 37,46 milijarde USD.

Dok nova vlast bez sumnje predstavlja dašak svježeg zraka za indijske oružane snage, povećanje izdvajanja za obrambenu potrošnju više je simbol onoga što država i vojska imaju za cilj u budućnosti.

Indija i dalje ulaže manje od 2 posto nacionalnog BDP-a za obranu i zaostaje daleko iza razine izdvajanja BDP-a u obrambenim rashodima susjednih strateških suparnika, Kine i Pakistana. Modernizacija i opremanje ograničeno na lokalnu proizvodnju (pod kategorijom "Kupi indijsko") često završava skupim promašajima koji ostavljaju vojne grane bez nužnih platformi ili sposobnosti.

Planirani razvoj oružanih snaga Rusije u sljedećem desetljeću.


[attachment=1]


Ruski vjesnik

U slučaju direktnog uvlačenja Rusije u sukob u Ukrajini, ovaj plan će morati pretrpeti izmene i odlaganja.

Kao i svaki stratepki plan podložan je revizijama tokom vremena. Skoro sigurno će ove brojke biti manje.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemački obrambeni proračun pada na 1,09% BDP-a u u 2015.
 
Photo: Deutsche Welle
Datum objave:
15.09.2014

Njemački obrambeni proračun spreman je za ponovno smanjenje u 2015.godini, unatoč činjenici da su čelnici NATO-a pristali na zacrtani cilj vojne potrošnje od 2% BDP-a. Država planira potrošiti EUR32.26 milijarde za obranu u 2015, rekla je njemačka ministrica obrane Ursula von der Leyen u Bundestagu 10. rujna tijekom prvog čitanja saveznog proračuna. To iznosi samo 1,09% njemačkog BDP-a i smanjenje je od EUR140 milijuna u usporedbi s 2014. godinom što je pad od 0,4%.
Von der Leyen je ipak ukazala na to da bi neka dopunska sredstava mogla biti dodana u 2015.

Ako bude tako, to bi moglo značiti porast vojnog proračuna na bliže EUR33 milijardi, rekla je ona. To bi iznosilo 1,12% BDP-a što je 1,9% više od proračuna u 2014. Von der Leyen je rekla da 2% BDP-a za obranu "ostaje dugoročni cilj". Međutim, dodala je: "u kratkoročnom i srednjoročnom razdoblju fokus treba ostati na tome da se postojeći novac učinkovito i djelotvorno potroši."

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Nizozemska povećava troškove obrane nakon 24 godine

Datum objave:
19.09.2014

Nizozemska vlada je odlučila povećati troškove obrane, zaustavljajući  24 godina uzastopnog opadanja izdataka za obranu. Nizozemski ministar obrane Jeanine Hennis-Plasschaert izjavio je 16. rujna kako bi se sredstva iskoristila uglavnom na "jačanje zaliha" oružanih snaga. Prema planovima, izdaci za obranu će rasti EUR50 milijuna (USD65 milijuna) u 2015. na ukupno EUR7.3 milijardi, a daljni porast od EUR150 milijuna će uslijediti u 2016. i 100 milijuna EUR u sljedećim godinama.  Nizozemske oružane snage su primjetile kako su njihove zalihe iscrpljene nedavnim operacijama, poput onih u pokrajini Uruzgan u Afganistanu (2006-2010), te je potrebno nadopunjavanje.

U kolovozu je najavljeno kako će se iz Turske povući bitnica Patriot u siječnju 2015, zbog nedostatka osposobljenog kadra, između ostalog. Osim nabave inventara kao što su rakete, streljivo i pričuvni dijelovi, Nizozemska namjerava povećati sredstva za Cyberdefence te ABKO snage. Hennis-Plasschaert je također najavio da će zemlja kupiti dodatnu vojnu opremu. Popis uključuje kupovinu 20 Thales Australia Bushmaster lakih oklopnih vozila za nizozemske marince. Dodatno se nabavljaju tri helikoptera Boeing CH-47 Chinook zbog potražnji u međunarodnim misijama, kao što je nizozemski doprinos  u Maliju (MINUSMA), gdje je prvi nizozemski Chinook stigao 9. rujna u glavni grad Bamako.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Meksička vlada naglasila prioritet vojnih nabava do 2018.

Datum objave:
23.09.2014

Vlada predsjednika Enrique Peña Nieta je objavila izvještaj u kojemu naglašava važnost planova nabave vojne opreme za razdoblje 2012-2018. Detaljno izvješće pokriva planove Nacionalne obrane (Sedena) i Mornarice (Semar). Neki od ključnih planova uključuju proizvodnju pješačkog oružja, nabavu novih aviona te izgradnju brodova.

Proizvodni pogoni Sedene već su proizveli 9.500 pušaka kalibra 5.56mm FX-05 Xihuacóatl koja će zamijeniti standardnu pješačku pušku 7.62mm HK G3. FX-05 je razvijen prvenstveno zbog ušteda . Sedena će također biti odgovorna za kupnju više od 938 vozila, od kojih 577 Cheyene terenskih kamiona, 200 6,5 tonskih kamiona Freighlinter te 100 ambulantnih vozila.

Semar će navodno kupiti 121 kamion kako bi ojačao svoju sposobnost borbe protiv kriminala i pomoć u slučaju katastrofa. Mornarica će također dobiti nove logističke brodove domaće proizvodnje.

Ratno zrakoplovstvo će dobiti 18 Beechcraft T-6C + aviona za naprednu obuku, Learjet 45XR za laki transport te Agusta Westland AW109SP helikoptere.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Kazahstan najavljuje 36,6% povećanje potrošnje za obranu tijekom iduće tri godine
 
Datum objave:
24.09.2014

Kazahstan je najavio da planira povećati troškove obrane za 36,6% nominalno u iduće tri godine.  U sklopu mjera ministarstva financija, proračun za obranu povećat će se sa KZT362.7 milijardi (USD2 milijardi) u 2014. godini na KZT495.5 milijardi (USD2.7 milijardi) u 2017.  Prema nacrtu zakona, obrambeni proračun će se povećati za 3,9% u 2015, 13,2% u 2016, i 16,2% u 2017.

Unatoč povećanju, obrambeni proračun će pasti kao udio u BDP-u s 0,97% u 2014. na 0,95%, uglavnom kao rezultat projekcija ubrzanja gospodarskog rasta. Nove projekcije proračuna također sadrže planove za povećanje kapitalnih izdataka za oružane snage sa KZT135.2 milijardi (USD734 milijuna) na KZT256.1 milijardi (USD1.4 milijardi) tijekom iduće tri godine.Značajan dio tih sredstava očekuje se da će biti dodijeljeno za opremanje.

Nabava je značajno porasla od 2012. U svibnju 2012.godine, postignut bje dogovor o proizvodnji 100 vozila BTR-4 u vrijednosti od USD150 milijuna između Ukroboronproma i kazahstanske državne tvrtke Kazakhstan Engineering. Prvih 10 BTR-4 su isporučena do kraja 2012., a preostalih 90 su isporučeni u 2013.  Povećanje sredstava omogućile su Kazahstanu nabavu zapadne vojne opreme: četiri zrakoplova Airbus Military C295.

U lipnju 2014. šef Kazakhstan Engineering, Bolat Smagulov, rekao je kako će lokalno sklapanje bespilotne letjelice General Atomics Predator XP započeti u Kazahstanu do kraja 2014.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švicarsko Nacionalno vijeće odobrilo plan naoružavanja
 
Datum objave:
26.09.2014

Švicarsko Nacionalno vijeće, Donji dom dvodomnog Saveznog parlamenta, je odobrilo sa 131-48 glasova program naoružavanja vrijedan CHF771 milijuna (819 milijuna USD) za fiskalnu 2014. Švicarski program - Plan naoružavanja 2014. uključuje četiri velika projekta. Projekt "Računalno središte 2020 VBS / Konfederacija, arhitektura i IT infrastruktura" je vezan uz poboljšanje zaštite računalnih središta švicarskog ministarstva obrane, civilne zaštite i sporta.

Drugi projekt je nabava simulatora za 6x6 oklopna zapovjedna vozila, treći je nabava vozila Mercedez- Benz G 300 CDI 4x4 koji trebaju zamijeniti Daimler Puch 230 GE, te četvrti projekt nabave pokretnih mostova. Osim ulaganja u nabave, najnoviji plan po prvi put uključuje i otpise sustava. To su prijedlozi gašenja flote od 54 F-5 Tiger II borbena aviona, 96 tenkova Leopard i 162 M109 samohodnih haubica, sve do 2020.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Argentinski obrambeni proračun za 2015. bez kapitalnih nabava

Datum objave:
26.09.2014

Argentina je predložila ARS50.3 milijardi (USD5.9 milijardi) težak obrambeni proračun u 2015. Proračun obuhvaća sredstva za 102.403 pripadnika zračnih snaga, kopnene vojske i mornarice, a kapitalna ulaganja obuhvaćaju samo ARS1.1 milijardi (USD138 milijuna ), dok će modernizacija snaga ići u smjeru nadogradnje i srednjeročnog remonta tehnike.

Argentinska kopnena vojska će dobiti sredstva za uspostavu Unidades Militares de Respuesta a la Emergencia (UMRE - postrojbe za hitne intervencije), nabavi 4x4 i 4x2 lakih vozila, modernizaciju tenkova TAM i nadogradnje helikoptera UH-1H Iroquois na standard Huey II. Mornarica će nadograditi četiri razarača Meko 360, četiri Meko 140 korveta i ARA Santa Cruz TR-1700 podmornice.

Ratno zrakoplovstvo (Fuerza Aérea Argentina - FAA) je odustalo od planova za nabavku novih borbenih aviona umjesto Mirage III i Finger te će dobiti ograničenu sredstva za nastavak programa modernizacije Pampa III i IA-58M Pucara aviona kao i za proizvodnju prototipa IA-73 Unasur aviona za obuku. To znači da nema ništa od nabave izraelskih Kfirova kako se najavljivalo.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Šri Lanka predlaže 12% povećanje proračuna za obranu u 2015.

Datum objave:
30.09.2014

Vlada Šri Lanke predložila je koncem prošlog tjedna obrambeni proračun za 2015. u visini LKR285 milijardi (USD2.18 milijardi), što znači povećanje 12% u odnosu na vojni proračun u 2014.  To predstavlja oko 16% ukupnih izdataka i oko 2% nacionalnog BDP-a.Vlada nije dala nikakav komentar ili popratne podatke o obrambenom proračunu, premda je neimenovani službeni izvor kojeg navode lokalni mediji, rekao da je ovaj porast prvi korak u povećanju obrambenog proračuna na LKR370 milijardi do 2017.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Izraelsko ministarstvo obrane duguje 800 milijuna USD domaćoj industriji
 
Datum objave:
01.10.2014

Izraelsko ministarstvo obrane duguje domaćoj industriji više od 800 milijuna USD za radove na proturaketnom sustavu Iron Dome, bespilotnim sustavima i drugim strateškim programima koji su se financirali kreditima u proteklih 18 mjeseci. Ministar obrane Moshe Ya'alon procjenjuje MO dug od početka prošle godine, na 3 milijarde šekela (810 milijuna USD). On je 30. rujna na Institutu za studije nacionalne sigurnosti rekao kako su najveći dugovi prema tri obrambene tvrtke: Elbit Systems, Israel Aerospace Industries (IAI) i Rafael.

No, on je posebno naglasio Rafael, proizvođača Iron Dome sustava uz napomenu da tvrtka u državnom vlasništvu proizvodi proturaketni sustav na kredit tijekom dužeg razdoblja, godinu i pol dana. Glasnogovornica ministarstva odbila je pojasniti Ya'alonove primjedbe, nastale u kontekstu rasprava o izraelskoj obrambenoj potrošnji. Ona je, međutim, rekla kako većina sredstava za Iron Dome dolazi iz Washingtona. Od 2011.godine SAD je sa 1 milijardom USD financirao Iron Dome uz dodatno godišnje bespovratno pomaganje Izraela sa 3,1 milijarde USD.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Poljska premijerka povećava troškove obrane na 2% BDP u 2016.

Datum objave:
02.10.2014

Poljska premijerka Ewa Kopacz je predstavila planove za povećanje troškova obrane sa 1,95 posto na 2 posto BDP u 2016. Sredstva će se koristiti za nabavu novog naoružanja i vojne opreme, rekla je Kopacz u svom inauguracijskom govoru u poljskom parlamentu u srijedu.

"Moja vlada će pružiti sigurnost za Poljsku i Poljake. Da bi se postigao ovaj cilj, treba povećati obrambeni proračun početkom 2016 ", rekla je Kopacz. Planirana potrošnja će se povećati za oko 800 milijuna zlota (270 milijuna USD) i to potrebe vojne nabave u 2016, rekla je premijerka. Tijekom 2014. planirana je ukupna obrambena potrošnja od 32 milijarde zlota. "Modernizacijom naše vojske, mi ćemo izgraditi inovativni potencijal poljske obrambene industrije", rekla je Kopacz.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Nervozna zbog Rusije, Litva povećava obrambenu potrošnju
 
Datum objave:
03.10.2014

Litva će povećati svoj obrambeni proračun za trećinu od iduće godine zbog zabrinutosti vezane uz ruske namjere u istočnoj europi, ali će potrošnja još uvijek biti znatno manja od preporučenih 2 posto BDP-a, rekli su dužnosnici. Vojna potrošnja će iznositi 1,11 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2015, rekla glasnogovornica Ministarstva obrane Viktorija Cieminyte za AFP, u ukupnom iznosu od 536 milijuna dolara u 2015, što je povećanje od 32 posto u odnosu na ovu godinu.

Ministar obrane Juozas Olekasom u četvrtak je potvrdio opredjeljenje baltićke države da dostigne 2 posto izdvajanja za oružane snage do 2020. "Trebamo više sredstava za dodatne sigurnosne mjere i ispunjavanje međunarodnih obveza prema NATO-u", rekao je za AFP, dodajući da će novac u 2015. biti potrošen na nove sustave PZO i protuoklopna oružja te za poboljšanje infrastrukture za obuku sa NATO saveznicima.

Analitičar Laurynas Kasciunas kaže kako je povećanje vojnog proračuna u relaciji sa zabrinutošću da Rusija može "testirati" NATO-ov članak 5 o kolektivnoj samoobrani upravo na baltičkim državama. NATO će postaviti regionalne "zapovjedne i kontrolne centre" u "četiri ili pet zemalja, a to su Litva, Latvija, Estonija, Poljska i Rumunjska", objavila je Litva prošlog mjeseca.

U međuvremenu, postrojbe američke vojske opremljene tenkovima stigle su u baltičke zemlje i Poljsku zbog zajedničke obuke i vojnih vježbi, zamijenivši padobrance iz 173. zračne brigade u sklopu rotacije 600 američkih vojnika u četiri države.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rumunjska će povećati troškove obrane za 12% do 2017.godine
 
Datum objave:
10.10.2014

Rumunjska će povećati svoj obrambeni proračun za 2% u 2015, kao odgovor na rusko ponašanje i provokacije, rekao je ministar obrane Mircea Duša. "Rumunjsko ministarstvo obrane imat će više novca potrošiti u 2015. zahvaljujući odluci premijera Victora Ponte  da poveća našu sigurnost i obrambene sposobnosti zbog velikih provokacija na našoj sjeveroistočnoj granici s Ukrajinom te nepredvidljivog ruskog ponašanja", rekao je Duša za rumunjsku  TV postaju Antena 3.

"Podupiremo obnovu zračne luke Fetesti te sufinanciramo vojnu bazu u Deveselu gdje će biti elementi američkog proturaketnog štita koji će postati operativni 2015.  Za sljedeću godinu, povećanje proračuna će biti 2%, ali do 2017 planiramo povećanje za 12% ", rekao je Duša.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Bugarsko ministarstvo obrane traži povećanje proračuna za BGN 200 milijuna u 2015.
 
Datum objave:
15.10.2014

Ministarstvo obrane će tražiti povećanje vojne potrošnje za 2015. godinu, navode medijska izvješća. Manjak novca priječi vojsku da pokrije čak i neke od svojih najvažnijih potreba, pa se traži najmanje BGN 1,2 milijarde kako bi se osigurao novac za dodatnu obuku i naoružanje, navodi Pressa.

Ove je godine za vojsku bilo izdvojeno BGN 1 milijardu, a većina novca je potrošena na plaće, osiguranja i održavanje tehnike. ministarstvo obrane je odbilo potvrditi ili demantirati zahtjeve, ali je privremeni zamjenik ministra obrane Desislav Yosifov izrazio prošlog tjedna "nadu" da će vojni proračun ići gore u 2015. godini, tako da povećani iznos može biti namijenjen onome što se naziva "kapitalnim izdacima ".

Prema planovima koje je iznijela prijelazna vlada (ranije predsjednik Rosen Plevneliev), vojska treba povećanje svake godine za BGN 130 milijuna i tako do 2020. kako bi se modernizirale bugarske kopnene snage i bugarska mornarica, ali i za nadogradnju sposobnosti ratnog zrakoplovstva nabavom novog tipa borbenog aviona.

Ovo je usko vezano sa vojnim proračunom!

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Češkoj vojsci ponestaje streljiva svih namjena

Datum objave:
17.10.2014

Eskadrila borbenih aviona Gripen nema uopće bojevo streljivo za gađanje zemaljskih ciljeva i raspolaže samo sa nekoliko raketa za borbu u zraku, pišu Lidove novine. Eskadrila borbenih aviona nije jedina postrojba češke vojske bez potrebne pričuve streljiva, dodaje se u tekstu. Isto vrijedi i za snage za brze reakcije koje bi bile poslane u pomoć savezničkoj zemlji, ako bude napadnuta. Prilično je nerealno očekivati da vojska sa praznim skladištima streljiva bude spremna za borbu u roku 30 dana, pišu LN.

To je razlog zašto su velike kupovine započele nedavno, piše LN. "Ove godine smo odredili 1,24 milijarde kruna za nabavu streljiva. Sljedeće godine planiramo potrošiti 203 milijuna," izjavio je glasnogovornik ministarstva obrane Jiri Caletka.
"Planiramo kupiti streljivo za potrebe pješaštva, zrakoplovstva te za obuku tenkovskih i minobacačkih posada kako bi pokrili potrebe obuke i razmještaja postrojbi te obnovili zalihe". Ministarstvo obrane kupuje streljivo od čeških tvrtki i putem NATO agencije za potporu, piše LN.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Nova švedska vlada povećava obrambeni proračun

Datum objave:
24.10.2014

Nova švedska vlada je predstavila svoj prvi prijedlog proračuna (fiskalna godina 2015), koja iznenađujuće uključuje veće financiranje obrambenih potreba nego što se očekivalo. Predložena obrambena potrošnja će ukupno porasti za 574 milijuna USD u razdoblju od četiri godine ili 144 milijuna USD godišnje.  Ministrica financija Magdalena Andersson, izjavila je da je uzela u obzir preporuke iz svibnja prema kojima švedske oružane snage trebaju proširiti svoje sposobnosti. Te su preporuke nastale usljed ruskih destabilizirajućih aktivnosti u Ukrajini te ruske vojne vježbe iz ožujka 2013. prema kojoj je simulirani zračni napad na Švedsku.

"Tajna" veza između vojne potrošnje i rasta privrede SAD
Tanjug   30.10.2014.

Američka ekonomija je u trećem kvartalu ostvarila rast od 3,5 odsto, nadmašivši očekivanja analitičara, zahvaljujući rastu poslovnih investicija, izvoza i najvećeg skoka vojne potrošnje u poslednjih pet godina, pokazali su danas podaci Ministarstva trgovine u Vašingtonu.
 
Rastu je doprinelo i povećanje vojne potrošnje, koja je uvećana najbržim tempom od drugog kvartala 2009. Snažan privredni rast sledio je nakon još snažnijih 4,6 odsto iz prethodnog tromesečja i iznenadio je ekonomiste koji su prognozirali stopu rasta od tri odsto. U prvom ovogodišnjem kvartalu, američka ekonomija je "potonula" 2,1 odsto zbog oštre zime. Podaci o privredi dolaze dan nakon što je američka Uprava federalnih rezervi (Fed) odlučila da okonča program kupovine obveznica, navodeći da je ekonomija sada dovoljno snažna i da joj stimulacije više nisu potrebne. Trgovinski deficit je smanjen zahvaljujući najvećem padu uvoza od poslednjeg kvartala 2012, pre svega padu uvoza nafte. Trgovina je sa 1,32 odsto doprinela ukupnom rastu bruto domaćeg prozivoda (BDP). Rastu je doprinelo i povećanje vojne potrošnje, koja je uvećana najbržim tempom od drugog kvartala 2009. Iako je rast domaće potrošnje usporio na 1,8 sa 2,5 odsto iz drugog kvartala, taj faktor činio je 1,22 odsto rasta BDP-a. Domaća potrošnja tradicionalno čini više od dve trećine američke ekonomske aktivnosti. Pad cena benzina i ubrzan rast zapošljavanja pružaju vetar u ledja potrošnji, koja bi trebalo da ostane snažna i u četvrtom kvartalu, navode analitičari.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Estonska vlada odobrila sedam vojnih misija za sljedeću godinu
 
Datum objave:
03.11.2014

Estonska vlada je odobrila plan ministarstva obrane za razmještaj do 154 vojnika u vojnim misijama u inozemstvu u 2015. godini, javlja estonska radio. Najveći broj pripadnika estonskih vojnih snaga biti će razmješteno u NATO Snagama za brzi odgovor i do 50 vojnika u nordijskoj Borbenoj skupini EU, rekli su državni dužnosnici.

Još 25 vojnika se očekuje u afganistanskoj misiji Resolute Support, koja ima za cilj pružiti obuku lokalnim snagama sigurnosti. Ministarstvo također namjerava proširiti sudjelovanje Estonije u misiji EU u Maliju i misiji UN MINUSMA. Broj vojnika će se povećati sa dva na 10. Tri estonska vojnika će biti u misiji NATO-a na Kosovu i još šest u misiji UN-a na Bliskom istoku. Ako bude potrebno, još pet pripadnika OS može biti upućeno u NATO i EU vojni stožer.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Španjolska odobrila sredstva za pokrivanje dodatnih troškova na programu S 80
 
Datum objave:
05.11.2014

Španjolska vlada je odobrila još EUR759 milijuna za financiranje prekoračenja troškova na dugo odgađanom programu podmornica S80. Vlada je objavila kako će već ove godine krenuti s isplatom EUR192.8 milijuna, a ostatak sredstava će biti isplaćeno tijekom razdoblja do 2018. godine. Problemi na projektu povezani su sa težinom podmornice i balansom te su prvi put objavljeni u svibnju 2013. U to vrijeme, Ministarstvo obrane predložilo je revidirani datum isporuke za prvu podmornicu 2017. godine što je kašnjenje od pet godina. Zbog toga, moralo se krenuti u još jedan veliki remont podmornice Tramontana klase S70.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

RH se oglušuje na zahtjeve NATO saveza, umjesto gore obrambeni proračun ide dolje

Datum objave:
13.11.2014

U odnosu na 2014. godinu, obrambeni proračun za 2015. biti će smanjen za približno 6 milijuna kuna i iznosit će 4.272 milijarde kuna. Prema projekcijama za 2016. obrambeni proračun će biti na gotovo istoj razini kao i 2015. dok će 2017. pasti za još 10 milijuna kuna. Dakle, bez obzira na zaključke summita NATO saveza o potrebi povećanja vojnog proračuna članica Saveza, Republika Hrvatska ide dolje sa vojnim proračunom dok se na istoku Ukrajine sprema rat sa nesagledivim posljedicama po europski mir i stabilnost. 

Ma, ne mogu se oteti utisku da se Defender uključio u predizbornu kampanju. U zadnje vreme mnogo kritikuje MORH i sve što oni čine ili ne čine.

Pa šta sad. para nema pa nema. Od toga što NATO vrhovništvo traži povećanje proračuna peneze se neće pojaviti same od sebe. A i taj smanjeni proračun veći je od onog za Srbiju, koja ima znatno veću vojsku.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

RH jedina članica NATO saveza kojoj se vojni proračun smanjuje već 20 godina

Datum objave:
14.11.2014

Jučerašnji prijedlog obrambenog proračuna za MORH, nastavak je trenda rezanja financija u oružanim snagama još od kraja 1995. godine. Zapravo, imamo dva paralelna procesa, s jedne strane od kraja 1995. do danas smanjen je broj pripadnika OSRH za više od 100.000, a vojni proračun sa tadašnjih 10% BDP pao je ispod 1,5 posto BDP-a. Republika Hrvatska će biti biti jedina država članica NATO saveza koja će trend pada vojnog proračuna imati više od 20 godina, jer prema projekcijama tako će biti sigurno do 2017.

Između 2008. i 2014. vojni proračun je realno pao za 21.1% i to sa 1 milijardu USD na 791 milijun USD, odnosno na 1,38% BDP-a u 2014. te će se pad nastaviti i dalje malo sporijim tempom. Poboljšanjem gospodarskih uvjeta očekuje se da će vojni proračun rasti od 2018., ali nikako se ne može reći da će biti obećanih 2% BDP-a već 2020. godine kako je nakon NATO summita u Walesu izjavio ministar obrane Ante Kotromanović.

Vir: Dnevnik hr
http://dnevnik.hr/

VELESILA STRAHUJE OD ZAOSTAJANJA: 'Razvijamo nova oružja za nastavak dominacije'

Mogućnost vojske Sjedinjenih Država da održi tehnološku prednost pred drugim zemljama i reagira na višestruke krize u svijetu je već ugrožena i dalje će se pogoršavati ukoliko se ne ukinu proračunski rezovi, rekli su u subotu najviši američki dužnosnici, a ministar obrane Chuck Hagel je najavio razvoj novih oružja kako bi se osigurao nastavak američke vojne dominacije u 21 stoljeću.
 
Bivši ministar obrane Robert Gates je rekao da proračunski rezovi nagrizaju američko čelništvo u svijetu te da je došlo vrijeme da se ukinu ta 'nevjerojatno glupa' smanjenja.
Šef mornaričkih operacija admiral Jonathan Greenert rekao je agenciji Reuters da će ratna mornarica morati smanjiti snage i mogućnost da raspoređuje brodove diljem svijeta ukoliko zastupnici ne olakšaju ili ukinu proračunske rezove koji bi se trebali nastaviti u fiskalnoj 2016.

'Eletronički rat, elektronički napadi, protupodmornički rat - sva ta najrazvijenija područja - će zaostati jer nedovoljno ulažemo u njih', rekao je u intervjuu na konferenciji u Reaganovoj predsjedničkoj knjižnici.
Rekao je da će mogućnost ratne mornarice da bude ispred potencijalnih protivnika 'značajno opasti' ukoliko se rezovi ne ukinu.
Ministar obrane Chuck Hagel u subotu je najavio da se kreće u razvitak novih oružja, uključujući robote, autonomne sustave, miniaturizaciju i prikupljanje te obradu velikih količina podataka i trodimnenzionalni ispis kako bi se osigurao nastavak američke vojne dominacije.

SAD: Borba protiv džihadista je na prekretnici

Greenert i drugi američki dužnosnici pozivaju Kongres da okonča rezove poznate kao 'sekvestracija' navodeći sve veće napetosti i jačanje ugroza među kojima i rusku agresiju na Krim te militante Islamske države u Iraku i Siriji.
Republikanski senator John McCain, koji bi u siječnju trebao preuzeti predsjedanje senatskim Odborom za oružane snage, rekao je kako će okončanje proračunskih rezova za vojsku biti njegov najviši prioritet. (Hina)

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Američka ratna mornarica bez 111 planiranih zrakoplova u proračunu za 2015.
 
Datum objave:
20.11.2014

Prema proračunskom planu američke ratne mornarice za FY15, sredstva za nabavu zrakoplova se i dalje povećavaju u nadolazećem desetljeću, ali ukupna potrošnja i dalje će biti daleko manja nego što je predviđeno u prethodnim proračunima. FY15 Proračun tako je izbrisao oko 111 planiranih zrakoplova, čime se nastavlja trend iz posljednjih nekoliko godina. Prema zahtjevima proračuna za FY12 procjenjeno je da će mornarica potrošiti na zrakoplove u FY15 oko 20 milijardi USD. Kad je krenulo smanjenje, procjena je pala na 18 milijardi USD, potom 17 milijardi USD, da bi kionačno zahtjev FY15 uključio samo 13,1 milijardi USD za zrakoplove.

Prekrižena je nabava četiri F-35C, jednog E-2D te osam P-8A u FY15. Mornarica je također izbacila iz plana nabave MQ-8 Fire Scout, nakon donošenja odluke da se zaključi proizvodnja LCS na 32 broda. Mornarica je izbrisala posljednju seriju 29 MH-60R helikoptera planiranu za FY16 zbog neizvjesnosti da li će se u službi zadržati nosač zrakoplova USS George Washington. Proračun također odgađa nabavu CH-53K za jednu godinu. FY15 Proračun je trebao uključivati sredstva za kupnju prvog MQ-4C Triton UAV, ali nabava je odgođena do FY16.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Indija u pet godina uvezla vojnu opremu vrijednu 17.25 milijardi USD
 
Datum objave:
01.12.2014


Indija je uvezla naoružanja i vojne opreme u vrijednosti INR1.034 trilijuna (USD17.25 milijardi) tijekom posljednjih pet godina, rekao je ministar obrane Manohar Parrikar u parlamentu. Dužnosnici ministarstva obrane procjenjuju da je uvoz činio oko 65% ukupnih zahtjeva za nabavom vojne opreme. U kolovozu, prethodnik Arun Jaitley, rekao je u parlamentu da su SAD postale najveći indijski dobavljač vojne opreme u protekle tri godine, u vrijednosti INR326.15 milijardi.

Sljedeći najveći dobavljač je je Rusija, sa prodajom od INR253.36 milijardi; zatim Francuska sa INR120.47 milijardi te Izrael sa INR33.89 milijardi. S druge strane, Parrikar je izjavio u parlamentu da je Indija izvezla od 2011. do rujna 2014. vojnu opremu u vrijednosti INR24.90 milijardi, unatoč opetovanim naporima da se poveća prodaja u inozemstvu. Indijski izvoz uglavnom se sastoji ubojnih sredstava i malokalibarskog streljiva te opreme kao što su čizme i odore.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
02.12.2014

Rumunjska će tražiti dozvolu od Međunarodnog monetarnog fonda i Europske unije da poveća svoj obrambeni proračun iduće godine, s obzirom na separatističke pobune u susjednoj Ukrajini, rekla je rumunjska ministrica financija. "Vrlo važno je povećati vojnu potrošnju, a jedna od točaka razgovora s MMF-om i EU-a odnosit će se povećanje 0,3 posto bruto domaćeg proizvoda za vojsku", rekla je Ioana Petrescu, ministrica financija.

"Mi ćemo pokušati dobiti dodatnih 0,3 posto na 1,4 posto BDP-a za koje se vlada obvezala u 2015., dodala je. Petrescu je izjavila kako je to potrebno " s obzirom na situaciju u Ukrajini, i obveze Rumunjske u NATO-u", misleći pritom na Rumunjsku domaćina regionalnog zapovjedništva Saveza.

Premijer Victor Ponta izjavio je u svibnju kako proračun za obranu od 1,4 posto BDP-a treba porasti na 2 posto u 2017., nakon što je NATO pozvao svoje članice da pojačaju svoje vojne kapacitete. Rumunjska je izašla iz duboke recesije zahvaljujući kreditu od 20 milijardi € dobivenih od MMF-a i EU-a u 2009. godine, a 2013. godine postignut je novi dvogodišnji sporazum o kreditnoj liniji u visini 4 milijarde € za korištenje u slučaju velikih kriza.

Čisto sumnjam da će MMF odobriti Rumuniji povećanje vojnog budžeta, pa makar i zbog krize u Ukrajini. Imam utisak da oni očekuju da će im neko ta sredstva dati gratis jer su "prva linija odbrane".

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Litva povećala obrambeni proračun za 32 posto

Datum objave:
08.12.2014

Litavski parlament odobrio je povećanje vojnog proračuna za 32 posto u 2015. godini, priopćilo je litavsko Ministarstvo obrane. Proračun za sljedeću godinu će iznositi 425 milijuna EUR. Proračun u 2014. je bio 321,6 milijuna EUR. Povećanje proračuna je posljedica zabrinutosti zbog eventualne ruske agresije, istaknuto je u listopadu kada je najavljeno predloženo povećanje. Vojni proračun za 2015. iznosi oko 1,11 posto BDP-a, navodi se u priopćenju ministarstva. Litavska vlada je obećala doći do izdvajanja za vojnu potrošnju u visini 2 posto BDP-a do 2020. godine.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Kongres odobrio obrambeni proračun od 577 milijarda dolara
 
Američki Kongres odobrio je u petak zakon o obrambenoj politici za 2015. koji predviđa godišnji proračun za obranu vrijedan 577 milijarda dolara, uključujući i 64 milijarde dolara za ratove u inozemstvu, prenose agencije.

Zakon koji treba potpisati i predsjednik Barack Obama predviđa slanje Amerikanaca u misije obuke snaga koje se bore protiv ekstremističke skupine Islamske države u Siriji i Iraku.

U zakonu se određuju prioriteti obrambene politike, te odobrava potrošnja za fiskalnu godinu 2015.

Temeljni obrambeni proračun SAD-a iznosi 496 milijarda dolara, što je u skladu s Obaminim zahtjevima, uz dodatnih 64 milijarde za sukobe u inozemstvu uključujući i rat u Afganistanu, te 17,9 milijarda za nuklearni program.

H

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ukrajina udvostručuje vojni proračun, šalje više vojnika na istok

Datum objave:
15.12.2014

Ukrajinska vlada želi udvostručiti obrambenu potrošnju za 2015. godinu, prenosi Itar-Tass. Rashodi za obranu se očekuju u visini 3,2 milijarde USD za sljedeću godinu, izjavio je ukrajinski ministar obrane Stepan Poltorak u parlamentu. Oko 40.000 obveznika će biti pozvano u vojnu službu, rekao je ministar. Broj vojnika u istočnom dijelu zemlje će se povećati sa sadašnjih 230.000 na oko 250.000 iduće godine, rekao je ministar, a prenosi Reuters.

Да су они стврано имали толико војника побуњеници би одвано били уништени.

А где ли ће паре наћи... наштампаће, шта ли?

Ukrajinski vojni proračun će u 2015-toj godini iznositi 5% BDP (5,5 milijarde $). U to nisu uračunati troškovi za rezerviste, Narodnu gardu, obavještajne službe...(to bi sve skupa iznosilo oko 30% proračuna države.....)

https://www.youtube.com/watch?v=f-7tgthTrD0

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Ukrajina bo v letu 2015 za vojaške zadeve porabila do tretjino proračuna

UKRAJINA BO VPOKLICALA 100.000 REZERVISTOV

Ukrajinske oblasti se pripravljajo na vojno, kar je mogoče sklepati iz predvidenih sredstev za vojaške zadeve v letu 2015. Ukrajinski obrambni proračun bo znašal kar 5 % BDP-ja, približno 5,5 milijarde dolarjev, vanj pa niso všteta sredstva za rezerviste, Narodno gardo, obveščevalne službe,… Po ocenah ukrajinske ministrice za finance Natalije Yaresko, bi vojaška poraba skupaj s sredstvi zanje lahko dosegla tudi do tretjino proračuna države.

Ukrajinska vladajoča koalicija je namreč pripravila proračun za leto 2015, po katerem bo velik del denarja namenjen financiranju vojske in njeni mobilizaciji, kot tudi tehnični ter logistični podpori Ukrajinske vojske in narodne garde. Tako naj bi vojaški oddelek leta 2015 dobil kar približno 44 milijard USD.  Ukrajinske oblasti namreč želijo vpoklicati kar 100.000 rezervistov, je prejšnji teden naznanil minister za obrambo Stepan Poltorak, poleg že več kot 50.000 zaposlenih in 133.000 nabornikov.

Precejšnja finančna sredstva bodo namenjena Narodni gardi (v višini približno 8,4 milijarde USD), kar bi pomenilo skoraj polovico celotnih izdatkov ukrajinskega Ministrstva za notranje zadeve, predvidenih za leto 2015. V Narodno gardo je vključenih kar 50.000 prostovoljcev. Tudi skoraj milijon dolarjev za financiranje obveščevalne službe Ministrstva za obrambo Ukrajine bo padlo na pleča ukrajinske zunanje obveščevalne službe.

Pripravil: A. Knific, foto: Military photos

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Malezijska mornarica objavila petogodišnje programe

Datum objave:
08.01.2015

Prvi čovjek Ratne mornarice Malezije (RMN), rekao je prigodom novogodišnjeg obraćanja kako je mornarica zatražila sredstva za 36 programa čija je cijena oko USD2.86 milijarde u sklopu  11. Malezija plana 2016-20. Admiral Aziz Jaafar rekao je kako programi uključuju nabavu osam raketnih korveta i šest protupodmorničkih helikoptera te nabavku malih plovila uz zamjenu zastarjelih raketnih i torpednih sustava na postojećim brodovima RMN.

Adm Aziz je također rekao kako je gradnja prvog od šest ophodnih brodova druge generacije (SGPV-LCS) započet će u ožujku u brodogradilištu Boustead Naval u Lumutu, a podvodni sustav nadzora će biti instaliran u bazi RMN Kota Kinabala.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Slovački vojni proračun može na 1,6 % BDP-a do 2020.godine

Datum objave:
12.01.2015

Prigodom susrata sa američkim ministrom obrane Chuckom Hagelom, slovački ministar obrane Martin Givac rekao je kako će Slovačka povećati izdvajaja za obranu na 1,6 % BDP-a do 2020. te da će 2016. izdvojiti 20 posto vojnog proračuna za modernizaciju. Američki ministar obrane Chuck Hagel pozdravio je slovačke planove za modernizacijom helikopterske flote te pozvao Slovačku da razmotri nabavu američkih helikoptera zbog povećanja interoperabilnosti.

Iako je proračun manji za oko milijardu eura, italijanska vojska se ne odriče novim kupovinama oružja. Planiraju kupovinu ratnih brodova, oklopna vozila freccia 8x8 i satelita Cosmo skymed, s druge strane neće biti dovoljno finansijskih sredstava za pokrivanje osnovnih troškova (voda, struja, plin, osiguranja....)

Vir: "Obramba"
http://www.obramba.com/

Italija kljub znižanju obrambnega proračuna načrtuje nove nakupe

BO ITALIJANSKA VOJSKA LAHKO URESNIČILA VSE ŽELJE?

Italija bo kljub nižanju svojega obrambnega proračuna za leto 2015 dobršen del sredstev namenila za nakupe novih vojaških ladij, oklepnih vozil freccia 8×8 in satelitov Cosmo skymed. Italijanska vojska pa na drugi strani ne bo imela zadosti denarja za pokrivanje osnovnih stroškov.

Italijansko obrambo ministrstvo bo v letu 2015 razpolagalo s 13,58 milijardami EUR (16 milijard USD), kar je približno milijarda manj od predvidenih 14,5 milijard iz  triletnega plana iz leta 2013. Novi proračun, ki odraža zategovanje pasu zaradi dolgotrajne gospodarska kriza v Italiji, predvideva 2,67 milijarde EUR za javna naročila, čeprav so načrtovali 3,08 milijarde EUR. Za vzdrževanje in obratovalne stroške bosta Italijanska vojska in obrambno ministrstvo porabila 1,17 milijarde EUR, za uslužbence pa največji del – kar 9,74 milijarde EUR (zdaj približno 190.000 pripadnikov, želijo zmanjšati za četrtino).

Italijansko obrambno ministrstvo se je kljub krizi odločilo da porabijo 120 milijonov EUR za lansiranje dveh satelitov Cosmo skymed v letih 2017 in 2018. Satelita bosta za zamenjala dva izmed štirih italijanskih satelitov, ki zdaj krožijo okoli Zemlje, uporabljajo pa jih tako vojaške kot civilne oblasti.

Italijanska vojska pa bodo v naslednjih letih (do 2024) dobila tudi 381 novih kolesnih oklepnih vozil freccia 8×8 italijanskih proizvajalcev Iveco in Oto Melara (del Finmeccanice), za katere naj bi skupaj odšteli 2,65 milijarde USD.

Italijanska mornarica pa se pripravlja na prenovo svoje flote do leta 2035, v tem obdobju pa naj bi za modernizacijo namenili okoli 5,4 milijarde EUR. Do leta 2018 bodo dobili logistično ladjo v vrednosti 325 milijona EUR, nosilko helikopterjev v vrednosti 844 milijona EUR in dva hitra čolna za specialne enote v skupni vrednosti 40 milijonov EUR. So leta 2030 pa načrtujejo tudi izgradnjo šestih večnamenskih vojaških ladij, za vsako pa naj bi odšteli okoli 436 milijonov EUR.

Proračun italijanskega obrambnega ministrstva za leto 2015 pa predvideva tudi peščico novih raziskovalnih programov, ki bi lahko vodile do novih javnih naročil. Želijo si namreč začeti razvoj novega helikopter za raziskovalno dejavnost, kot raziskovalni program z naslovom Malmisat, ki je opisan kot premični letalski sistem za  lansiranje 60-kilogramskih satelitov v orbito za potrebe spremljanja situacije v času nesreč in ujm.

Medtem ko italijanska industrija koristi naročanje obrambnega ministrstva, saj jim prav to redno financiranje omogoči da preživijo, pa Italijanska vojska z znižanimi sredstvi naj ne bi mogla plačati niti svojih računov za vodo, elektriko, plin in zavarovanja v letu 2015.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos




 

 


.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Indonezijski ministar obrane traži dodatnih USD409 milijuna u proračunu

Datum objave:
28.01.2015

Indonezijski ministar obrane Ryamizard Ryacudu zatražio je dodatnih USD409 milijuna kako bi poboljšao obrambeni proračun zemlje za 2015. godinu, prenose mediji u Indoneziji. Zahtjev je podnio tijekom sastanka između njega i povjerenstva Zastupničkog doma za vanjske poslove i obranu, koji je održan 26. siječnja. Premda je Ministarstvo obrane u Džakarti potvrdilo održavanje sastanak održan, nisu potvrdili zahtjev za povećanjem proračuna. Međutim, izvješća navode kako je Ryacudu zatražio dodatna sredstva za potporu vojne nabave i zamijene zastarjele opreme unutar Ratnog zrakoplovstva. Ukoliko bi dodatna sredstva bila osigurana, Indonezija bi imala obrambeni proračun veći za 20 posto u odnosu na prošlu godinu.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Obama predložio proračun od 3,99 bilijuna dolara, za vojsku 38 milijardi više

Američki predsjendik Barack Obama je u ponedjeljak predložio proračun od 3,99 bilijuna dolara usmjeren na sveobuhvatnu poreznu reformu i osjetan rast saveznih troškova na infrastrukturu, istraživanje i vojsku.

Pozamašan dokument, pravi politički program u kojemu se opširno izlaže prijedlog proračuna od 3,99 bilijuna dolara, odmah nakon objavljivanja naišao je na oštro protivljenje republikanaca koji sada kontroliraju oba doma Kongresa.

Rasprava će idućih tjedana i mjeseci biti žustra, budući da su i nesuglasice velike. No ističući svoju gospodarsku politiku u korist srednje klase, Obama koji želi povećati porezno opterećenje najbogatijih Amerikanaca, ne želi samo nagodbu o proračunu. Dvije godine prije odlaska iz Bijele kuće želi utjecati i na predsjedničke izbore 2016.

"U trenutku kada naše gospodarstvo raste, kada naše tvrtke stvaraju radna mjesta ritmom neviđenim od 90-ih i kada plaće počinju rasti, moramo donijeti važne odluke o tome kakvu zemlju želimo", rekao je u kratkom govoru u Washingtonu.

Istaknuvši da je proračunski deficit smanjen - u 2014. je, prvi put nakon 2007., pao ispod 3 posto BDP-a - Obama je ocijenio da si SAD može dopustiti da "investira a da ujedno bude fiskalno odgovoran". "Zapravo, bila bi to strašna pogrješka da ne pokrećemo te investicije, to si ne možemo dopustiti", istaknuo je.

U proračunskoj godini 2016. proračunski deficit će ostati ispod 3 posto BDP-a. Iznosit će 474 milijarde dolara, ili 2,5 posto. Savezni dug će biti 75 posto BDP-a.

Američka vlada u 2015. računa s rastom od 3,1 posto, nezaposlenošću od 5,4 posto i inflacijom od 1,4 posto.

Obama predlaže šestogodišnji plan ulaganja u infrastrukturu (ceste, mostovi i drugo) u iznosu od 478 milijarda dolara. To će se dijelom financirati iz poreza na dobit koju u inozemstvu ostvaruju američke tvrtke, po stopi od 14 posto, što će po računici Bijele kuće donijeti 238 milijarda dolara.

U proračunskoj godini 2016., koja počinje 1. listopada 2015., Bijela kuća želi povećati vojne rashode na 585 milijarda dolara, ili 38 milijarda više nego lani.

"Naše se gospodarstvo razvija samo ako je Amerika sigurna", istaknuo je Obama, napomenuvši da je osobitu pozornost posvetio sredstvima "za rješavanje svjetskih izazova, od Islamske države do ruske agresije" u Ukrajini.

U proračunu se planira i dodatna pomoć Srednjoj Americi, napose Salvadoru, Hondurasu i Gvatemali, vrijedna 1 milijardu dolara namijenjenih jačanju sigurnosti, poboljšanju životnog standarda i borbi s ilegalnim imigrantima.

Predsjednikov prijedlog je očekivano potaknuo žustru raspravu s republikancima u Kongresu.

Predsjednik republikanaca u Zastupničkom domu John Boehner otvoreno je odbio prijedlog koji predviđa "više poreza i više troškova" a ne predviđa "nikakvo rješenje" za zaduženost i za nova radna mjesta.

(H)
Foto: AFP

Obama traži 8,8 milijardi dolara za IS, Siriju i Irak
Tanjug   03.02.2015.

Američki predsednik Barak Obama zatražio da se iz predloga budžeta za fiskalnu 2016. godinu izdvoji 8,8 milijardi dolara za finansiranje napora u borbi protiv boraca Islamske države, jačanje iračke vojske i snaženje "umerene" opozicije u Siriji, pokazuju zvanični dokumenti.

Iz budžeta se traži izdvajanje 5,3 milijardi dolara za Ministarstvo odbrane, uključujući sredstva za vazdušne napade koalicionih snaga po uporištima boraca IS u Iraku i Siriji i 3,5 milijardi dolara za potrebe Stejt departmenta. Ta sredstva su deo zahteva Obamine administracije od ukupno 58 milijardi dolara za vanredne prekomorske operacije, prenela je agencija Rojters. Obama je predstavio je danas u Ministarstvu za unutrašnju bezbednost predlog budžeta za fiskalnu 2016. godinu "težak" 3,99 biliona dolara, kojim se predviđa finansiranje programa za podizanje standarda srednje klase, kao i viši porezi za korporacije i bogate Amerikance.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Obama traži za vojni proračun 585,3 milijarde USD, povećanje za 38,2 milijarde USD

Datum objave:
04.02.2015

Američki predsjednik Barack Obama, jučer je poslao Kongresu prijedlog proračuna obrane za fiskalnu 2016. u visini 585,3 milijarde USD. FY 2016 bazni proračun od 534,3 milijarde dolara uključuje povećanje od 38,2 milijarde USD u odnosu na FY 2015 kada je iznosio 496,1 milijarde USD. Obrambeni dio proračuna vezan za tzv.prekomorske operacije iznosi 50,9 milijarde dolara, odnosno  13,3 milijardi dolara ili 21 posto manji nego što je bio u FY 2015 u iznosu 64,2 milijarde USD. Smanjenje je posljedica kraja borbene misije i nastavka povlačenja snaga iz Afganistana.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Francuska će prodavati, iznajmljivati oružje zbog manjka sredstava za vojne nabave

Datum objave:
12.02.2015

Suočeno sa manjkom od 2,2 milijarde EUR u 2015. godini u obrambenom proračunu, francusko ministarstvo obrane se priprema prodavati i iznajmljivati čak šest aviona Airbus A400M te dvije ili tri FREMM višenamjenske fregate ove godine. Novčani primici od prodaje i najma će biti isplaćeni u obrambeni proračun. Potreba za inovativnim rješenjima financiranja, snažno podržanim od strane ministra obrane Jean-Yves Le Driana, proizlazi iz činjenice da će sredstva za vojnu nabavu imati ukupni manjak od 5.5 milijardi USD tijekom trajanja 2014-2019 višegodišnjeg programa.

Kome će iznajmljivati ratne brodove? Nekim bogatašima za žurke?

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švicarska odobrila plan opremanja OS za 2015. godinu

Datum objave:
13.02.2015


Nacionalno vijeće Švicarske odobrilo je program naoružavanja za 2015. godinu. Agencija za vojne nabave Armasuisse objavila je tri programa opremanja vrijedna CHF542 millijuna (USD582 millijuna). Program za 2015. godinu pokriva nabavu vozila, bespilotne sustave i smilatore gađanja. Oko CHF250 millijuna je izdvojeno za projekt nabave bespilotnih sustava. Sa tim programom će se zamijeniti bespilotni sustav RUAG Ranger, koji se koristio u švicarskim oružanim snagama od 1998. Švicarska je objavila u lipnju 2014. da je odabrala Elbit Hermes 900 (MALE) platformu za svojen potrebe. Ukupno CHF21 milijuna je izdvojeno za 500 za 10 simulatora za gađanje dok je CHF271 milijuna namjenjeno nabavi vozila Mercedes-Benz G300.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Poljski obrambeni proračun neće biti ispod 2 posto BDP-a

Datum objave:
18.02.2015

Poljska premijerka Ewa Kopacz je izjavila kako će, počevši od 2016., najmanje 2% poljskog BDP-a u biti izdvajano za obrambeni proračun. Prema informacijama iz ureda premijerke, reguativa koja se odnosi na vojnu potrošnju, na razinu koja neće biti manja od 2 posto BDP-a, usvojena je od strane Vijeća ministara. Zakonodavne promjene odnose se na Zakon o financiranju i tehničkoj modernizaciji Oružanih snaga te Zakon o javnim financijama.

Poljska premijerka je izjavila kako će nacionalna obrambena industrija biti tretirana kao kamen temeljac za ulaganja vezana uz poljske oružane snage. Kopacz je spomenula konsolidaciju obrambene industrije oko Polska Grupa Zbrojeniowa te je naglasila ključnu ulogu PGZ u procesu modernizacije.

Nova regulativa će trako osigurati dodatnih 800 milijuna zlota u obrambeni proračun koji je iznosio 1.81 posto BDP-a.

MAPA MOĆI Globalna vojna nadmoć Amerike na jednoj karti
N. V.   25.02.2015.

SAD nastavljaju da drže neprikosnoveno prvo mesto u trošenju novca na vojne potrebe, odvajajući za to više od zajedničkih vojnih troškova 15 vodećih država, piše u godišnjem izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

[attachment=1]

Izveštaj pod nazivom "Vojna ravnoteža", koji je objavljen ranije ovog meseca, ocenjuje vojnu sposobnost i nacionalne trendove u vojnim izdacima 171 države. Prema ovom izveštaju koji prenosi "Biznis insajder", Amerika je u 2014. odvojila 581 milijardu dolara za vojsku. To je za 15 milijardi dolara više od ukupne sume iz vojnih budžeta Kine, Saudijske Arabije, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Japana, Indije i Južne Koreje. Kina je najbliža SAD na ovom polju pošto je na vojsku potrošila 129 milijardi dolara, što je opet samo 22 odsto američkog vojnog budžeta. Ostalih 156 država čiji su podaci predstavljeni dali su za odbranu ukupno 342 milijarde dolara ili 21 odsto ukupnih troškova na vojsku u svetu.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Indijski vojni proračun raste samo 7,9 posto, unatoč planu velikih nabava
 
Datum objave:
02.03.2015

Indijski obrambeni proračun povećan je mršavih 7,9 posto, unatoč činjenici kako su velike i skupocjene nabave dobile zeleno svijetlo za nastavak procesa. Nekoliko sati nakon što je ministar financija Arun Jaitley održao govor o proračunu, Ministarstvo obrane odobrilo je kupnju 12 minolovaca za potrebe indijske ratne mornarice u vrijednosti 32.000 Rs. Jaitley je izdvojio Rs 2,46,727 za oružane snage u odnosu na Rs 2,29,000 prošle godine. "Obrana svakog centimetra naše zemlje je iznad svega ostalog", rekao je Jaitley u svom govoru. Međutim, nekoliko sigurnosnih stručnjaka smatrali da je obrambena potrošnja trebala biti veća od 2 posto BDP-a, a trenutno iznosi samo 1,75 posto BDP-a.

Brojni veliki ugovori se trebaju potpisati sljedećih mjeseci, uključujući i kupnju 126 višenamjenskih borbenih aviona, 197 lakih helikoptera, 145 lakih haubica, 15 helikoptera Apache i 22 helikoptera Chinook. Vlada je dopustila kupnju 38 novih aviona za obuku Pilatus PC-7. To je druga serija narudžbi ovog aviona, jer je već nabavljeno njih 75. Ministarstvo obrane želi da Hindustan Aeronautics Limited (HAL) ide naprijed sa proizvodnjom domaćeg aviona za osnovnu obuku.
U drugoj odluci, Vlada je odobrila kupnju aviona C-130 J Super Herculesza specijalne operacije nakon što je jedan izgubljen u nesreći.

Upravo je zanimljivo neznanje nekih pojedinaca u Defenderu:

cit....:Ministarstvo obrane odobrilo je kupnju 12 minolovaca za potrebe indijske ratne mornarice u vrijednosti 32.000 Rs".

Treba biti ....."Rs 32,000 crore naval project to indigenously construct 12 critically-required warships".

A taj "crore"  znaci da se Rupija 32,000 treba pomnoziti s 10.000.000.

32,000 rupija bilo bi am. dolara 516 za 12 minolovaca. Stvarno nije mnogo.  :laugh:

Ali, 32,000 crore rupees (32,000 x 10.000.000 : 62) ....iznosi USD 5,161.000.000. Jako mnogo.


-----
A, po Defenderu povecanje od "mrsavih" 7,9% iznosi ipak oko 3,55 mlrd. dolara.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
04.03.2015

Kineski obrambeni proračun će porasti za oko 10 posto u 2015. godini, objavio je jučer službeni Peking, nastavljajući tako dvoznamenkasto povećanje na godišnjim razinama kojim odražava svoje vojne ambicije. Procjena rasta objavljena je jučer u kineskom parlamentu, uoči službene objave planirane danas.

Peking već godinama podiže obrambeni proračun dvoznamenkastim brojevima, koristeći tako svoju vojnu i ekonomsku moć u nizu teritorijalnih sporova sa Japanom i drugim zemljama regije. Prošle godine, proračunsko izvješće za kineski Nacionalni narodni kongres (NPC), otkriva kako su obrambena sredstva porasla za 12,2 posto - što je brojka koja podiže obrve u regiji i Washingtonu. Porast vojne potrošnje je u skladu sa općim porastom potrošnje države, dodala je Fu Ying. Uspon je bio u skladu s ukupnom rastu središnje vlade potrošnje, dodala je. Kineski obrambeni proračun rastao je 10,7 posto u 2013. godini, 11,2 posto u 2012. i 12,7 posto u 2011. godini.

Kini više nije dovoljno da bude najveća ekonomija sveta, sada želi i najveću vojsku
Tanjug   05.03.2015.

Vlada u Pekingu će ove godine povećati svoj vojni budžet za 10 odsto tako da će u modernizaciju svoje vojske uložiti više od 141 milijarde dolara.

[attachment=1]

Peking već skoro dve decenije iz godine u godinu povećava vojni budžet i to u dvocifrenom iznosu. "Posvetićemo se sveobuhvatnom jačanju logistike, unapređenju istraživanja za nacionalnu bezbednost i razvoja oružja nove i visoke tehnologije, kao i razvijanju odbrambene i tehnološke industrije", rekao je kineski premijer Li Kećijang u redovnom izveštaju pred članovima 12. saziva Svekineskog narodnog kongresa."Vlade na svim nivoima moraju uvek da budu aktivno zainteresovane i podržavaju jačanje naše nacionalne odbrane i oružanih snaga", poručio je on.

[attachment=2]

General-potpukovnik Džong Džiming, jedan od 3.000 delegata koji prisustvuju Kongresu naveo je da Kina mora da razvija oružje i poveća standarde kako bi ojačala stretešku borbenu efikasnost. Prema oceni zvanične agencije Sinhua, zabrinutost nekih zbog povećanja vojnih troškova "nije na mestu" jer kineski vojni budžet nije velik ako se uzme u obzir velika teritorija i najveća svetska populacija. Inače, povećanje vojnog budžeta u tom regionu najavili su i Japan i Indija, a globalno najviše za vojsku izdvajaju Sjedinjene Američke Države. Detalji kineskog vojnog budžeta nisu poznati, ali stručnjaci ocenjuju da će dodatni troškovi verovatno biti upotrebljeni za unapređenje mornarice. Na Kongresu je bilo reci i o privredi, a jedna od donetih ekonomskih mera odnosi se na ciljanu stopu ekonomskog rasta koja će, kako je najavljeno, u 2015. godini iznositi oko sedam odsto.

[attachment=3]

Premijer Li je u svom izlaganju najavio i borbu protiv korupcije i zagađenja i istakao neophodnost sprovođenja bolnih reformi kako bi se privreda dovela na održivije temelje nakon tri decenije vrtoglavog rasta. On je dodao da će se pritisak na kinesku ekonomiju intenzivirati i da će teškoće sa kojima se Kina suočava biti veće nego ikada te da je 2015. godina ključna za produbljavanje sveobuhvatnih reformi. Kao prioretete Li je naveo nastavak reformi državnih preduzeća, liberalizacija bankarskog sistema i finansijskih tržišta.

Izvor: www.blic.rs

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
11.03.2015
 
Ukrajinsko Ministarstvo obrane planira potrošiti više od 500 milijuna USD na nova oružja u 2015. godini, izvijestio je Deutsche Welle. Ne obazirući se na praznu blagajnu i prijeteći bankrot, Kijev je sve pripremio da učetverostruči iznos novca koji će biti potrošen na novo naoružanje. U 2015. godini Ministarstvo obrane planira potrošiti 14 milijarde hryvnias (oko 600 milijuna USD), što iznosi gotovo trećinu obrambenog proračuna zemlje, izjavila je glasnogovornica ministarstva Victoria Kushnir. Kushnir je pojasnika kako je povećanje sredstava za nabavu naoružanja sa 3,9 milijardi hryvnias na 14 milijardi posljedica situacije na istoku zemlje i potrebu za nadogradnjom zastarjele vojne tehnike.

Ako nastave da gube tehniku tempom kao do sada i ovo će im biti malo.

Kina..............
[attachment=1]
[attachment=2]

U odnosu na SAD i u procentima i u ukupnoj sumi izvdojenog novca Kina drastično zaostaje. To što je nominalno budžet povećan rezultat je snage kineske ekonomije i strategije da se vlastiti interesi brane i oružjem. Onako kako to čine svetske sile. Ipak, uz sve jačanje kineska vojska je još uvek defanzivna sila i za sada ne predstavlja opasnost pogotovo ne za SAD.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Njemački obrambeni proračun dobio EUR8 milijardi više za iduće četiri godine
 
Datum objave:
27.03.2015

Njemački kabinet odobrio je 18. ožujka povećanje obrambenog proračuna za ukupno EUR8 milijardi tijekom iduće četiri godine do 2019. Novi proračun je sada EUR34.2 milijardi za 2016., EUR34.75 milijardi za 2017., EUR34.8 milijardi za 2018. EUR35 milijardi za 2019, što znači da je dobit od oko EUR2 milijardi za svaku godinu - rast od 6,2% u trenutnom proračunu za 2015.

Vlada je na taj način prihvatila zajedničko stajalište ministrice obrane Ursule von der Leyen i ministra financija Wolfgang Schäublea. Dok je ministrica dosljedno tražila veća izdvajanja za obranu od samog početka mandata, Schäuble je bio njezina najveća politička prepreka koji je ipak promijenio mišljenje na koncu govoreći da "zbog globalne nestabilnosti i krize Njemačka treba ojačati svoju obranu".

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švedska odlučila povećati vojni proračun za 1.18 milijardi USD

Datum objave:
22.04.2015

Švedska koalicijska vlada postigla je sporazum sa tri oporbene stranke na povećanju izdataka za obranu do 2020. godine, prenosi švedski Local (Stockholm). Sporazum, postignut u petak, podrazumijeva povećanje obrambenih troškova za 1.1 milijardu USD između 2016. i 2020. Vladajuća koalicija - sastavljena od socijaldemokrata i zelenih - najavila je manji rast u ožujku, no oporba je takav prijedlog ocijenila nedostatnim, izvijestio je Defense News.

Proračun još mora biti odobren u parlamentu, ali navodno se ima dovoljna podršku nakon međustranačkih razgovora u koji su uključeni kršćanski demokrati, Centar stranka i Stranka umjerenih. Dodatna potrošnja je usmjerena na poboljšanje sposobnosti za protupodmorničko ratovanje i trajnu vojnu nazočnost na otoku Gotland u Baltičkom moru s početkom 2018. godine, rekao je ministar obrane Peter Hultqvist.

Pa nisu džaba "upadale" one podmornice a ovi ih kao "jurili" ;). Budžet je povećan, vojna industrija će imati šta da radi, a vojska da "hvata" podmornice. E, sada više nisu aktuelne "podmornice" već "opasni avioni". To će, naravno proizvesti dodatne troškove koji će biti namireni u narednom budžetu, ako već ne bude vanrednog usklađivanja zbog "hitnih potreba" 8).

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Južnokorejsko ministarstva obrane objavilo petogodišnji plan proračuna

Datum objave:
23.04.2015

Južnokorejsko Ministarstvo obrane je objavilo petogodišnji plan proračuna koji obuhvaća period 2016-2020 te jača obrambenu potrošnju za 7 posto u odnosu na prethodnih 5 godina (2015-2019). Ukupna petogodišnji plan potrošnje je KRW232.5 trilijuna (214,48 milijarde dolara), odnosno oko KRW46.5 trilijuna (42,9 milijarde dolara) godišnje. Od toga, nekih KRW8.7 trilijuna (8,03 milijarde dolara), dodijelit će se za poboljšanje sposobnosti otkrivanja raketnih napada iz Sjeverne Koreje te mogućnosti preventivnih udara zbog sjevernokorejskog nuklearnog i raketnog programa. Južnokorejski dužnosnici vjeruju da je Sjeverna Koreja na vrhuncu savladavanja tehnologije potrebne za postavljanje minijaturnih nuklearnih bojevih glava na vrh svojih balističkih raketa.

Južnokorejski obrambeni proračun je podijeljen u dva dijela: poboljšanje snaga (tj, modernizacija) i održavanje postojeće strukture. Potonji obično troši 70 posto ukupnog proračuna, a sastoji se od osoblja plaća i zdravstvene skrbi, hrane i odjeće za vojnika, logističke podrške, izgradnje infrastrukture, obuke i obrazovanja, socijalne skrbi vojnika. Prema najnovijem petogodišnjem planu proračuna, KRW155.2 trilijuna (143 milijarde dolara) - oko 67 posto izdvojit će se ukupno za održavanje snaga, a ostalo ide na modernizaciju.

Za proturaketni obrambeni program, preventivni raketni udar pod nazivom "Kill Chain", osigurat će se KRW6 trilijuna (5,54 milijarde USDS), dok će se za proturaketnu i protuzračnu obranu izdvojiti KRW2.7 trilijuna (2,49 milijarde dolara). Osim sposobnosti proturaketnog odgovora, Južna Koreja ulaže KRW1.8 trilijuna (1,66 milijardi dolara) za nabavu dronova i radara za nadzor sjevernokorejskih aktivnosti. Još KRW100 milijardi će biti namijenjen za cyber- zaštitu i obuku za cyber-defence.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
27.04.2015

Trend smanjenja finskog vojnog proračuna mogao bi biti zaustavljen i krenuti uzlaznim smjerom nakon parlamentarnih izbora održanih 19. travnja koji su rezultirali pobjedom koalicijom desnog centra.

Finska vojna potrošnja u stalnom je padu još od 2006. godine, kada je vojni budžet predstavljao 1,4 posto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Troškovi obrane iznosili su 1,34 posto BDP-a u 2014. godini dok je vojni proračun u 2015. pao na samo 1,28 posto BDP.

Finska ima najniži proračun za obranu u usporedbi sa nordijskim zemljama Norveškoj ili Švedskoj.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
28.04.2015

Kanadski savezni proračun za 2015. predstavljen u parlamentu od strane ministra financija Joe Olivera, uključuje povećanje od CAD11.8 milijardi (USD9.6 milijardi) za vojnu potrošnju u idućih deset godina. Povećanje će se provesti podizanjem godišnjeg proračuna Ministarstva obrane sa 2,5% na 3% u 2017. Kanadski savez obrambene industrije (CADSI) pozdravio je potez i opisao ga kao uravnoteženje ukupnog saveznog proračun.

Godišnji troškovi će se povećati za samo CAD184 milijuna u 2017-18, ali do 2026. sva ke godine će se izdvajati CAD2.3 milijardi. Oliverov govor nijen imao puno detalja oko 2015-16 raspodjele proračuna, iako su neke specifični obveze. Najznačajnije među njima za nastavak zračne kampanje kanadskih oružanih snaga protiv Islamske države (IS), poznate kao operacija "IMPACT". Drugi operativni trošak se odnosi na Ukrajinu, gdje će biti oko 200 kanadskih vojnika stacionirano za obuku ukrajinske vojske. Nekoliko mjera za povećanje borbe protiv terorizma, obavještajnu djelatnost i cyber zaštitu je također najavljeno dok je oko CAD60.4 milijuna osigurano poboljšanju sigurnosti oko Parlament Hilla nakon kobne pucnjave u listopadu 2014.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Francuska odobrila povećanje proračuna za obranu do 2019.

Datum objave:
04.05.2015

Francuska će povećati svoj proračun za obranu za EUR3.8 milijardi do 2019., dok će potrošnja u 2015. biti
EUR31.4 milijardu, rekao je francuski predsjednik Francois Hollande. Najava slijedi sastanak toliko očekivani
Francuski odbora obrane na Elysées palači 28. travnja. Oko EUR2.2 milijardi je nedostajalo za proračun 2015. te je postojao realan rizik da francusko ministarstvo obrane možda prestane sa nekim isplatama već u kolovozu ili rujnu, da nisu donesene nove odluke prošlog tjedna. Dodatna sredstva do 2019.predstavljaju porast od 2% u odnosu na EUR190 milijardi potrošnje utvrđene zakonom i  2014-2019 vojnim planom.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Norveška investira 500 mil USD za jačanje obrane "High North"

Datum objave:
04.05.2015

Norveška je odlučila uložiti 500 milijuna USD u dva nova programa u namjeri jačanja svojih vojnih sposobnosti u području "Visokog Sjevera". Kapitalno ulaganje, koje se financira u okviru obrambenog proračuna 2015. događa se u svijetlu ruskog jačanja zrakoplovne, pomorske i kopnene komponente na tome istom području.

Norveška vlada ranije je postavila potrošnju za 2015. na 5,6 milijardi USD, što je povećanje od 3,4 posto u  odnosu na vojni proračun u 2014.

Dva nova programa su namijenjeni za jačanje obrambenih spremnosti i ukupnu sposobnost, a koristit će se za dodavanje vatrenu moći norveškim obrambenim sustavima. Dva programa, vrijedna ukupno 478 milijuna dolara, imaju za cilj stvoriti prvu protuzračnu bitnicu. Protuzračna bitnica bit će stacioniranau sastavu bojne Sjeverne brigade. Potpuno integrirani obrambeni sustav također će uključivati norveške projektile NASAMS i IRIS-T rakete.

Да ли је то прва противваздушна (ракетна) батерија уопште у Норвешкој војсци или прва тог типа који имају намеру прибавити?

Imali su švedske raketne sisteme kratkog dometa (RBS 70) ali su ih povukli iz upotrebe. Konstruisali su i raketni sistem koji bi koristio avionske rakete dugog dometa koje bi bile lansirane sa zemlje, ko zna dokle su stigli sa tim.

Дакле, северно крило НАТО-а нема комплетну ПВО заштиту!? Ослањају се само на ловачку авијацију? Не могу да верујем.  "Курафте"( 8)) такво руковођење и планирање.

Vir: Defender hr
www.defender.hr

Francuska povećava vojnu potrošnju, nabavlja se C-130

Datum objave:
21.05.2015

Francuska je izdvojila dodatnih € 1.5 milijardi kako bi se nabavila dodatna vojna oprema, uključujući taktičke transportne avione C-130 Hercules te održavali vojni sustavi tijekom iduće četiri godine, što je odraz intenzivnih operacija francuskih oružanih snaga u subsaharskoj Africi, najavili su obrambeni dužnosnici. Spomenuta sredstva su dio paketa planiranog povećanja od 3.8 milijardi EUR za period 2016-2019 kojeg je predsjednik Francois Hollande najavio 29. travnja, nakon sastanka Vijeća obrane.

Helikopteri, transportni avioni, prikupljanje obavještajnih podataka, kibernetička obrana i održavanje opreme su ključni elementi tog paketa, kazao je ministar obrane Jean-Yves Le Drian u uvodu parlamentarne rasprave nacrta zakona vojnog proračuna.

Od ukupno 1.5 milijardi EUR, procjenjuje se da je oko 330 milijuna EUR odvojeno je za planiranu nabavu četiri transportna aviona Hercules C-130, od kojih će dva biti naoružana sa raketama Griffin dok će dva biti opremljena za potrebe nadopune gorivom helikoptera, rekli su dužnosnici. Četiri aviona će se pridružiti sadašnjoj floti aviona Hercules koji se koriste od 1987.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Italija predstavila konačni obrambeni proračun za 2015.

Datum objave:
28.05.2015

Italija je objavila svoj konačni obrambeni proračun za 2015. godinu, koji pokazuje da potrošnja i dalje pada, premda je nabav dobila dodatni novac iz blagajne talijanskog ministarstva industrije. Proračun navodi ukupnu potrošnju od strane Ministarstva obrane u vrijednosti 13.19 milijardi EUR, uključujući sredstva za nabavu u visini 2.37 milijardi EUR, što sa dodatnih 2,5 milijardi EUR Ministarstva industrije, daje ukupan iznos za nabavu u visini 4.87 milijardi EUR.

Dva su najveća vojna programa Eurofighter, sa 768.000.000 EUR financiranih sredstvima Ministarstva industrije te Joint Strike Fighter, sa 582.700.000 EUR koji ser financiraju sredstvima iz obrambenog proračuna. Ove godine, brojke završnog proračuna niže su od preliminarnog proračuna. Planirana je bila potrošnja od 13.58 milijardi EUR, a za nabavu je bilo planirano 2.67 milijardi EUR - € 300,000,000 više od konačnog proračuna. U završnom dokumentu, održavanje i operacije dobivaju 1.15 milijardi EUR, a na osoblje se troši 9.67 milijardi. Završni dokument također nudi predviđanje MO financiranja za 2016. i 2017. Kad je riječ o nabavi naoružanja i vojne opreme planiran je drastičan rez, samo 1,95 milijardi u 2016. i 1,93 milijarde EUR u 2017.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Pakistan povećava obrambeni proračun za 8,5 posto

Datum objave:
10.06.2015

Pakistan je najavio 2015-16 povećanje proračuna za obranu za 8,5 posto u odnosu na razdoblje 2014-15 te će proračun iznositi ukupno od PKR781 milijardi (USD7.6 milijardi). Nova izdvajanja za obrambene poslove i usluge predstavljaju povećanje od 11,6% u odnosu na inicijalni proračun za 2014-15 kada je bio PKR700 milijardi, ali je kasnije podignut na PKR720 milijardi. Najavljujući izdatke pakistanski ministar financija, Ishaq Dar, rekao je da je povećanje proračuna odgovor na sigurnosne izazove u zemlji, poput nedavnih terorističkih napada u Peshawaru i Karachiju.

Nova projekcija sredstava za obranu je na liniji srednjoročnih procjena pakistanske vlade, koja je projicirala potrošnju od PKR779 milijardi za Ministarstvo obrane u periodu 2015-16. Dokumenti objavljeni od strane Ministarstva financija pokazuju da zaposlenici uzimaju lavovski udio izdataka za obranu - PKR326 milijarde - što je povećanje za 11% u odnosu na prethodnu godinu.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Finci povezuju nabavu borbenih aviona sa investicijskim planom

Datum objave:
23.06.2015

Finska vlada desnog centra planira povezati zamjenski program nabave borbenih aviona (FRP) sa Nacionalnim planom ulaganja (NIP), inicijativom koja ima za cilj generiranje maksimalnu vrijednosti projekta u smislu offseta, spin-off ugovora i otvaranja novih radnih mjesta.

Spajanjem FRP i NIP će također štititi elemente kapitalnog financiranja projekta koji predstavlja najveće obrambeno ulaganje u oružanim snagama u njihovoj povijesti. Finski gospodarstvo teško je pogođeno financijskom krizom 2008. godine. Finski BDP nije rastao od 2012. godine, a očekuje se još jedna godina negativnog rasta. FRP će zasigurno naići na kritike iz oporbenih stranaka u vrijeme kada se Finska suočava sa novim valom mjera štednje premijera Juha Sipile i tri stranke koalicije.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Republika Hrvatska na 13. mjestu prema visini izdvajanja za obranu unutar NATO saveza

Datum objave:
24.06.2015

Obrambena potrošnja zemalja 28 članica NATO saveza i dalje realno pada, objavio je Savez podatke uoči sastanka ministara obrane koji počinje danas. Stopa pada usporena je sa 3,9 posto u 2014. godini na oko 1,5 posto ove godine, uzimajući ukupnu potrošnju svih 28 članica saveza koja iznosi oko US 893 milijarde dolara.

Prema objavljenim podacima, Hrvatska se nalazi na podjeli 13 pozicije sa Portugalom i Rumunjskom kad je u pitanju izdvajanje za obranu i to sa 1.4%. Prema strukturi izdvajanja, Hrvatska je na petom mjestu kad je riječ o visini proračuna za osoblje sa 67,3 %, ali stoji vrlo loše po pitanju visine izdvajanja za opremanje sa 8,7 %, tek je 23. po izdvojenim sredstvima ove godine. Na 13. je mjestu po ulaganjima u infrastrukturu sa 2,7 % dok na sve ostale izdatke odlazi 29,7 %.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi 18 članica ove godine trebalo povećati izdvajanja za obranu, ali će ukupna izdvajanja na razini cijelog Saveza biti niža, nastavljajući trend smanjenja troškova za obranu, posebice u Europi.

"Stoga moramo udvostručiti naše napore kako bi se preokrenuo taj trend, jer smo suočeni s većim brojem izazova i ne možemo unedogled činiti više s manje sredstava", rekao je Stoltenberg.

Dodao je da će to pitanje postaviti na sastanku ministara obrane NATO-a u Bruxellesu u srijedu i četvrtak.

NATO očekuje da će pet država članica ove godine ostvariti zacrtani cilj od dva posto BDP-a namijenjenih obrani, dok su 2014. to postigle četiri članice.

Poljska bi se prema tome trebala pridružiti SAD-u, Velikoj Britaniji, Estoniji i Grčkoj. Po pitanju proračuna, odnosno izdvajanja za oružane snage, najlošije stoje Belgija, Luksemburg, Mađarska i Španjolska, od kojih niti jedan nije stigao čak do 1 posto BDP-a.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Rusija objavila smanjenje vojnog proračuna za 2016.

Datum objave:
01.07.2015

Rusko ministarstvo financija je najavilo smanjenje obrambene potrošnje za sljedeću godinu. Prema riječima ministra financija Anton Siluanova, vojna potrošnja će se smanjiti za manje od 10 posto u 2016. "To znači smanjenje neučinkovite potrošnje na državnim programima. Što se tiče vojne potrošnje postotak optimizacije ovog programa bio je niži u ovoj godini, a sumu koju smanjujemo želimo izvući iz potrošnje u nadolazećim godinama", Siluanov je rekao.

Drugi sektori također će biti predmetom sličnih rezova, dodao je ministar. Ruska sadašnja ekonomska kriza prisilila je Kremlj na smanjenja proračuna za tekuću i nadolazeće godine. Do sada, ministarstvo obrane je bilo izuzeto od rezova proračuna zbog predanosti nacionalnom programu naoružavanja i modernizacije (SAP). SAP planira RUB20 trilijuna (oko 322,3 milijarde dolara) kako bi se do 2020. provela nadogradnja 11 posto postojeće vojne opreme i zamijena sa 70 posto modernog naoružanja.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Indijska vlada odobrila vojne nabave vrijedne 4,74 milijardi USD

Datum objave:
15.07.2015

Indijsko ministarstvo obrane dobilo je zeleno svijetlo za nabavu vojne opreme u vrijednosti 4.74 milijardi USD', uključujući četiri američka mornarička patrolna aviona P-8I koje proizvodi Boeing. Vijeće za obrambene nabave, koje odobrava kupnju vojne opreme velike vrijednosti, također je odobrilo nabavu 428 topova PZO tijekom sastanka u utorak navečer, rekao je jedan indijski dužnosnik.

Desničarska vlada koja je došla na vlast prošle godine također želi potaknuti lokalnu proizvodnju i prekinuti status zemlje kao najvećeg svjetskog uvoznika oružja.

Vojne nabave su bile zaustavljene za vrijeme prethodnog saziva vlade, usporavajući prijeko potrebna ulaganja u sektor obrane. Nabava četiri nova aviona slijedi raniji sporazum o kupnji osam P-8I u 2009. Indija je već dobila sedam P-8I, a osmog očekuje kasnije ove godine.

Sjedinjene Države su potisnule Rusije sa mjesta prvog dobavljača naoružanja u 2013.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Slovenski premijer obećao povećanje vojnog proračuna od 2017

Datum objave:
15.07.2015

Slovenski premijer je na sastanku sa glavnim tajnikom NATO saveza obećao da će Slovenija postupno povećavati troškove obrane u susret zahtjevima i ciljevima NATO saveza, javlja Xinhua, kineska državna novinska agencija.

Početkom ovog tjedna, slovenski premijer Miro Cerar je rekao je kako će njegova vlada "povećati troškove obrane u skladu sa svojim mogućnostima."

Cerar se sastao sa Jens Stoltenbergom, glavnim tajnikom NATO saveza, izvijestila je Slovenska tiskovna agencija.

Slovenija neće smanjiti proračun za obranu za ovu i iduću godinu, a zatim će postupno povećati potrošnju u 2017., rekao je Cerar. Proračun za obranu Slovenije pao je ispod 1 posto BDP-a, nakon visokih 1,62 posto u 2010. Cilj NATO saveza, koji većina članica nije još postigla, je izdvajanje 2 posto bruto domaćeg proizvoda za obranu.

Njemačka će u sljedečih nekoliko godina (7-8) uložiti više milijardi eura u otklanjanje poteškoća sa avionima, helikopterima, puškama i drugom vojnom opremom.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
10/08/2015

Nemčija bo porabila več milijard za “nadgradnjo” vojaške opreme

NEMČIJA NIMA DENARJA ZA REZERVNE DELE IN VOJAŠKO OPREMO?

Nemška vojska bo v naslednjih letih vložila več milijard evrov za odpravo ponavljajočih se težave s svojimi letali, helikopterji in drugo vojaško opremo, je pred dnevi dejal tiskovni predstavnik nemškega obrambnega ministrstva.

“Vložili bomo do 6 milijard EUR (6,5 milijarde USD) v naslednjih sedmih do osmih letih za izboljšave na teh področjih,” je povedal tiskovni predstavnik. V Nemčiji se sedaj pojavljajo velike zamude pri dobavi rezervnih delov za letala in helikopterje.

Tednik Der Spiegel novice teden, ki je prvi objavil novico o nameri Nemške vojske,  je pred dnevi zapisal, da vojska načrtuje 120 ukrepov za krepitev položaja osebja in obnovitev zaloge rezervnih delov. Dokopali so se tudi do številnih dokumentov, ki so potrdili težave z oborožitvenimi sistemi in s tem omejitev zmogljivosti Bundeswehra.

Najbolj bodejo v oči težave Nemških letalskih sil, predvsem neštete težave z radarskimi sistemi lovcev Eurofighter typhoon, kot tudi Nemške kopenske vojske z vitli na krovu transportnih helikopterjev NH90, ki ovirajo njihovo uporabo v operacijah. Tako naj bi bili trenutno popolnoma izpravni le štirje od skupno 39-ih vojaških helikopterjev NH90.

Nemška vojska je v zadnjih mesecih deležna številnih kritik tudi zaradi stanja osebnega orožja njenih pripadnikov. Jurišna puška Heckler & Koch G36 je postala tarča posmeha zaradi težav (natančnosti) pri streljanju pri visokih temperaturah, zaradi česar so jih prenehali uporabljati (na misijah).

Že v septembru 2014 je nemška obrambna ministrica Ursula von der Leyen priznala, da Nemška vojska trenutno ne more izpolnjevati svoje zaveze do zveze Nato v primeru napada na državo članico zavezništva.

Pripravil: A. Knific, foto: Bundeswehr

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Švicarska prenamjenila sredstva za Gripen na druge projekte

Datum objave:
17.08.2015

Švicarski Savezno vijeće odobrilo je izmjenu programa naoružanja za 2015. godinu kako bi dodalo još četiri nabave vrijedne CHF874 milijuna (USD893 milijuna). Odobrenje za programe stiglo je 12. kolovoza. Cilj je popuniti praznine u vojnim sposobnostima i to sredstvima koja su bila planirana u 2015. za nabavu Gripena, koja je otkazana odlukom naroda na referendumu.

Švicarska je sada ponovo u potrazi za novim rješenjem kojim bi 2017. donijela odluku da zamijeni svoje stare zrakoplove F-5E Tiger. Programi najavljeni 12. kolovoza su zamjena mobilnih komunikacijskih komponenti za švicarske vojsku; kupnja streljiva; produljenje životnog vijeka za 35mm sustav PZO te održavanje i produljenje životnog vijeka sve-terenskih vozila Duro I. Mobilni komunikacijski sustavi vrijedni su CHF118 milijuna; streljivo (granate i 9mm streljivo) vrijedi CHF100 milijuna; protuzračni sustav CHF98 milijuna te održavanje i produljenje životnog vijeka do 2040 za 2240 od 3000 švicarskih vozila Duro u vrijednosti od CHF558 milijuna.

Finska će radi ograničenog proračuna, svoje pješadijsko naoružanje Kalašnjikov Rk-62, upotrebljavatri do 2035.godine.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
17/08/2015

Finci bodo modificirane kalašnikovke Rk 62 uporabljali do leta 2035
 
FINSKA VOJSKA ZARADI OMEJENEGA PRORAČUNA NE BO MENJALA JURIŠNIH PUŠK

Poveljnik Finske kopenske vojske Toivonen je sporočil, da se niso odločili za novo puško v kalibru 5,56 mm kot zamenjavo za obstoječe puške Rk 62 kalibra 7,62 x 39 mm, pač pa za nadgradnjo – posodobitev Velmetove verzije stare kalašnikovke.

Generalpolkovnik Seppo Toivonen je povedal, da so odstopili od načrta nabave nove puške vsaj do konca desetletja. Dotlej pa naj bi uporabljali sedanje puške Rk 62. Kot pravi poveljnik Finske vojske, so se v vojski odločili za staro orožje, ki je še vedno učinkovito in ustreza zahtevam uporabe na bojišču, zato bodo to orožje lahko uporabljali še dolgo (do leta 2035!?).  Da bo puška ostala še tako dolgo v rabi, so potrdili tudi na finskem obrambnem ministrstvu (aprila 2015). Vojska se tako sooča s splošnimi državnimi proračunskimi in finančnimi omejitvami ter neposrednimi posledicami slednjih za obrambne nakupe. Bodo pa v nekaj naslednjih letih podrobneje analizirali, koliko vrst starejšega orožja je še uporabnega in potem določili prioritete za modernizacijo.

Obstoječo avtomatsko puško Rk 62 so v uporabo uvedli leta 1965, izdelujejo pa jo v treh različicah: Rk 62TP z zložljivim kopitom, Rk 6VV, opremljeno z nočnogledom, in Rk.62TTVV. Razvili so jo na osnovi ruske AK (kalašnikov), vendar nekateri trdijo, da je bolj podobna poljski izvedenki PMK, ki so jo licenčno izdelovali v Radomu. Finci bodo zdaj puško rahlo modificirali, do konca leta pa izdelali 200 prototipnih pušk, ki bodo dobile oznako R.62M. Po preizkušanju naj bi modificirano orožje uvedli v oborožite v leta 2016.

Posodobljena finska kalašnikovka bo dobila kopito prilagodljive dolžine, novost  bodo še vodila, izdelana po standard STANAG 2324 (US MIL-STD-1913), imenovano tudi picatinnyjeva vodila. Na gornje vodilo bo moč pritrditi optične in/Ali elektrooptične namerilne naprave, prav tako pa tudi termalno namerilno napravo, na stranski vodili pa opremo, kot je svetilka, laserski označevalec cilja in podobno.

Pripravil: B. Knific, foto: Military Forum

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Filipini nemaju financijskih sredstava za punu vojnu modernizaciju

Datum objave:
19.08.2015

Filipini si samo mogu priuštiti "skromnu" vojnu nadogradnju, rekli su vojni dužnosnici u ponedjeljak, unatoč porastu napetosti sa Kinom. Unatoč prijedlogu 25 posto rasta obrambenog proračuna za sljedeću godinu, Vlada i dalje mora podijeliti resurse između obrane vanjskih granica i unutarnjih prijetnji poput pobunjenika i prirodnih katastrofa, rekao je ministar obrane Voltaire Gazmin.

Od kada je predsjednik Benigno Aquino preuzeo dužnost sredinom 2010. godine, Filipini su nabavili dva bivša američka broda Obalne straže, tri amfibijska desantna broda iz Australije i Južne Koreje te sedam rabljenih UH-1H helikoptera. "Nadogradnja i modernizacija naših oružanih snaga je dug i mukotrpan proces", rekao je Gazmin tijekom svečanosti isporuke posljednjeg helikoptera Bell-412.

"To znači da moramo biti skromni i steći pouzdane platforme po vrlo povoljnim cijenama ... kako to dopuštaju naših oskudna financijska sredstva." Glavni filipinski zapovjednik ratnog zrakoplovstva general Jeffrey Delgado je rekao kako će se novi helikopteri koristiti za rješavanje unutarnjih sigurnosnih problema.

Vojska očekuje više isporuka zrakoplova ove godine uključujući i eventualno prva dva od 12 FA-50 borbenih zrakoplova ranije naručenih od južnokorejskog dobavljača, rekao je Delgado novinarima.

Delgado je rekao kako su FA-50 samo "prijelazni zrakoplovi" prema naprednijim koje Filipini sada ne mogu priuštiti. Glasnogovornik Ministarstva obrane Peter Paul Galvez rekao je kako je borba protiv komunističkih i islamističkih pobunjenika ostala prioritet unatoč napetostima sa Kinom.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Latvija će povećati vojni proračun za više od 100 milijuna USD u 2016.

Datum objave:
24.08.2015

Obrambeni proračun Latvije za 2015.godinu iznosi 1 posto BDP-a zemlje, ili oko 254 milijuna eura. "Rashodi proračuna za obrambeni sektor u sljedećoj godini iznosit će 1,4 posto bruto domaćeg proizvoda", rekao je latvijski ministar obrane Raimonds Bergmanis. Latvija planira potrošiti 350 milijuna eura (398 milijuna dolara), u sektoru obrane u 2016., što je povećanje od gotovo 100 milijuna eura, rekao je danas Bergmanis.

Dodatna sredstva će se dodjeliti za razvoj infrastrukturnih projekata, povećanje broja vojnika na 6.000 i nabavu sustava protuzračne obrane, dodao je Bergmanis. Prema njegovoj izjavi, trenutna snaga latvijskih snaga je oko 5.000 ljudi.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Japansko ministarstvo obrane traži povećanje proračuna za 2,2% u 2016.

Datum objave:
24.08.2015

Japansko ministarstvo obrane navodno traži povećanje od 2,2 posto u fiskalnoj 2016. godini kako bi adekvatno odgovorilo na kineske mornaričke sposobnosti. Novine Asahi Shimbun, pozivajući se na neimenovane izvore, prenose da ministarstvo planira povećanje proračuna na 5,2 milijardi jena, na oko 41 milijarde $. Zahtjev uključuje sredstva za nabavu razarača sa borbenim sustavima Aegis u borbi protiv balističkih raketa, tri bespilotna sustava Global Hawk, šest borbenih aviona F-35 zrakoplovi i desetak zrakoplova Osprey.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Poljska nadograđuje ratnu mornaricu ulaganjem od 3.4 mlrd USD u 10 godina

Datum objave:
07.09.2015

Poljska planira uložiti 3,4 milijarde USD u sljedećih 10 godina u modernizaciju svojih mornaričkih snaga, izjavila je premijerka Ewa Kopacz. "Tijekom sljedećeg desetljeća za modernizaciju mornaricu (za operativni program 'Borbe protiv prijetnji na moru", mi ćemo izdvojiti 13,2 milijardi zlota", rekla je Kopacz, prenosi službena web stranica poljske Vlade.

Govoreći na svečanosti u brodogradilištu Gdanjsk, Kopacz je rekla da će se 420 milijuna USD namjenski potrošiti već ove godine. Investicija je dio opredjeljenja Varšave za povećanjem vojne potrošnje na 2 posto BDP-a, kao što je to traženo od strane Sjevernoatlantskog saveza (NATO).

Poljski lider je izrazio uvjerenje da će minolovci klase Kormoran II, čiji je krštenje bilo koncem prošlog tjedna "povećati sigurnost trgovačkih puteva i poligona za vježbu ratne mornarice."

Očekuje se da ispitivanja na moru ove klase minolovaca započnu u ožujku 2016., a ulazak u operativnu uporabu u studenom 2016. Još dva minolovca ove klase trebala bi biti u sastavu poljske ratne mornarice do 2022.godine.

Njemačka će postupno povečati vojni proračun. U 2016. godini sa 1,2% (32,5 milijarde eura)  na 1,5%, (34,4 milijarde eura), u 2017. godini na 34,9 milijardi eura, u 2018. godini na 35 milijardi eura, u 2019.godini 35,2 milijarde eura....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
08/09/2015

Nemška vojska se bori za vrnitev na stara pota (finančno boljša)

ZARADI ŠTEVILNIH TEŽAV BO NEMČIJA POVEČALA OBRAMBNI PRORAČUN

Nemčija načrtuje v naslednjih letih, tudi v luči ukrajinsko-ruske krize, postopno povečevati svoj obrambni proračun iz dosedanjih 1,2 % BDP-ja, kar še vedno znaša 32,5 milijard evrov. Nemški vojski v zadnjih letih namenjajo občutno manj denarja kot v preteklosti, glede na “zlate” čase hladne vojne pa prejmejo kar 75% manj sredstev.

Kljub strahu pred morebitno “rusko agresijo” bo Nemčija težko hitro nadoknadila tolikšen manko sredstev  in “zasejala” vojaško obsedenost  izpred treh desetletij. V zadnjih nekaj letih se je število pripadnikov Nemške vojske zmanjšalo s 500.000 na le 185.000.

Čeprav bi morala Nemčija po dogovoru z zaveznicami zveze Nato letno nameniti 2% BDP-ja za obrambne zadeve, kar znaša okoli 58 milijard evrov, sedaj nameni le okoli 32,5 milijard EUR. V letu 2016 naj bi proračun povečali za 1,5 milijarde na 34,4 milijarde EUR, v letu 2017 na 34,9 milijarde EUR, v letu 2018 bo znašal 35 milijard EUR in v letu 2019 pa 35,2 milijard EUR.

Kljub vsemu pa je nemški obrambni proračun še vedno dvakrat večji kot ga ima Turčija in štirikrat več kot za obrambo porabi Poljska.

Težave so se v Bundeswehru začele kazati v zadnjih letih, ko so se pojavili številne informacije o pomanjkljivi pripravljenosti in predvsem opremljenosti. Skoraj propadlo je paradržavno podjetje, ki izdeluje uniforme in kamuflaže, zaradi pomanjkanja rezervnih delov je prizemljenih več kot 50% vojaških helikopterjev in letal, prav tako je okrnjena uporaba oklepnih vozil.

Nemčija se je prvotno odločila za nakup 180-ih lovcev Eurofighter typhoon, vendar so se v letu 2014 odpovedali zadnjim 37-im. Od oktobra 2014 pa je le 42 od 109 eurofighterjev izpolnjevalo pogoje za letenje, predvsem na račun pomanjkanja rezervnih delov. Ob tem so morali zaradi financ Nemške letalske sile prepoloviti število ur letenja za svoje pilote.

Nemčija je prav tako zmanjšala število operativnih glavnih bojnih tankov Leopard II na le 225, pred tem so jih imeli več kot 2.000 prej. Težave so tudi z jurišnimi puškami HK G36, vseh 176.000 so jih vzeli iz uporabe zaradi pregrevanja in posledično zmanjšane natančnosti.

Pripravil: A. Knific, foto: Bundeswehr

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Ukrajinska vlada odobrila obrambeni proračun za 2016. u visini 5% BDP-a

Datum objave:
15.09.2015

Ukrajinski Kabinet ministara odobrio je povećanje proračuna za obranu zemlje za 2016., postavljen na 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), rekao je visoki dužnosnik vlade za Kanal 5. Skoro UAH45 milijardi (2 milijarde USD) je na proračunu Ministarstva obrane u 2015., a broj borbeno spremnih, operativnih bojni je utrostručen u odnosu na 2014. na 150, rekao je šef Odjela za društvenu i humanitarnu politiku Ministarstvu obrane Valentin Fedichev, naglasivši da je, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju, "ovo čin junaštva ukrajinskog naroda".

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Francuska povećava vojni proračun za 600 milijuna EUR zbog opremanja OS

Datum objave:
02.10.2015

Francuska će povećati obrambeni proračun 2016. za 600 milijuna EUR (US $ 671 milijun) na 32 milijarde EUR, od čega će za opremanje dobiti dodatnih 300 milijuna EUR, priopćila je francuska vlada.

Od ukupnog proračuna, sredstva za opremu će se popeti na 17 milijardi EUR sa prvotnih 16,7 milijardi. Iduće godine će biti isporučno devet borbenih aviona Rafale, tri transportna taktička aviona A400M, pet borbenih aviona Tiger i šest NH90 transportnih helikoptera, jedna fregata, 25 teških vozila za specijalne snage te prva serija krstarećih raketa za fregate i podmornice Barracuda.

Ugovori će biti potpisani za nadogradnju Mirage 2000D lovaca-bombardera, četvrtu višenamjensku fregatu FREMM i britansko-francuski mornaričku protuminsku letjelicu. Oko 3,8 milijardi EUR je namijenjeno za istraživanje i razvoj, 710 milijuna EUR za studije izvedivosti.

Litva povečava vojni proračun na 1,5%, Estonija na 2,1% GDP. Litva ponovo uvodi obavezno služenje vojnog roka.....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
07/10/2015

Baltske države povečujejo obrambne proračune
 
LITVA IN ESTONIJA NAPOVEDALI POVEČANJE PRORAČUNA ZA VOJSKO

Litva in Estonija, dve od treh baltskih držav (manjka Latvija), sta nedavno napovedali povečanje obrambnega proračuna na 1,5% oz. 2,1 % BDP-ja, razlog pa se skriva predvsem v ruski priključitvi Krimskega polotoka in ukrajinske krize.

Litva napoveduje povečanje obrambnega proračuna za leto 2016 za kar 35,2 % na skupaj 574 milijonov evrov (644 milijonov dolarjev). Delež tako povečanega proračuna za obrambo se bo z 1,1 % BDP povečal na 1,5 % BDP, kar je sicer že v letu 2014 napovedal litovski ministrski predsednik Algirdas Butkevicius, da bi se država postopno  približala dvema odstotkoma proračuna za obrambne izdatke od BDP (po direktivah zveze Nato), ki naj bi jih dosegli v letu 2020. Tako hitro poveč(ev)anje gre v prvi vrsti na račun ruske priključitve Krima in ukrajinske krize.

Litva bo ponovno uvedla (obvezno) služenje vojaškega roka

Več kot 50 % tega povečanja bodo namenili za osebne izdatke, saj se je litovska vlada odločila za ponovno uvedbo naborniškega sistema (po ukrajinski krizi in poslabšanju odnosov z Rusijo). Tako bodo poslej v Litovsko vojsko na služenje devetmesečnega vojaškega roka letno vpoklicali od 3000 do 3500 nabornikov.

Najmanj 20 odstotkov obrambnega proračuna bodo namenili nabavi opreme in oborožitve. V ta paket sodi tudi nabava 21 samovoznih havbic PzH2000 155 mm. V kratkem pričakujejo še naročila novih oklepnih pehotnih vozil, protioklepnih in protiletalskih sistemov, komunikacijskih sistemov in opreme za opazovanje iz zraka.

Estonski obrambni proračun bo narasel na 2,1 % BDP-ja

Tudi Estonija je napovedala 9 % povečanje obrambnega proračuna za leto 2016, kar predstavlja največje povečanje po leti 2012. Obrambni proračun se bo tako dvignil na 449 milijonov evrov, kar pomeni povečanje za 37 milijonov evrov v primerjavi z letošnjim letom. Obrambni proračun bo tako narasel na 2,1 % BDP (z 2 %), kar je najvišji obrambni proračun Estonije doslej.

Približno četrtino obrambnega proračuna  (114 milijonov evrov) bodo namenili za razvoj vojaških zmogljivosti. Največja posamična investicija bo nakup 44 oklepnih goseničnih vozil BAE Systems CV9035NL  na Nizozemskem za 25,2 milijona evrov. Prva vozila CV90 naj bi prišla v Estonijo v drugi polovici prihodnjega leta.

Prav tako bodo 40 milijonov evrov namenili za nakup oborožitve in streliva za opremo 1. in 2. pehotne brigade, ki bosta dobili tudi nove uniforme in inženirsko opremo.

Za razvoj infrastrukture bodo namenili 51,6 milijona evrov, 10,6 milijona evrov bodo namenili za izgradnjo vojašnic in namestitvenih zmogljivosti za enote NATO  v vojaški bazi Tapa. Za sodelovanje estonskih vojakov v mirovnih misijah v tujini (predvsem v Libanonu, Maliju in Afganistanu) bodo namenili skupaj 6,3 milijone evrov.

Pripravil: B. Knific, foto: Military Photos

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Američka vojna prodaja u fiskalnoj 2015. dosegla 47 milijardi USD

Datum objave:
26.10.2015

Međunarodna prodaja američke vojne opreme i usluga u fiskalnoj 2015. godini dosegla je ukupnu vrijednost od 47 milijardi USD. Američka Agencija za sigurnost i obrambenu suradnju (DSCA) priopćila je kako je kroz program inozemne vojne prodaje ostvareno 35,359 milijardi USD.

Ostatak - 11.7 milijardi USD bio je rezultat prodaje izvršene kroz korištenje američkih državnih sredstava u sklopu raznih drugih programa Ministarstva obrane, uključujući i FMF program financiranja.

"DSCA će se i dalje usavršavati kako bi učinkovito koristila resurse za rješavanje potreba naših partnera, dok će osiguravati usklađenost s našim nacionalnim ciljevima sigurnosti i vanjske politike", izjavio je direktor DSCA Josip Rixey. DSCA je priopćila kako je potražnja za američkim obrambenim sustavima snažna kod partnera u Aziji, Latinskoj Americi i Bliskom istoku gdje se nastoje modernizirati i proširiti vojne sposobnosti.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Britanski premijer Cameron obećao dodatnih 18 milijardi USD za obranu

Datum objave:
23.11.2015

London, 23. studenoga 2015 (AFP) - Britanski premijer David Cameron je obećavao dodatnih 12 milijardi funti kako bi ojačao obrambene snage, predstavljajući petogodišnju stratešku recenziju, navodi se u priopćenju vlade.   Strateški pregled obrane i sigurnosti će postaviti prioritete britanske za vrijeme njegove konzervativne vlade te će se usredotočiti na rješavanje prijetnji kao što su Islamska država, kao i ostale neprijateljske države.  Prema planovimna krenulo bi se u nabavu devet novih aviona za pomorski nadzor te ustrojavanje dvije "Strike Brigade" koje bi bile u mogućnosti brzo razmjestiti do 5.000 svojih pripadnika, navodi se u priopćenju vlade.

"Ne možemo birati između konvencionalne obrane protiv prijetnji i potrebe da se broje prijetnje koje ne poznaju državne granice ", Cameron je napisao u predgovoru Strateškog pregleda obrane.  "Danas smo suočeni sa obje vrste prijetnje i moramo na njih adekvatno odgovoriti.  "Dakle, naši prioriteti su odvraćanje prijetnji od strane bilo koje države, borba protiv terorizma te kibernetička sigurnost. Moramo osigurati sposobnost brzog odgovorai na krizu, kako se one pojavljuju. "

Britanija se obvezala ispuniti cilj izdvajanja najmanje 2 posto bruto domaćeg proizvoda na obranu.   To će uključivati proširenje vijeka trajanja Eurofighter Typhoona za 10 godina. Dodatna sredstva za posebne snage su već najavljena kao i 30 posto rast proračuna za borbu protiv terorizma.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
01.12.2015.

Pentagon povećava sredstva za Europsku sigurnosnu inicijativu

Sredstva za Europsku sigurnosnu inicijativu će skočiti u fiskalnoj 2017. temeljem proračunskog zahtjeva Pentagona, rekao je visoki dužnosnik ministarstva obrane.

Michael McCord, rekao je u Centru za strateške i međunarodne studije da će proračunska sredstva biti isporučena iz Pentagona na vrijeme, ali je istaknuo da neki prioriteti modernizacije mogu biti usporeni u odnosu na prethodne proračunske projekcije.

“Idemo na povećanje proračuna za “17”, rekao je o ESI, kišobranu pod kojim su opremanje i vježbe američkih snaga u Europi povećani nakon ruske invazije Ukrajine početkom 2014. godine”.

“To povećanje će biti usmjereno na “više robustnu” verziju onoga što je SAD do sada učinio, u sklopu čega će nastaviti veću razinu prisutnosti i uvježbavanja, pogotovo sa našim partnerima iz istočne Europe”, rekao je McCord.

On je dodao da sredstva neće biti usredotočena na izbjegličke krize u Europi i priljev pojedinaca koji bježe iz Sirije, jer je to nešto što moraju riješiti europske nacije.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
02.12.2015.

Kambodža najavila 17% povećanje obrambenog proračuna u 2016.

Nacionalna skupština Kambodže odobrila je 30. studenog 2016. obrambeni proračun u visini USD383 milijuna, što je povećanje od 17% u odnosu na potrošnju u 2015. To predstavlja 9% ukupnih državnih rashoda i oko 2% BDP-a. Proračun nadopunjuje potrošnju za potrebe unutarnje sigurnosti, kojoj je dodijeljeno USD286.7 milijuna. Ukupna izdvajanja za obranu i sigurnost – USD669.7 milijuna – predstavljaju povećanje od 10% u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Kambodža kao najveću vanjsku vojnu prijetnju vidi neriješene granične sporove sa Tajlandom. Slični problemi su porasli u posljednjih godinu dana u odnosu na kambodžansku zajedničku granicu sa Vijetnamom.

Vir: defender hr
http://www.defender.hr/
04.12.2015

Japanski obrambeni proračun bi mogao po prvi puta preći 5 bilijuna yena  

TOKIO, 4. prosinca 2015. (Hina/Reuters) – Japanski obrambeni proračun za narednu fiskalnu godinu vjerojatno će po prvi put preći 5 bilijuna yena (40 milijarda dolara), rekli su vladini izvori, dok se vojska priprema za proširenu ulogu prema novom sigurnosnom zakonu. Proračun za 12 mjeseci od travnja 2016. će uključiti i sredstva za kontroverznu američku vojnu bazu koja će zamijeniti zračnu bazu američkih marinaca Futemna na južnom otoku Okinawi u kojoj je smješten najveći dio američkih vojnih snaga u Japanu.

Ministarstvo obrane zatražilo je u kolovozu proračun od 5,09 bilijuna yena koji će u sebe uključiti i troškove utvrđivanja razvučenog lanca otoka u Kineskom moru na koji pravo polaže i Peking.

Poslovni list Nikkei piše u petak kako će ta brojka biti smanjena na 5,04 bilijuna što je povećanje u odnosu na 4,98 bilijuna za ovu fiskalnu godinu i četvrto uzastopno povećanje otkako je premijer Shinto Abe preuzeo dužnost u prosincu 2012. okončavši smanjivanje troškova obrane.

Zbog slabljenja yena, međutim, veća potrošnja ne znači nužno i da će Tokio ojačati mogućnosti za kupovinu oružja visoke tehnologije od kojega dobar dio dolazi iz Sjedinjenih Država.

Parlament je u rujnu prihvatio zakon koji dopušta japanskoj vojsci da se bori izvan zemlje u obrani prijateljske države koja bude napadnuta po prvi put od poraza Japana u Drugom svjetskom ratu.

Suočen s a sve većom kineskom vojnom prodornošću Japan se okreće od obrane svojih sjevernih područja od smanjene ruske prijetnje prema raspoređivanju lakših, pokretljivijih snaga u Istočnom kineskom moru i zapadnom Pacifiku.

Japan upravlja lancem nenastanjenih otoka u Istočnom kineskom moru koje zove Senkaku a Peking Diaoyu polažući isto tako pravo na te otočiće.

Proračun za 2016/17 će uključiti i dodatna sredstva za planirano preseljenje zračne baze Futenma u manje naseljen dio Okinawe, piše Nikkei. Sjedinjene Države i Japan su se dogovorili 1996. da zatvore Futenmu i presele je drugdje na otoku, ali je preseljenje zapelo jer se stanovnici Okinawe protive zabrinuti bukom, onečišćenjem i kriminalom i ogorčeni onim što oni vide kao nepravedan teret sigurnosnog sporazuma koji podnose.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
07.12.2015

Velika Britanija se obvezuje na 1.2 mlrd. obrambenih inovacijskih projekata sa SAD-om

Britansko Ministarstvo obrane je najavilo da će potrošiti oko 800 milijuna £, odnosno 1,2 milijarde USD, na obrambenu inovacijsku inicijativu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

U sklopu inicijative, Ministarstvo će stvoriti nove entitete poput novih tehnologija i inovacijskih analitičkih stanica (ETIAC) za proučavanje novih sigurnosnih tehnologija. ETIAC i druga nova tijela će raditi sa sveučilištima i korporacijama za proučavanje i razvoj načina za rješavanje prijetnji britanskoj nacionalnoj sigurnosti.

“Kako prijetnje s kojima se suočavamo rastu, bitno je upregnuti inovacije”, rekao je ministar obrane Velike Britanije Michael Fallon u priopćenju. “Korištenjem našeg povećanog obrambenog proračuna kako bi stvorili novi fond potpomognut sa 800 milijuna USD ulaganja, kako bi uvijek bili ispred naših neprijatelja. Nadam se i očekujem da će i škotske tvrtke biti uključeni u ovu inicijativu.”

Fallon se sastao sa američkim ministrom obrane Ash Carterom u listopadu. Tijekom sastanka, obrambeni šefovi dogovorili su suradnju na području obrambenih inovacija, uključujući tehnologije i operativne koncepte.

Ministarstvo obrane je priopćilo kako će raspravljati o inicijativi detaljnije početkom 2016.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.12.2015.

Filipini će potrošiti 1.8 mlrd USD na modernizaciju OS do 2017.

Filipinski predsjednik Benigno Aquino obećao je u ponedjeljak kako će 83,9 milijardi pesosa (1,77 milijarde dolara) dodijeljenih za projekte vojne modernizacije, biti utrošeno do 2017. godine. Govoreći na svečanosti u povodu 80. godišnjice oružanih snaga, Aquino je naglasio kako je njegova vlada već potrošila 56.79 milijardi pesosa od ukupno predviđenog iznosa do 2017. godine za vojne modernizacijske programe.

To je više od zbroja utrošenih sredstava na vojnu modernizaciju koje su potrošile prethodne tri vlade, rekao je Aquino, koji je preuzeo dužnost u 2010. godini i koji će napustiti ured iduće godine. “Zbog nedostatka opreme, imali smo vojnike koji su nosili ljubičaste ruksake lanca fast food hrane tijekom vojnih operacija. Ne mislim kako je ljubičasti ruksak pogodan za operacije u džungli”, rekao je okupljenim vojnicima. Predsjednik je naveo novu opremu kupljenu u posljednjih nekoliko godina, uključujući FA-50 avione, prve nadzvučne borbene avione nakon deset godina.

Japan povečava vojni proračuna za 2016/2017. godinu na 41.4 milijarde dolara (+ 1,5%). Ako se uračunaju sredstva za obrambenu industriju koja se ulažu u druga ministarstva, onda proračun iznosi preko 45 milijardi dolara. Sljedeče godine dobivaju prvih šest F-35 lighting II, četri Bell-Boeing V-22 osprey, u naoružanje se uvode Northrop Grumann RQ-4 global hawk, 17 helikoptera SH-60K, KC-46A pegasus....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
28.12.2015

Japonska povečuje obrambni proračun zaradi Kitajske

JAPONSKA KUPUJE NOVA VOJAŠKA LETALA IN HELIKOPTERJE

Japonska je napovedala rekordno visok obrambni proračun (uradni) za proračunsko leto 2016/2017 v višini 41,4 milijarde dolarjev. Japonsko proračunsko letos se sicer zaključi v aprilu, vladni kabinet pa je napovedal povečanje izdatkov za obrambo za poldrugi odstotek.

Analitiki iz Stockholmskega mednarodnega mirovnega raziskovalnega institutu (SIPRI) so sicer že za leto 2014 izračunali, da je Japonska za obrambne namene namenila več kot 45 milijard dolarjev, vendar njihovi izračuni vključujejo še izdatke za obrambo iz drugih virov (ministrstev). Japonci so povečanje obrambnega proračuna opravičili – seveda predvsem davkoplačevalcem – z naraščajočo »samozavestjo« Kitajske.

Japonske samoobrambne sile bodo v prihodnjem letu dobili prvih šest »pregrešno dragih« bojnih letal pete generacije F-35 lighting II (Joint Strike Fighter), štiri konvertiplane Bell-Boeing V-22 osprey, začeli pa bodo uvajati tudi brezpilotna izvidniška letala dolgega dosega Northrop Grumann RQ-4 global hawk. Ob tem bo Mitsubishi Japonski vojski dobavil 17 helikopterjev SH-60K, Boeing pa leteči tanker za oskrbo z gorivom v zraku KC-46A pegasus.

Vso našteto opremo bodo Japonci uporabljali večinoma za monitoring spornega otočja Senkaku (Diaoyu), ki je strateško »zanimivo« še za Kitajsko in Tajvan.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
27.01.2016.

Njemačka vojska krajnje rastegnuta i nedovoljno financirana 

BERLIN – Njemačka vojska je rastegnuta i nedovoljno financirana u trenutku dok njezini vojnici sudjeluju istovremeno u antidžihadističkim misijama od Sirije i Afganistana do Malija te istovremeno pružaju pomoć oko izbjeglica kod kuće, prenosi AFP riječi predsjednika Odbora za obranu.

Uzdrmana zbog niza problema sa vojnom opremom i naoružanjem, vojska je “na raskrižju” te je dosegla “granicu svojih kapaciteta za intervencije”, rekao je Hans-Peter Bartels.

Osnovan 1955. godine, Bundeswehr je imao 600.000 vojnika krajem Hladnog rata, da bio danas brojao 177.000 profesionalnih vojnika.

“Snage su umorne i nedostaje previše novca”, rekao je Bartels, zastupnik SPD-a u njemačkom Parlamentu, zahtijevajući značajno povećanje vojnog proračuna u svom godišnjem izvješću.

Sustavne nestašica proračuna sada ugrožava obuku, vojne vježbe i misije, a mnoge vojarne se raspadaju, rekao je Bartels, poznat u Berlinu kao “odvjetnik vojnika.”

Ministar obrane Ursula von der Leyen je obećala veću ulogu Njemačke u međunarodnim krizama, što je značajan pomak, jer poslije II svjetskog rata, Njemačka dugo vremena nije htjela poslati trupe u borbene misije izvan svojih granica.

Prema medijskim izvješćima, pozivajući se na izvore Vlade, priprema se značajan porast ulaganja u oružje i opremu u sljedećim godinama. Plan je potrošiti 130 milijardi € do 2030. godine na opremu te istraživanje i razvoj.

Njemačke snage su trenutno angažirane u borbi protiv tzv. Islamske države, uključujući i naoružavanje i obuku kurdskih snaga u sjevernom Iraku i izvidničke letove nad Sirijom.

Njemački zastupnici su u prosincu odobrili razmještaj 1.200 vojnika što uključuje i tanker A310 i fregatu kako bi zaštitili francuski nosač zrakoplova Charles de Gaulle u Mediteranu.

Berlin također planira poslati dodatnih 500 vojnika u Mali kako bi pomogli francuskim snagama u ovoj zapadnoafričkoj zemlji, gdje je Njemačka angažirana u sklopu EU misije obuke.

Angažmani vojnika u misijama otkrili su značajne tehničke probleme sa naoružanjem i vojnom opremom. Tako je iz uporabe povučena jurišna puška G36 nakon izvješća da nije mola precizno gađati na visokim temperaturama. Izvidnički avion Tornado ne može letjeti noću zbog svjetlosnog odraza zaslona u kokpitu što radi smetnje pilotima.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
02.02.2016.

Pentagon povećava vojni proračun za Europsku sigurnosnu inicijativu zbog ruskih prijetnji

Washington, 1. veljača 2016 (AFP) – Američki ministar obrane Ashton Carter obavit će danas pregled Pentagonovih planova za proračun 2017., uključujući dodatna sredstva za rat protiv Islamske države, mini-dronove i jačanje američke prisutnosti na istoku Europe.

Osnovni obrambeni proračun za fiskalnu godinu 2017. će iznositi 524 milijarde $,nadopunjen sa 59 milijarde USD za plaćanje vojnih akcija koje su u tijeku u Afganistanu i protiv IS, izjavili su obrambeni dužnosnici a AFP. Američki vojni proračun daleko nadilazi bilo koji drugi vojni proračun u svijetu te prelazi vojne troškove sljedećih osam najvećih vojski u svijetu.

 U govoru u Washingtonu, Carter će istaknuti promjenjivu prirodu prijetnji, uključujući i nove rizike koje predstavlja Rusija zbog aneksije Krima 2014 i potpore
 proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini. Carter će najaviti veliki porast sredstava za tzv. Europska sigurnosnu inicijativu zbog suprotstavljanja ruskim prijetnjama, a dodatni novac će se koristiti za plaćanje značajnog broja američkih vojnika i opreme u zemljama poput Estonije i Rumunjske.

Carter će predstaviti i neke nove tehnologije, uključujući male dronove koji mogu letjeti uz druge dronove kao neka vrsta “roja”, rekao je dužnosnik obrane. Jedan od neimanovanih izvora je rekao da proračun uključuje 7 milijardi USD u borbi protiv Islamske države i džihadista, što je povećanje od oko 35 posto u odnosu na prošlu godinu.

Rastući anti-IS proračun odražava očekivano širenje operacija u borbi protiv džihadističkih skupina, uključujući područja izvan Iraka i Sirije, kao što je Libija. Proračun će također vjerojatno otkriti Pentagonove planove za borbene avione A-10. Zrakoplov A-10, razvijen 70-ih godina, bio je predviđen za mirovinu, ali je postao neprocjenjiv u američkoj borbi protiv IS džihadista.  Kašnjenje mirovine za A-10 može imati znatan utjecaj za ostale projekte žedne novca, uključujući i skupi program F-35.

Napomena: postavljam samo dio članka, da ne bude "izvučeno iz konteksta", cijeli članak možete pročitat na donjem linku.

Vir: "Index hr" Zagreb
http://www.index.hr/
28.02.2016.

Gdje je istina o financiranju vojske?

Jedina stvarna istina države je Državni proračun. Jedini stvarni prioriteti države vide se na tih 300-400 stranica tablice koja govori kome ide koliko novca. Ukoliko nešto radite privatno – neke stvari ćete moći s malo ili nimalo novca, ali kada govorimo o državi koja za sve treba profesionalce, onda se sve što država misli napraviti nalazi u njezinom proračunu – to je jedini dokument koji sadržava brojeve, a brojevi ne lažu (i zato su brojevi najveći neprijatelj prosječnog političara).

A što brojevi kažu? „Smjernice za izradu Državnog proračuna Republike Hrvatske za 2016. i Projekcija za 2017. i 2018.“, koje je prošlog četvrtka donijela Hrvatska Vlada imaju na str. 19 tablicu. Pisanu vrlo malim slovima. I u toj tablici postoji stavka: Ministarstvo obrane. Pod „Plan za 2015.“ (neka vas ne čudi – Završni račun države još nije usvojen, pa je cijela prošlogodišnja projekcija formalno plan): 4.082.000.000 kuna. Dakle, izravno od države za Ministarstvo obrane je prošle godine, u doba SDP-ove koalicije išlo 4.082.000.000 kuna – prava proračunska stavka je nešto veća, jer uključuje i vlastite prihode i još neke prihodovne stavke. Što mislite, nakon ove vike oko vojske i obveznog vojnog roka i svega, što HDZ kaže, koliko će davati za vojsku narednih godina?

 2016. – 3.813.705.678 kuna,

 2017. –  3.844.544.487 kuna,

 2018. - 3.990.260.453 kuna.

Na to će naravno opet ići kao i do sada par stotina milijuna iz drugih prihoda, ali proračunska istina ostaje slovom i brojem: vojska se reže za skoro 6,5%. Vojni analitičar Igor Tabak, u svom izvrsnom članku na portalu Obris.org primjećuje kako ovo govori o sudjelovanju vojske u rashodima države od 1.1% BDP-a, da bi (ukoliko BDP lagano bude rastao) to palo na 1,08% što je za zemlju poput Hrvatske iznimno malo. Tabak zaključuje: “Ovim će planovi postati osnova praktičnog odustajanja od svega što je proteklih godina Hrvatska obećavala svojim NATO saveznicima, a u praksi će se poništiti i svi napori koje je MORH poduzimao za racionalnim ponašanjem i štednjom.“

Dodajmo ovome kako je preporuka NATO-a da zemlja članica na obranu troši 2% BDP-a, a i da je ovih 1,1% u biti umjetno napumpano činjenicom da su Kanaderi i cijela vatrogasna ergela dio vojske, a i da vojni helikopteri obavljaju brojne civilne funkcije. Istina je stoga još gora. Ukratko – vojni proračun se smanjuje i to znatno – s ovim proračunom ne samo da dolaze u pitanje reforme koje su započete i nagoviještene, već i pitanje obnove nadzvučne komponente postaje san snova.

Lupetanje umjesto istine – kako bi se skrila istina

Vojsci je najlakše rezati – ne samo zato što se rezultati tog rezanja ne vide odmah već kroz niz godina (npr. ako zaustavite školovanje nekog kadra, manjak će se osjetiti jedno dvije vlade u budućnosti), već i zato što vojni službenici ne smiju biti ni sindikalno ni politički aktivni. Oni, za razliku od ostatka državne službe, nemaju sindikat koji će vikati po novinama i puniti naslovnice i televizijske emisije. Štoviše, sami ni ne smiju istupiti u javnosti – ne mogu primjerice doći u televizijsku emisiju bez posebnog odobrenja ili svoje nade, prijedloge, ali i kritike uputiti potpisane javnosti. Oni moraju šutjeti – i zato se njima reže.

No, naravno – brojni bukači, internetski i birtijski ratnici i drugi, do ovih podataka neće doći. Ostat će na onome što su HDZ i sateliti vikali prošli tjedan – više vojske, obvezni vojni rok, sigurnost, svijet u opasnosti, što li su već sve pričali. Tablica sa stranice 19. proračunskih projekcija neće se pojaviti u većini klasičnih medija, neće postati predmet priča u birtiji, i neće djelovati na glasanje velikog broja građana koji ostaju pod dojmom prošlotjedne saborske i medijske vike. Nigdje se u prošlotjednoj vici neće čuti kako naši profesionalni vojnici nemaju ni za pošten ručak, nigdje se neće čuti koliko imaju ili nemaju pričuvnih odora i nigdje se neće čuti da obrambeni sustav ove zemlje ovisi isključivo o predanom radu tihih profesionalaca, a ne bučnih priučenih političara.

Naravno, pišemo mi u Indexu o toj stranici 19. Proračunskih smjernica, pišu i drugi, no opet, vratimo se na Popis stanovništva 2011. godine. Internetom se služi jako velik postotak građana do 50 godina, u nekim dobnim skupinama i po 95%. Međutim onda slijedi i slijedeće: Internetom se služi 48% onih od 50 do 54 godine, 37% građana u dobi od 55 do 59 godina, 27% onih od 60 do 64 godine, 14,6% od 65 do 69 godina, šest posto građana od 70 do 74 godine i 2% starijih od 75 godina. A svi oni jednako glasaju, kao i vi koji su pročitali ovaj članak.

https://www.paluba.info/smf/index.php?action=post;topic=23560.105;num_replies=112

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
29.02.2016.

Estonska vojska planira do 2020. godine potrošiti 900 milijuna USD za nabave

Estonska vojska planira potrošiti oko 900 milijuna USD na nabavu novog naoružanja i opreme do 2020. godine, izjavio je estonski ministar obrane Hannes Hanso.

Planirane nabavke će uključivati ​​bespilotnse sustave, dalekometne protutenkovske raketne sustave, osobno naoružanje i streljivo. Estonski ministar je lokalnoj radijskoj postaji ERR rekao da će Ministarstvo obrane potrošiti dodijeljeni iznos na protuoklopne sustave Javelin sa dalekometnim projektilima.

Prema planu, većina planiranih nabava počinje 2017. Ministar obrane nije znao reći da li će većina nabava biti za novu ili korištenu opremu. “Naravno da želimo opremiti naše obrambene snage s najmodernijim i najkvalitetnijim naoružanjem i opremom, a porezni obveznici moraju imati na umu da za sve postoje financijska ograničenja”, rekao je Hanso. Estonija i preostale dvije baltičke države, Latvija i Litva, intenzivirale su napore za nadogradnju svojih vojnih sposobnosti nakon ruske aneksije Krimski poluotoka.

Estonije 2016 proračun za obranu je ukupno 449 milijuna eura, ili oko 2,07 posto bruto domaćeg proizvoda zemlje, prema podacima iz Ministarstva.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
01.03.2016.

Indijski proračun pokazuje 10% pad u odnosu na vrijednost američkog dolara

NEW DELHI – Indija nije uspjela potrošiti novac dodijeljen prošle godine za nabavu naoružanja i vojne opreme, a novi proračun predstavlja 10-postotni pad u američkim dolarima.

Proračunski prijedlog je predstavio ministar financija Arun Jaitley te otkrio da je ostalo neiskorišteno gotovo USD 1,47 milijardi.

S ukupnom raspodjeli 2,58 milijardi rupija ove godine u usporedbi s 2,52 milijardi rupija prošle godine, to predstavlja porast od 2,3 posto. Međutim, trenutni tečaj je oko 68 indijskih rupija za jedan američki dolar, dok je prošle godine tečaj je bio oko 60 rupija za dolar, što rezultira manjom kupovnom moći ove godine.

Jedan indijski Air Force dužnosnik rekao je da za razliku od izbornih obećanja u 2014, Modijeva vlada nije izdvojila dovoljno sredstava da bi se zadovoljile dugoročne potrebe vojske kako bi se pripremila za vođenje ratova na granici Pakistana i Kine. Osim toga, novac dodijeljen prošle godine nije bio iskorišten.

“Unatoč obrambenim projektima vrijednim 20 milijardi USD u posljednjem stadiju pregovora, novac je ostao nepotrošen zbog kašnjenja od strane birokrata u Ministarstvu obrane”, rekao je vojni analitičar Nitin Mehta.

Projekti koji su u posljednjih fazama nabave, uključuju:

• Kupnja 36 Rafale zrakoplova iz Francuske;

• Nabava 56 C-295 transportnih zrakoplova koji će biti dijelom proizvedeni u Indiji;

• Kupnja šest A330 tankera;

• Kupnja 280 motora za zrakoplov Jaguar od Honeywella;

• Nabava 35 osnovnih aviona za obuku Pilatus;

• Nabava pet raketnih sustava S-400 Trijumf;

• Kupnja tri C-130J transportna zrakoplova i šest C-17 Globemaster zrakoplova te još četiri P-8I iz SAD-a.

• Nabava 145 M777 ultra lakih topova iz SAD-ove podružnica BAE Systems.

• Kupnja 321 lansera i 8000 Spike protuoklopnih vođenih raketa iz Izraela.

• Kupnja 12 protuminskih plovila;

• Nabava 16 mornaričkih helikoptera Sikorsky.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
07.03.2016.

Rusija će srezati proračun za obranu za 5 posto u 2016.

MOSKVA, 6. ožujka 2016. (Hina/Reuters) – Ruski proračun za obranu bit će smanjen za 5 posto u 2016., rekla je zamjenica ruskog ministra obrane Tatjana Ševcova, prema novinskoj agenciji RIA.

Troškovi obrane su rasli u okviru nastojanja predsjednika Vladimira Putina da obnovi rusku vojnu moć. Odluka o rezanju pokazuje, međutim, da čak ni oružane snage nisu pošteđene u doba slabljenja ruskog gospodarstva pogođenog smanjivanjem cijena nafte i Zapadnim sankcijama.

Smanjenje od 5 posto, ukoliko ga odobri Putin, bit će najveće smanjenje financiranja obrane otkako je on preuzeo dužnost 2000.

U 2011. dok je bio premijer Putin je objavio planove za obnovom ruske vojske i njezine zastarjele opreme ulaganjem 23 trilijuna rubalja do 2020. Tada je to bilo oko 770 milijarda dolara a danas samo 320 milijarda dolara. Vojne intervencije u Ukrajini i Siriji učinile su jačanje vojske još važnijim za Kremlj.

Rezovi predstavljaju pobjedu za ministra financija koji kaže da si Rusija više ne može priuštiti modernizaciju vojske koja stoji više milijarda dolara i zatražio smanjenje troškova od 10 posto za sva ministarstva.

Rusko gospodarstvo smanjilo se za 3,7 posto prošle godine, a očekuje se pad od 1 posto ove godine.

Vir: Defender.hr (http://www.defender.hr/)

10.03.2016.

Loša vijest za OSRH i NATO: 372 milijuna kuna manji vojni proračun u odnosu na 2015. godinu

Prijedlog obrambenog proračuna za 2016. godinu, koji je za 372 milijuna kuna manji u odnosu na 2015. nije dobra vijest za OSRH, ali niti za NATO savez. Republika Hrvatska unatoč deklariranim obećanjima o povećanju vojnog proračuna na 2 posto BDP-a do 2018. ne samo da neće biti blizu te brojke već će se i udaljiti.

Toliko o vjerodostojnosti jedne od članica u vrijeme kada SAD, Baltičke zemlje i zemlje srednje i istočne Europe čine sve da taj proračun povećaju zbog činjenice kako današnji svijet nije niit izbliza siguran kao prije deset godina, a hladnoratovska podjela svijeta zbog ruske ekspanzije i njezine želje za urušavanjem NATO saveza i EU, nikad bliža. Umjesto da se glavni projekti opremanja i modernizacije upravo iz tih razloga ubrzavaju, oni se usporavaju. Štoviše, čak i sredstva za NATO i EU operacije se smanjuju u vojnom proračunu RH.

Pripadnici OSRH još ove godine mogu računati na primjerenu obuku i vježbe sa 78 milijuna kuna planiranih sredstava, no od 2017. taj iznos će se drastično smanjiti na 52 milijuna kuna.

Izdvojimo samo neke glavne projekte modernizacije i opremanja. Borbeno oklopno vozilo je već godinama na čekanju sa opremanjem 30mm daljinski upravljanim oružanim stanicama, pa će tako biti i u 2016. Prototip ophodnog broda bi mogao ugledati svijetlo dana do kraja godine premda je i to trebalo biti godinu prije. NATO intergrirani sustav protuzračne obrane kao i modernizacija radarskog sustava ENHANCED PEREGRINE čekaju 2018., jer sredstva za 2016. su simbolična.

Opremanje dalekometnim topničkim sustavom 12 PzH2000 se nastavlja sa 46 milijuna kuna u 2016. što praktični znači dolazak nekoliko haubica s obzirom da one same koštaju 12 milijuna EUR, a cjelokupni projekt vrijedi oko 41 milijun EUR.

Značajnije opremanje i modernizaciju komunikacijsko-informacijskih sustava može se očekivat od iduće godine, ali i to ostaje za vidjeti, jer često puta optimistične projekcije budućih vojnih proračuna padnu prvom prilikom kod konkretnog donošenja.

Protupožarna zaštita i hitni medicinski prijevoz koštat će vojni proračun 109 milijuna kuna u 2016.što je nešto manji iznos u odnosu na 2015. Postavlja se pitanje na kojoj bi uopće razini BDP-a bio obrambeni proračun ako bi se i ovaj dio aktivnosti izdvojio iz sustava OSRH.

“Svaki saveznik mora investirati u nužne resurse, u one prave sposobnosti. To znači modernu opremu, intenzivno uvježbavanje naših snaga i blisku suradnju među NATO-ovim saveznicima i s našim partnerima. Znam koliko je to izazovno u današnjoj ekonomskoj klimi, ali sigurnosne okolnosti to čine životno važnim”. Rasmussen je napisao u britanskom Sunday Telegraphu prije godinu i pol, jednom riječi vojni proračuni više ne smiju padati.

Dok je u Europi u tijeku ubrzano naoružavanje članica i nečlanica NATO-a zbog ukrajinske krize i straha od ruske politike ne samo u Ukrajini već i Siriji, ali i ruskih pokušaja dezintegracije EU i NATO saveza, Hrvatska je pokazala opet da će se držati postrani kao da se to nje ne tiče i mantrati kako se nema novaca.

Ruku na srce, velikim dijelom tome je “krivac” SAD koji obilato donira ne samo u opremi (MRAP, OH-58D Kiowa, MILES, M270) već i novcu ( oko 13 milijuna USD je ostavljeno RH u Koalicijskom fondu).

Ekonomski rast u Republici Hrvatskoj omogućio je porast vojnih izdataka u skladu s Dugoročnim planom razvoja OS RH 2006 – 2015 i dostignuo najveći iznos u 2008.g. kada je financijski plan MORH bio na razini od 5,5 milijardi kuna, odnosno 1,62% BDP. Globalna ekonomsko financijska kriza koja je pogodila svijet i Hrvatsku dovela je do preokreta trenda i do značajnog pada izdataka za obranu. Vojni izdaci u RH od 2009.g. kontinuirano padaju sve do danas, jedina iznimka bila je 2011.g. kada je financijski plan povećan u odnosu na 2010.g. na 5 milijaradi kuna, da bi iduće, 2012.g. godine opet uslijedio pad.   Financijski plan MORH u 2014.g. iznosio je 4,28 mlrd. Kn ili 1,23% od BDP, a u 2015.g. iznosio je 4,08 milijarde kuna, što znači nastavak pada u odnosu na 2014.g.

Isti je donekle ublažen činjenicom da MORH planira realizacijom vlastitih prihoda povećati financijski plan po svim izvorima financiranja na sveukupno 4,4 mlrd. Kuna. Međutim, vlastiti izvori financiranja su privremeni i ne predstavljaju stabilan izvor financiranja na kojima može počivati razvoj OS RH. Usporedbom 2008.g. i 2015.g. vidimo da su u 2015.g. vojni izdaci manji za 1,45 milijarde kuna. Usporedbom 2011.g. i 2015.g. vidimo da su u 2015.g. vojni izdaci manji skoro za milijardu kuna, što je pad za 20%, te je predstavljao značajan izazov za održavanje vojnih sposobnosti HV.

U razdoblju od 2009.g. do danas OS RH su zbog smanjenja financijskih izdataka izgubile izuzetno značajna financijska sredstva koja su bila planirana i ukalkulirana u DPR 2006 – 2015. Suma vojnih izdataka u periodu od 2008. Do 2011.g. iznosila je 20,3 milijarde kuna, a u razdoblju od 2012. do 2015.g. 17,5 milijarde kuna. U odnosu na prvo četverogodišnje razdoblje (2008. -2011.) u drugom četverogodišnjem razdoblju „gubitak“ (odnosno smanjenje ) ukupnih  vojnih izdataka iznosio je čak 2,8 milijardi kuna. Ovaj iznos je kompenziran smanjenjem osoblja i određenih prava zaposlenika u sustavu OSRH, smanjenjem pripadnika HV u operacijama potpore miru te  otkazivanjem ili odgađanjem određenih projekta opremanja i modernizacije, pa se navedena modernizacija morala kompenzirati iz viškova naoružanja koje su ponudile SAD.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
31.03.2016.

Bugarski kabinet odobrio 1,5 mlrd EUR za nabavu borbenih aviona i ophodnih brodova

Bugarska koalicijska vlada desnog centra odobrila je jučer 30. ožujka 2016. godine tri vojna investicijska projekta, uključujući nabavu eskadrile novih višenamjenskih borbenih aviona i dva ophodna broda. Vrijednost odobrenih projekata iznosi tri milijarde leva (oko 1,5 milijardi eura), a projekti po zakonu zahtijevaju odobrenje Narodne skupštine.

Investicijski projekti uključuju i kontinuiranu plovidbenost sadašnjih borbenih aviona MiG-29, nasljeđa prošlosti bivšeg Varšavskog pakta. Ideja je da Mig-29 posluži za zaštitu bugarskog zračnog prostora, kao privremeno rješenje dok se ne nabavi novi tip borbenog aviona.

Vlada je priopćila da su projekti modernizacije – nabava aviona i ophodnih brodova – najveći u posljednjih nekoliko godina te će povećati operativne sposobnosti bugarske vojske i da će ići u pravcu ispunjavanja Bugarske obveze za kolektivnom obranom.

Nova vrsta aviona će popuniti bugarski manjak sposobnosti za neutralizaciju širokog spektra prijetnji iz zraka, sa zemlje i mora. Osiguranje plovidbenosti MiG-29 bilo je izravno povezano s projektom nabave novih borbenih aviona, kako bi se osigurala sposobnost bugarskog ratnog zrakoplovstva da zaštiti zračni prostor zemlje i osigura zračni suverenitet Bugarske u integriranom NATO sustavu.

Dok će se odvijati postupak nabave novih aviona, MiG-29 će igrati ulogu prijelaznog rješenja. Ophodni brodovi će omogućiti bugarskoj mornarici postizanje sposobnosti potrebne za sudjelovanje u širokom rasponu NATO-a i EU operacija, priopćila je vlada.

S obzirom na značajan financijski teret, ovaj projekt će se provoditi u razdoblju od pet godina, a izgradnja i opremanje novih plovila s različitim vrstama oružja će se provoditi u tri faze.

Također Vlada je odobrila investicijski projekt za razvoj mehanizirane brigade kroz opremanje kopnenih snaga s novim pješačkim borbenim vozilima.

Stjecanje novog tipa naoružanja je bitno za nacionalnu sigurnost i obranu zemlje, za provedbu mehanizama NATO kolektivne obrane i zajedničke sigurnosne i obrambene politike, navodi se u priopćenju.

Ministar obrane Nikolai Nenchev rekao je novinarima da je trenutno dovoljan broj aviona MiG-29 za zaštitu zračnog prostora. On je rekao da ih trenutno sedam leti, a uz program održavanja motora i popravak, to bi moglo porasti na 12 tijekom godine.
 Nenchev je izrazio uvjerenje da će Narodna skupština prihvatiti prijedlog nabave.

On je rekao ¸da se raspravljalo o dvije opcije, polovni ili novi borbeni avioni. Očekivani iznos nabave aviona je oko 800 milijuna do 900 milijuna leva (400-500 milijuna EUR). Tijekom godina iskristalizirale su se tri mogućnosti. Jedna od njih je nabava novih borbenih aviona Gripen sa fleksibilnim načinom plaćanja, druga je Eurofighter, a treća rabljeni F-16.

Nenchev je rekao ako se novi modularni ophodni brod bude gradio u Bugarskoj, cijena će biti oko 30 posto jeftinija. Projekt je dobio prioritet u odnosu na prethodni prioritet modernizacije fregata nabavljenih iz Belgije prije nekoliko godina.

А, објективно има ли Бугарска те паре? Нисам сигуран да их баш има.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
07.04.2016.

Poljaci u strahu od Rusa gomilaju oružje

U istočnoj Europi zabilježeno je povećanje vojnih troškova za ukupno 13 posto. Prednjači Poljska, koja je pojačala nabavu za 22 posto. Najveći skok vojnih troškova je u Maliju, i to čak 66 posto, što je posljedica sukoba s teroristima

Svijet se ubrzano naoružavao tijekom 2015. godine. Na globalnoj razini lanjski vojni troškovi bili su "teški" gotovo 1,7 bilijuna dolara, što je jedan posto više u odnosu na 2014. godinu, stoji u rezultatima nove studije švedskog Instituta za mirovna istraživanja – SIPRI. Troškovi za naoružanje u svijetu lani su tako prvi put povećani od 2011. godine.

Stockholm International Peace Research Institute na svojoj stranici navodi kako je do znatnog povećanja vojnih troškova došlo u istočnoj Europi, te Aziji i na Bliskom istoku.

Američki napadi

U istočnoj Europi zabilježeno je povećanje vojnih troškova za ukupno 13 posto. U tom području prednjači Poljska, koja je pojačala nabavu za oko 22 posto, a prati je Slovačka (17 posto). Prema procjeni stručnjaka, riječ je o posljedici sve većeg straha od "ruske prijetnje".

Saudijska Arabija potrošila je za oružje oko 87 milijardi dolara, a to je oko 5,4 posto više nego 2014. godine. Najveći skok vojnih troškova zabilježen je u Maliju, i to čak 66 posto, što je posljedica sukoba s terorističkom skupinom Boko Haram, navodi Bild.

U većini zapadnih zemalja zabilježeno je smanjenje troškova naoružavanja. NATO savez je potrošio 0,3 posto manje. SAD je, na primjer, lani smanjio budžet za oružje i oružane sustave za 2, 4 posto.

Stručnjak švedskog SIPRI-ja primjećuje kako se takav trend može pratiti godinama, naročito nakon američkog povlačenja iz Iraka i Afganistana. No, situacija bi se ubuduće mogla promijeniti jer Amerika sudjeluje u zračnim napadima u okviru borbe protiv ISIL-a. Ipak, SAD je i dalje na prvom mjestu liste zemalja koje najviše izdvajaju za naoružanje u svijetu, dok je na drugom mjestu Kina, s gotovo tri puta manjim iznosom.

Prema riječima politologa Ivana Perišića iz Instituta za europske i globalizacijske studije, svijet je postao vrlo nesigurno mjesto zbog ekonomskih problema, migracija i učestalih prijetnji terorističkim napadima, te države smatraju kako je pumpanje vojnog proračuna i dodatno naoružavanje jedan od načina prevencije.

–Dosta je nesigurnosti u vezi s geopolitičkim previranjima i stvaraju se novi relevantni akteri. Prije dvadesetak godina imali smo nekoliko većih aktera. Sada je, pak, puno više manjih aktera koji svoje mjesto pod suncem pokušavaju osigurati u raznim savezništvima. Ako dođe do nepredviđene situacije, svaka država želi biti spremna i biraju se saveznici.

Totalni rat

Ima tu i država koje jačaju vojni proračun zbog trzavica sa susjedima u okruženju, poput Saudijske Arabije i Irana, te Južne i Sjeverne Koreje. SAD, primjerice, pokušava osnažiti NATO u Europi na način da se pokušava dodatno demonizirati Rusija te se potiče priča o invaziji na istok kontinenta, upozorava politolog, te dodaje:

–Političke strukture pokušavaju se ubrzanim naoružavanjem sačuvati od eventualnih prijetnji i totalnog rata. Svi, naravno, znaju da bi takav rat značio i kraj svijeta kakav poznajemo, pa je pitanje kome će utrka u naoružavanju donijeti dobra, osim vojnim lobijima.

Top-lista

Zemlje s najvećim troškovima za naoružanje u 2015. godini, dakle one koje su lani najviše potrošile na oružje:

 1. SAD - 596 milijardi dolara
 2. Kina - 215 milijardi
 3. Saudijska Arabija - 87,2 milijarde
 4. Rusija - 66,4 milijarde
 5. Velika Britanija - 55,5 milijardi
 6. Indija - 51,3 milijarde
 7. Francuska - 50,9 milijardi
 8. Japan - 40,9 milijardi
 9. Njemačka - 39,4 milijarde
10. Južna Koreja - 36,4 milijarde, a slijede Brazil (24,6), Italija (23,8), Australija (23,6), Ujedinjeni Arapski Emirati (22,8), Izrael (16,1 milijarda dolara)...

Pa, Poljska nije "smešna zemlja". Prostrana je, a dobra ekonomska politika ih nije bacila u duboku krizu. To što su vatreni katolici i ne vole Ruse, opet je njihova stvar, koja se mene ne tiče.

 "Bacila na oruzje", " za nabavu oruzja", "vojni troskovi", a na kraju podaci o vojnim budzetima. Poljska povecala 22 % troskove za gorivo ili je kupovala bespilotne letjelice? Ili je mozda zanovila SDO? Nije sigurno povecala vojni budzet za 22%!

Спрам улагања Саудијска Арабија, па и УАЕ имају врло, врло лошу војску.

Oni misle da je dovoljno pojaviti se u fensi-šmensi opremi i sa naj-naj tehnikom i da će protivnik da zbriše...e zato su ih huti otresli k`o ciganče slinu svaki put.

S. Arabija na trećem mjestu po izdvajanju za vojni proračun (84,2 miljarde dolara), Rusija "pala" na četvrto mjesto.....

Vir"Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
18.04.2016.

Savdska Arabija je po obrambnih izdatkih spodrinila Rusijo s tretjega mesta

SIPRI OBJAVIL LESTVICO OBRAMBNIH PRORAČUNOV DRŽAV

Rusija je izpadla iz prve trojke držav, ki največ namenijo za obrambo, čeprav je v letu 2015 povečala vojaški proračun kar za 7,5 % in znaša 66,4 milijarde dolarjev. Za obrambne izdatke so več namenile ZDA, Kitajska in Savdska Arabija.

Največji obrambni proračun na svetu imajo ZDA (podatki govorijo o letu 2015), sporočili pa so jih z uveljavljenega stockholmskega inštituta za raziskavo miru SIPRI s 596 milijardami dolarjev, na drugem mestu je Kitajska z obrambnim proračunom 215 milijard dolarjev, na tretje mesto pa se je po poročilu SIPRI-ja povzpela Savdska Arabija  s proračunom za obrambo v višini 84,2 milijardi dolarjev.

Je pa Rusija kljub temu ostala v vodilni trojki, ZDA namreč za obrambo namenjajo 3,5 % BDP, Kitajska 2,1 % BDP, Rusija pa obe državi prekaša s kar 4,5 % BDP-ja za obrambne izdatke. Pred njo Savdska Arabija s kar 10,4 % bruto narodnega dohodka za obrambo in pa Združeni arabski emirati s 5,1 odstotkom BDP, namenjenega za obrambo. Po napovedih SIPRI-ja bo Rusija v proračunskem letu 2016 zmanjšala stroške za vojsko.

V svetovnem merilu so se prvič po letu 2011 stroški za obrambo v svetu povečali in sicer za odstotek, tako da zdaj znašajo 1,7 bilijona dolarjev. Po eni strani, navaja SIPRI, povečani obrambni izdatki izražajo eskalacijo konfliktov in tveganj v številnih delih sveta, po drugi strani pa nagel skok obrambnih stroškov zaradi visokih cen nafte v prejšnje desetletju že pripada preteklosti.

Če bi te izdatke izračunali v nacionalni valuti, je Rusija te stroške v letu 2015 npr. povečala za 7,5 %. Kljub temu, da  sta padec cen nafte in znižanje tečaja rublja v primerjavi z dolarjem prispevala, je Moskva »izpadla« iz vodilne trojke na spisku SIPRI, saj raziskovalci stockholmskega inštituta obračunavajo izdatke za obrambo v dolarjih. Po mnenju izvedencev SIPRI-ja Moskva zmanjšuje stroške obrambnega proračuna iz postavke »oskrbovanje«, ne zmanjšuje pa jih za posodabljanje vojske in urjenje vojakov.

Pripravil: B. Knific, vir: SIPRI, Ruska Rec, foto: Military Forum

Tradicionalno, naftaški arapi ne kupuju oružje, nego kupuju političku dobru volju bitnih nacija, te uticaj tamo gde treba. Ili možda plaćaju reket, da ih ne diraju. U svakom slučaju, i oni sami znaju da nema 'leba od vojske same po sebi, i zaista se mislim da trebaju da budu ekstremno blesavi, čak štaviše kliničko retardirani pa da se zanose idejama da mogu vojno da udare na bilo koga. Vrlo verovatno nisu, jer su svesni da se praznog pištolja boje dvojica.

Podaci za 2013.godinu

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
26.05.2016.

Nedostatak sredstava i deprecijacija rupija ugrozile projekte za IAF

Indijsko ratno zrakoplovstvo (IAF) suočava se s ozbiljnim financijskim problemima dok 11 ključnih obrambenih projekata očekuje potpisivanje bez obzira na njihovu finalizaciju, tvrde IAF dužnosnici pod uvjetom anonimnosti.

Jačanje američkog dolara u odnosu na indijsku rupiju te niža stopa izdvajanja sredstava iz proračuna za potrebe obrane od strane vlade Narendra Modija, glavni su uzroci problema, kažu IAF dužnosnici.

Tu je i nedostatak 113 milijuna USD na računu Kapitalnih ulaganja, a koja su rezervirana za kupnju novog naoružanja te 420 milijuna USD na računu namjenjenom izdacima za plaće i tekuće poslovanje, uključujući streljivo.

IAF projekti koji čekaju potpisivanje prije nego što se trebaju financirati obuhvaćaju nabavu 56 novih zrakoplova za zamjenu starih Avro transportnih aviona, 48 srednje teških transportnih helikoptera, šest cisterni za nadopunu goriva u zraku, 20 naprednih aviona za obuku Hawk te 38 Pilatusa za osnovnu obuku.

U prvom spomenutom poslu, Tata Advanced Systems Limited (TASL) i Airbus imaju dogovor za proizvodnju C-295 transportnog aviona koji će zamijeniti Avro. Program se procjenjuje na 2 milijarde USD.

Treba spomenuti i ostale nabave na čekanju:

Zajednička proizvodnja ruskog helikoptera Ka 226T;
Helikopteri za nadzor;
Rakete zemlja-zrak dugog dometa;
Motori za Jaguar zrakoplove;
Paket za elektroničko ratovanje na MiG 29;
Nadogradnja avionike za IL-76/78 zrakoplova

Jedini IAF programi koji će vjerojatno biti ove godine potpisani – a financijska godina traje od 1. travnja do 31. ožujka – su dva aviona za rano upozorenje (AWACS) iz Izraela i zamjena C-130 koji se srušio.

Vir: defender hr
http://www.defender.hr/
27.05.2016.

Američka ratna mornarica sa manjkom 848 milijuna USD za održavanje i operacije

Američki vojni dužnosnici ne skrivaju kako računi za održavanje mornaričke flote nisu dovoljni. Situacija, pogoršana posljednjih nekoliko godina zbog smanjenja proračuna, visokog operativnog tempa i kumulativnih učinaka svih problema vezanih za Vladu i Kongres, utječu na spremnost brodova, zrakoplova i mornara.

Mornarica ima 848 milijuna USD manjak u tekućem poslovanju i računima za održavanje, tvrde mornarički vojni dužnosnici. Oni tvrde kako neće biti utjecaja na postojeći razmještaj snaga, ali ako se nastavi sa problemima “vjerojatno će se odgoditi neki razmještaji.”

I dok mornarica kreće kroz treće tromjesečje fiskalne godine, dužnosnici su spremni prihvatiti nekoliko akcija kako bi ograničili potrošnju u 2016:

Odgađanje remonta na četiri broda i jednoj podmornici planiranog za četvrti kvartal fiskalne 2016. godine u prvi kvartal fiskalne 2017. godine;
Odgađanje kontinuiranog održavanja za Makin Island i amfibijsku grupu America te udarnu grupu nosača zrakoplova Carl Vinson;
Ograničavanje sati leta Carrier Air Wing 1 (CVW-1), uključujući i nametanje četveromjesečno razdoblje zabrane letenja i ograničenja drugih troškove programa letenja; te odgađanje “raznih drugih ugovora.”

Carl Vinson, America i Makin Island su nedavno završili veliki remont te se očekuje njihovo razmještanje u sljedećih godinu dana. CVW-1, s druge strane, završio je razmještaj u 2015, sada je u “fazi održavanja”, te se ne očekuje da će se ponovo razmjestiti u operaciju do 2019.

Mornarica također navodi da će odluka o produženju trenutnog razmještaja za nosač zrakoplova Harry S. Truman u borbi protiv ISIL-a zahtijevati dodatnih 91 milijun USD.

Guranje pet brodova za remont u iduću godinu, proizvest će dodatne problem u 2017. te povećati zahtjev za sredstvima u visini 473 milijuna USD.

Pre petnaestak godina SAD su imale tvrdu nameru da broj aktivnih brodova u RM ne padne ispod 600. Danas imaju tvrdu nameru da im do 2020. godine broj aktivnih brodova ne padne ispod 350! Razarači Arleigh Burke su znatno moćniji od Spruancea, pa i od Ticonderoga (koje su zvanično krstarice) ali opet, postoji tačka ispod koje kvalitet jednostavno ne može nadomestiti pad brojnosti. Otpisom i prodajom poslednjih FFG-7 O.H.Perry iz sastava RM SAD otvara se zjapeća rupa  u oblasti eskortnih brodova. LCS nemaju ni brojnost ni kvalitet da ih zamene. Englezi misle da im jedan NA bude simbol flote i univerzalni brod.  Francuzi se jedva drže dobrim održavanjem postojećih brodova da i njima broj brodova ne padne ispod potrebnog minimuma.

INDUSTRIJA SMRTI
 27.05.2016. | 16:50
Za lasere i pametne granate SAD-a izdvaja iznose u rangu s hrvatskim BDP-om

Piše : Vlado Ozretić

Da se plodovi ruskog programa (ponovnog) naoružanja modernim tenkovima, puškama, podmornicama, balističkim projektilima, zrakoplovima počinju nazirati i nije tajna. Ne samo da je moderno rusko naoružanje slovi kao jedno od „najopasnijih“ već se i ono starije, poput zrakoplova sukhoi Su-25, Su-24m pokazalo u najboljem svjetlu za vrijeme angažiranosti Putinove vojske u Siriji. Oprema je, navodno, funkcionirala besprijekorno.

Osim Rusije, i Kina već neko vrijeme ulaže, i to dosta, u svoju vojsku. Došli su do prvog nosača zrakoplova, drugi se već gradi, a po broju podmornica navodno je već premašila SAD. Uz to projekt izgradnje modernog borbenog zrakoplova pete generacije već se (uspješno) kotrlja i chengdu J-20. Trebao bi ući u aktivnu službu već početkom 2018. godine.

U međuvremenu, primjera radi, SAD baca novac u rupu bez dna zvanu F35 JSF, svoju verziju borbenog zrakoplova pete generacije. Razvoj ovog zrakoplova i dalje traje, i kako stvari stoje, teško da će skoro u punu borbenu upotrebu. Washington je uvidio što se događa na svjetskoj vojnoj sceni. I reagirao...

Napredna istraživanja

Naime, Agencija američkoga Ministarstva obrane za projekte naprednog istraživanja, u ovogodišnjem proračunu za 2016. godinu dobila je pet posto više novca. Konkretno Agencija će za razvoj novih vojnih tehnologija imati na raspolaganju ukupno 80 milijardi dolara. Preračunato, radi se o iznosu od 536 milijardi kuna. Radi se o svoti koja je tek nešto manja od procijenjenog hrvatskog BDP-a za 2015. godinu, koji iznosi 89 milijardi dolara odnosno 596 milijardi kuna.

Da bi opravdala činjenicu zašto prima iznos u visini BDP-a jedne manje države, Agencija je morala predstavila neke od projekata koji će vrlo brzo ući u redovni sastav američke vojske s ciljem da ojačaju vojnu moć, ali istodobno i u najvećoj mogućoj mjeri smanji stradavanje vojnika. Radi se o oružjima za sve vidove vojske, od kopnene, preko mornarice do zrakoplovstva, a neka od njih kao da su došla iz nekakvog znanstvenofantastičnog filma. U prvom redu tu se misli na – laserske topove.

I da, radi se o laserima, iznimno jake snage, ne tolike da „projiciraju točku na Mjesecu“, ali dovoljno jakima da obore bespilotne letjelice ili projektile. Prvi prototipovi testirani su na brodovima, a sada su nove inačice spremne za montiranje na kopnena vozila.

Ako vam laseri nisu dovoljno futuristički, valja spomenuti kako DARPa, radi i na projektu „zaštitnog polja“. Istog onog kakvog smo imali prilike vidjeti u „Zvjezdanim stazama“. Radi se o teškom eksperimentu koji je friško patentiran, a zasniva se na polju plazme koje bi trebalo štititi ili vojnike ili vozila ili nešto treće od neposredne eksplozije.

Nova klasa

S kopna se selimo na more. Točnije pod njegovu površinu. Kao što dronovi polako vladaju nebom, tako se nova generacija podmornica sprema zavladati dubinama. Radi se o bespilotnim jedinicama, takozvanim lovcima na podmornice čija je isključiva zadaća i namjena lociranje i uništavanje najopasnijeg oružja današnjice. Opremljen je izuzetno sofisticiranom opremom kako bi mogao pratiti najtiša neprijateljska plovila, a uz to bez problema će se moći pobrinuti i za površinska plovila. No, dok „lovac“ ne zaživi, Ameri će u morske dubine poslati također opasno i zastrašujuće oružje. Podmornicu nove generacije, nasljednicu legendarne ohio klase. No, novac za to tek treba stići. Mornarica je već uputila službeni zahtjev Kongresu za odobrenje dodatnih 1,8 milijardi dolara. Ako zahtjev prođe, a vjerojatno hoće, pokrenut će se projekt zamjene 14 dosadašnjih nuklearnih podmornica klase ohio opremljene balističkim projektilima, sa sasvim novom klasom.

Ime programa je SSBN(X) i u njega je dosad već uloženo iznad 90 milijardi dolara, a ako sve bude išlo po planu, prve podmornice nove, smrtonosnije klase trebale bi krenuti sa zaronima početkom 2021. godine.
Jedna od odlika koja bi trebala krasiti zamjenu za ohio klasu jest i doživotna zaliha nuklearnoga goriva. Točnije, današnje podmornice nakon 20 godina moraju zamijeniti nuklearno gorivo, dok bi nova smrtonosna oružja u teoriji trebala imati goriva „na neodređeno“. Također bi bila veća od sadašnje ohio klase, deplasmana 20 tisuća tona, no nosila bi manje nuklearnih glava, ali bi bila i opasnija zahvaljujući planiranoj zamjeni mehaničkog pogona električnim.

Ubojice nosača

Iz dubina na morsku površinu. Fregate i krstarice dobit će posebno za tu svrhu dizajnirane bespilotne letjelice koje će jačati zaštitu i borbenu moć, pa će tako svaki veći brod biti svojevrsni nosač zrakoplova, što i nije novost jer su u Drugom svjetskom ratu bojni brodovi, oklopni krstaši i veće krstarice imale tu mogućnost, naročito oni s američke strane.
Zahvaljujući tome, dodatno će se pojačati zaštita koju američkim nosačima pružaju borbene grupe brodova i podmornica koje ga prate. Naime, nosači zrakoplova i dalje predstavljaju srce američke udarne vojne moći. No, dolaskom novih oružja na scenu nazvanima „ubojice nosača“ ti masivni ploveći aerodromi postali su ranjivi. Naročito je to postalo očito kada su Kinezi uveli u vojnu upotrebu projektil dong – feng 21, odnosno njegovu protubrodsku inačicu. Amerikanci su reagirali i fokus mornarice premjestili s gradnje priobalnih brodova za blisku borbu na razarače za otvorena mora s naglašenim protubalističkim svojstvima.

No projektili su pametni, a SAD planira „opametiti i granate“. Tako se na listi prijedloga Agencije američkoga Ministarstva obrane za projekte naprednog istraživanja našla i samoleteća granata koja će tijekom leta mijenjati putanju ovisno o micanju cilja. No, najatraktivniji projekt jest osuvremenjavanje sjajnog stealth bombardera B2. Nažalost, neće se svjedočiti kakvom revolucionarnom obliku, ali će novi zrakoplovi, unatoč sličnosti sa starim modelima, imati puno veće mogućnosti po pitanju nevidljivosti, dosega, manevara...

http://www.slobodnadalmacija.hr/

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
03.06.2016.

Najsiromašnija zemlja EU odlučila nabaviti borbene avione i ratne brodove

Bugarski parlament je odobrio plan vlade za kupnju borbenih zrakoplova i ratnih brodova u vrijednosti 1,3 milijarde USD, sa čime će zamijeniti zastarjelu sovjetsku tehniku i povećati obrambenu sposobnost NATO saveza u istočnoj Europi.

Zastupnici su glasovali 123 ZA, 29 PROTIV i 4 suzdržana glasa za financiranje kupnje osam ili devet novih ili rabljenih borbenih aviona u vrijednosti 1,5 milijarde leva, odnosno oko 750 milijuna EUR izjavila je predsjednica Parlamenta Tsetska Tsacheva. Odobren je i plan nabave dva nove ratne brodove u vrijednosti oko 410 milijuna EUR,a koji trebaju biti isporučeni do 2021, rekla je ona. Dodatnih osam aviona mogli bi se kupiti do 2023. godine, piše u planu nabave objavljenom na internetskim stranicama bugarskog Parlamenta.

“Današnja odluka će osigurati razvoj vojne sposobnosti zemlje za sljedećih 30 godina”, rekao je ministar obrane Nikolay Nenchev u obraćanju zastupnicima. “Sigurnosno okruženje u jugoistočnoj Europi se pogoršalo i Bugarska ne može biti nesigurna. Vojska je zatrpana starim sovjetskim naoružanjem i nema operativnu kompatibilnost s našim saveznicima. ”
Najsiromašnija država Europske unije u pogledu proizvodnje po glavi stanovnika je u potrazi proširiti svoje vojne kapacitete zbog zabrinutosti povećanjem regionalnih prijetnji, uključujući i Islamsku državu. Bugarska planira povećati troškove obrane na 2 posto bruto domaćeg proizvoda do 2024. godine dok je izdvajanje trenutno 1,35% u ovoj godini.

Novi zrakoplovi zamijenit će ruske avione MiG-29, a kojima se nastoji produžiti životni vijek u Poljskoj dok ne budu isporučeni novi borbeni zrakoplov. Saab Gripen C/D, Eurofighter Tranche 1 ili F-16 MLU najprikladnije su mogućnost nakon preliminarnih razgovora od strane vlade s dobavljačima. Vlada je također razgovarala s osam brodogradilišta, uključujući francuski DCNS i nizozemski Damen Group NV. Dva nova ratna broda će se priključiti preostalim brodovima Bugarske ratne mornarice za potrebe patroliranja Crnim morem.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.06.2016

Tajvan prelazi na 14.7 mlrd USD vrijedne projekte brodogradnje i modernizacije

Tajvanska mornarica objavila je 12 novih brodograđevnih i modernizacijskih programa koji pokrivaju razdoblje od 23 godina i vrijedni su 14,7 milijardi USD. Ovaj domaći brodograđevni napor je dio ukupnog plana za prestanak tajvanske ovisnosti od skupih i politički problematičnih američkih obrambenih nabava koje se često sastoje od obnovljenih starih platformi. Umjesto toga, želi se razviti robustna vojna industrija na otoku.

Projicirani plan obuhvaća razdoblje od 2017. do 2040. godine, a programi uključuju tajvanski Aegis razarač i fregatu, podmornicu, brzi minopolagač, amfibijsku platformu za slijetanje helikoptera, 11 dodatnih raketnih korveta klase Tuo Jang i višenamjenski prijevoz. Ostali programi uključuju više amfibijskih vozila AAV7 za tajvanske marince, podvodna dostavna vozila za specijalne snage te ponešto oružja za specijalne snage.

Unatoč impresivnom popisu koji uključuje široku paletu brodova i sustava, u režiji mornaričkog središta za razvoj – Naval Shipbuilding Development Center za razvoj, neki obrambeni analitičari smatraju popis “Božićnom listom želja.” Do sada, samo su tri programa službeno odobrena i financirana za gradnju.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
13.07.2016

Rusija će potrošiti 15,6 milijardi USD na vojnu industriju

Rusija planira potrošiti 15,6 milijardi USD za razvoj domaće vojne industrije, izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev. Medvedev je to izjavio na sastanku sa članovima vladajuće stranke Velika Rusija, izvijestila je ruska novinska agencija Tass. “Ove godine, Vlada je odobrila novu verziju programa za razvoj obrane i industrijski sektor”, izjavio je Medvedev. “Ovo je velika svota novca.”

Medvedev je rekao će se program usredotočiti na nadogradnju ruskih obrambenih tvrtki i isporuku nove opreme. To će također uključivati modernizaciju vojne industrije, a s druge strane isporuku novog naoružanja za KoV i RM, prenosi Tass.

Zamjenik premijera Dmitrij Rogozin je rekao kako će program ojačati kadrovski potencijal zemlje te osigurati zamjenu vojnih proizvoda koji su u prošlosti nabavljani od zemalja NATO-a, Europske unije i Ukrajine.

Program će nastojati poboljšati tehnologiju postojećeg naoružanja, s naglaskom na proizvodnji plinskih turbina, rekao je Rogozin. Inicijativa također ima za cilj da se 929 novih proizvodnih pogona pusti u rad te razvije 1.300 tehnologija do 2020. godine, izvijestio je Tass.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
19.08.2016.

Japan i Tajvan povećavaju obrambeni proračun u 2017.

Vlade Japana i Tajvana su predložili malo povećanje njihovih obrambenih proračuna za 2017., prema izvješćima iz obje države. Navodeći vladin proračun, tajvanska državna novinska agencija je izvijestila da će se izdaci za obranu povećati na TWD321.7 milijardi (USD10.2 milijardi) u 2017., što je za TWD1.6 milijardi (ili 0,5%) porast u odnosu na 2016.

U Japanu, Ministarstvo obrane je predložilo obrambeni proračun za 2017. godinu u visini JPY5.17 trilijuna (USD51.6 milijardi), izvjestila je novinska agencija Kyodo. To predstavlja porast od 2,3% u odnosu na proračun za 2016.

Oba proračuna su dijelom usmjerena prema nizu velikih programa nabave kako bi se poboljšala sigurnost u sve napetoj regiji. Tajvanski obrambeni proračun uključuje TWD6.7 milijardi za program razvoja domaćeg vojnog školskog zrakoplova i podmornice. To je povećanje u odnosu na TWD6.1 milijardi koje su bile na raspolaganju za spomenute programe u 2016.

Projekt školskih zrakoplova očekuje raspisivanje natječaja do kraja ove godine te je vjerojatno da će na čelu programa biti Aerospace Industrial Development Corporation (AIDC) u državnom vlasništvu.

Prema zahtjevu japanskog MO, potrošnja će se dijelom usmjeriti na programe nabave Standard Missile-3 Block IIA raketa PZO, koje su razvijane kroz suradnju Raytheona i Mitsubishi Heavy Industries ( MHI).

Ostali prioriteti uključuju nadogradnju raketnog sustava Patriot Advanced Capability-3 te dodjeljivanje dodatnih sredstava za stalne programe, uključujući one za nabavu V-22 Osprey tilt-rotor zrakoplova i F-35 Lightning II borbenih aviona.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
23.08.2016.

Ruska država izdala garancije za vojnu industriju u visini USD 750 milijuna

Ruski premijer Dmitrij Medvedev odobrio je zakon kojim država jamči za kreditna zaduženja u visini RUB48.3 milijardi (USD757 milijuna) za šest glavnih obrambenih tvrtki u zemlji.

Uredba br.1723-p, ocijenjena je potrebnom kako bi se omogućilo tvrtkama, United Shipbuilding Corporation, Irkut Corporation, Rostvertol te Tactical Missiles Corporation osigurati financiranje kako bi ispunile narudžbe za potrebe države.

Rusija, koja je i dalje pod ekonomskim sankcijama Europske unije, SAD-a i nekoliko drugih zemalja, je u recesiji od početka 2015. U skladu s tim, u 2016. ruski obrambeni proračun pao je realno po prvi put u gotovo dva desetljeća ,

Dok kreditna jamstva izdana od strane ruske države ukazuju na to da je još uvijek spremna i sposobna podržati svoju domaću obrambenu industriju, nužnost ovih mjera da tvrtke traže financiranje od treće strane ukazuje na ozbiljnost problema u ruskom obrambenom sektoru.

Matis traži veći vojni budžet
Tanjug   01.02.2017.

Američki ministar odbrane Džejms Matis zatražio je danas izmenu vojnog budžeta kako bi Pentagon mogao da ispuni obećanje predsednika Donalda Trampa o unapređenju američke vojske.

U danas objavljenom dokumentu, Matis poziva za izmenu vojnog budžeta za 2017. godinu, kao i doradu predloga budžeta za 2018. godinu, kao i nacrt novog dugoročnog budžeta. "Krajnji cilj je izgradnja većih, sposobnijih i ubojitijih zajedničkih snaga", napisao je Matis, prenosi AP. On nije precizirao potrebna sredstva niti je izneo detalje o tome koliko će vojska biti povećana. Američki predsednik Donald Tramp u subotu je potpisao izvršnu uredbu, kojom traži vojni plan za pobedu u borbi protiv takozvane Islamske države.

Izvor: www.blic.rs

Merkel poslušala Trampa - "Povećaćemo vojni budžet, ali bez žurbe"
Beta   17.02.2017.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da Berlin namerava da ispuni obavezu da poveća izdvajanja za odbranu na nivo koji je dogovoren s NATO saveznicima, ali da u tome neće žuriti.

[attachment=1]

- Nemačka je svesna svoje odgovornosti da troši više na odbranu - rekla je Merkel, dodajući da su razvojna pomoć i sprečavanje kriza takođe važni za globalnu bezbednost. Berlin će se držati dugoročnog cilja povećanja vojnog budžeta na dva odsto bruto domaćeg proizvoda do 2024. godine, izjavila je Merkel na konferenciji za novinare s kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, odgovarajući na pitanje o izjavi predsednika SAD Donalda Trampa da NATO saveznici treba da daju ravnopravni finansijski doprinos Alijansi. Članice NATO-a dogovorile su se na samitu 2014. da zemlje koje ne izdvajaju za odbranu dva odsto BDP-a, postignu taj cilj tokom naredne decenije.

Izvor: www.blic.rs

Kako rubalj jaca sve vise - ispada vec USD 825 milijuna

https://youtu.be/hcanQzCvP9E

Dok Tramp sipa milijarde u vojsku, Putin dramatično reže troškove!
IHS Janes , Jutarnji list   21.03.2017.

Vojni budžet Ruske federacije smanjen je za frapantnih 25,5 posto u 2017. u odnosu na prethodnu godinu, stoji u brojkama koje je objavila Ruska državna riznica.

[attachment=1]

Prošle godine Moskva je za vojsku izdvojila 3,8 biliona rubalja (65,4 milijarde američkih dolara), dok je za ovu godinu taj iznos smanjen na 2,8 biliona rubalja (49,04 milijardi dolara), što su najveći rezovi u ruskom vojnom budžetu još od turbulentnih ranih 90-ih godina. Ovo smanjenje dolazi nakon niza godina u kojima je ruski vojni budžet konstantno rastao, po stopi od 19,8 % između 2011. i 2016. godine, piše portal za vojna pitanja "IHS Janes". Uprkos ovom smanjenju budžet će u nominalnom iznosu i dalje biti za skoro 15 posto veći nego što je bio 2014. godine. Inače, ruska vlada je 2016. godine zacrtala plan prema kojem bi se budžet za odbranu smanjivao ne samo ove godine, već i naredne dve. Dok Rusi smanjuju izdatke za vojsku, što će se nesumnjivo osetiti i na prestižnim projektima poput razvoja novog višenamenskog lovca pete generacije "suhoj PAK FA" (čiji je razvoj pre dve nedelje još malo odložen zbog nespremnosti novih motora), njihovi prvi konkurenti troše više nego ikada pre. Naime, pre manje od dve nedelje Donald Tramp je predložio povećanje vojnog budžeta SAD za frapantnih 54 milijarde dolara u 2018. godini, što je više nego će Rusija ove godine ukupno potrošiti za odbranu, prenosi zagrebački "Jutarnji list".

[attachment=2]

Nadalje, ne treba zaboraviti činjenicu da je američko ministarstvo brane prošle godine na raspolaganju imalo 598 milijardi dolara (3,3 posto budžeta SAD), što je više nego je sledećih sedam država na listi najvećih vojnih budžeta zajedno potrošilo na odbranu. Štaviše, od prvih 15 država svijeta koje troše najviše novca na vojsku, na SAD otpada 47,3 posto, prema podacima koje je objavio "Vašington post". Iza Amerikanaca najveći vojni budžet imaju Kinezi (215 milijardi dolara) i Saudijska Arabija koja je prošle godine na odbranu, uglavnom na šoping stranog modernog oružja (čitaj: američkog), potrošila gotovo 88 milijardi dolara. Rusi su sa ranije navedenih 65,4 milijarde dolara na četvrtom mestu, dok su iza njih Britanci s 55 milijardi dolara, Indija s 54 milijarde dolara i Francuska s 50,9 milijardi dolara, prema podacima Stokholmskog instituta za mir. Drastično povećanje američkog budžeta za vojsku izazvano je, između ostalog, planovima da se poveća vojna moć ratne mornarice (među njima i nova klasa nosača aviona Džerald Ford, kao i nove narudžbine nuklearnih podmornica iz klase  Virdžinija) i napravi veći broj višenamenskih borbenih aviona pete generacije "F-35 Lightning", u koje je dosad već "ulupano" više od 400 milijardi dolara.

[attachment=3]

- Da bismo sačuvali sigurnost SAD moramo muškarce i žene u američkoj vojsci naoružati sredstvima za sprečavanje rata. Ako moraju, boriće se i tada samo moraju da pobede. Šaljem Kongresu ovaj predlog s namerom da obnovimo našu vojsku  - objasnio je Tramp predlog budžeta koji predviđa gotovo 10 posto veću potrošnju na odbranu.

Izvor: www.blic.rs

Смањење војног буџета не односи се ни на један програм реформе и модернизације ОС РФ. Државни програми модернизације ОС РФ за период до 2020. и од 2016-2025. не потпадају под смањење!

Обавестите о овом "Јutarnji list", а Ђура нека одмах оде и блокира аеродром! ;)

Па где ће то онда да "крешу" буџет? На платама запослених?

Upravo je npr. završen grandiozni program obezbeđenja stanova za sva vojna lica kojima je stan bio potreban. Za te potrebe sagrađeno je više desetina hiljada stanova tokom desetak godina, neki milioni kvm. stambenog prostora. Sagrađeno je takođe nekoliko novih vojnih bolnica. Time se oslobađaju nemala sredstva. Ne znam podrobno strukturu ruskog vojnog budžeta, pa ne bih nagađao gde će smanjivati troškove.

Danska najavila povećanje vojnog budžeta za 20 odsto
Beta - AP   12.10.2017.

Danska manjinska Vlada desnog centra želi da poveća vojni budžet za 20 odsto u narednih šest godina, kako bi, kao odgovor na veće vojno prisustvo Rusije u regionu Baltičkog mora, povećala broj vojnika i količinu oružja, uključujući tenkove i artiljeriju.

Ministar odbrane Danske Klaus Hjort Frederiksen rekao je da će budžet za odbranu te članice NATO do 2023. godine biti povećavan za 4,8 milijardi kruna (oko 640 miliona evra) godišnje. Vojni budžet Danske trenutno iznosi 21,7 milijardi kruna (oko 2,9 milijardi evra), što je 1,17 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uz predloženo povećanje budžet za odbranu ipak neće dostići smernicu NATO, prema kojoj članice tog saveza treba da troše dva odsto svog BDP na odbranu. Taj predlog, koji treba da zameni aktuelni petogodišnji odbrambeni budžet koji ističe u decembru, mora da odobri danski parlament, a datum glasanja za sada nije određen.

Izvor: www.blic.rs

Makron povećava izdvajanja za vojsku
Srna   19.01.2018.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će u narednih nekoliko godina povećati vojna izdvajanja, kako bi se pojačala nacionalna bezbednost i održalo prisustvo francuske vojske u inostranstvu, preneli su francuski mediji.

On je u obraćanju vojnicima na vojnom bradu pomorske baze u Tulonu rekao da će ove godine povećati izdvajanja za vojsku za 1,8 milijardi evra i da će ukupan iznos biti 34,2 milijarde evra. Makron je pozvao na veću evropsku saradnju, uključujući članice EU i one države koje to nisu, kako bi se postigla "strateška autonomija" i naglasio da takav savez neće biti konkurencija NATO savezu, prenosi AP.

Izvor: www.blic.rs

Britanski general traži više novca za vojsku
Tanjug   22.01.2018.

Britanski general Nik Karter zatražiće u svom govoru, koji je odobrio ministar odbrane Britanije Gevin Vilijamson, više novca za vojsku, kako Britanija ne bi zaostajala za Rusijom.

Karter će u svom govoru, u koji je BBC imao uvid, takođe reći da će nestati mogućnost britanske vojske da odgovori na pretnje, ukoliko ne ostanu rame uz rame sa protivnicima. On će, kako navodi BBC, takođe naglasiti opasnost od raketa dalekog dometa ruske vojske, kojim su sa 1.500 kilometara gađali ciljeve u Siriji. Karter će pomenuti i da su pretnje Britaniji na "pragu Evrope". On će danas govoriti u Kraljevskom institutu za odbrambene studije, povodom navoda da se planira smanjenje vojnog budžeta.

Izvor: www.blic.rs

SAD su objavile vojni budžet za 2019 godinu u iznosu od 686 milijardi dolara.


Izvor: www.defencenews.com

150 mil. USD košta jedan predsednički helikopter   :o

Tako ispada.

Вероватно "има шта нема" и то још у лукс верзији. И још шест комада. Плус они који су још у употреби...

Nemačka će ulagati više u vojsku
D. D. S.   16. februar 2018.

NEMAČKA se sprema da igra veću međunarodnu ulogu, tako što će povećati troškove za vojsku i ulogu u UN - istakla je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen u govoru na početku Konferencije o bezbednosti u Minhenu. Na konferenciji u minhenskom hotelu "Bajeršer hof", čiji je jedan od glavnih ciljeva učvršćivanje transatlantskog konsenzusa, od petka do 18. februara okuplja se oko 500 predstavnika bezbednosno-političke elite.

- Evropa mora da se razvije u svetlu globalnih izazova od terorizma, siromaštva i klimatskih promena. Oni koji žele to moraju da budu u stanju da napreduju bez da ih blokiraju pojedine zemlje - rekla je Fon der Lejen. Ova privatna manifestacija koja nema zvanični karakter, okuplja pored šefova država i ministara odbrane zapadnih zemalja, najviše predstavnike organizacija, kao što su Američki savet u Nemačkoj, Nemački Maršalov fond, Evropski savet za spoljne odnose, Trilateralna komisija, Fondacija "Otvoreno društvo", Fondacija Bila i Melinde Gejts, Fond braće Rokfeler, Rotšild. Tu su i predstavnici industrije oružja i veliki mediji.

Šef konferencije je nemački pravnik diplomata Volfgang Išinger, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i nekadašnji ambasador Nemačke u Vašingtonu, a jedan od političara koji su ideološki obeležili rad ove konferencije je bivši američki ministar spoljnih poslova SAD. Među gostima su odnedavno i političari van zapadnog geopolitičkog kruga, iz Ukrajine ili Kine, čime je stvorena atmosfera globalne razmene mišljenja, a 2016. na konferenciji su gostovali i političari jugoistočne Evrope. Iako mediji izveštavaju o manifestaciji, o glavnim razgovorima koji se vode u četiri oka, javnost ne saznaje ništa.

Posebnu ulogu i ove godine imaju predstavnici industrije oružja, među kojima su koncerni vodeći sponzori konferencije. Među sponzorima su i BMV, "Dojče telekom", "Erbas", Hipo ferajnsbank, "Šel", "Majkrosoft", "Huavej", Dojče bank, "MBDA raketni sistemi".Demonstracije protiv trgovine oružjem i neslaganja sa politikom NATO redovni su pratilac ove manifestacije. U "Akcionom savezu protiv Minhenske konferencije o bezbednosti" je više od 70 antiratnih i antiglobalističkih organizacija, koje smatraju da konferencija ne služi izbegavanju, već pripremi ratova. Za vreme konferencije su pojačane mere bezbednosti u Minhenu, posebno oko hotela "Bajerišer hof". Do kraja manifestacije važi i zabrana letenja iznad Minhena u pojasu od pet kilometara.

PRIPREMILI I RAT U JUGOSLAVIJI

POLITIČAR nemačke Levičarske stranke Aleksander Noj 2016. je komentarisao: "Rat protiv SR Jugoslavije je na Minhenskoj konferenciji 1999. argumentativno pripremljen "odbranom ljudskih prava", a skeptici su ućutkani. Rat protiv Avganistana je na Konferenciji 2002. "prodat" bez alternative, a rat protiv Iraka 2003. Puč u Ukrajini je pripreman na konferenciji 2014. Na konferenciji 2015. je tematizovan rat u Ukrajini, a Rusija predstavljena kao agresor".

Izvor: www.novosti.rs

Kina odbija da kaže koliko je povećan vojni budžet
Tanjug   05.03.2018.

"Umereni" rast potrošnje Kine na odbranu u poslednjh nekoliko godina ima za cilj da nadoknadi propuste iz prošlosti, a kineska vojska neće pretiti nikome, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Džang Jesui.

On je, međutim, odbio da saopšti za koliko će se tačno ove godine povećati vojni budžet Kine, navodi AP.

- Poslednjih godina, Kina je umereno povećavala trošak na odbranu, delom zbog toga što smo morali da ispravimo investicije iz prošlosti, a većina je otišla na obnovu opreme i bolje materijalne beneficije za vojnike. Kina je oduvek bila na putu mirnog razvoja i neće pretiti nijednoj zemlji - rekao je Džang, prenosi Rojters. Kina je prošle godine za vojni budžet izdvojila 164,60 milijardi dolara, što je oko četvrtina vojnog budžeta SAD. Vašington, kao i države oko Kine, blisko prate koliko Kina troši na vojni budžet u cilju otkrivanja programa modernizacije vosjke i strateških ciljeva.

Izvor: www.blic.rs

Na oružje se troši sve više novca
euronews , M. Ro.  03.05.2018.

Vojni troškovi širom planete procenjeni su na 1.434 milijarde evra, podaci su Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

[attachment=1]

Ovo predstavlja 2,2 odsto ukupnog BDP-a u svetu, čime je po osobi dato samo 189 evra svake godine.

Prvih pet zemalja

Najvećih pet potrošača tokom 2017. godine bile su SAD, Kina, Saudijska Arabija, Rusija i Indija. Ove zemlje potrošile su 60 odsto ukupnog novca namenjenog za vojske u svetu.

Evropa

U totalu Evropa je potrošila 20 odsto na ukupno svetsko naoružanje, odnosno 282 milijarde evra, što je 2,2 odsto manje nego 2016. godine. Zapadna Evropa je najspremnija na izbijanje sukoba sa većinskih 202 milijarde evra. Troškovi Rusije su se smanjli, a Rumunija je povećala budžet. Evropa je relativno stabilna u trošenju, ali to bi moglo brzo da se promeni, jer su Francuska i Velika Britanija već najavile planove za modernizovanje nuklearnog aresnala, a to će biti papreno.

Amerike

Sa 573 milijardi evra, Amerike su u 2017. godini dale ubedljivo najviše novca, čak 40 odsto planetarnog udela. To se u velikoj meri može pripisati ukupnom iznosu SAD od 520 milijardi evra 0,2% manje nego u 2016. godini, ali 13 odsto manje u odnosu na 2008. godinu. U Južnoj Americi, potrošnja Brazila porasla je između 2016. i 2017. godine za 6,3%, možda iznenađujuće s obzirom na trenutna ekonomska i politička previranja u toj zemlji.

Azija

Već 29. godinu za redom raste vojna ptrošnja Azije i Okeanije. Kina je vodeći igrač koji je uložio 13 odsto u 2017. u svetu, odnosno 188 milijardi evera. Kinesko naoružavanje posebno je zabrinulo granične zemlje, koji se ne osećaju lagodno sa njenim ambicijama. Četiri zemlje još su povećale rashode od 2008. godine: Kambodža više od tri puta, Bangladeš, Indonezija i Kina više nego duplo.

Bliski istok

Tačna procena nije bila moguća na Bliskom istoku zbog manjka preciznih podataka Katara, Sirije, Jemena i Ujedinjenih Arapskih Emirata, istakao je SIPRI. Sadijska Arabija svakako je najveći potrošač u regionu i treća na svetu. Pretpostavka kada bi postojali podaci za UAE je da bi bili šesnaesti. Turski izdatak u 2017. godini je 18,2 milijarde dolara, pa je 15. na svetu.

Afrika

Vojni troškovi u Africi opali su tokom prošle godine za 0,5 odsto. Ona je sa 35 milijardi evra dvoipoprocentni deo globalne potrošnje. Alžir je najveći kupac sa 8 milijadi, ali i on je smanjio izdatke za 5,2 odsto od 2016. godine, što je najverovatnije u vezi sa slabim prihodima od nafte i gasa u poslednje vreme.

Izvor: www.blic.rs

Francuski predsednik Makron je potpisao zakon o vojnom budžetu kojim je predviđen njegov postepeni rast, sa sadašnjih 1,78% državnog budžeta, na dogovorenih 2% u NATO savezu, do 2025.


Izvor: www.defencenews.com

Повишица у висини војног буџета Турске
Аутор: Јелена Стевановић уторак, 14.08.2018.

Америка на војску трошила више једино на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану

Шеф Беле куће потписао је један од највећих војних буџета у историје Америке, нагласивши да је то „инвестиција која ће ојачати армију САД као никад досад”. Конгрес је изгласао, а Доналд Трамп прекјуче потписао закон за одобрење војног буџета од 716 милијарди долара за следећу фискалну годину, што је за 16 милијарди долара више од актуелних издвајања. Подржаваоци владе сматрају да је председник испунио предизборно обећање о оснаживању оружаних снага јер се изборио да Пентагон добије повећање које је толико велико да одговара вредности целокупног војног буџета земаља као што је Турска (прошле године Анкара је на армију потрошила око 18 милијарди долара).

Како преноси „Вашингтон пост”, Трамп је донео највећи амерички војни буџет после Другог светског рата, кад је реч о основној каси за Пентагон. Кад се урачунају и издаци за ратне операције, који се посебно одобравају, и даље је неприкосновен Обамин закон о потрошњи Пентагона за 2011. годину, „тежак” 726 милијарди долара. Ако би се трошкови рата поново укључили у рачуницу и кад би се још зарачунала и инфлација, Америка је на Пентагон трошила више још само на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану, од 2007. до 2012, подсећа „Њујорк тајмс”.

Izvor: www.politika.rs

Planira se rekordno povećanje budžeta za odbranu
Beta   31. avgust 2018.

Japansko Ministarstvo odbrane zatražilo je danas rekordni budžet za fiskalnu 2019. godinu s ciljem da ojača svoju snagu u vazduhu i svoj antiraketni štit naspram pretnji Severne Koreje i Kine.

Ministarstvo planira da više nego duplira potrošnju na raketnu odbranu, uključujući nabavku skupih američkih arsenala, radi odbrane od severnokorejskih pretnji. Ministarstvo traži 5.298 milijardi jena (40 milijardi evra) za period od aprila 2019. do marta 2020. što je porast od 2,1 odsto u odnosu na prošlu godinu i sedmo uzastopno godišnje povećanje. Japan želi da upotrebi ta sredstva za kopneni sistem presretanja raketa Edžis na dva mesta da pokrije celu zemlju.

Takođe želi da kupi šest lovac F-35 i dva aviona za nadzor Hokaj i namerava da poveća za 30 broj ljudi u vazdušnoj patroli koja danas broji 830 članova. U godišnjem izveštaju objavljenom ove nedelje japansko ministratvo odbrane ocenilo je da Severna Koreja i dalje predstavlja "ozbiljnu pretnju" uprkos diplomatskom napretku poslednjih meseci. Japan je takođe ponovo potvrdio ozbiljnu zabrinutost zbog vojnih i pomorskih ambicija Pekinga, koji polaže pravo na broja ostrva i grebene u Kineskom moru.

Izvor: www.novosti.rs

Japan planira nabavku dodatnih aviona F-35, bespilotnih helikoptera i novih podmornica.


Izvor: www.defencenews.com

Vašington i Peking najviše troše na oružje


Sjedinjene Američke Države i Kina najviše su potrošile na vojsku u 2018. godini, navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za mirovne studije u Stokholmu. Rusija od 2006. po prvi put ispala iz prvih pet zemalja po budžetu za odbranu.

Ukupna svetska potrošnja na oružje procenjuje se na 1.822 milijarde dolara u 2018. godini, što je za 2,6 odsto više nego prethodne, a 5,4 u odnosu na 2009. To predstavlja čak 76 odsto više u odnosu na 1998. godinu, stoji u izveštaju stokholmskog Međunarodnog instituta za mirovne studije (SIPRI).

Najveći potrošači su SAD i Kina sa polovinom ukupne svetske potrošnje.

Vašington je u 2018. godine potrošio 649 milijardi dolara, skoro koliko je osam narednih država na listi ukupno potrošilo na svoju vojsku.

Kina, je u 2018. potrošila oko 250 milijardi dolara, dok je na trećem mestu Saudijska Arabija sa 67,6 milijardi dolara. Na četvrtom i petom mestu su Indija i Francuska.

Rusija je prvi put od 2006. godine ispala iz prvih pet sa potrošenih 61,4 milijarde dolara, što je pad od 3,5 odsto u odnosu na 2017.

Kako se navodi u izveštaju, zemlje centralne i istočne Evrope značajno su uvećale svoju vojnu potrošnju. Poljska je potrošila 8,9 odsto više na vojnu tehniku (11,6 milijardi dolara), dok je rast Ukrajine 4,8 odsto.

Potrošnja Bugarske, Litvanije, Letonije i Rumunije u 2018. takođe je porasla (od 18 do 24 odsto).

Institut je listu napravio na osnovu podataka iz 155 od ukupno 168 zemalja sveta, a na osnovu troškova plata, misija i operacija, kupovine oružja i opreme, kao i istraživanja razvoja.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3505331/vasington-i-peking-najvise-trose-na-oruzje.html)

Na oružje potrošeno 1,8 biliona dolara


Keš… SAD s Donaldom Trampom na čelu potrošile 649 milijardi dolara, dok je na drugom mestu Kina, koju predvodi Si Đinping, sa 250 milijardi
STOKHOLM - Planeta se priprema za treći svetski rat i potrošnja na oružje je dostigla najveći nivo u poslednje tri decenije, naveo je Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), čije je sedište u Stokholmu.

Tokom 2018. godine u svetu je na naoružanje potrošeno čak 1,8 biliona dolara, najviše od 1988, od kada se beleže podaci.


Tenzije u Aziji

Očekivano, najviše novca na oružje potrošile su SAD s predsednikom Donaldom Trampom na čelu - 649 milijardi, ili čak 36 odsto od ukupne sume. Na drugom mestu je Kina, koju predvodi Si Đinping, sa 250 milijardi. Uporedo s ekonomskim rastom i razvojem, Kina je poslednjih godina konstantno u vrhu izdvajanja na vojnu industriju. Zanimljivo je da su i pojedine članice NATO počele da izdvajaju veće sume za oružje, dok na drugoj strani Rusija već godinama smanjuje vojni budžet.

Porast u kupovini naoružanja izazvan je rastućom tenzijom i rivalitetom između Vašingtona i Pekinga, kao i napetom situacijom u Aziji, gde su Indija i Pakistan izdvajanja za oružje povećali za 3,1, odnosno 11 procenata.

- Glavni pokretači vojne industrije na globalnom nivou su rivalstva između Amerike i Kine, odnosno Indije i Pakistana - kaže Piter Vezeman, istraživač iz Programa za naoružanje i vojnu potrošnju pri SIPRI.

U izveštaju se navodi da Amerika već godinama najviše izdvaja za naoružanje, ali od dolaska Trampa na vlast potrošnja se još više povećala. Tokom 2018. SAD su potrošile najviše na oružje još od 2010.
 

Bili bismo bogatiji

- To je direktna posledica novih programa koje je usvojila Trampova administracija - kaže dr Od Fluran, jedan od direktora u SIPRI.

Kina poslednje 24 godine konstantno na oružje izdvaja pet odsto više nego prethodne. Neizvesnost oko Tajvana i spor sa susedima zbog suvereniteta nad ostrvima u Južnom kineskom moru glavne su brige Pekinga na lokalnom nivou.

Da je novac izdvojen na oružje potrošen na nešto drugo, BDP u celom svetu bi porastao za 2,1 odsto ili bi svaki žitelj planete bio bogatiji za 239 dolara.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3244683/najveci-trosak-na-vojnu-industriju-pripreme-za-svetski-rat-na-oruzje-potroseno-18-biliona-dolara)

Predstavljen nacrt budžeta - U američkom Senatu za nabavku aviona predloženo 750 milijardi dolara
Srna  24.05.2019.

Odbor za oružane snage u američkom Senatu predstavio je nacrt budžeta od 750 milijardi dolara za nabavku novih aviona "F-35" kompanije "Lokid Martin".

Predviđeno je ukidanje partnerstva sa Turskom, ukoliko nastavi sa sprovođenjem plana o kupovini ruskih sistema protivvazdušne odbrane "S-400".

Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je u martu 750 milijardi dolara za odbranu, a u tom budžetu bilo bi više novca izdvojeno za izgradnju brodova i kupovinu aviona. Odbor za oružane snage u Predstavničkom domu SAD bi u narednim sedmicama trebalo da objavi svoju verziju Zakona o odobrenju za državnu odbranu, koji mora da bude usklađen sa verzijom u Senatu pre usvajanja.

Prema verziji Senata, zakonom će se odobriti sredstva za kupovinu osam borbenih aviona "F-15 iks", jer je trenutna flota od 234 aviona preskupa za korišćenje.

Izvor: www.blic.rs

Poljska plaća prisustvo američkih vojnika dve milijarde $, plus režija


SAD i Poljska uspele su da se dogovore o finansiranju boravka američkih vojnika, pri čemu će Poljska jednokratno platiti dve milijarde dolara.

Zatim će snositi troškove režija boravka vojnika, znači struju, vodu, grejanje, odnosno nekoliko miliona evra godišnje, piše poljski list Žečpospolita.

SAD i Poljska završile su političke pregovore o jačanju američkog vojnog prisustva u Poljskoj i u sredu će predsednik Poljske Andžej Duda i SAD Donald Tramp u Beloj kući potpisati politički sporazum koji bi otvorio vrata da se poveća broj američkih vojnika stalno prisutnih u Poljskoj na 6.000.

"Mogu da potvrdim da su politički pregovori o jačanju američkog vojnog prisustva završeni. To je uspeh. Sporazum sadrži sve elemente koje je očekivao predsednik Duda", kazao je državnom Poljskom radiju šef kabineta poljskog predsednika, Kšištof Ščerski.


Pojačanje

Pojačanjem za oko 1.300 vojnika uz preko 3.500 koji su sada u američkoj oklopnoj brigadi razmešteni u Poljskoj na 6.000 vojnika, poljska bi dobila četvrti najveći američki kontingent u Evropi, nakon Nemačke, Italije i Velike Britanije.

Dve milijarde dolara koje će platiti Poljska namenjene su modernizaciji i renoviranju njenih baza i poligona gde će biti razmešteni američki vojnici a Poljska želi da ih uloži u baze i poligone u centralnim delovima Poljske, bliže istočnim granicama prema Rusiji a ne samo na zapadu Poljske na granici sa Nemačkom.


Deklaracija nije obavezujuća

Poljski list Djenjik Gazeta pravna upozorio je, međutim, da Duda i Tramp u sredu u Beloj kući potpisuju samo deklaraciju o namerama, koja nije pravno obavezujuća a da će definitivna odluka i eventualni sporazum biti potpisan u roku od naredna tri meseca.

Iako poljske konzervativne vlasti stranke Pravo i Pravda od dolaska na vlast u jesen 2015. godine nastoje da izdejstvuju da SAD izgradi pravu bazu u Poljskoj, a predsednik Duda joj je čak dao ime Fort Tramp, SAD su prihvatile samo povećanje broja vojnika u okviru stalnih rotacija i to u okviru opštijeg jačanja američkog vojnog prisustva na istočnom krilu NATO.


Američke baze stabilizuju

Predsednik Duda izjavio je još prošle jeseni da se na istok posle 1999. godine širio samo NATO a da je sada došao čas da se proširi i faktički zona bezbednosti, jer su po njegovim rečima američke vojne baze u Evropi, kakvu Poljska od SAD traži, pokazale da su uvek stabilizirajući faktor i garant bezbednosti.

"Dovoljno je da bacimo pogled na godine Hladnog rata kada su američke baze pokazale svoju snagu da stabilizuju. Tako je bilo u Zapadnoj Nemačkoj koja je zahvaljujući njima uspela da se odupre pritisku Istoka. One takodje imaju moć da zastraše, one su bile faktor koji je uništavao sovjetske planove vojne ekspanzije, pokazale su se kao dobar stražar bezbednosti Evrope", rekao je Duda. Andžej Duda odbija da neki budući Fort Tramp treba da bude uperen konkretno protiv Rusije. "Ta baza je za bezbednost. To je traganje za mogućnostima odbrane u slučaju da budemo napadnuti. A mi imamo susede koji jesu napadnuti i to moramo da imamo na umu", rekao je Duda.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=10&nav_id=1553026)

Kako baciti novac. :krsta

Коштаће то мало више од неколико милиона евра годишње. Вероватно у то спада и одржавање објеката, плаћање помоћног особља, плус текуће дажбине које су наведене...

Još na tu temu ...


...

Tramp i Duda: Na stolu - kupovina F35, jačanje vojnog prisustva SAD u Poljskoj, "važna najava"


Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u Vašingtonu da razmatra premeštanje oko 2.000 dodatnih američkih vojnika u Poljsku iz Nemačke i drugih evropskih zemalja

Na sastanku s poljskim predsednikom Andžejom Dudom u Beloj kući, Tramp je međutim naveo da konačna odluka o tome nije doneta.

On je rekao da SAD "dugo, dugo vremena" imaju desetine hiljada vojnika stacioniranih u Nemačkoj i da će verovatno prebaciti "određen broj" tog osoblja u Poljsku "ako o tome bude postignut dogovor".

"Nismo do kraja doneli odluku. Nismo ništa okončali", rekao je Tramp novinarima pred Dudom.

Američki predsednik je kazao da je Poljska zainteresovana da kupi od SAD više od 30 borbenih aviona F-35.

Zvaničnici SAD su ove nedelje naveli da se očekuje da Tramp objavi da će poslati u Poljsku oko 1.000 dodatnih vojnika i eskadrilu bespilotnih letelica kako bi pomogao njenu samoodbranu u vreme zabrinutosti zbog vojne aktivnosti Rusije.

Poljski lideri su mesecima lobirali da SAD pošalju dodatne snage u njihovu zemlju i odranije izražavali nadu da će u Poljskoj biti formirana trajna američka baza za koju su predlagali ime "Tvrđava Tramp".

Na svom prvom sastanku s Trampom u Vašingtonu krajem 2018. godine Duda je predložio da se potroše najmanje dve milijarde dolara za uspostavljanje stalne američke vojne baze u Poljskoj.

Potpisivanje sporazuma o tome snažan je simbol za poljsku konzervativnu vladu, koja redovno osuđuje "agresivno ponašanje" Rusije, posebno nakon pripajanja Krima 2014. godine.

Američka izvršna vlast obećala je "važnu najavu".

"Ovaj sastanak je jedinstvena prilika da se naglasi jačanje naših vojnih odnosa i naša uzajamna predanost NATO-u", rekao je jedan američki zvaničnik.

Skoro 5.000 američkih vojnika već je na poljskom tlu kao deo NATO operacija.

Pentagon je do sada bio neodlučan prema ideji većeg američkog prisustva u Poljskoj, ukazujući posebno na to da prostor koji je predložila poljska vlada nije dovoljno veliki za adekvatnu obuku američkih vojnika, uključujući i artiljeriju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_category=78&nav_id=1554139)

Код премештања снага из Немачке треба имати у виду и ону социјалну страну тога. У америчким базама на тлу Немачке постоји развијена инфраструктура за боравак људи и њихових породица (школе, продавнице, центри за забаву и дружење и сл.). Немачка као држава нуди боље погодности за живот него Пољска. Уосталом, много Пољаци су ухлебљење потражили у немачкој. Јесте да војници раде по наређењу, али нимало није неважно и задовољство војника и чланова породица са новом локацијом. А готово сам сигуран да неће бити одушевљени.

Друго, питање је и како ће их дочекати пољско становништво. Без обзира на могуће симпатије то су два врло различита менталитета.

Није неважно ни то што ће Руси то евентуално премештање користити као аргумент за тврдњу да се крше споразуми, договори и обећање, нарушава баланс снага и да је то  директно уперено против њих (што и јесте).

Мислим да ће Американци добро извагати шта добијају, а шта губе евентуалним премештањем и сталним стационирањем војника у Пољској. То се и види из Трампове изјаве.

Merkelova najavila modernizaciju oružanih snaga Nemačke
Srna  15.06.2019.

Nemačka će povećati trošenje na vojsku sledeće godine, u skladu sa dogovorenim postepenim povećanjem, izjavila je nemački kencelar Angela Merkel.

Merkelova je u obraćanju oružanim snagama povodom Dana vojske rekla da je dobra stvar to što Berlin godinama povećava budžet vojske Nemačke u bezbednosne svrhe i da će vlasti nastaviti u istom smeru sledeće godine. Ona je dodala da će se povećanjem budžeta omogućiti vojsci da dobije moderniju opremu da bi mogla da se suoči sa novim izazovima i zadacima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Međutim, Merkelova nije precizirala za koliko će biti povećan budžet vojske za 2020. godinu, javio je "Sputnjik".

Izjave Merkelove usledile su nakon oštre debate u NATO-u u vezi sa trošenjem na odbranu i izjava predsednika SAD Donalda Trampa, koji je posebno kritikovao Nemačku zbog toga što novac troši "na ruski gas", a ne na vojsku kojom treba da se zaštiti od "ruske pretnje". Nemačka je ranije objavila plan da poveća trošenje za 1,39 odsto od bruto domaćeg proizvoda u 2019. godini, dok je ranije obećani procenat bio dva odsto.

Berlin se nada da će povećati trošenje na vojsku na 1,5 odsto do 2023. godine.

Izvor: www.blic.rs

Švedska povećava vojni budžet

 
Vojno neutralna Švedska povećava svoj vojni budžet i namerava da primora banke da plate povećane izdatke za naoružanje, piše RT.

Švedski zakonodavci zaključili su da je toj zemlji neophodno da poveća potrošnju na vojne potrebe za pet milijardi kruna (509 miliona dolara) u 2022. godini.

Međutim, ti troškovi neće mnogo pritisnuti državni budžet, jer će od banaka u toj zemlji biti zatraženo da plate povećanu potrošnju za odbranu zemlje.

"Banke se mogu oporezovati više nego sada", kazala je ministarka finansija Magdalena Anderson u subotu i preneli su mediji.

Ministarka nije detaljnije objasnila koliko će finansijska industrija morati da doprinese odbrani zemlje, niti kako će izgledati novi porez.

Međutim, rekla je da nijedna banka u Švedskoj neće moći, bez obzira na to gde joj je sedište, da izbegne oporezivanje, preneo je Rojters.

Prema tome, čak i ako banke izmeste sedište, poput Nordee, najveće bankarske grupe u nordijskom regionu, neće biti pošteđene poreza.

Andersonova je to opravdala jednostavnim rečima – banke dobijaju državnu podršku tokom finansijskih kriza i porez je način da se kompenzuje ta državna pomoć. Osim toga, one imaju velike profite i imale su korist od smanjenja poreza na dobit korporacija proteklih godina, tako da je krajnje vreme da to plate.

Ministarka već dugo zagovara uvođenje poreza bankarskom sektoru, koji je javno kritikovao njen predlog. Švedska bankarska asocijacija saopštila je da tim merama nedostaje zakonska osnova, a ukoliko bi bile uvedene, pogodile bi radna mesta i privredni rast, naročito jer privreda zemlje usporava.

Ali možda je upravo sada pravi trenutak, jer vojno neutralna Švedska planira da poveća izdvajanja za vojsku na 1,5 odsto BDP-a do 2025, dok sada izdvaja jedan procenat bruto društvenog proizvoda.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585558)

Senat odobrio rekordni vojni budžet od 738 milijardi dolara
Tanjug   17. decembar 2019.

Senat američkog Kongresa odobrio je velikom većinom predlog budžeta za odbranu od rekordnih 738 milijardi dolara, nakon čega će, pošto ga potpiše predsednik Donald Tramp, stupiti na snagu.

Kako prenosi Rojters, gornji dom Kongresa, u kome Trampovi republikanci imaju većinu, izglasao je predlog sa 76 glasova za i šest protiv. Donji, Predstavnički dom, u kome demokrate imaju većinu, usvojio je predlog sa 377 glasova za i 48 protiv. Budžet pokriva širok spektar izdataka, od finansiranja plata do brodova i aviona koji će biti proizvođeni, modernizovani ili povučeni iz upotrebe. Ove godine budžetom je pokriveno i stvaranje Kosmičkih snaga, što je vojni prioritet predsednika Trampa, podseća Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

Vojni budžet Japana dostigao rekordnih 48,5 milijardi dolara


Japanska vlada odobrila je danas nacrt budžeta za odbranu za fiskalnu 2020. godinu koji će, šesti put uzastopno, oboriti rekord.

Iznos namenjen odbrambenim potrebama Zemlje izlazećeg sunca dostigao je 5,31 bilion jena (48,5 milijardi dolara). Vojna potrošnja Japana dostiže 5,2 procenta ukupnog planiranog budžeta za 2020. godinu koji iznosi 102,66 biliona jena (938 milijardi dolara).

Japan planira da pojača kapacitete svojih oružanih snaga, prvenstveno se fokusirajući na kosmički program i sajberprostor. Deo navedenih sredstava pokriće troškove povezane sa bazama Sjedinjenih Država u Japanu.

Ukupni budžet Japana porastao je osmu godinu zaredom, a drugu godinu uzastopno premašio je 100 biliona jena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=20&nav_id=1633018)

Američki ekspert otkrio koliko Moskva stvarno troši na oružje!


Američki vojni ekspert izneo je šokantne detalje kada je u pitanju realna procena ruskog vojnog budžeta, koja dramatično odstupa od cifara pronađenih u relevantnim zapadnim izvorima.

Prema tim podacima, SAD i vodeće zemlje EU u opasnoj su  kada je u pitanju ruski vojni budžet. Naime, prema njegovom istraživanju, Rusija je godinama u TOP-5 zemalja koje troše najviše novca za svoje oružane snage godinama.

Vodeći istraživač centra za mornaričku analitiku Majkl Kofman objasnio je kako pravilno izračunati ruski vojni budžet. Svoje mišljenje je podelio sa čitaocima američkog rata na veb portalu "Vor on d Roks",

Stručnjak je odgovorio na objavljivanje izveštaja u kojima se Rusija, podrugljivim, karikaturalnim tonom, predstavlja kao zemlja sa bednim vojnim budžetom. Naravno, ovo površno tumačenje prihvaćeno je s frenetičnim entuzijazmom i poslovičnom zajedništvom od strane većine zapadnih medija, i činilo se da je to velika greška.

Prema Kofmanu, takva procena uopšte nije utemeljena, tvrdi RG. U svojim proračunima analitičari greše na osnovu prosečnog godišnjeg kursa. Ispada da Rusija godišnje troši oko 60 milijardi dolara na svoje oružane snage. Tačnije, iznos uporediv sa budžetima za odbranu Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.

Međutim, za one koji su upoznati sa ruskim Programom modernizacije oružanih snaga, implikacija ovog zaključka je očigledna. "Na primer, da li je vojni budžet Ujedinjenog Kraljevstva za odbranu dovoljan da podrži milionsku vojsku (kao što je slučaj sa ruskom vojskom), a istovremeno nabavlja ogromne količine savremene vojne tehnologije?"

Ruska nabava borbene opreme ukupno nadmašuje troškove odbrane većine evropskih zemalja. Njihova vojska isporučuje velike količine oružja. Pored toga, ruski naučnici razvijaju hipersonično oružje poput raketa "Cirkon" i "Avangard", u paketu sa sistemima protivraketne odbrane sledeće generacije S-500 "Prometej". Sve bi ovo bila apsolutno nemoguća misija kada bi Rusija imala vojni budžet poput Velike Britanije.

Da bi se izbjegli takvi paradoksi, prilikom izračuna troškova odbrane treba uzeti u obzir paritet kupovne moći, valute različitih zemalja, koji se određuju njihovom stvarnom vrednošću u odnosu na određeni skup dobara i usluga. A kad se sve to uradi, onda se, prema analitičarima, dobija potpuno drugačija slika.

Prema mišljenju stručnjaka, uzimajući u obzir paritet kupovne moći tokom poslednjih pet godina, Rusija godišnje troši između 150 i 180 milijardi dolara na svoju odbrambenu industriju. I ta brojka je klasifikovana kao oprezna procena, koja još uvek nije konačna. Ako uzmete u obzir tzv. "maskirana" vojna potrošnja, taj bi iznos mogao narasti i do 200 milijardi dolara. (Tačnije, govorimo o bilijunu američkih dolara za petogodišnji obračunski period). I tada dobijamo realnu procenu da je američki vojni budžet "samo" četiri puta veći od ruskog, a ne deset puta veći od onog što se smatra.

Kofman poziva se na podatke studije koju je naručio Centar za analizu mornarice (CNA). U njemu su stručnjaci polazili od pariteta kupovne moći. Iz ovog izveštaja proizilazi da je Rusija konstantno bila na četvrtom mestu u svetu po pitanju vojne vojne odbrane, odmah iza Sjedinjenih Država, Kine i Indije.

Izuzetno važna poenta je da, za razliku od zapadnih zemalja, ruska vojska ne mora da troši ogromne količine novca za podršku vojske. Trećinu ukupne životne snage čine regruti. Istina je da su oni inferiorniji kada je u pitanju kvalitet obuke u odnosu na profesionalne vojnike, ali ipak poseduju operativnu sposobnost za obavljanje različitog spektra borbenih zadataka. To u praksi znači da ruski Generalštab ima više mogućnosti da racionalnije troši na dodeljena finansijska sredstva i da ih efikasnije usmeri.

Zemlje poput Indije "na papiru" troše više na odbrambenu industriju. Ali u stvarnosti, ruski vojni budžet omogućava Moskvi da mnogo brže izgradi svoje oružane snage.

Kofman napominje da ruske vlasti zadržavaju troškove odbrane na istom nivou, ali da to nije znak siromaštva, već da je to dobra odluka. Činjenica je da je značajan deo naoružanja i borbene opreme nabavljen od 2011. do 2016. Danas je to prilično modernizovana vojska. Treba takođe naglasiti da Rusija ne namerava da se uključi u trku u naoružanju kako ne bi ponovila greške bivšeg Sovjetskog Saveza.

Američki stručnjak u zaključku primećuje da je ruski odbrambeni budžet veoma izdržljiv i da ne podleže spoljnim oscilacijama. Sankcije SAD imaju marginalni uticaj na njenu stabilnost, rekao je Kofman.

U međuvremenu je savetovao američke političare da se ne oslanjaju na lažne informacije o vojnim mogućnostima potencijalnog neprijatelja. U suprotnom, rizikuju da se kardinalno zavedu, poput svojih britanskih kolega, pre jednog veka, ne primećujući opadajuću ekonomsku moć sopstvene države.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3380821/ruski-vojni-budzet-krije-veliku-tajnu-americki-ekspert-otkrio-koliko-moskva-stvarno-trosi-na-oruzje-video)

Мислим да је закључак ово америчког стручњака доста добар. Наравно да се набавка новог наоружања и очигледно подмлађивање технике и опреме ОС и развој нове не може урадити за ситне паре.

Наравно да је добар. Русија свој војни буџет троши у својој земљи, треба погледати шта може да купи за те паре. Номинални руски GDP је 1637 милијарди долара, а онај који се мери паритетом куповне моћи (GPD PPP) је 4349 милијарди долара. Аналогно, руски војни буџет од 61.5 милијарди вреди 163 милијарде долара. (На сличан начин и кинески буџет од 250 милијарди вреди 450-500 милијарди.)

Пошто се војни буџети упоређују са америчким, треба узети још једну ствар, а то је да амерички буџет није штедљив, да не употребим неки јачи израз. Новац се троши на ствари на које се у Русији и Кини не троши. Нпр. колико често у Русији мењају душеке у спаваоницама? Да ли су просторије климатизоване?

Америчко здравство је (ако не бринете за паре) вероватно најбоље на свету, али му рационалност није јача страна. У америчком буџету (https://en.wikipedia.org/wiki/Military_budget_of_the_United_States), преко 50 милијарди одлази на медицински програм, а унутар буџета за плате и бенефиције (269 милијарди) преко 40 милијарди одлази на здравствено осигурање и трошкове. Још 7,5 милијарди одлази на медицинске трошкове ветерана.

Америчка војска пуно троши и на научно-истраживачки рад (у буџету је то RDT&E: Research, Development, Test and Evaluation) - преко 95 милијарди. Процес набавки је такав да су снабдевачи често у ситуацији да набијају цене. Добар пример је F-35 који је нагло појефтинио када је Трамп подивљао и запретио да ће да откаже набавке. Хаубица М-777 кошта 6 милиона долара, а Excalibur граната 68,000.

Све у свему, руски буџет је далеко скромнији од америчког, али разлика дефинитивно није толика као што на први поглед изгледа.

Krvava računica kojoj se ne nazire kraj: Ovoliko su Ameriku koštali svi ratovi do sad
Tanjug   01. januar 2020.

Jedan američki sajt sproveo je istraživanje kako bi utvrdio koliko je ova država potrošila na rat od borbe za nezavisnost do “beskrajnih” ratova na Bliskom istoku

Sjedinjene Američke Države su najveća vojna sila na svetu, sa godišnjim budžetom od 649 milijardi dolara, a prema istraživanju sajta "Hau mač" koji je poredio sve ratove koje su SAD vodile, od Američke revolucije do danas, ratovanje je Amerikance koštalo više od 8,6 biliona dolara, ne računajući nenadoknadive ljudske žrtve.

Drugi svetski rat najviše je finansijski oštetio SAD, kada je izgubljeno 4,69 biliona dolara, što je više nego kada se saberu cifre iz svih ostalih ratova koje je država vodila. Sledi rat u Iraku za koji su SAD utrošile 1,01 biliona dolara, prenosi B92.net. Rat u Avganistanu koji je koštao SAD više od 910 milijardi dolara, treći je na listi što se tiče utrošenog novca, ali je najduži, pošto traje već 18 godina i nema naznaka o tome kada će se završiti. Ukupni kumulativni troškovi građanskog rata i za Sever i za Jug su iznenađujuće mali.

U Vijetnamskom ratu Amerikanci su potrošili 843,63 milijardi dolara, a za Korejski su izdvojili 398,81 milijardi dolara. Na šestom mestu po troškovima je Prvi svetski rat, koji je koštao SAD 381,8 milijardi dolara, zatim Zalivski sa 116,6 milijardi dolara, Američki građanski rat sa 68,17 milijardi dolara. Oružani sukobi vremenom postaju sve skuplji, zahvaljujući skupljem naoružanju i dalekim konfliktnim zonama.

Vojni budžet raste najviše zbog troškova složenih sistema naoružanja, kao na primer borbenog aviona F-35 Lajtning, koji je vojsci SAD doneo doživotni trošak od čak bilion dolara. Treba spomenuti i kako lokacija borbe određuje koliko će novca odneti. U prvih nekoliko decenija američke istorije, ratovi su se uglavnom odigravali blizu američkih granica, obično negde u Severnoj Americi, a ubrzo su se SAD uključile u globalne sukobe poput Iraka i Avganistana.

Izvor: www.novosti.rs

Koliko SAD troši na vojsku i da li je moguće "samoobuzdavanje" Pentagona?
Čak 800 baza u 160 zemalja SAD košta 156 milijardi godišnje, a svakih 12 minuta bace bombu


"Vreme je da naše trupe vratimo kući", bio je glavni politički adut na predsedničkim izborima u SAD i Bilu Klintonu i Džordžu Bušu, Baraku Obami i Donaldu Trampu, ali nijedan nije održao obećanje. Naprotiv. Aktuelni predsednik je samo dan posle sahrane ubijenog iranskog generala Kasema Sulejmanija govor pred vojnim veteranima počeo citatom Džordža Vašingtona od pre 200 godina: "Najbolji način za očuvanje mira je priprema za rat".

Zatim je Tramp dodao:

- Osigurali smo 700 milijardi dolara za odbranu i 716 milijardi dolara u 2021. Naručili smo 147 lovaca F35, naručujemo 239 helikoptera "apač" i "blek hok". Gradi se 19 velikih mornaričkih plovila, a sa trake treba da siđe gotovo 8.000 "hamvija" i "hambija" za pešadiju. Sve se pravi u SAD. U stroj primamo još 30.000 novih vojnika...

Ovo je samo deo iz analize Džona Vajtheda, predsednika Ruteford instituta iz Vašingtona "Ameriko, vrati se kući". Autor prošlogodišnjeg bestselera "Amerika bojno polje" je ugledni mirovni aktivista, koji u svojoj analizi izražava skepsu da se SAD uopšte mogu vratiti sebi.

- Američka vojska ima više od 1,3 miliona muškaraca i žena na aktivnoj dužnosti, a više od 200.000 njih stacionirano je u inostranstvu u gotovo svim zemljama sveta. SAD imaju više baza u stranim zemljama nego bilo koji drugi narod, nacija ili carstvo u istoriji. Međutim, američke vojne snage se ne raspoređuju u inostranstvu da bi u štitile slobode Amerikanaca već za čuvanje naftnih polja, izgradnju strane infrastrukture i zaštitu finansijskih interesa korporativne elite. U stvari, američka vojska troši oko 81 milijardu godišnje samo za zaštitu zaliha nafte širom sveta - kaže Vajthejd. - Čak 800 vojnih baza SAD u 160 zemalja koštaju američke poreske obeznike najmanje 156 milijardi dolara godišnje. I američka vojna odmarališta i mesta za rekreaciju u mestima poput bavarskih Alpa i Seula u Južnoj Koreji su svojevrsna baza. Vojska širom sveta vodi preko 170 golf terena....

Na Sjedinjene Države, koje čine pet odsto svetske populacije, "ide" 50 odsto sveukupnih svetskih vojnih izdataka. Amerika na armiju troši više nego narednih 19 najvećih država na planeti, a širenje vojne imperije košta Ameriku više od 32 miliona dolara na sat. Vašington, kako se ocenjuje, zapravo troši više novca svakih pet sekundi u Iraku, nego što zarađuje prosečni Amerikanac u godini!?

U analizi "Američkog puta" Džon Vajthed se poziva na rad istraživačkog novinara Urija Fridmana koji se bavio strukturom troškova vojnoindustrijskog kompleksa imperije. Fridman je u ekonomskoj analizi pokazao da se SAD više od 15 godina "bore protiv terorizma kreditnom karticom" u vidu kupovine američkih državnih obveznica od američkih entiteta poput penzionih fondova i državne i lokalne samouprave i zemalja poput Kine i Japana!

Najstrašnije je od svega, kako zaključuje Vajthejd, što niko u stvari ne kontroliše kako se troše sredstva.

- Američka vojska baci bombu negde u svetu svakih 12 minuta. Od 11. septembra vlada Sjedinjenih Država direktno je doprinela smrti oko 500.000 ljudki. Svaka od tih smrti plaćena je sredstvima poreskih obveznika - upozorava Vajthejd.


Ruski i NATO bužeti

Uoči poslednjeg sastanka lidera NATO u Londonu u decembru 2019. generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg rekao je da se lane potrošnja za odbranu širom evropskih saveznika i Kanade realno povećala za 4,6 odsto i da je to "peta uzastopna godina rasta vojnih budžeta".

- U 2019. Rusi su zvanično potrošili 64 milijarde dolara što je ista svota novca kao i 2018. Godinu dana ranije ruski troškovi su iznosili 66 milijardi, a to je oko pet odsto sredstava koje je izdvojila Alijansa (1.036 milijardi dolara).

- Do kraja 2020. saveznici planiraju da potroše 130 milijardi dolara više nego 2016. - precizirao je Stoltenberg hvaleći se da sve zemlje NATO postepeno dostižu potrošnju za vojsku od dva odsto BDP koliko traži Amerika.

izvor (https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:841055-Vasington-svet-gura-u-ratove-sa-32-miliona-dolara-na-sat-koliko-SAD-trosi-na-vojsku-i-da-li-je-moguce-samoobuzdavanje-Pentagona)

Rusija ima 14 puta manji budžet ali vojska ne zaostaje za SAD i NATO


Rusija uspeva da održi visoki nivo borbene gotovosti uprkos tome što je njen budžet na razvoj oružanih snaga između 12 i 14 puta manji nego što je to slučaj sa SAD i NATO-om, izjavio je vice premijer Ruske Federacije Jurij Borisov.

„Rusija se nalazi na šestom mestu u svetu kada je reč o vojnom budžetu i uprkos tome uspeva da održi paritet i borbenu gotovost na visokom nivou, što garantuje njenu bezbednost“, naglasio je on.

Borisov je konstatovao i da je vojni budžet SAD za ovu godinu 750 milijardi dolara, dok je budžet NATO-a nešto preko jednog biliona.

Osvrnuo se i na izvoz naoružanja rekavši da se Rusija po tom pitanju nalazi na stabilnom drugom mestu posle SAD. Kako je precizirao, udeo američkog izvoza naoružanja iznosi 36 odsto, a ruskog 21 procenat. Kada je reč o izvozu ruskog oružja, Borisov je naveo da je vrednost dugoročnih ugovora sa drugim zemljama 55 milijardi dolara, dok svake godine Rusija izveze oko 15 milijardi dolara vojne tehnike.

Od najznačajnijih vidova naoružanja koje Rusija izvozi Borisov je naveo protivvazdušni sistem S-400, ali i avione Su-35 i Su-57, koji ni malo ne zaostaju za američkim F-22 i F-35.

izvor (https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:840961-Rusija-ima-14-puta-manji-budzet-ali-vojska-ne-zaostaje-za-SAD-i-NATO)

Pentagon preusmerava pet milijardi dolara zbog pretnji Kine i Rusije


Pentagon planira da uštedi pet milijardi dolara kako bi ih preusmerio u prioritetne programe, objavio je Volstrit žurnal, nakon uvida u nacrt njegovog budžeta.

Prema publikaciji Pentagona u koju je WJ imao uvid, uštedama će biti pogođene desetine medicinskih ustanova i neke logističke operacije, dok će novac biti preusmeren prema vojnim pretnjama iz Rusije i Kine.

Dodatne dve milijarde dolara će se takođe reinvestirati u modernizaciju nuklearnog arsenala, hipersonična oružja i razvoj veštačke inteligencije, između ostalog, navedeno je u nacrtu budžeta Pentagona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=10&nav_id=1652638)

Vojni budžeti sve brže rastu: Najviše trošili SAD, Kina i S. Arabija
15.02.2020

Globalno izdvajanje za odbranu raslo je u 2019. brže nego bilo koje godine u prethodnoj deceniji, pokazuje studija objavljena u petak.

Izdvajanje za odbranu poraslo je u odnosu na 2018. godinu četiri procenta, a u Evropi 4,2 odsto, piše u izvještaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS). "Vojni budžeti su tako dostigli nivo od pre finansijske krize 2008", rekao je direktor IISS-a Džon Čipman, prenosi Hina. Rast u Evropi može se pripisati zabrinutosti zbog Rusije i stalnim pozivima SAD evropskim članicama NATO-a da na odbranu počnu da troše dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), piše u izveštaju.

Najviše trošili SAD, Kina i S. Arabija

Vojne budžete najviše su u 2019. godini povećali SAD i Kina, za 6,6 odsto, prenela je Al Jazeera. Ulaganje u američku vojsku bilo je prošle godine najveće u posljednjih deset godina. Samo povećanje od 53,4 milijarde dolara odgovaralo bi sedmom najvećem vojnom budžetu na svijetu, piše u izvještaju. Na odbranu su u 2019. godini najviše trošili SAD (684 milijarde dolara), Kina (181 milijardu dolara), Saudijska Arabija (78 milijardi dolara), Rusija (61 milijardu dolara), Indija (60 milijardi dolara), Velika Britanija (54 milijarde dolara), Francuska (52 milijarde dolara), Japan (48 milijardi dolara), Nemačka (48 milijardi dolara) i Južna Koreja (39 milijardi dolara).

Hrvatska izdvojila milijardu evra

Prema procjenama NATO-a, Hrvatska je 2019. godini za odbranu izdvojila 1,68 posto BDP-a, ili 1,032 milijarde dolara. Godinu dana ranije potrošila je 966 milijuna dolara. Podaci IISS-a pokazuju da se vojna potrošnja u Aziji u posljednjih deset godina povećala 50 odsto, sa 275 milijardi dolara 2010. godine na 423 milijardi dolara 2019. godine.

Izvor: www.nezavisne.com

Ово са војним буџетима је мало компликована ствар, јер је куповна моћ различита.

Руски војни буџет је 3,9% GDP. Проблем је што је номинални GDP 1567 милијарди, али његова куповна моћ на домаћем тржишту (GDP PPP) је 4519 милијарди. Значи тих 3,9 % на домаћем тржишту вреде 176 милијарди.  То је отприлике вредност руског буџета, јер они углавном троше новац код куће. Слично је и код Кине, њен GDP PPP је два пута већи од номиналног GDP, тако да је њен реални војни буџет 1,7-2 пута већи, негде између  300 и 360 милијарди долара.

Са друге стране, амерички војни буџет је оптерећен изузетно високим медицинским трошковима.

И реални српски војни буџет је знатно већи од номиналног.

Budžet vojne avijacije SAD: Usporavanje nabavki F-35 i svemirski program


Nedavno je iz kabineta predsednika SAD Donalda Trampa obelodanjen predlog budžeta za oružane snage Sjedinjenih Država za 2021. godinu.

Ovaj bužetski predlog predlaže ukupni budžet od 934 milijarde dolara ali je ukupni iznos koji je upućen direktno Pentagonu nešto manji nego prošle godine: sa 713 milijardi dolara ove godine smanjen je na oko 705 milijardi. Razlika bi bila i veća kada bi se ukalkulisala i inflacija koja svake godine pojede po koji procenat.

Ukupan predloženi budžet za avijaciju SAD je 56,9 milijardi dolara, najveći deo ovog novca, očekivano, otišao je za mornaricu i vazduhoplovstvo SAD koje ga dele otprilike na ravne časti sa samo nešto većim budžetom za predviđenim za vazduhoplovstvo, piše portal Tangosiks.

Doduše, valja dodati da budžet za vazduhoplovstvo valja umanjiti za 800 miliona koji su unapred predviđeni za novoformirani rod kosmičkih snaga koje još uvek nemaju specijalizovani račun za tekuće troškove. Sa druge strane, ovoj cifri treba dodati i troškove sistema PVO sa 11,6 milijardi i vojne sisteme u svemiru sa 15,5 milijardi.


Avijacija

Nešto konkretnije, za kategoriju borbenih aviona – od previđene ukupne količine od 56,9 milijardi, najveći će deo otići na nabavku i operativne troškove borbene avijacije (20,4 milijarde); za podršku će otići 9,4 milijardi; prepravljanje i modifikaciju 8,7; tehnološki razvoj 7,2; transprotnu avijaciju 6,8; dok će za vazduhoplove sa zadatkom podrške i bespilotne letelice otići 2,6 odnosno 1,8 milijardi.

U sledećoj godini, najveća nova nabavka će biti nabavka novih F-35 višenamenskih aviona – tačnije, biće kupljeno 79 ovih aviona. Doduše, valja dodati i da ova nabavka možda najavljuje usporavanje u nabavci ovog tipa aviona: za 2020. godinu je predviđena nabavka 98 komada dok je prošle godine u naoružanje uvedeno 93. Takođe, biće nabavljena 24 nova F/A-18 – istim tempom kao i ove i prošle godine kada je takođe nabavljano po 24 komada godišnje, a tu je i nabavka dvanaest F-15EX.

Kao i prošle godine, vojska će dobiti devet novih V-22 Osprey – isto kao što je predviđeno za ovu i za četiri manje nego prošle godine, kao i 15 novih KC-46 tankera a očekivano, neće biti novih nabavki strateških bombardera – strateški bombarderi se, uostalom, nabavljaju relativno retko.

Taktička transportna avijacija, izgleda da je pretrpela malo radikalnije rezanje sredstava: ove godine biće kupljeno samo devet novih C-130 Hercules. Poređenja radi, ove godine biće ih kupljeno čak dvadeset a prošle godine kupljeno je osamnaest.

Helikopterske snage se obnavljaju otprilike standarnom brzinom pa je teško oceniti da li dolazi do usporavanja ili eventualnog ubrzavanja nabavki: 2021. godine 52 nova AH-64 Apache naspram 49 i 66 ove i prošle godine te sedam novih CH-47 Chinook naspram 9 i 7 ove i prošle godine. Jedini helikopter za koji bi se reklo da kupovina – makar i malo, makar i možda slučajno – opada je UH-60 Black hawk kojih će biti kupljeno 60 naspram 99 ove i 76 prošle godine.

Drastično su opali budžeti za finansiranje razvoja MQ-25 Stingray koji je sa 518 i 648 miliona spao na “samo” 267 miliona sledeće godine. No kad smo kod bespilotnih letelica dodajmo da u budžetu za sledeću godinu nije predviđena nabavka niti jedne nove letelice: ni jedan MQ-1 Predator; ni jedan MQ-9 Reaper; ni jedan MQ-4 Global Hawk.

No, i pored (malog doduše) smanjenja budžeta SAD ostaje pejsmejker razvoja vojne vazduhoplovne tehnologije. B-21 – ultranapredni bombarder koji će preuzeti ulogu najsofosticiranijeg bombardera od B-2 – ne staje sa razvojem uprkos činjenici da eventualni protivnici SAD nemaju adekvatan odgovor čak ni na znatno starije manje napredne oružane sisteme: za razvoj ovog bombardera sledeće generacije biće izdvojeno 2,8 milijardi dolara; slično kao ove i prošle godine.


Snage protivvazdušne odbrane

Što se tiče oružanih sistema za protivvazdušnu odbranu – u predlogu se sredstva raspoređuju u odnosu od 7.8 milijardi dolara za sisteme strateške balističke odbrane, dve milijarde za odbranu od taktičkih balističkih projektila te 1,8 milijardi za odbranu od taktičkih (krstarećih) projektila. A od njih, valja primetiti da budžet ne predviđa nabavljanje novih projektila za odbranu od strateških projektila na srednjem stadijumu trajektorije (Ground based mid-course defence) i patriot PAC3 projektila, ali u isto je vreme planirana nabavka četrdeset jednog projektila za THAAD baterije kao i 168 Patriot PAC-3 MSE projektila.


Svemirske snage

Evo zanimljivosti i donekle – novosti. Formirane tek pre nešto više od dva meseca, prvi novi rod američke vojske nakon sedamdeset dve godine, Svemirske snage armije SAD (US Space Force) – u sledećoj godini zahtevaju ozbiljan budžet: 15,4 milijarde dolara a navodno je na formiranju budžetskog zahteva intenzivno radio glavnokomandujući ovog roda general Džon Rejmond.

Ovoj cifri, pak, treba dodati i gorepomenutih oko 800 miliona dolara za operativne troškove osobllja koji se finansiraju preko vazduhoplovstva SAD – jer svemirske snage još uvek nemaju specijalizovani račun, pa je za operativno finansiranje sledeće godine predviđeno ovakvo “kombinovano” finansiranje. Sve ukupno, nešto više od 16 milijardi dolara odlazi u finansiranje novog roda vojske SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=24&nav_id=1669205)

Svetski rekorderi SAD i Kina


Vojni izdaci dve super sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD su 2019. za vojsku obezbedile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje. U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.

Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci imaju veze i sa Kinom. Ta zemlje je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za odbranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava. Od 2010. godine ona su porasla za 85 odsto. To se desilo gotovo istovremeno sa privrednim rastom. Skoro uvek su ta izdvajanja činila 1,9 odsto BDP-a.


Indija prestigla Saudijsku Arabiju

Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala za oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Simon Vezeman, smatra da je to pre svega vezano za geopolitičko okruženje. „Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku." Nuklearna sila je sa trećeg mesta svetske liste tako potisnula Saudijsku Arabiju.

U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, Kraljevstvo i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca – 61,9 milijardi dolara 2019. godine. Ali u odnosu na 2018. izdaci Saudijske Arabije su se smanjili za čitavih 16 procenata. U izveštaju instituta SIPRI se ocenjuje da je to iznenađujuće, s obzirom da „Saudijska Arabija i dalje nastavlja svoje vojne operacije u Jemenu i s obzirom na porast napetosti sa Iranom". Prošle godine su u vazdušnim napadima uništena važna saudijska naftna postrojenja. Pored vođstva u Rijadu i SAD, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su za napade optužili Iran.


Ostatak sveta daleko iza

U poređenju sa ogromnim iznosima "velikih igrača", izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo" 53 milijarde dolara. Od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara.

U Africi postoje velike razlike u izdacima među zemljama južno od Sahare. Recimo u Ugandi su se oni povećali za rekordnih 52 odsto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 odsto. Autori najnovijeg SIPRI izveštaja to dovede u vezu sa tim da li je neka zemlja bila ulključena u direktan vojni sukob ili ne.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=27&nav_id=1678643)

Rim ima para za podmornice, ali ne i za respiratore


Dok premijer Konte traži pomoć od EU kako bi spasao italijansku privredu, vlada planira da ove godine za naoružanje potroši 26 milijardi evra, piše „Espreso”

Jedan borbeni avion F-35 košta koliko i lečenje 150.000 ljudi na odeljenjima intenzivne nege. Nosač helikoptera „trst” vredi kao 50.000 respiratora. A nekoliko oklopnih vozila i helikopter? Deset milijardi zaštitnih maski, ili 130.000 bolničkih kreveta.

Italija, koja će ove godine za vojne potrebe potrošiti 26 milijardi evra, ima dovoljno oružja, ali ne i medicinske opreme da se suprotstavi nevidljivom neprijatelju, virusu korona, koji je do sada odneo skoro 30.000 života.

„Spremni smo za rat koji ne postoji, ali ne i za onaj koji nas je zadesio”, piše magazin „Espreso”.

I dok Đuzepe Konte vuče za ruku bogatije evropske rođake ne bi li odrešili kesu i pomogli spasavanje italijanske privrede, koja je doživela pravi kolaps u najvećoj posleratnoj zdravstvenoj krizi, planirani vojni izdaci Italije za ovu godinu biće za milijardu i po evra veći nego lane.

Posle natezanja na poslednjem samitu Evropske unije, ministar privrede Roberto Gvaltijeri je optimista i u izjavi za Rojters poručuje da će Italija imati na raspolaganju 100 milijardi evra iz Evropskog fonda za oporavak kako bi izvukla privredu iz krize.

„Kako da tražite novac od EU kada ste ovogodišnjim vojnim budžetom planirali kupovinu dve podmornice koje koštaju 1,3 milijarde evra?”, pita se Đorđo Bereta, analitičar iz Opservatorije za lako naoružanje (OPAL) iz Breše.

U italijanskom slučaju, izdvajanje više para za naoružanje značilo je kresanje zdravstvenog budžeta. U poslednjih deset godina broj zdravstvenih radnika u Italiji smanjen je za 43.000. Da bi nekako pomogli u lečenju više od 200.000 građana koji su pozitivni na virus, država je poslednjih nedelja aktivirala penzionisane lekare i na brzinu zaposlila 20.000 zdravstvenih radnika.

Dugogodišnje zanemarivanje zdravstvenog sektora skupo je koštalo Italiju, kojoj su u borbi protiv kovida 19 prvi u pomoć priskočili Kinezi, Rusi i Kubanci. Kako piše rimski nedeljnik, Italija, jedna od zemalja najviše pogođenijih epidemijom, ima 3,2 bolnička kreveta na hiljadu stanovnika, dok je evropski prosek 4,7. Nemačka, koja epidemiju drži pod kontrolom, ima osam bolesničkih postelja na hiljadu stanovnika. Broj mesta u italijanskim bolnicama se od 2000. do 2017. godine smanjio za čak 30 odsto.

Frančesko Vinjarka, koordinator nevladine organizacije „Mreža za razoružanje”, smatra da je urušavanje nacionalnog zdravstvenog sistema, koji je pokazao sve svoje slabosti u vreme epidemije, direktna posledica sve većih izdvajanja iz budžeta za vojsku.

Vojni troškovi su porasli sa 1,25 odsto BDP-a na 1,45 procenata. Ako Italija bude usvojila zahtev Donalda Trampa da, kao članica NATO-a, poveća vojnu potrošnju na dva odsto BDP-a, to će značiti dodatni trošak od 10 milijardi evra na godišnjem nivou.

Istovremeno, ulaganje u zdravstveni sektor je opalo za jedan procenat i 2020. godine, prema prognozi, iznosiće 6,5 odsto BDP-a.

„Svi ti brojevi izdvajanja za vojsku su startna predviđanja, dok su stvarni izdaci mnogo veći. Iako u papirima piše da će Italija ove godine potrošiti 5,9 milijardi evra na kupovinu novog naoružanja, analiza Opservatorije Mileks, koja nadgleda italijanske vojne troškove, kaže da će oni 2020. iznositi 26,3 milijarde evra”, kaže Frančesko Vinjarka za „Espreso”.

Među vojnim troškovima koji bodu oči italijanske javnosti nisu samo borbeni lovci F-35, čija nabavka košta 15 milijardi evra, već i 36 vojnih misija u inostranstvu, za koje poreski obveznici godišnje izdvajaju 1,3 milijarde evra. Nosač aviona „kavur”, koji se koristi od 2009. godine, koštao je 1,3 milijarde evra i danas se uglavnom koristi u reprezentativno-reklamne svrhe, kao ponos italijanske brodogradnje, a imao je, kako kaže Đorđo Bereta, samo dve ozbiljne operacije. Jednu na Haitiju 2010, kada je ovo ostrvo pogodio razoran zemljotres, a drugu 2013. protiv pirata duž istočne afričke obale.

„Očito da vojnoindustrijski kompleks ne zna za krizu. Vojni troškovi rastu u poslednjih 15 godina, čak i uz odobrenje Pokreta pet zvezdica i levo orijentisane Demokratske partije. Izgleda da kada dođete na vlast sve se menja, iako ste u prošlosti pričali drugu priču”, ističe Vinjarka.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/453811/Rim-ima-para-za-podmornice-ali-ne-i-za-respiratore)

Nacrt novog vojnog budžeta teškog 740 milijardi dolara


Američki Senat odobrio je novi nacrt vojnog budžeta koji će iznositi 740 milijardi dolara.

Nacrt novog američkog vojnog budžeta podrazumeva akcenat na stratešku konkurenciju Rusiji i Kini, navodi se u dokumentu koji je Senat SAD poslao na uvid američkim vojnim zvaničnicima.

Kako se navodi, dugoročna konkurencija Rusiji predstavlja prioriotet nacionalne odbrane SAD i zahteva dodatne investicije i inicijative po pitanju obuzdavanja. Pored toga, podrazumeva i apsolutni prekid bilo kakve vojne saradnje sa Moskvom, kao i bilo koja dejstva koja bi priznavala suverenitet Rusije nad Krimom.

Između ostalog, izričito se zabranjuje bilo kakav transfer raketnih tehnologija Rusiji, kao i mogućnost integracije u američki sistem protivraketne zaštite.

Novi nacrt budžeta takođe predviđa i da Pentagon predstavi izveštaj o podršci Rusije rasistički-etničkim ekstremističkim grupacijama, koje propagiraju nasilje u Evropi i SAD, iako se ne precizira o kakvoj vrsti podrške je reč, prenosi Sputnjik.

Kada je reč o Kini, pored vojnih pitanja jedan segment dokumenta je posvećen pretnji od opreme kineskih kompanija Huavej i ZTE, koje se bave razvojem 5G mreže.

Između ostalog, novim budžetom predviđeno je da se poveća finansiranje izgradnje protivraketne zaštite i razvoja hiprezvučnog oružja, kao i proizvodnje PVO sistema THAAD.

U korist novog budžeta glasalo je 25 senatora, a protiv je bilo samo dvoje, prenose mediji.

Nakon Senata, budžet bi trebalo da odobri i Predstavnički dom SAD, nakon čega će biti predat predsedniku Donaldu Trampu na potpisivanje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694274)

Ово је нешто ново... Покушај да се расизам и подршка екстремистима, односно терористима припише Русији...

Usvojen vojni budžet: Ima i novih sankcija


Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je nacrt vojnog budžeta koji predviđa, između ostalog, i pooštravanje sankcija Severnom toku 2 i Turskom toku.

Projekt vojnog budžeta za narednu godinu u vrednosti od 750 milijardi dolara koji su predložili Predstavničkom domu obuhvata niz aspekata: od formiranja fonda sa 3,6 milijarde dolara za borbu protiv Kine u Indijsko-pacifičkom regionu do izdvajanja jedne milijarde dolara za pomoć Pentagonu u osiguranju spremnosti za pandemiju u uslovima koronavirusa.

Što se tiče gasovoda Severni tok 2 i Turskog toka, novi projekat predviđa pooštravanje već postojećih sankcija. Ograničenja se, između ostalog, tiču kompanija koje se bave izgradnjom cevovoda, koje pružaju usluge osiguranja ili prostor za tehničku modernizaciju brodova koji se bave izgradnjom gasovoda.

Projekat predviđa i izdvajanje skoro 3,8 milijardo dolara za program Evropska inicijativa obuzdavanja, prenosi Sputnjik.

Zakon sadrži i predlog kojim bi se američkom predsedniku Donaldu Trampu zabranilo da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj i Avganistanu, a ograničava se i korišćenje sredstava iz vojnog budžeta za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Drugu, senatorsku verziju budžeta, kako se očekuje, donji dom Kongresa će usvojiti do kraja nedelje.

Predstavnički dom i Senat treba da usaglase svoje verzije vojnog budžeta pre nego što ga pošalju predsedniku na potpis.

Ranije je Donald Tramp pretio da će staviti veto na zakon.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=07&dd=22&nav_id=1709785)

Bliži se kraj budžetskoj eksploziji Pentagona?


Sjedinjene Države su, sasvim doslovno, „navučene“ na ratovanje, piše Biznis insajder.

Iako nije nikakva tajna da SAD imaju dugu istoriju militarizma, razmere vojnih troškova su zaprepašćujuće.

Međutim, izgleda da stvari konačno kreću drugim tokom, jer Amerikanci počinju da pozivaju na odgovornost "jastrebove" među zakonodavcima zbog njihove naklonjenosti vojnoindustrijskom kompleksu i čvrste podrške skupim i beskrajnim ratnim poduhvatima, piše Biznis insajder.

Dok se američki lideri nespretno nose sa krizom izazvanom pandemijom, postaje jasno da nacija nije bila spremna za jedan od najozbiljnijih udara na bezbednost u životima ove generacije.

Zbog toga se dovodi u pitanje koliko je bilo nephodno dve decenije ogromnog povećavanja trošenja na odbranu, kada se vlada pokazala nesposobnom protiv najsmrtonosnije pretnje koaj se za to vreme pojavila.

Američki ratovi od događaja 9/11 koštali su 6,4 biliona dolara i 770.000 života, i koštaju još. Amerika troši više na vojsku nego sledećih devet zemalja zajedno. Svake godine, Kongres odobrava stotine milijardi dolara Pentagonu, čime slabi budžet kojim bi se u suprotnom mogle finansirati neke druge potrebe Amerikanaca.

Umesto toga, taj novac baca se u vojnoindustrijski vrtlog, koristi se da se plaćaju "ugovorci" trostruko više nego njihove federalne kolege, proizvode manjkavi vojni avioni i održava skoro 100 milijardi dolara težak fond za "opšte ratovanje".

Radnici na prvoj liniji odbrane od korone ističu činjenicu da milijarde dolara utrošene navodno na "bezbednost" i "sigurnost" nisu nimalo poslužile zaštiti od pandemije, niti obezbedile zaštitnu opremu ili adekvatno praćenje koronavirusa.

Njihovo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac kada je Trampova administracija odlučila da preleti elitnim mlaznjakom iznad gradova pogođenim virusom povlačeći se iz Svetske zdravstvene organizacije i odbijajući da uvede osnovne zaštitne mere za ključne radnike. S obzirom da let tim avionom košta oko 60.000 dolara na sat, nije teško shvatiti razmere frustriranosti radnika.

Shodno tome, pojavili su se zahtevi i za smanjenje trošenja na policiju. Pokret koji je stvoren zbog ubistva Džordža Flojda doveo je u pitanje sva ministarstva sile, jer organizatori protesta dovode u pitanje opravdanost neverovatnih 740 milijardi dolara budžeta Pentagona i još 100 milijardi za nacionalnu policijsku službu.

Kako ističu, oba fonda bolje bi poslužila u borbi protiv nasilja kada bi se trošila na ispunjavanje društvenih potreba Amerikanaca.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=29&nav_id=1725913)

Švedska jača vojsku: Uz pomoć alkohola!
Novosti online sreda, 23. 09. 2020.

ŠVEDSKA vlada povećala je porez na alkohol s ciljem pokretanja ekonomije i finansiranja vojne strategije zemlje, što uključuje veliko pojačanje odbrane.

Zajedno sa povećanim porezom na cigarete, duvan za žvakanje i nikotinske proizvode, očekuje se da će povećanje poreza doneti oko milijardu kruna (110 miliona dolara). Prema rečima ministarke finansija, povećanje poreza pomoći će u finansiranju povećane odbrambene potrošnje.

„Osetićete da činite dobro delo dok petkom pijuckate pivo“, rekla je ministarka finansija Magdalena Anderson za novine Ekspresen. Nove cene će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine, pet godina nakon poslednjeg povećanja poreza na alkohol.

Prodaja i oporezivanje alkohola bilo je strogo regulisano u Švedskoj, a pića sa sadržajem alkohola iznad 3,5 procenta dostupna su samo preko državnog Sistembolageta koji ima monopol na tržištu. Porezi već čine veći deo maloprodajnih cena, sa porezom na alkohol koji čini oko 32 procenta konačne prodaje, zajedno sa PDV-om od oko 20 procenata. To švedsko tržište alkohola čini jednim od najskupljih u Evropi. Procenjuje se da će flaša vina poskupeti za oko krunu (0,11 dolara), alkohol će koštati nekoliko kruna više, a pivo 0,25 više (2 centa).

Do sada je ove godine, usred pandemije Kovid-19 i zatvorenih granica, prodaja piva u Sistembolagetu naglo porasla. Između januara i avgusta, Sistembolaget je prodao 26,5 miliona više litara piva i jabukovače nego tokom istog perioda 2019. godine, zaradivši 34 miliona dolara. Rasla je i prodaja vina i likera.

Od završetka hladnog rata, oružane snage Švedske postepeno su se transformisale iz velikih snaga koje su u stanju da podnesu invaziju u one koje su se fokusirale isključivo na međunarodne napore. Ovaj trend se manifestovao u veličini budžeta (2,4 procenta BDP-a 1990. godine, 1 procenat 2018. godine) i broju vojnika (180 000 krajem 1980-ih naspram nekih 20 000 danas). Poslednjih godina, međutim, trend je preokrenut, usred povratka regrutacije i ponovne militarizacije strateškog ostrva Gotland u Baltičkom moru.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/fBqtBm-9AZc

Тај невидљиви вирус је јачи од тенка, топа, итд.

Japan ulaže rekordnih 55 milijardi dolara u vojsku: U planu i kupovina 42 američka lovca


Japan će u 2021. godini imati rekordan vojni budžet od 55 milijardi dolara.

Novac će se trošiti za američke lovce i proširenje sposobnosti za odbranu od pretnji u realnom i sajbersvetu. To je prvi zahtev za budžet koji je podnet od stupanja na dužnost novog premijera Jošihide Šuge. Budžet će biti za osam odsto veći nego ove godine.

Japanski vojni budžet konstantno raste od 2013. godine, od kada je na vlast došao Šinzo Abe.

Među najskupljim stvarima koje su predviđene u 2021. godini su nabavka aviona F-35B. Japan planira da nabavi 42 primerka.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_id=1740260)

Švedska planira povećanje vojnog bužeta za 40% u narednih 5 godina kako bi bila u stanju da parira Rusiji.


Izvor: CLICK (https://www.theguardian.com/world/2020/oct/15/sweden-to-increase-military-spending-by-40-as-tension-with-russia-grows?CMP=Share_AndroidApp_Other)

недеља, 18.10.2020.
Миленко Пешић

Шведска се се спрема за „руску инвазију”

Скандинавска земља, која није чланица НАТО-а, планира да у наредне четири године повећа војни буџет за 40 одсто

Руске војне вежбе на Балтичком мору у јеку постизборне кризе у Белорусији крајем августа јарко су упалиле до тада треперави црвени аларм у Стокхолму. Да би ухватила корак с безбедносним изазовом који долази са Истока, лево оријентисана влада Стефана Левена планира да од 2021. до 2025. године повећа војни буџет за 40 одсто. Шведски министар одбране Петер Хултквист поручује да је ово изнуђен потез, јер је због појачаног руског деловања у региону дошло до погоршања безбедносне ситуације.

„Не можемо у потпуности искључити оружани напад на Шведску. Налазимо се у ситуацији у којој је руска страна спремна да употреби и војна средства за постизање политичких циљева”, изјавио је Хултквист на представљању владиног предлога.

За одбрану у наредне четири године биће утрошено додатних 27 милијарди круна (2,6 милијарди евра) и то ће бити највеће повећање одбрамбене способности ове скандинавске државе, која није чланица НАТО-а, у последњих 70 година. Иако је Шведска летос саопштила како је ризик од напада низак, влада сматра да се земља ипак налази у измењеној геополитичкој ситуацији, на коју мора да одговори. У образложењу додатних војних издатака описује се и могући ратни сценарио. Ако се напад догоди, он може почети ударима на важне цивилне и војне циљеве, а могућа је и саботажа, па чак и ликвидација кључних људи у земљи. Уколико дође до „руске инвазије”, у овом документу се закључује да би читава територија Шведске била „погођена интензивним борбеним активностима с великим последицама, како локално, тако и регионално”.

Предложени пораст одбрамбеног буџета, који треба да одобри парламент, биће усмерен на повећање борбене готовости свих родова војске. Број војног особља, који сада износи 60.000, у наредне четири године био би повећан за још 30.000. Повећана руска војна активност у региону Балтика већ је натерала Шведску да хитно крене у програм додатног наоружавања, који укључује и куповину ракета „патриот” од САД. Осим оснивања нове механизоване бригаде с новим артиљеријским системима, морнарица ће добити још једну подморницу, тако да ће их укупно бити пет. Планирано је и модернизовање постојећих корвета, као и додатна улагања у опремање авијације.

„Увек је боље бити спреман него изненађен”, каже Јохан Викторин, члан Краљевске академије ратних наука Шведске и шеф стратешке обавештајне компаније Интил, додајући како је виши степен приправности Шведска последњи пут имала 1991, након неуспелог пуча против тадашњег совјетског председника Михаила Горбачова. Да не жели да буде затечен могућим развојем ситуације на Балтику, Стокхолм је већ потврдио пославши јак сигнал Москви тако што је 25. августа искрцао оклопна возила на острво Готланд. Осим тога што је позната туристичка дестинација, ово острво је стратешки важно и у војном жаргону се често назива шведским „фиксним носачем авиона”.

По завршетку хладног рата, Шведска је знатно смањила војне издатке. Али, до преокрета је дошло након руске анексије Крима 2014. године. После дуге расправе парламент је одлучио да 2017. године поново уведе обавезан војни рок за шведске младиће и девојке, а годину дана касније поново је распоредио војни гарнизон на Готланду. Министар одбране Петер Хултквист каже да ће обнова шведске војске бити дуготрајан процес. Жалећи што је процес разоружања отишао предалеко, Хултквист позива политичке лидере да више не понављају овакве грешке и да чувају војну стабилност земље.

Izvor: www.politika.rs

"Odbrana monarhije mora biti na prvom mestu"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020.

London -- Britanski premijer Boris Džonson najaviće danas u parlamentu ulaganje dodatnih 16,5 milijardi funti za vosku u naredne četiri godine.

To je najveća investicija u taj sektor od završetka hladnog rata, piše Rojters. Agencija napominje da vojni budžet trenutno iznosi nešto manje od 42 milijarde funti godišnje. Džonson će u parlamentu izneti prve zaključke iz najveće revizije spoljne politike i odbrane u poslednje tri decenije.

"Doneo sam ovu odluku u uslovima pandemije koronavirusa jer odbrana monarhije mora biti na prvom mestu", naveo je Džonson u saopštenju. Ukazao je da je međunarodna situacija opasnija i konkurentnija nego u bilo kom trenutku od hladnog rata, zbog čega Velika Britanija mora da bude verna svojoj istoriji i da stoji uz svoje saveznike.

"Da bismo to postigli, moramo da unapredimo svoje kapacitete preko granice", rekao je Džonson.

Vlada navodi da će povećanje troškova za vojsku učvrstiti poziciju Velike Britanije kao zemlje koja najviše troši na odbranu u Evropi i koja je po tom parametru druga u NATO. To će, kako se dodaje, omogućiti povećanje ulaganja u oblasti kao što su sajber i svemir. Premijer će najaviti i osnivanje nove agencije koja će se baviti veštačkom inteligencijom i novu "svemirsku komandu", koja bi trebalo da 2022. lansira prvu britansku raketu.

Kompletni zaključci revizije biće izneti naredne godine.

Izvor: www.b92.net

Planiraju najveće ulaganje u vojsku od hladnog rata


Velika Britanija najavljuje danas najveće vojno ulaganje od kraja hladnog rata, uprkos koronakrizi koja je iscrpela ekonomiju.

Premijer Boris Džonsnon želi da izbori vodeću ulogu za Britaniju u novoj eri globalne saradnje i slobodne trgovine, koju namerava da ojača modernim vojnim i kibernetičkim kapacitetima, piše Index.

Džonson je rekao da su povećana ulaganja odraz potrebe za poboljšanjem vojne sposobnosti, što uključuje nove tehnologije uz planove o novoj svemirskoj komandi i agenciji za veštačku inteligenciju.


Dodatnih 16.5 milijardi funti za vojsku

U današnjem govoru u parlamentu, u kojem će dati kratak pregled prvih zaključaka iz najveće analize spoljne i obrambene politike u tri decenije, Džonson će najaviti dodatnih 16.5 milijardi funti za vojsku kroz sledeće četiri godine. Vojni budžet trenutno je nešto ispod 42 milijarde funti godišnje.

"Doneo sam ovu odluku u jeku pandemije jer odbrana kraljevine mora biti prva", rekao je Džonson u saopštenju.

"Međunarodna situacija je opasnija i intenzivno konkurentnija nego u bilo koje vreme od hladnog rata", rekao je Džonson, dodajući da Britanija mora da stoji uz svoje saveznike. "Kako bismo to postigli, moramo ojačati naše kompletne kapacitete."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=11&dd=19&nav_id=1766757)

Berlin neće smanjivati rashode na vojsku zbog sve „očiglednije“ ruske pretnje


Nemačka treba da održava na visokom nivou svoje vojne rashode kako bi Evropa mogla da vodi dijalog sa Rusijom „sa pozicije sile“ zbog „očigledne“ vojne pretnje nakon modernizacije ruskog naoružanja, saopštila je ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer.

„U pozadini iznosa koji ste saopštili i nezavisno od njega, ostaje činjenica da je ruska strana uložila velika sredstva u modernizaciju svoje vojske, da raspolaže novim tipovima naoružanja, da je njena pretnja postala još očiglednija“, izjavila je ministarka u bundestagu, odgovarajući na pitanja poslanika da li su opravdani visoki rashodi NATO-a, između ostalog i zbog epidemije.

Ministarka je izjavila da preporučuje da se razgovori o tome vode „sa kolegama iz baltičkih država, Švedske, centralne i istočne Evrope“.

„Ako želimo da razgovore o razoružanju započnemo sa pozicije sile, mi treba da pojačamo našu poziciju. To je uvek bila dobra tradicionalna pozicija nemačke spoljne politike i treba takva i da ostane u budućnosti“, dodao je ministar.

Izjave o „ruskoj pretnji“ se periodično čuju iz usta zapadnih političara, najviše iz baltičkih republika i Poljske. Međutim, Moskva je više puta saopštavala da nikad neće napasti ni na jednu državu-članicu NATO-a.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011251123950069-nemacka-zbog-sve-jasnije-ruske-pretnje/)

Odobren vojni budžet Amerike, na meti ruski gasovodi i S-400


Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je vojni budžet za 2021. godinu, koji predviđa i sankcije protiv ruskih gasovoda.

Prema nacrtu budžeta, koji podrazumeva izdvajanje od 740 milijardi dolara, planirano je proširivanje sankcija protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“, ali i nastavak isporuka oružja Ukrajini, nastavak zabrane saradnje američkih i ruskih vojnika, sankcija protiv Turske zbog nabavke ruskog raketnog sistema S-400 i druge mere koje su usmerene protiv Moskve.

Nacrt budžeta podržalo je 300 članova Predstavničkog doma, odnosno više od dve trećine od ukupno 438 članova.

Ranije američki predsednik Donald Tramp pretio da će uložiti veto, ali s obzirom na ishod glasanja i ukoliko i Senat podrži nacrt taj veto bi Kongres mogao da nadjača.


Šta smeta Trampu u nacrtu budžeta

Tramp nije zadovoljan što je u nacrt uneta namera Kongresa da preimenuje vojne baze koje su ime dobile u čast vojnih komandanata Juga za vreme Građanskog rata u Americi. Pristalice te mere smatraju da će ona pomoći borbu protiv rasizma, a protivnici da je to nepotrebno svođenje računa sa američkom istorijom.

Predsednik je, takođe, zahteva da nacrt predvidi i mere odgovornosti za društvene mreže i medije za sadržaj koji objavljuju. Te mere nemaju nikakve veze sa odbranom već sa ličnim obračunom Trampa i društvenih mreža, koje često uklanjaju njegove postove uz obrazloženje da se rad o spornom materijalu ili dezinformacijama.

Tramp ih zbog toga optužuje za cenzuru i pokušaje da utiču na politiku.

Kongres ne podržava Trampa po ovom pitanju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012091124046316-amerika-nacrt-vojnog-budzeta-koji-sadrzi-niz-antiruskih-mera-dobio-podrsku-predstavnickog-doma-/)

Ministarka odbrane Nemačke: Ne treba razdvajati diplomatiju od vojne sile


Ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer objasnila je potrebu za vojnim investicijama u 2021. Godini akcijama Rusije.

Ministarka odbrane je pozvala da se ne razdvaja diplomatija i i vojna sila. Kramp-Karenbauerova je podsetila da se socijal-demokrate zalažu za sveobuhvatno razoružavanje i dijalog, ali uvek sa pozicije sile. U vezi s tim, ona je potrebu za investicijama u vojsku objasnila modernizacijom ruskog naoružanja.

Ministarka je ranije saopštila da Nemačka treba da održava na visokom nivou svoje vojne rashode kako bi Evropa mogla da vodi dijalog sa Rusijom „sa pozicije sile“ zbog „očigledne“ vojne pretnje nakon modernizacije ruskog naoružanja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012091124051222-ministarka-odbrane-nemacke-ne-treba-razdvajati-diplomatiju-od-vojne-sile/)

Japan: Za borbene avione i projektile 51,7 milijardi dolara


Ministarstvo odbrane Japana će dobiti rekordnih 51,7 milijardi dolara za godinu dana.

Vlada japanskog premijera Jošihidea Suge odobrila je deveto uzastopno povećanje potrošnje za vojsku u ponedeljak, kako bi se finansirao razvoj naprednog borbenog aviona sa "stealth" tehnologijom, kao i protivbrodska raketa dugog dometa, kako bi se odgovorilo na jačanje kineske vojne snage.

Ministarstvo odbrane Japana će dobiti rekordnih 51,7 milijardi dolara za godinu dana, počev od aprila, što je 1,1 odsto više nego ove godine, piše Al Džazira Ingliš, pozivajući se na Rojters.

Suga ima većinsku podršku u Parlamentu i promena budžeta na ovaj način je izvesna.

Suga nastavlja kontroverzno jačanje vojske, koje je počeo njegov prethodnik Šinzo Abe, kako bi japanske snage dobile nove avione, rakete i nosače aviona s većim dometom i snagom protiv mogućih neprijatelja, uključujući Kinu. Sumnjivi upad

U ponedeljak je japanski Generalštab na Tviteru objavio kako je avion podignut 18. decembra, kao odgovor na sumnjivi upad koji se desio u japanskom vazdušnom prostoru iznad Japanskog mora, gde se graniči s Korejskim poluostrvom i Rusijom, te iznad Ohotskoh mora, gde je sused Rusija.

Nije objavljeno više detalja.

Japan kupuje rakete dugog dometa i razmatra naoružavanje i obučavanje vojske za napade na udaljene kopnene mete u Kini, Severnoj Koreji i drugim delovima Azije.

Planirani mlazni borbeni avion, prvi u tri decenije, trebalo bi da košta 40 milijardi dolara i bude spreman 2030-ih.

Taj projekat, koji predvodi kompanija Micubiši Hevi Industriz, uz pomoć američke firme Lokhid Martin, dobija 706 miliona dolara iz novog budžeta, piše Al Džazira.

Japan će izdvojiti 323 miliona dolara za početak razvoja protivbrodskog projektila dugog dometa, kako bi branio okinavski lanac otoka na jugozapadu. Novi ratni brodovi

U ostale veće kupovine uvršteno je šest Lokhid F-35 borbenih aviona (628 miliona dolara), među kojima su dve B varijante sa skraćenim poletanjem i vertikalnim sletanjem (STOVL), koje mogu delovati sa preuređenog nosača helikoptera.

Vojska će dobiti i 912 miliona dolara za izgradnju dva kompaktna ratna broda koji mogu raditi s manje mornara od konvencionalnih razarača, čime se smanjuje pritisak na mornaricu, koja ima problema da nađe regrute u sve starijoj populaciji.

Japan, također, želi dva nova ratna broda koje će opremiti moćnim radarskim sistemima Aegis za odbranu od zračnih i balističkih napada.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=12&dd=21&nav_id=1783956)

Nevidljivi avioni i rakete dugog dometa: Zašto Japan planira rekordno naoružavanje


Japanska vlada odobrila je rekordan vojni budžet za naoružavanje zemlje, a Tokio planira da pravi rakete dugog dometa i nevidljive avione.

Uprkos ekonomskim poteškoćama, japanska vlada odobrila je rekordni državni budžet od 1,03 biliona dolara za fiskalnu 2021. godinu, koja počinje u aprilu.

Kako je objašnjeno, budžet sadrži podsticaje posrnuloj ekonomiji koja je pretrpela žestoke udarce usled pandemije, ali i veliki porast troškova odbrane.

Japanska vojska dobiće 51,7 milijardi dolara za nove avione, projektile i nosače aviona sa većom snagom i dometom.

„Ojačaćemo kapacitete neophodne za nacionalnu odbranu kako bismo održali korak u bezbednosnom okruženju koje postaje rastuće teško“, rekao je Kacunobu Kato, generalni sekretar vlade.

Deo novca biće iskorišten za razvoj dalekometnih krstarećih raketa i ratnih brodova, kao i naprednog nevidljivog aviona lovca, koji pravi kompanija „Micubiši hevi indastriz“ uz pomoć američkog „Lokid Martina“, prenosi RT.

Predlog budžeta tek treba da odobri parlament, gde partija premijera Jošihidea Suge ima veliku većinu.

Suga nastavlja politiku ekspanzije vojske koju je započeo njegov prethodnik Šinco Abe. U svom poslednjem godišnjem izveštaju o odbrani, objavljenom u julu, japanska vlada je posebno istakla „potencijalnu pretnju iz Kine i Severne Koreje“.

Japan ima dugogodišnji spor sa Kinom oko malog nenastanjenog ostrva u Istočnom kineskom moru. Kina redovno održava vojne vežbe u tom području, a poslednje su održane u septembru.

Japanski ministar odbrane Taro Kono tada je izjavio da „Kina predstavlja bezbednosnu pretnju za Japan“.

Japanu je, prema ustavu, rat zabranjen kao mogućnost rešavanja međunarodnih sporova, a nije dozvoljeno ni da ima vojsku, već samo odbrambene snage.

Pored toga, Japan ima tesnu bezbednosnu saradnju sa SAD, čije trupe su u velikom broju prisutne u toj državi, budući da u 90 baza ima oko 50.000 američkih vojnika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/naoruzanje/202012211124163487-nevidljivi-avioni-i-rakete-dugog-dometa-zasto-japan-planira-rekordno-naoruzavanje-video/)

Šta predviđa rekordni vojni budžet Pentagona na koji je Tramp stavio veto


Američki senatori i kongresmeni odobrili su nacrt odbrambenog budžeta. Vašington namerava da 2021. godine potroši rekordnih 740 milijardi dolara na vojne potrebe. Iako je predsednik Donald Tramp stavio veto na projekat, sistem glasanja je takav da će budžet na kraju najverovatnije biti odobren.

Za predloženi budžet već je glasalo 300 od 438 kongresmena, što omogućava Predstavničkom domu da bude iznad predsedničkog veta. Pošto je Tramp blokirao nacrt budžeta, Kongres će ponovo glasati. A ako dokument bude ponovo odobren, konačno će biti usvojen. Pored toga, zakon je podržao i Senat: 84 za i samo 13 protiv.

Tramp smatra da nacrt nije uvrstio kritički važne mere potrebne za osiguranje nacionalne bezbednosti, te da je zato „poklon“ za Rusiju i Kinu.


U budžetu i sankcije protiv Severnog toka 2

Nacrt budžeta sadrži planove za modernizaciju oružanih snaga, razvoj novih tehnologija, kao i za dalje širenje geopolitičkog uticaja SAD, to jest, sankcije protivnicima i pomoć saveznicima.

Jedna od glavnih geopolitičkih novina u nacrtu budžeta su sankcije protiv Severnog toka 2. Amerikanci uporno i dosledno pokušavaju da podriju položaj Rusije na tržištu ugljovodonika. Budžetom su predviđene kazne za podršku u izgradnji gasovoda, kao i za usluge za tehničku modernizaciju brodova za polaganje cevi.

„Severni tok 2“ je završen 94 odsto. Preostalo je još samo 76 kilometara. Da bi izbegla sankcije, Nemačka je iskoristila trik i formirala poseban fon za završetak izgradnje gasovoda. Pravno gledano, preduzimači će ispunjavati naređenja ove strukture bez direktne veze sa „Severnim tokom 2“.

Amerikanci će takođe izvršiti pritisak na Tursku. Budžetom su predviđene sankcije za nabavku i rad protivavionskih raketnih sistema S-400. Krajem prošle nedelje, Stejt department je objavio izjavu državnog sekretara Majka Pompeo o tome da sporazum ugrožava bezbednost američkog osoblja i vojne tehnike, a takođe omogućava Moskvi da dobije pristup turskoj vojnoj i odbrambenoj industriji.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova je zapretilo da će odgovoriti istom merom. S-400 je dugogodišnji kamen spoticanja između Vašingtona i Ankare. Amerikanci su već isključili Tursku iz programa aviona pete generacije F-35. Pentagon strahuje da će informacije iz turskih PVO sistema o ovim najnovijim lovcima stići do Moskve.

Amerikanci će i dalje finansirati svoje istočnoevropske saveznike: Baltik i Poljsku. Za Vašington su ove države odskočna daska za „suzbijanje snage Rusije“. Kijevu će biti dodeljeno 250 miliona dolara „u okviru inicijative za pomoć u sferi bezbednosti za podršku ukrajinskim oružanim snagama“.

Detalji nisu precizirani, ali najverovatnije reč je o daljim isporukama oklopnih vozila, protivtenkovskih raketnih sistema, kao i malih morskih plovila za oružane snage Ukrajine.


Kompletno prenaoružavanje

Sasvim prirodno, predviđena su i pozamašna izdvajanja za oružane snage SAD. Od 740 milijardi dolara, Pentagon će potrošiti 635,5 milijardi dolara na osnovne potrebe. Ostatak će ići na programe nacionalne bezbednosti u energetskom sektoru (26,6 milijardi dolara) i na operacije u inostranstvu (69 milijardi dolara). Posebno se pominju hipersonične tehnologije koje tokom tri godine treba da budu primljene u službu.

Za modernizaciju nuklearne trijade izdvojeno je skoro 30 milijardi. Ova sredstva će biti namenjena za razvoj novih sistema za komunikaciju i upravljanje (Nuclear Command, Control and Communications — sedam milijardi), program perspektivnih bombardera dugog dometa V-21 Rajder (2,8 milijardi), najnovije podmornice sa balističkim raketama u okviru projekta „Kolumbija“ (4,4 milijarde). Projekat krstarećih raketa vazdug-zemlja sa nuklearnim bojevim glavama LSRO dobiće 474 miliona, a nove IBR u okviru programa GBSD će dobiti 1,5 milijardi.

Više od 20 milijardi dolara će biti namenjeno za razvoj sistema protivraketne odbrane. Biće kupljeni protivraketni sistemi morskog baziranja SM-3, borbeni informativni i kontrolni sistem „Idžis“, američki raketni sistem THAAD. Sistemi PVO „Patriot“ će biti modernizovani. Za Svemirske snage je planirano 15 milijardi dolara za dalje širenje američke satelitske grupacije. Oko deset milijardi će otići na operacije u sajber prostranstvu, kako ofanzivne, tako i odbrambene.

Vazdušne snage će dobiti 57 milijardi. Od ovog novca će biti kupljeno 70 lovaca F-35, 15 aviona za punjenje goriva KC-46, 24 bombardera koja poleću sa nosača F/A-18 „Hornet“, 52 udarna helikoptera AH-64E Apache i brojni drugi aparati. Na mornaricu će 2021. godine biti potrošeno 32,3 milijarde dolara: za izgradnju nuklearne podmornice nove generacije „Kolumbija“, nosača aviona klase „Ford“, podmornice klase „Virdžinija“, dva razarača Arleigh Burke, jedne fregate FFG(X), desantnog broda LPD, tankera i dva velika bespilotna broda USV Large.

Za kopnene snage je predviđeno 13 milijardi: dobiće više od četiri hiljade lakih oklopnih vozila, 32 višenamenska oklopna vozila, 72 borbene amfibijske mašine, a takođe će modernizovati 89 tenkova Abrams. Nisu zaboravili ni na tehnologije budućnosti. Dakle, na hipersonično oružje će biti potrošeno 3,2 milijarde, na mikroelektroniku 1,5 milijardi, a na veštačku inteligenciju 841 milion dolara.

Američki vojni budžet nastavlja da raste i svake godine postavlja novi rekord. Velika je verovatnoća da će i sa novim predsednikom taj trend neće promeniti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012241124184860-sta-predvidja-rekordni-vojni-budzet-pentagona-na-koji-je-tramp-stavio-veto-sad/)

Војни буџет је за последњих 20 година практично удвостручен. А да ли је за тај период удвостручене економска моћ САД? Бојим се да није. Иако многим држе лекцију из економије, сами се понашају као велики трошаџија, често без повода и потребе.

Svet se naoružava: Ni pandemija nije sprečila rast vojnih troškova


Vojni troškovi u svetu u 2020. godini iznosili su 1,93 biliona dolara, što je za 1,9 odsto više nego u 2019. godini, navodi se u izveštaju informaciono-analitičkog centra „Džejns“.

Sedmu godinu zaredom beleži se porast vojnih troškova, navodi se u izveštaju. Još 2010. godine oni su iznosili 1,75 biliona dolara. Eksperti očekuju da će se u narednih nekoliko godina, pod uticajem pandemije virusa korona, rast usporiti, a posledice će posebno biti vidljive 2022. godine.

Međutim, do 2030. godine, prema mišljenju stručnjaka, vojni rashodi bi mogli dostići 2,23 biliona dolara.

Prošle godine, vojne rashode je najviše od svih povećala Evropa – za 5,6 odsto. Međutim, Severna Amerika je van konkurencije, jer na nju otpada 40 odsto ukupnih vojnih troškova u svetu. Dalje slede zemlje Azijsko-pacifičkog regiona i Zapadna Evropa.

Udeo Rusije i zemalja Zajednice nezavisnih država u globalnoj vojnoj potrošnji je dva odsto (2010. godine – tri odsto), isto koliko i Istočne Evrope. Udeo Bliskog istoka i Severne Afrike iznosi devet odsto, a Latinske Amerike – tri odsto.

Prema mišljenju stručnjaka, situacija će se promeniti, pa će do 2030. godine udeo Azijsko-pacifičkog regiona u globalnim vojnim rashodima biće 37 odsto, a Severne Amerike 33 odsto.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101261124469862-svet-se-naoruzava-ni-pandemija-nije-sprecila-rast-vojnih-troskova-/)

Prvi put saopšteno koliko Rusija troši za izradu supersoničnog oružja


Specijalni predstavnik predsednika Rusije za zaštitu prirodne sredine, bivši ministar odbrane Sergej Ivanov izjavio je da izgradnja savremenih tipova naoružanja košta ruski budžet 10-20 milijardi rubalja godišnje.

Rusko supersonično naoružanje je prvi put predstavljeno 2018. godine.

„Neću kriti, od samog početka sam učestvovao u izradi tih tipova oružja koje se sada pojavljuje u ruskoj vojsci o kojima je nedavno govorio predsednik: i „Avangard“, „Peresvet“ i „Posejdon“ i mnogi drugi“, rekao je Ivanov.

Po njegovim rečima, za izradu savremenog oružja bilo je potrebno oko 10 godina, a proces je tekao bez mnogo buke. U tu svrhu godišnje je bilo trošeno po 10-20 milijardi rubalja (oko 10-20 miliona evra).

On je dodao da se radi o beznačajnoj sumi s obzirom da se za vojne rashode godišnje izdvajaju hiljade milijardi rubalja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102111124588835-prvi-put-saopsteno-koliko-rusija-trosi-za-izradu-supersonicnog-oruzja/)

Мени ова цена делује нереално мало. Па за развој и производњу тенка "Армата" су сигурно потрошли више.

Наравно да је цена развоја савременог оружја у Русији далеко већа, чак и на годишњем нивоу, од наведених, мада су ти трошкови далеко нижи од западних.  У Русији је суштински другачији порески положај војноиндустријског комплекса, другачије су плате, другачији су услови рада радника и све је другачије.

Analize za 2021. godinu pokazuju da je armija Rusije druga po snazi iako tek na jedanaestom mestu po budžetu
Branko Vlahović 19. 02. 2021.

JAČANJE vojne moći Rusije i Kine zabrinulo je rukovodstvo Pentagona i njihovih zapadnih saveznika toliko da NATO namerava da promeni svoju koncepciju usvojenu 2010. godine i poveća vojne budžete evropskih članica.

Više neće biti glavni zadatak borba protiv terorizma, već obuzdavanje vojne moći Kine i Rusije. Koncepcija NATO od 2010. je predviđala strateško partnerstvo sa Rusijom, a sada se Moskva doživljava kao jedan od glavnih potencijalnih neprijatelja. Prema rang-listi časopisa Global Firepower za 2021. ruska armija po snazi ustupa samo američkoj, dok je kineska na trećem mestu.

Rusija je u poslednjih šest godina stalno bila na drugom mestu u svetu. Rang-lista se pravi na osnovi poređenja 50 parametara, počevši od brojnosti do količine i kvaliteta oružja, transportne infrastrukture i vojnog budžeta. U tu analizu ne ulazi atomska moć pojedinih zemalja, već samo klasično oružje. Analitičari posebno upozoravaju na rast "ognjene moći" Kine. U prvih deset zemalja posle SAD, Rusije i Kine ulaze i Indija, Japan, Južna Koreja, Francuska, Velika Britanija, Brazil i Pakistan. Analizira se snaga armija 139 zemalja.

Rusija je na prvom mestu po broju tenkova, raketnih sistema, kao i artiljerije, a na drugom mestu je po vojnoj avijaciji. Po broju vojnih brodova Rusija je na drugom mestu odmah posle SAD. Međutim, po broju podmornica je tek na četvrtom mestu. Po broju vojnika Rusija je peta vojna sila. Po vojnom budžetu Rusija je na 11. mestu na svetu. Mada je predsednik Vladimir Putin više puta javno rekao da Rusija ne namerava da ratuje ni protiv SAD, ni protiv NATO, generalni sekretar Severne alijanse Jens Stoltenberg je izjavio da su oni spremni da ratuje protiv Rusije. Stoltenberg je rekao i da Rusiji treba poručiti da ako ona želi sukob, mi smo spremni. Doduše, nedugo posle toga je "omekšao" svoju poruku rečima da je saradnja bolja od konfrontacije.

Na poruci Stoltenberga da dijalog sa Rusijom treba voditi oslanjajući se "na snagu i čvrstinu", odgovorio je ruski heroj, general-major Sergej Lipovoj, predsednik društvene organizacije "Oficiri Rusije". Lipovoj je rekao da NATO nije spreman da ratuje sa Rusijom jer je ruska vojna moć veća od one koju ima NATO i zato u Briselu treba da se umire i da prestanu da provociraju Moskvu. Članice NATO će 2021. godine povećati svoje vojne budžete. Jens Stoltenberg je kazao da troškovi treba pravednije da se dele među zemljama članicama. Na tome je insistirao i bivši predsednik SAD Donald Tramp, a sada to traži i nova predsednička administracija SAD. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin poziva zemlje NATO-a da ispune svoje finansijske obaveze kako bi mogli da rešavaju probleme vezane za Rusiju, kao i druge izazove.

Najmanje 20 odsto svojih vojnih budžeta članice NATO treba da potroše na kupovinu nove vojne tehnike. Ove godine će devet zemalja NATO trošiti dva odsto nacionalnog proizvoda na vojni budžet, a 2014. su tu obavezu ispunjavale samo tri države.

Izvor: www.novosti.rs

Britanci smanjuju broj vojnika
Novosti online 22. 03. 2021.

BROJNOST britanske vojske biće smanjena na 72.500 vojnika do 2025. godine kao deo nastojanja da se vojska preorijentiše na upotrebu dronova i sajber ratovanje.

Ben Volas, sekretar za odbranu, naveo je da "povećana tehnološka prednost" znači veće efekte koje će postizati manje ljudi. Novozacrtani broj pripadnika vojske biće najmanji u poslednjih 200 godina. Akcenat se sa masovne mobilizacije prebacuje na brzinu informacije. Britanska vojska trenutno ima 76.500 pripadnika, a još od sredine prošle dekade nema ranije utvrđen optimalan broj vojnika, koji je činilo 82.000 vojnika. Ovo znači da će britanska vojska imati najmanje pripadnika još od Krimskog rata (polovina 19. veka). Dodatnih 24 milijarde funti ići će na osavremenjavanje odbrane zemlje.

Izvor: www.novosti.rs

Poruka Vatikana: Džaba vam sada svo naoružanje
IZVOR: TANJUG SREDA, 24.03.2021.

Vatikan -- Vatikan smatra da bi pandemija koronavirusa mogla da natera vlade da shvate da potrošnja na odbranu ne može garantovati bezbednost

Zbog toga bi trebalo, smatraju Vatikanu, da se preusmeravaju sredstva na poboljšanje zdravstvene zaštite i borbu protiv siromaštva.

"Pandemija nam nudi tu dragocenu priliku. Ona nas podstiče na pitanje koliko ogromni vojni izdaci zaista mogu da garantuju bezbednost pojedinačno stanovništva i koliko bi se ti resursi mogli iskoristiti za druge ciljeve", poručio je vatikanski državni sekretar kardinal Pietro Parolin na vebinaru o razoružanju u organizaciji Vatikanske razvojne kancelarije i londonskog Univerziteta SOAS , prenosi Rojters. Agencija prenosi da je Parolin naveo zdravstvo, socijalnu ravnopravnost i iskorenjivanje siromaštva kao moguće oblasti u koje bi se moglo preusmeriti dva biliona dolara godišnje, koliko prema učesnicima ovog skupa poreski obveznici širom sveta troše na vojne aktivnosti.

Izvor: www.b92.net

Smanjuju se izdaci za prosvetu, zdravstvo...
Tanjug 03. 04. 2021.

DEO “Plana obnove” od 209 milijardi evra koje je Italija dobila od Evropske unije za oporavak od zdravstvene i ekonomske krize, biće dodeljen već bogatoj vojnoj industriji, piše list “Manifesto”.

Taj levičarski list kritikuje odluku “italijanske politike koja je sela za sto s predstavnicima velikih proizvođača oružja da pregovara o raspodeli novca namenjenog obnovi zemlje”. Prvi su protestovali protiv ovakve raspodele predstavnici Italijanske mreže za mir i razoružanje, koji su u saopštenju optužili oba doma parlamenta da favorizuju pomoć vojnoj industriji pod maskom obnove takozvane “zelene proizvodnje”, to jest industrije koja vodi računa o zaštiti okoline.

"Tražimo od vlade da prihvati predloge za obnovu zemlje koje daje civilni sektor. Ideje već postoje i predstavljene su u 12 predloženih programa za mir i razoružavanje”, piše u saopštenju. "Manifesto” podseća da je vojna industrija već dobro pomognuta od vlade sa 18 milijardi evra, ili 17 odsto od ukupnog višegodišnjeg plana investicija.

“S koalicionom vladom u kojoj su i desni i levi, s povratkom u ministarstva predstavnika desnih partija, izvršni organ menja prioritete. Ali, ako se jednome da, to automatski znači da se smanjuje drugome. U ovom slučaju, ako se pomaže vojna industria, smanjuje se ulaganje u obrazovanje, zdravstvo, zelenu ekonomiju, i rad”, zakljucuje list.

Izvor: www.novosti.rs

Bajden traži od Kongresa 715 milijardi dolara za obuzdavanje Kine i Rusije


Američki predsednik Džozef Bajden traži od Kongresa da se za Pentagon izdvoji 715 milijardi dolara, između, ostalog, i za obuzdavanje pretnji koje, prema mišljenju Vašingtona, predstavljaju Kina i Rusija. To se navodi u nacrtu budžeta objavljenom na sajtu Bele kuće.

„Predsednikov zahtev za 2022. godinu obuhvata i izdvajanje 715 milijardi dolara za Ministarstvo odbrane SAD. To obuhvata obuzdavanje Kine. U zahtevu se akcenat stavlja na suprotstavljanje pretnji koju predstavlja Kina, kao glavnom zadatku Pentagona. Ministarstvo odbrane će takođe nastojati da obuzda i destabilizirajuće ponašanje Rusije“, navodi se u dokumentu.

Nacrt je danas upućen Kongresu.

Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa je za fiskalnu 2021. godinu za sektor odbrane tražila 740,5 milijardi dolara.

Trampov nacrt sadržao je planove za modernizaciju oružanih snaga, razvoj novih tehnologija, kao i za dalje širenje geopolitičkog uticaja SAD, to jest, sankcije protivnicima, uključujući ruske gasovode, kao što su  „Severni tok 2“ i „Turski tok“, ali i sankcije Turskoj zbog kupovine ruskog PVO sistema S-400.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104091125053751-bajden-trazi-od-kongresa-715-milijardi-dolara-za-obuzdavanje-kine-i-rusije/)

Zaharova o predlogu budžeta za Pentagon: Objavljena cena rusofobije i sinofobije


Amerika je objavila cenu rusofobije i sinofobije, izjavila je predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarišući predlog predsednika Džozefa Bajdena da se za Pentagon, na ime obuzdavanja Kine i Rusije, izdvoji 715 milijardi dolara.

„Škrinja je, izgleda, otvorena. Bela kuća je objavila cenu rusofobije i sinofobije. Uništavanje odnosa sa Rusijom i Kinom koštaće američke poreske obveznike dodatnih 715 milijardi dolara. I to uz američki javni dug koji je u septembru prošle godine dostigao 26,9 biliona dolara“, napisala je Zaharova na Fejsbuku.

Ranije danas je objavljeno da američki predsednik Džozef Bajden traži od Kongresa da se za Pentagon izdvoji 715 milijardi dolara, između, ostalog, i za obuzdavanje pretnji koje, prema mišljenju Vašingtona, predstavljaju Kina i Rusija. To se navodi u nacrtu budžeta objavljenom na sajtu Bele kuće.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104091125054381-zaharova-o-predlogu-budzeta-za-pentagon-objavljena-cena-rusofobije-i-sinofobije/)

Bajden traži rekordan vojni budžet usred borbe sa pandemijom
Srna 13.04.2021.

Uprkos pandemiji, američki predsednik Džo Bajden traži vojni budžet od čak 753 milijarde dolara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ukoliko zahtev iz Bajdenove kacelarije bude odobren, SAD će izdvajati čak 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda za vojsku, navodi agencija "Blumberg". Dok većina članova opozicione Republikanske stranke odobrava povećanje, kritičari dolaze uglavnom iz redova Bajdenove Demokratske stranke. Kritičari tvrde da je ekonomska kriza uzrokovana pandemijom pravo vreme za smanjivanje vojnog budžeta, a ne za povećavanje. Neki od njih ukazuju na činjenicu da SAD već troše na odbranu više nego zajedno 10 država čiji su vojni budžeti odmah iza američkog. Ovakvo povećanje pravda se jačanjem ruske i, naročito, kineske vojne moći. Kako bi SAD zadržale vojnu nadmoć, moraju biti sposobne da odgovore na kinesko prisustvo na Tihom i Indijskom okeanu. Izgradnja vojnih brodova i podmornica sa velikom balističkom moći veliki je trošak i biće jedan od glavnih fokusa američke odbrane, piše "Difens njuz". Bajden je obećavao da će SAD vratiti geopolitički i vojni značaj, jačajući savezništva i stvarajući protivtežu Kini i Rusiji. Ipak, povećanje budžeta Pentagona za mnoge kritičare nije logičan odgovor na nove geopolitičke odnose, već dokaz da "vojnoindustrijski kompleks i dalje kontroliše obje korumpirane američke stranke (Demokratsku i Republikansku)", zaključuje "Geopolitika".

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/18MhLH15TxE

Ovoliko novca nije potrošeno od Hladnog rata


Bez obzira što privreda slabi, skoro 2.000 milijardi dolara su 2020. izdvojene za naoružanje.

Prva mesta zauzimaju SAD i Kina. Nemačka je na sedmom mestu po ovim izdacima u svetu.

Ovoliko novca za vojsku nije potrošeno još od 1988. a tada je još bilo vreme Hladnog rata. Prošle, 2020. države su uložle 1.981 miljardu u rakete, tenkove, municiju i svoje vojnike. To je 2,6 odsto više nego godinu dana ranije. I to sve uprkos pandemiji koronavirusa, čije je suzbijanje prouzrokovalo privredni kolaps, piše Dojče vele (DW).

Međunarodni institut za mir iz Stokholma (SIPRI) u najnovijem godišnjem izveštaju navodi da izdvajanje za naoružanje iznosi 2,4 odsto globalne ekonomske proizvodnje. I to uprkos tome što je prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda proizvodnja zbog korona krize smanjena za 4,4 procenta.


Na naoružanju se ne štedi ni u pandemiji

Samo nekoliko zemalja, poput Čilea ili Južne Koreje smanjilo je sredstva namenjena za naoružanje u korist suzbijanja pandemije. Brazil i Rusija su, u poređenju sa prethodnim planovima, takođe smanjili vojni budžet. Na primer Rusija za 6,6 odsto.

Uopšteno bi se dalo zaključiti, kako kaže ekspertkinja SIPRI-ja, Aleksandra Markštajner za DW, "da pandemija nije imala značajnijeg uticaja na globalno izdvajanje za oružje u 2020. Ulaganje u vojsku je poraslo usred ekonomskog urušavanja."

Niklas Šering iz Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK) uveren je da je to i zbog toga što je jako teško u "kratkom roku promeniti kurs". On je za DW kazao da su mnogi projekti verovatno pokrenuti pre korone.

A promene će se sigurno videti u budućnosti. "Istovremeno se međunarodna klima pogoršala", dodaje Šering i naglašava da ne treba računati sa manjim izdacima u budućnosti.


SAD i Kina na prvom mestu

Ništa se takođe nije promenilo ni u tome da su SAD i Narodna Republika Kina i dalje vodeće po ulaganju u vojsku. Više od polovine globalne potrošnje za naoružanje odlazi na ove dve zemlje, koje se u političkom pogledu sve više udaljavaju, navodi DW.

Nemačka se među "top 10" zemalja koje troše najviše na oružje "poboljšala“" za jedno mesto: sa osmog je skočila na sedmo mesto. Prema proračunu SIPRI-ja Nemačka je 2020. u vojsku uložila 53 milijarde dolara – oko 1,4 bruto svog domaćeg proizvoda (BDP).

Nemačka ipak nije postigla cilj NATO-a od dva procenta BDP. Na početku 60-ih, na vrhuncu Hladnog rata nemačka je izdvjala pet odsto BDP za odbranu.

Niklas Šernig prognozira da će se u Nemačkoj nastaviti sa većim ulaganjem u vojsku. "Bajdenov pritisak na saveznike da povećaju izdvajanje sredstava za vojsku neće oslabiti."


Takođe i zbog korone: sve više NATO zemalja dostiže cilj od dva odsto

Skoro svih 30 članica NATO saveza su, kako izveštava SIPRI, povećale izdatke 2020. Pandemija koronavirusa, međutim, u tom kontekstu dovodi do čudnog fenomena: zbog korone je opao bruto domaći proizvod većine zemalja, istovremeno su budžeti za vojsku ostali nepromenjeni - što zapravo znači da se potrošnja za naoružanje povećava.

Sada je 12 zemalja NATO dostiglo cilj od dva odsto za vojsku, a 2019. bilo je devet država. Primera radi, nova zemlja koja je dostigla cilj je i Francuska. Sve u svemu, i dalje više od polovine globalne potrošnje za oružje odlazi na zemlje NATO uključujući i SAD.

Krivulja potrošnje za naoružanje konstantno raste u Kini, već 26 godina. U periodu od 2011. do 2020, SIPRI je za Kinu izračunao porast od 76 odsto. Institut je to objasnio ambicioznim planovima Kine za modernizaciju oružanih sistema, kao i "planovima proširenja".


Trka u naoružanju između SAD i Kine?

Najveći konkurent Kini su SAD. Sjedinjene Države su zemlja sa daleko najvećim izdacima za naoružanje u svijetu - 39 procenata. Izraženo apsolutnim brojkama, prošle godine je taj iznos bio 778 milijardi dolara, što je mnogo više nego ukupan budžet Nemačke. I to je za 4,4, odsto više nego prošle godine.

SIPRI ovo povećanje, između ostalog, objašnjava ulaganjima u obnovu nukelarnog arsenala. Drugi razlog je osećaj ugroženosti. Pre svega, kako objašnjava saradnica SIPRI-ja Aleksandra Markštejner, u pitanju su "strahovi od strateških konkurenata Kine i Rusije".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=04&dd=26&nav_id=1848523)

Pentagon pravda budžetske zahteve: SAD suočene sa pretnjama iz Rusije i Kine


Američko Ministarstvo odbrane pravdalo je zahteve iz budžeta za fiskalnu 2022. godinu „ozbiljnim problemima koji potiču iz Rusije i Kine“.

„Vojska Sjedinjenih Američkih Država suočena je sa ozbiljnim problemima koji dolaze od zemalja kao što su Kina i Rusija i od pretnji globalnoj bezbednosti, poput klimatskih promena i pandemije kovida 19“, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane u saopštenju objavljenom povodom budžetskih zahteva.

Kako se navodi u saopštenju, „budžet je usmeren na rešavanje ovih i drugih problema realizovanjem ključnih investicija koje štite našu naciju, istovremeno unoseći inovacije i modernizujući je, brinući o našim borcima i gradeći snažne odnose sa saveznicima i partnerima, zajedno sa ostalim elementima nacionalne bezbednosti“.

Naredna fiskalna godina u Sjedinjenim Američkim Državama počinje 1. oktobra 2021. godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105281125474670-pentagon-pravda-budzetske-zahteve-sad-suocene-sa-pretnjama-iz-rusije-i-kine/)

Bajdenov budžet za odbranu: Modernizacija nuklearnog arsenala u cilju odvraćanja samo jedne sile


Budžet za Ministarstvo odbrane SAD predsednika Džozefa Bajdena u iznosu od 715 milijardi dolara uključuje povećanje plata od 2,7 odsto, a milijarde preusmerava sa starih sistema kako bi se pomoglo da se modernizuje nuklearni arsenal u cilju odvraćanja Kine.

Zahtev za odbranu za fiskalnu 2022. godinu, koji je Kongresu poslat juče, predviđa ulaganje u spremnost trupa, svemir, Tihookeansku inicijativu za odvraćanje, čiji je cilj suzbijanje kineskog vojnog prisustva u regionu, i nuklearno naoružanje, navodi Rojters.

Budžetskim zahtevom bi se kupovali ratni brodovi i mlaznjaci, a plaćalo bi se održavanje i plate.

Dodatnih 38 milijardi dolara namenjeno je programima vezanim za odbranu u Federalnom istražnom birou, Odeljenju za energetiku i drugim agencijama, čime je budžet za nacionalnu bezbednost dostigao 753 milijarde dolara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Takođe je predviđen novac za dalji razvoj i testiranje hipersoničnog oružja i drugih sistema „sledeće generacije“, jer vojska ima za cilj izgradnju sposobnosti za suprotstavljanje Rusiji i Kini.

Predsednički zahtevi za budžet, uključujući onaj za vojsku, obično su polazna tačka za pregovore sa Kongresom, koji na kraju odlučuje o načinu trošenja sredstava, preneo je Tanjug.

Budžet uključuje i 617 miliona dolara za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105291125476513-bajdenov-budzet-za-odbranu-modernizacija-nuklearnog-arsenala-u-cilju-odvracanja-samo-jedne-sile/)

Ruski senator upozorava - jedna stvar je posebno opasna
Novosti online 30. 05. 2021.

RUSKI senator Aleksej Puškov naveo je da se Sjedinjene Države aktivno naoružavaju jer više nisu u stanju da osiguraju svoju hegemoniju ekonomskim, finansijskim, informativnom i diplomatskim sredstvima.

Kako je naveo u poruci na Telegram nalogu, Vašington se oslanja na vojnu snagu i u tome leži najveća opasnost od tog uzdrmanog hegemona.

Podsetimo, američki predsednik DŽozef Bajden je predstavio američkom Kongresu detaljan nacrt budžeta za fiskalnu 2022. godinu koji predviđa izdvajanje od 715 milijardi dolara za potrebe Pentagona. Ukupno Bajden na ime odbrane traži 753 milijardi dolara.

Kako je ranije objavljeno, sredstva su predviđena, između ostalog, za obuzdavanje Rusije i suprotstavljanje Kini. Ceo nacrt predviđa povećanje četiri puta veće rashode države nego do sada – skoro šest biliona dolara, praktično najvećim od Drugog svetskog rata.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarisala je ranije navode o nameri da se za Pentagon izdvoji 715 milijardi dolara, istakavši da su u Vašingtonu zapravo objavili cenu rusofobije i sinofobije.

- Škrinja je, izgleda, otvorena. Bela kuća je objavila cenu rusofobije i sinofobije. Uništavanje odnosa sa Rusijom i Kinom koštaće američke poreske obveznike dodatnih 715 milijardi dolara. I to uz američki javni dug koji je u septembru prošle godine dostigao 26,9 biliona dolara - navela je ona.

Izvor: www.novosti.rs

Švajcarska jača vojsku: Evo za šta izdvaja 2,1 milijardu evra


Švajcarska je odlučila da investira 2,1 milijardu evra kako bi svojoj vojsci obezbedila moderno oružje i opremu kao i trening i tako ojačala nacionalnu odbranu.

Donji dom Federalne skupštine nedavno je odobrio budžet, kojim je 235 miliona evra određeno za kupovinu komandnih i komunikacionih sistema, a 390 miliona evra će biti potrošeno na nova borbena vozila.

Kako piše portal Difens post, Švajcarci takođe planiraju kupovinu sistema za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu u vrednosti od 110 miliona evra, dok se 47 miliona evra investira u simulatore raznih vrsta. Osim toga, oko 707 miliona evra predviđeno je za kupovinu lične opreme za vojnike, municije, kao i sistema za sajber i IT ratovanje.

Švajcarsko ratno vazduhoplovstvo će takođe dobiti novu logističku, trening i komandnu infrastrukturu vrednu 575 miliona evra.


Više žena u vojsci


Švajcarska vlada je u martu takođe otkrila kako želi da se više žena pridruži vojsci. Naime, samo 0,9 odsto personala u armiji Švajcarske čine žene. Vlada želi da taj odnos poveća na barem 10 odsto do 2030. godine.

U tom cilju, predlaže se uvođenje posebnih službi namenjenih ženama kako bi se njihov broj u vojsci povećao.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=06&dd=15&nav_id=1875398)

среда, 16.06.2021.

Ил Манифесто: стални раст војних трошкова Италије у НАТО

РИМ - Италијански лист леве оријентације „Ил Манифесто” наводи како удео Италије у војним трошковима НАТО стално расте и да је са 10 милијарди евра 2005 године, порастао на 30 милијарди 2021, а тек треба да достигне квоту од 40 милијарди евра.

Поводом протеклог самита НАТО, лист пише да је један од резултата „даље слабљење утицаја парламената земаља чланица, нарочито италијанског, који нема реалног утицаја на спољну политику нити на војне трошкове земље, јер се одлуке доносе у Већу НАТО, где се одлучује, једногласно, а не већином”.

„Међутим, нису све европске земље на истом нивоу: Велика Британија, Француска и Немачка преговарају са Сједињеним Државама на основу властитих интереса, док Италија пристаје на одлуке Вашингтона чак и против властитих интереса”, закључује лист, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Najgori vojni projekti:

https://youtu.be/1RXe1GZlwrs

Budžet Pentagona 744 milijarde dolara: 400 miliona dolara za istraživanje hipersoničnog oružja, Kijevu 275 miliona dolara pomoći
Novosti online 30. 08. 2021.

AMERIČKI Predstavnički dom predložio je Zakon o odbrani za 2022. godinu koji uključuje 275 miliona dolara za Bezbednosnu pomoć Ukrajini.

Predsedavajući Odbora za oružane snage američkog doma Adam Smit objavio je u ponedeljak sažetak svog predloga zakona o odbrani za 2022. koji uključuje 275 dolara za sigurnosnu pomoć Ukrajini i 175 miliona dolara za inicijativu za osiguranje bezbednosti Baltika.

- Uključuje 275 miliona dolara za Ukrajinsku inicijativu za bezbednosnu pomoć (USAI), koja pruža podršku i pomoć Ukrajinskim oružanim snagama, što je povećanje od 25 miliona dolara iznad zahteva za budžet - navodi se u rezimeu.

Uključuje 175 miliona dolara za Baltičku bezbednosnu inicijativu (BSI), prenosi Sputnik International.

Smitov predlog budžeta za odbranu od 744 milijardi dolara takođe uključuje 6,2 milijardi dolara za Pacifičku inicijativu odvraćanja za suzbijanje Kine. Predlogom zakona finansiraće se dodatno istraživanje i razvoj laserske tehnologije za balističke i hipersonične odbrambene sposobnosti, navodi se u sažetku. Nacrt kopije zakona prikazuje skoro 400 miliona dolara za podršku istraživanju i razvoju hipersoničnih projektila.

Zakon bi podržao nabavku 75 borbenih aviona F-35, 12 F-15X i 12 F-18 za američku vojsku, navodi se u sažetku.

Izvor: www.novosti.rs

Уторак, 31.08.2021.

Министарство одбране Јапана тражи већи војни буџет

Новац је потребан за набавку нових компактних ратних бродова, за куповину и развој ракета већег домета за гађање удаљених непријатељских циљева, затим за ширење свемирског арсенала наоружања, као и за јачање одбране од сајбер напада

ТОКИО- Јапанско министарство одбране тражи додатно повећање годишњег војног буџета за фискалну годину која почиње првог априла, с циљем да се, како преноси Ројтерс, супротстави растућој моћи суседне Кине.

У буџетском предлогу министарства, објављеном данас, тражи се повећање војне потрошње за 2,6 посто, на рекордних 5,48 билиона јена (49,93 милијарди долара). Јапан је прошле године, како се наводи, идентификовао Кину као главну претњу по националну безбедност, наговештавајући у једном политичкм документу објављеном у јулу могућу „кризу” због односа Кине и Тајвана, који лежи близу јапанских острва у Источнокинеском мору.

Званичници јапанског Министарства финансија ће размотрити и можда извршити неке измене у предлогу војног буџета пре него што га пошаљу на одобрење влади премијера Јошихиде Суге. Повећање потрошње на одбрану, оцењује Ројтерс, није довољно да Токио одржи корак са кинеским војним буџетом, који ће следеће године порасти за 6,8 процената и који је већ сада за око четири пута већи од јапанског, а по величини је одмах иза Сједињених Држава, преноси Танјуг.

Министарство обране Јапана је таксативно навело план потрошње средстава за војску, који укључује куповину 12 борбених стелт авиона Локид Мартин Ф-35, те развој првог домаћег млазног ловца у последње три деценије. Планирано је да тај пројекат, који води компанија Мицубиши Хеви Индастриз, буде завршен 2030-их, а коштаће око 40 милијарди долара. Поред тога, новац се тражи за набавку нових компактних ратних бродова, за куповину и развој ракета већег домета за гађање удаљених непријатељских циљева, укључујући копнене базе, затим за ширење свемирског арсенала наоружања који обухвата сателите и ласере за праћење циљева изван атмосфере, као и за јачање одбране од сајбер напада, преноси британска агенција.

Izvor: www.politika.rs

Amerika usvojila vojni budžet vredan 780 milijardi dolara: Uključuje i novi set sankcija Rusiji


Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je vojni budžet u iznosu od oko 780 milijardi dolara koji, između ostalog, predviđa i pooštravanje sankcija protiv Rusije. Za dokument je glasalo 316 kongresmena, dok je protiv bilo 113.

Autor amandmana je republikanac Majkl Makol.

Inicijativa predviđa da američki predsednik najkasnije 15 dana nakon stupanja zakona na snagu mora uvesti sankcije organizacijama i licima „odgovornim za planiranje, izgradnju i korišćenje“ gasovoda „Severni tok 2“. To znači i zamrzavanje aktiva u SAD i zabranu američkim državljanima i kompanijama da posluju sa licima i kompanijama sa sankcionog spiska.

Ograničavajuće mere takođe predviđaju zabranu ulaska na teritoriju SAD, zabranu izdavanja viza i poništavanje aktuelnih viza licima povezanim sa projektom.

Pored toga, u okviru vojnog budžeta usvojena je inicijativa koja obavezuje ministra odbrane i američkog državnog sekretara da podnesu kongresmenima izveštaj o „finansijskoj koristi“ koju će Rusija navodno imati zahvaljujući pokretanju gasovoda, a takođe analizom „bezbednosnih rizika“ za Ukrajinu, evropske saveznike i NATO, povezane sa završetkom izgradnje „Severnog toka 2“.

Dokument takođe uključuje amandmane o proširenju ograničenja protiv suverenog duga Rusije i mogućnost uvođenja personalnih sankcija protiv niza ruskih zvaničnika.

Vojni budžet trebalo bi da razmotri Senat, nakon čega se šalje na potpisivanje američkom predsedniku. Nakon toga zakon stupa na snagu. Ceo taj proces bi trebalo da traje do jeseni, početka zime.

Odbor za regulative Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je ranije nacrt zakona kojim se preporučuje uvođenje sankcija protiv 35 ruskih zvaničnika, biznismena i novinara koji su, prema proceni Vašingtona, umešani u kršenje ljudskih prava.

Na udaru su se našli, između ostalih, glavna urednica agencije „Rusija sevodnja“ Margarita Simonjan, premijer Mihail Mišustin, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, direktor FSB-a Aleksandar Bortnjikov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210924/amerika-usvojila-vojni-budzet-vredan-780-milijardi-dolara-ukljucuje-i-novi-set-sankcija-rusiji-1130113580.html)

Zemlja izlazećeg sunca izdvaja milijarde za odbranu, prioritet im domaći lovac
Tanjug 19. 11. 2021.

JAPAN planira rekordnu potrošnju za odbranu u sklopu dopunskog budžeta koji bi trebalo da bude objavljen danas zajedno sa paketom ekonomskih podsticaja, izvestili su japanski mediji.

Japan planira da izdvoji najmanje 770 milijardi jena (6,74 milijarde dolara) za odbranu u dopunskom budžetu koji će biti deo danas finalizovanog paketa ekonomskih stimulacija, prenosi agencija Rojters pozivajući se na japanski list Kjodo njuz. U rekordnu potrošnju za odbranu su uračunati i troškovi za rakete i patrolne avione, kao i sredstva za jačanje odbrambenih kapaciteta u blizini jugozapadnih ostrva, navodi Kjodo.

Japan je dugo obećavao da će svoj vojni budžet držati u okviru 1,0 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ublažilo zabrinutost u zemlji i inostranstvu od bilo kakvog oživljavanja militarizma. Ali, usred sve veće zabrinutosti zbog prisustva kineske vojske u spornom Istočnokineskom moru, vladajuća japanska Liberalno-demokratska partija (LDP) uključila je u svoju platformu cilj potrošnje 2,0 odsto BDP-a ili čak i više na odbranu.

Japansko ministarstvo odbrane želi, između ostalog, finansijska sredstva za domaći stelt lovac i rakete koje mogu da putuju više od 1.000 km, navodi Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

Amerika odrešila kesu: Četiri milijarde dolara za vojno obuzdavanje Rusije


Odbrambeni budžet Sjedinjenih Američkih Država za 2022. godinu predviđa izdvajanje četiri milijarde dolara za inicijativu vojnog obuzdavanja Rusije, kao i 300 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, navodi se u tekstu nacrta zakona koji je objavila komisija Predstavničkog doma.

Kako je precizirano u dokumentu, „nacrt zakona uključuje četiri milijarde dolara za Evropsku inicijativu za obuzdavanje (EDI) i dodatne investicije u svrhe EDI što je prema procenama za 569,8 miliona više, nego što je bio zahtev Bele kuće“.

Takođe, nacrt uključuje 300 miliona dolara „za inicijativu unapređenja bezbednosti Ukrajine, koja osigurava podršku i pomoć ukrajinskim Oružanim snagama. Radi se o povećanju u odnosu na budžetski zahtev od 250 miliona dolara“.

Drugim rečima, za pomoć Ukrajini izdvojeno je 50 miliona dolara više nego što je tražila američka administracija.

Vojni budžet predstavljen je bez pominjanja sankcija protiv „Severnog toka 2“, svedoči nacrt zakona koji je objavio komitet Predstavničkog doma.

Ranije su republikanci zahtevali da sankcije budu uključene u nacrt zakona za odbranu, pa su ga čak i privremeno blokirali zbog njihovog odsustva. Bela kuća, koja se protivi sankcija protiv kompanija – operatora gasovoda, kritikovala je postupak republikanaca.

Takođe, dokument ne uključuje sankcije protiv ruskog suverenog duga.

Nacrt zakona o vojnom budžetu, koji je danas predstavljen, trebalo bi da bude odobren u Predstavničkom domu i Senatu pre nego što ga potpiše američki predsednik Džo Bajden. Nisu isključene i dalje izmene, iako je dokument preliminarno usaglašen uz prisustvo predstavnika obe stranke.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211207/amerika-odresila-kesu-cetiri-milijarde-dolara-za-vojno-obuzdavanje-rusije--1132273217.html)

Predstavnički dom odobrio, izdvojeno čak 300 miliona za Ukrajinu
Tanjug 08. 12. 2021.

PREDSTAVNIČKI dom američkog Kongresa je odobrio vojni budžet za fiskalnu 2022. godinu u ukupnom iznosu od 770 milijardi dolara.

Vojni budžet, odnosno Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, podržala su ukupno 363 kongresmena, dok je 70 bilo protiv, prenosi agencija Rojters. Budžet sada treba da odobri Senat, nakon čega bi bio dostavljen predsedniku na potpisivanje. Kako ocenjuje Rojters, reč je o ogromnom godišnjem vojnom budžetu, koji je za 25 milijardi dolara veći od onoga što je tražio predsednik DŽozef Bajden i za oko pet procenata veći od prošlogodišnjeg budžeta.

Predlog zakona, koji je rezultat intenzivnih pregovora između Predstavničkog doma i Senata, uključuje i povećanje plata za vojnike od 2,7 odsto, kao i kupovinu aviona i brodova mornarice, pored strategija za suočavanje sa geopolitičkim pretnjama. Na ovoj verziji zakona su radila oba doma američkog Kongresa, a on, između ostalog, uključuje odredbu o izdvajanju četiri milijarde dolara za Evropsku odbrambenu inicijativu, koja je, kako navodi ruska agencija TASS, usmerena protiv Rusije. Ukupno 300 miliona dolara biće izdvojeno za vojnu pomoć Ukrajini, dok će još 150 miliona dolara otići na bezbednosnu saradnju sa baltičkim zemljama. Kongresmeni su, međutim, iz usaglašenog nacrta Zakona isključili odredbu o uvođenju sankcija protiv projekta gasovoda "Severni tok 2", uklonivši iz konačne verzije i pojedinačne sankcije protiv 35 Rusa, među kojima ima ministara, biznismena i novinara. Poslanici su takođe izostavili amandman kojim bi se Amerikancima zabranilo da kupuju ruske državne obveznice.

Što se tiče Kine, budžet podrazumeva 7,1 milijardu dolara za Pacifičku odbrambenu inicijativu, kao i izjavu o američkoj podršci odbrani Tajvana. Iz konačne verzije Zakona izbačen je i predlog kojim bi se od žena zahtevalo da se registruju kako bi i one mogle biti regrutovane za vojsku.

Izvor: www.novosti.rs

Петак, 10.12.2021.
Јелена Стевановић

Рат у Авганистану готов, а војни буџет расте

И републикански и демократски конгресмени одобрили су Пентагону више новца него што је тражио шеф Беле куће Џозеф Бајден

Америка је претходног лета изашла из најдужег рата у својој историји, али је Конгрес повећао буџет за Пентагон за следећу годину, усвајајући предлог закона који предвиђа да се војсци одобри сума већа и од оне коју је тражио врховни командант. Представнички дом већином гласова конгресмена из обе странке ове недеље је одвојио 768 милијарди долара за армију, што је 24 милијарде долара више од своте коју је предложио председник Џозеф Бајден, преноси „Волстрит џорнал”.

Гласање у доњем дому још једном је показало да је повећање суме намењене Пентагону тема око које се већина републиканаца и демократа увек сложи, али су најпрогресивнији конгресмени и њихови подржаваоци разочарани. Надали су се да ће владавина демократа у Белој кући и Капитолу, као и повлачење трупа из Авганистана, стесати војни буџет. Он је, међутим, нарастао за пет одсто.

Иако је Бајден прогласио крај ере ратова против тероризма и после 20 година ставио тачку на рат у Авганистану, конгресмени сматрају да војни буџет не сме да стагнира. Законом се предвиђа улагање у наоружање, софистицирану технологију, сајбер опрему, као и веће плате за војнике и програме за зауздавање кинеских и руских амбиција. Одвојено је и 300 милиона долара помоћи за украјинске трупе. Предлог одлази у Сенат, где се очекује да ће проћи комотном већином гласова. Истим законом се Пентагону забрањује да купује оружје у којем има делова произведених у кинеским радним логорима за муслиманску ујгурску мањину. Овим правним актом налаже се и формирање комисије која ће испитати двадесетогодишње ратовање у Авганистану, као и избор специјалног војног тужиоца који ће истражити оптужбе за сексуалне нападе у војсци. До сада су оптужбе за сексуално злостављање међу војницима потпадале под овлашћење команданата.

Бајден је најавио заокрет у америчкој спољној и безбедносној политици кад је истакао да Вашингтон више неће сву пажњу посвећивати борби против тероризма и акцијама на Блиском истоку. Из коначне верзије закона о финансирању Пентагона ипак је избачен захтев за укидање закона из 2002, којим је тадашњем председнику Џорџу Бушу одобрено да поведе рат против Ирака. Предлагачи ове одредбе подсећали су да су сви каснији председници користили овај закон као правно покриће да би покретали ратове и интервенције у другим земљама и поводом ствари које нису имале никакве везе с Ираком.

Убрзо након што је објавио да се Америка посвећује ривалству с Кином, Бајден је с Великом Британијом и Аустралијом основао безбедносни савез Аукус, који ће у Индопацифику сузбијати кинески утицај. Договор склопљен у септембру подразумева да ће Вашингтон с Канбером поделити нуклеарну технологију и да ће јој помоћи да произведе подморнице на нуклеарни погон. Критичари сматрају да Америка треба да престане да повећава издвајања за армију и да мора да одваја више новца за социјалну помоћ или науку, поготово у време епидемије вируса корона. Подржаваоци новог буџета верују да Сједињене Државе не смеју да се опуштају, посебно у светлу све израженијих кинеских амбиција и гомилања руске војске на граници с Украјином.

Бајден је казао да Пентагон неће послати трупе у Украјину и поред дешавања на руско-украјинској граници, али је на овонедељном онлајн састанку са шефом Кремља Владимиром Путином поручио да ће се Москва суочити с економским и политичким санкцијама ако буде напала суседну државу. Иако Бајден није улазио у детаље, његов саветник за националну безбедност Џејк Саливан је наговестио да су се САД договориле с Немачком да Берлин одустане од пројекта „Северни ток 2” у случају руске инвазије на Украјину. Први човек владе у Вашингтону најавио је да би као одговор на руски напад на Украјину морао да Кијеву пошаље оружје, као и да би повећао број америчких војника у земљама НАТО-а, супротно од онога што је захтевао Путин. Руски председник је на виртуелном самиту с Бајденом затражио правно обавезујуће гаранције да се Северноатлантска алијанса неће ширити на исток.

Izvor: www.politika.rs

Bajden potpisao novi zakon za odbranu, izdvojen budžet od 770 milijardi
Tanjug 27.12.2021.

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je danas novi zakon o nacionalnoj odbrani (NDAA) za 2022. godinu, kojim se omogućuje budžet od 770 milijardi dolara za odbranu, saopštila je Bela kuća.

Ranije ovog meseca zakon je prošao Senat i Predstavnički dom pošto je dobio veliku podršku demokrata i republikanaca, podseća Rojters. Budžet je veći za oko pet odsto nego za odlazeću godinu, a rezultat je kompromisa između demookrata i repuzblikanaca, pošto je prethodno zakon bio odlagan sporovima dve vodeće stranke oko politike prema Kini i Rusiji. Vojnicima će biti povećane plate 2,7 odsto, a planirana je kupovina više aviona i ratnih brodova kako bi se SAD bolje nosile sa geopolitičkim pretnjama, "posebno od Rusije i Kine", dodaje britanska novinska agencija.

NDAA uključuje, između ostalog, i 300 miliona dolara za Ukrajinsku bezbednosnu inicijativu za pomoć, što je podrška ukrajinskim oružanim snagama, te četiri milijarde za inicijativu Evropska odbrana i 150 miliona dolara za Baltičku bezbednosnu saradnju.

Izvor: www.blic.rs

Сумњам да ће се војници у ОС САД одушевити овом одлуком....Инфлација је и тамо дупло већа.

Šolc doneo odluke koje su šokirale celu Evropu

Dok je Rusija u januaru tek gomilala svoje trupe na granici s Ukrajinom, nemačka vlada odbila je da podrži Kijev oružjem i štaviše blokirala druge NATO zemlje da šalju nemačko oružje Ukrajini. Umesto toga, Berlin je poslao 5.000 šlemova i poljske bolnice vredne pet miliona dolara – što su neki u Ukrajini dočekali sa prezirom.

Piše: Milijana Milkšić
14.03.2022.

- Šta je sledeće, jastuci? – upitao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.

Kancelar Olaf Šolc je tada rekao da “Nemačka poslednjih godina nije podržavala izvoz smrtonosnog oružja”. Ali, sve se promenio kad je Nemačka prošle nedelje, nakon ruske invazije na Ukrajinu, poslala Kijevu 1.000 antitenkovskog oružja i 500 antiavionskih odbrambenih sistema “stinger”. Berlin je takođe odblokirao druge zemlje Evropske unije što se tiče slanja nemačke opreme.

Tačka prekretnica

“Ruska invazija na Ukrajinu”, kako je rekao Šolc u saopštenju 26. februara, “bila je tačka prekretnica”. Sledećeg dana najavio je modernizaciju nemačke vojske i ulaganja u visini od 100 milijardi evra. Šolc je u istorijskom obraćanju parlamentu takođe najavio kontinuirano povećanje troškova za odbranu za više od dva odsto BDP-a iz godine u godinu. Priznao je da je hitnost ukrajinske krize naterala Nemačku da odluči da investira u vojsku.

-Jasno je da moramo uložiti značajno više u bezbednost naše zemlje kako bi zaštitili našu slobodu i demokratiju – rekao je Šolc, dodajući da je “istorijska obaveza” Nemačke da obezbedi da ruski predsednik Vladimir Putin “ne vrati sat unazad”.

“Gardijan” piše da je ova odluka istorijski raskid sa nemačkim posleratovskim zavetom da neće izvoziti oružje u konfliktne zone. Nemačka, koja je 2021. ukupno na odbranu potrošila 47 milijardi, trenutno izdvaja oko 1,5 odsto svog BDP-a na odbranu, zbog čega je godinama bila pod rastućim pritiskom NATO saveznica, a posebno SAD, da poveća troškove.

- Postojanje ovog posebnog fonda trebalo bi da se smesti u nemački Ustav, kako bi se obezbedilo da ostane garancija i nakon života trenutnog parlamenta – istakao je Šolc.

Njegovo obraćanje, kao piše “Gardijan”, dočekano je sa “olakšanjem i iznenađenjem, a Šolcu su nakon govora ustali i pljeskali, iako su neki poslanici, uglavnom iz Levice i desničarske AfD izrazili neslaganje.

Šta je Šolc naredio?

Nemački kancelar izdao je pet “naređenja za akciju”: isporuku oružja Ukrajini – za šta je rekao da je “jedini odgovor na Putinovu agresiju”, podržavanje sankcija protiv ruskih interesa uključujući suspenziju platnog sistema Swift, obezbeđivanje da se rat ne prelije u druge zemlje – za koje je podsetio na važnost Člana 5 NATO koji govori da je napad na jednu napad na sve članice, značajno povećanje nemačke vojne potrošnje i druge strateške promene, uključujući nastojanje da se smanji zavisnost zemlje od ruskog gasa i izgradnju dva terminala za uvoz tečnog naftnog gasa u lukama Brunsbitel i Vilhelmshafen.

Ovo je u skladu sa Šolcovom ranijom odlukom da suspenduje sertifikaciju Severnog toka 2, nakon što je Rusija odlučila da prizna nezavisnost Donjecka i Luganjska, čime je suštinski poništen projekt vredan više milijardi evra. Na kraju, Šolc je rekao da je odlučan da nastavi sa diplomatskim naporima “čak i u ovoj ekstremnoj situaciji”.

- Treba nam što je moguće više diplomatije, ali da ne budimo naivni – poručio je dodajući da Nemačka neće odbiti da održi razgovore sa Rusijom.

"Strele" za Ukrajinu, F-35 za Nemačku

“Voks” navodi da će Berlin poslati još 2.700 antiavionskih projektila Ukrajini, i to model iz sovjetske ere “strela”, stari inventor istočnonemačkih snaga, dok “Špigl” piše da to nije zvanično potvrđeno i da su stotine projektila u buđavim kutijama ali da to simbolizuje koliko brzo Nemačka pokušava da se otrese starih normi. Izvori Rojtersa otkrili su u ponedeljak da će Berlin kupiti do 35 “nevidljivih” borbenih aviona F-35 od američke firme “Lokhid Martin”, kojima bi zamenio zastarele letelice “tornado”, jedine sposobne da nose američke nuklearne bombe uskladištene u Nemačkoj koje se ne koriste od osamdesetih. Berlin planira da ih izbaci iz upotrebe od 2025-2030.

F-35 važi za najmoderniji avion sveta, a može da nosi i nuklearno naoružanje. Ali, kako ukazuje Rojters to će biti udarac za “Boing”, čiji je F-18 kao zamenu za “tornado” podržavala bivša ministarka odbrane Anegret Kramp Karenbauer. Odluka bi mogla da uznemiri i Pariz, koji je zabrinut da bi to moglo da potkopa razvoj francusko-nemačkog borbenog aviona koji bi trebao da bude spreman 2040-tih. Ipak, Šolc je pre dve nedelje podržao zajednički program.

"Seizmički pomak"

“Voks” piše da je Šolcova prekretnica “seizmički pomak ne samo za njegovu zemlju već potencijalno Evropu i transatlantske odnose”.

- Ovo je zaista revolucionarno. Šolc je u svom govoru otklonio i poništio toliko mnogo stvari za koje smo mislili da su izvesnosti nemačke odbrambene politike. Prosto je odbacio jedan tabu za drugim – rekla je Sofija Beš, istraživač Centra za evropske reforme - Slike osujećene demokratije, invazije na suverenu zemlju, to je ono što je bilo potrebno da se Nemačka probudi… Sada je pitanje koliko će dugo ostati – rekla je Rejčel Rico, istraživač Evropskog centra Atlantskog saveta.

Zašto je Nemačka sve šokirala?

Nemačka politika ima dugogodišnju reputaciju stabilnosti pa Šolcova odluka pokazuje kako je Rusija invazijom slomila dugotrajne principe, ne samo nemačke spoljne politike već možda i načina na koji zemlja vidi samu sebe. Nemci su posle Drugog svetskog rata prihvatili vrstu pacifizma u svetu što je još uvek vezano za nacionalni identitet. Tokom Hladnog rata a krajem šezdesetih Zapadna Nemačka pratila je “ostpolitiku” normalizacije odnosa sa Sovjetskim savezom. To se nastavilo do današnjih dana, sa Nemačkoj koja pokušava da balansira između partnera i Rusije.

Nakon ruske agresije na Ukrajinu 2014, NATO članice, a pod pritiskom i Nemačka, su se složile da izdvoje dva odsto BDP-a na odbranu. I dalje se muči da ispuni tu obavezu i izdvaja oko 1,5 odsto. Deo tog nedostatka hitnosti proizašao je iz osećaja da nemačka javnost ne želi da se jača odbrana pa je političarima nedostajala motivacija da to opravdaju. Ali, šok nastao ruskim pokretanjem invazije sve je izmenio.

Podrška javnosti

Nedavna anketa nemačke firme “Sivi” pokazala je da 74 odsto ispitanika sada podržava Šolcovu odluku da uloži 100 milijardi evra u oružane snage, uključujući veliku većinu iz stranaka i sa levog i sa desnog krila.

Tajson Barker, šef tehnologije i globalnih poslova u Nemačkom savetu za spoljne odnose, ukazuje da su, na neki način, ovakve dramatične tačke prekretnice deo nemačke političke tradicije. Spoljni uzrok mora da se pojavi i natera Berlin da se pokrene, rekao je Barker.

- Prag probijanja je mnogo viši, mnogo teži i tvrdoglaviji u Nemačkoj nego na drugim mestima. Ali, kad se probije, to je kao da se otvorila brana – istakao je.

Šta dalje?

Nemačka tek treba da spozna svoj vojni identitet - a možda i Evropa, piše "Voks". Nemačka je već bila u procesu razvoja nove nacionalne bezbednosne strategije pa su najavljeni resursi stigli na vreme. Ali, ona mora da shvati kakvu vrstu vojske želi da ima, gde želi da investira novac i da li je ovo samo odgovor Rusiji ili dugoročni pomak. A kako će se Nemačka, ekonomski motor EU, izboriti sa tim pitanjima možda će odjeknuti širom Evrope i transatlantskom alijansom. Evropa je takođe godinama govorila o uspostavljanju bezbednosnog identiteta odvojenog od NATO — takozvana “strateška autonomija”. Avganistan je uneo novu hitnost ovoj ideji, jer je podsetio Evropu na njenu zavisnost od SAD za sopstvenu bezbednost.

Sveukupna suzdržanost Nemačke u odbrani i opravdani nedostatak želje da se tu zaista investira, uvek su činili ideju snažne evropske bezbednosne politike više teoretskom nego praktičnom. Ali njena poslednja odluka proizilazi iz osećanja da ni Nemačka ni Evropa nisu zaista bezbedne, a to, kako ceni “Voks”, može da promeni način na koji kontinent pristupa odbrani, čak i van NATO.

Izvor. www.blic.rs

Ranjen još jedan američki novinar u Kijevu

Novinar američkog Foks njuza povređen je dok je izveštavao ispred ukrajinske prestonice Kijeva.

Piše: S.R.
14.03.2022.

Objavljujući vesti uživo, Džon Roberts, novinar "America Reports", rekao je da za sada imaveoma malo detalja o slučaju, ali da timovi na terenu pokušaju da prikupe više informacija o tome šta se dogodilo, prenosi "BBC".

Generalna tužiteljka Ukrajine Irina Venediktova izjavila je ranije da je danas povređena zapadna novinarka i da se o njoj brinu ukrajinski lekari. Ovo dolazi dan nakon što je američki novinar i režiser Brent Renaud (50) ubijen iz vatrenog oružja u ukrajinskom gradu Irpin dok je radio u regionu. Tokom sukoba, povređena su još dva novinara, koja su prebačena u bolnicu.

Izvor: www.blic.rs

Der Freitag (https://www.freitag.de/autoren/jaugstein/gigantisches-ruestungspaket-ist-gefaehrlicher-irrweg)

Sa nemačkog prevela Jelena Todorović-Lazić



Autor : Jakob Augstein


Opasna greška


Kancelar Olaf Šolc je u nedelju 27. februara u nemačkom parlamentu rekao da je za nemačku vojsku namenjen poseban fond od 100 milijardi evra i da će vojni budžet ubuduće iznositi više od 2% BDP-a. Ova suma nikad dosad nije dosegnuta. Šta su poslanici na to uradili? Ustali su i dugo aplaudirali. Kancelareve reči izgubile su se u aplauzu. Bilo je jezivo. Nemački parlamentarci slavili su najveće naoružavanje Nemačke posle Drugog svetskog rata. Primereniji bi bili ćutanje i nema ozbiljnost. Umesto toga, izgledalo je kao da je Bundestag u februaru 2022. opet dočekao svoj avgust 1914.1 U zgradi Rajhstaga poslanici su hvalili paket od 100 milijardi kao što su njihovi prethodnici odobrili ratne kredite u leto 1914: oduševljeni i mirne savesti.2

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da smo se posle napada na Ukrajinu „probudili u drugom svetu“. Zar velike zemlje i one koje bi to da budu ne zadržavaju svuda pravo na vojnu intervenciju? Retko kad su razlozi za to dobri (Bosna), uglavnom su loši (Foklandska ostrva, Avganistan, Libija), a ponekad i ne postoje (Irak). Rat je i danas uobičajeno sredstvo politike. Da li na ovo zaista treba podsećati, i to manje od godinu dana nakon što se nemačka vojska vratila iz rata koji je trajao 20 godina?

Rat u Ukrajini je zločin. Ali on nije promena paradigme, kao što se nameće javnosti. S druge strane, ono što jeste promena paradigme je nemački odgovor na njega. Vladimir Putin je odgovoran za pretvaranje dugo tinjajućeg sukoba oko Ukrajine u rat u Evropi. No Olaf Šolc snosi odgovornost za našu reakciju. Putinov rat je pogrešan. Međutim, pogrešno je i naše odstupanje od politike vojne uzdržanosti i prethodne politike prema Rusiji.

U Bundestagu je Olaf Šolc dao svojoj vladi dalekosežan mandat: „Moramo da se zapitamo: koje sposobnosti ima Putinova Rusija i koje sposobnosti su nama potrebne da se suprotstavimo ovoj pretnji, sada i ubuduće?“ Šolc je hteo da pokaže da i on ume da zvecka oružjem. To je već dovoljno loše. Ali možda je još gore. Na šta je Šolc u stvari mislio kada je rekao da nemačku vojsku treba dovesti u poziciju da ravnopravno odgovori ruskim „sposobnostima“? O čemu ovde govorimo? O tenkovima i haubicama od severa do juga zemlje, od Flenzburga do Garmiša?3 Ne. Da bismo Rusiji stigli do kolena po obimu konvencionalnog naoružanja bilo bi nam potrebno još 100 milijardi. Ovde može biti samo reči o Nemačkoj kao o nuklearnoj sili. FAZ (Frankfurter Allgemeine Zeitung) je to odmah pozdravio: nuklearno pitanje je deo „davno zakasnele promene“ u našoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, „čak i ako to nama Nemcima posebno teško pada“.

***

Treba li sada da zavolimo bombe? Teško je poverovati da su poslanici ustali da aplaudiraju ovom bezumlju. Ali teško je poverovati i u to da „mi“ sada isporučujemo oružje u ratnu zonu. Robert Habek, vicekancelar iz partije Zelenih, kao stručnjak za zaumnu ontologiju, rekao je da je ova odluka ispravna, ali da „niko danas ne može znati da li je dobra“. Vara se: već danas znamo da nije. Malo je slučajeva u istoriji u kojima je recept „postići mir sa što više oružja“ uspeo. Možemo biti sigurni da ni sada neće uspeti, naprotiv. Zapad svojim isporukama oružja Ukrajini produžava rat. Čim se tamo upotrebi naše oružje, to više nisu samo Putinovi mrtvi, već i naši.

Da li su stotine hiljada demonstranata koji su izašli na ulice Berlina tokom vikenda, vođeni svojom užasom zbog rata u Ukrajini, toga svesni? Ove ljude pokrenulo je osećanje da ne mogu da sede skrštenih ruku dok u Ukrajini ljudi stradaju. Osetili su da moraju nešto da urade. U pravu su. Ljudima u Ukrajini je potrebna pomoć. Ali oružje zapada produžava ratna stradanja, a neće promeniti ishod ovog rata. Ko povećava troškove ruskog agresora, povećava ih i ukrajinskim žrtvama. Naši demonstranti treba da pripaze da vlada njihovo opravdano ogorčenje ne iskoristi za pravdanje pogrešne i pogubne politike.

Kada se jednom milijarde o kojima Šolc govori pretope u oružje, mladi ljudi će se protesno lepiti šakama za vojna skladišta, kao što to sada čine po autoputevima u znak protesta zbog klimatske krize.4 Da li će sa novim naoružanjem nastati i novi mirovni pokret? Uvek ima onih koji se bave poslovima rata. Sada smo to opet iskusili. Nadajmo se da će se neko pobrinuti i za poslove mira.

***

Možda se zaista dogodio preokret. Možda je metamorfoza Zelenih od golubova do jastrebova reprezentativna za razvoj društva u celini. Godine 1999. Zeleni su jedva pristali na prvu ratnu misiju nemačkih vojnika van Nemačke od Drugog svetskog rata u NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Sada su glatko pristali na najveći vojni paket u nemačkoj istoriji. Uzgred, Zeleni stvarno nemaju sreće: oba puta kada su ušli u vladu odmah su bivali suočeni sa pitanjem rata i mira. Ali to naravno nije opravdanje.

Ostaje da se vidi da li je mirovna tradicija nemačkog društva okončana i da li ju je zamenila instagramizacija antiratnih protesta: palac dole za Putina, veliki lajk za Ukrajinu. U svakom slučaju, stiče se utisak da su mediji i političari podlegli talasima emocija koji zapljuskuju zemlju. Evo apsurdnog primera iz Minhena: gradonačelnik je zahtevao od ruskog dirigenta da se distancira od Putinovog rata. „Ako Valeri Georgijev do ponedeljka ne zauzme jasan stav, on više ne može biti šef-dirigent naše Filharmonije“. I onda ga je zaista smenio. Ovakvo nametanje solidarnosti briše razlike između Minhena i Moskve.

Na ovaj način se ne mogu osvetliti koreni sukoba kojem prisustvujemo. Oni leže duboko u prošlosti, izrasli su i istorijski se razgranali i biće potrebno vreme, umeće i strpljenje da se do njih dođe. Nijedna od strana u sukobu nije voljna da tu priču sada pokrene. Sigurno ne oni koji imaju najviše da dobiju i izgube: sami Ukrajinci. Njihov predsednik Vladimir Zelenski žustro zahteva da se ubrza prijem njegove zemlje u Evropsku uniju. Treba mu otvoreno reći: ruska pretnja sama po sebi ne čini od Ukrajine pogodnog kandidata za EU. Umesto toga, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podgreva nade Ukrajinaca: „Vi ste jedni od nas i želimo vas među nama“. Upravo je takvim izjavama, kao što se sećate, počeo čitav ovaj haos. „Ukrajinski narode, kucnuo je čas, slobodni svet je sa vama, Amerika je uz vas“, povikao je američki senator Džon Mekejn na Majdanu u decembru 2014. i ljudi su mu poverovali. Kada će zapad prestati da obećava Ukrajini više nego što može da ispuni?

Један од ретких гласова разума, али га, као ни 1914. године нико неће слушати. Када се немачка наоружава и наоружа (у првом чину), то оружје мора бити употребљено (у последњем), као у свакој предстваи. А као што знамо из искуства прошлог века то није изашло на добро никоме.

''Čehovljeva puška'', opet.

Spremno 100 milijardne evra, najviše ide za vazduhoplovstvo
Novosti online 01. 04. 2022.

ZA nemačko vazduhoplovstvo će, po svemu sudeći, biti izdvojeno najviše novca od ukupno sto milijardi evra namenjenih za specijalni vojni fond, navela su dva izvora za Rojters.

Za vazduhoplovstvo je namenjeno oko četrdeset milijardi evra, a 27 milijardi evra biće potrošeno na unapređenje mogućnosti komande i kontrole, uključujući moderne radio-uređaje, rekli su bezbednosni izvori. Za oružane snage će biti izdvojeno 17 milijardi, a za mornaricu deset milijardi evra. Očekuje se da će se sledeći sastanak na kojem će se razgovarati o fondu biti održan u ponedeljak, rekao je jedan od izvora.

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je krajem februara da će nemačka vojska dobiti poseban fond od sto milijardi evra za investicije. Nedugo zatim, komesarka za vojsku u nemačkom Bundestagu Eva Hegl izjavila je da je žalosno koliko je nemačka vojska nedovoljno opremljena, a da je samo oko polovine velikih komada naoružanja spremno za upotrebu u vojnim operacijama.

Izvor: www.novosti.rs

Nemačka se naoružava: 100 milijardi evra za vojsku, najviše za borbene avione


Lavovski deo specijalnog fonda od 100 milijardi evra koji Nemačka planira da izdvoji za obnovu vojske pripašće vazduhoplovnim snagama.

Dokumentom u koji je Rojters imao uvid predviđeno je da se 40,9 milijardi evra potroši na razvoj i kupovinu, uključujući nabavku borbenih aviona lovaca tipa Eurofajter i F35, kao i izgradnju svemirskog sistema za rano upozoravanje.

Od preostalog novca 19,3 milijarde evra namenjeno je mornarici, još 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica, kao i razvoj naslednika pešadijskog borbenog vozila tipa Marderin, naveden je u dokumentu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-se-naoruzava-100-milijardi-evra-za-vojsku-najvise-za-borbene-avione-2164093)

Šolc najavio, Bundestag odobrio


Nemački Bundestag danas je odobrio plan vlade vredan 100 milijardi evra za modernizovanje vojske.

Odobrenje je stiglo u vidu odgovora koji je kancelar Olaf Šolc najavio povodom ruskog napada na Ukrajinu, javlja Rojters. Za osnivanje specijanog vojnog fonda glasalo je 567 poslanika, a bio je dovoljan 491 glas. Protiv je glasalo 96 poslanika, a 20 je bilo uzdržano, preneli su nemački mediji.

Danas posle podne poslanici su odobrili nacrt zakona. Za predloženi zakon glasala su 593 poslanika, dok ih je 80 bilo protiv, a sedam je bilo udržano.

Da bi se usvojio specijalan fond potrebno je da glasanje prođe i gornji dom parlamenta, a za usvajanje je potrebna dvotrećinska većina.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2166158)

Francuska će potrošiti 85 miliona evra da popuni zalihe topova


Francuska će potrošiti 85 miliona evra za zamenu 18 samohodnih artiljerijskih jedinica Cezar datih Ukrajini, pošto su njene zalihe od tada smanjene za četvrtinu, rekao je francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na BFMTV.

„Paket od 85 miliona evra omogućiće nam da izvršimo ovu popunu, poenta je da se ne šteti planovima obuke i obuke naših puškara“, objasnio je ministar tokom saslušanja u senatskom odboru za spoljne poslove i odbranu.

Lekornju je pojasnio da će sredstva za dopunu artiljerijskih objekata biti uzimana u granicama predviđenim zakonom o vojnom programu, i uveravao senatore da to neće uticati na njegovu realizaciju.

Pre početka potpune ruske invazije na Ukrajinu, Francuska je imala 76 samohodnih topova Cezar. Izrada jedne instalacije traje više od godinu i po dana. Istovremeno, dodao je francuski ministar oružanih snaga, zalihe artiljerijskih granata biće popunjene već sledeće godine.

Podsetimo, Francuska je Ukrajini već predala 12 samohodnih topova Cezar, koji mogu da ispaljuju projektile kalibra 155 mm na daljinu od 40 kilometara brzinom od šest do osam hitaca u minuti, a nedavno se saznalo da je još šest jedinice su već na putu ka svom odredištu.

Ranije je francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu takođe rekao da će Ukrajina dobiti „značajan broj” oklopnih vozila VAB iz Pariza.


izvor (https://okvir.net/svet/francuska-ce-potrositi-85-miliona-evra-da-popuni-zalihe-samohodnih-topova-cezar-koje-je-prenela-ukrajini/)

Крајем 2022. Русија се вратила у прве 3 земље по војном буџету, а Украјина је ушла у првих 11, испред Италије, Аустралије, Канаде и Израела.

Ако је у последњих 5 година руска војна потрошња опадала за 1% годишње, онда су 2022. порасла за 9,2%, док их је Украјина повећала за 640%. Потрошња на одбрану у Катару, Саудијској Арабији, Белгији и Холандији такође је значајно порасла.

[attachment=1]