Da iskoristim priliku i da zapišem još jednu interesantnu stvar ,a to je jedan od glavnih razloga zašto sam protiv mešanja ćirilice i latinice (sutra možda i kineskog ili arapskog ili klinastog pisma ) . Moja majka kada god ode u prodavnicu vrati se sa nekim proizvodom za koji ne zna šta je . U prodavnici pišu na svim mogućim stranim jezicima sem na Srpskom natpise proizvoda. I tako jednom, obzirom da ona ne zna italijanski (a i ja ga slabo razumem iskreno) vratila se kući sa balzamom za kosu umesto sa šamponom za kosu ( reče mi "Kupila sam ovo ,valjda je šampon ,ali nešto mi masno dođe, hoćeš da pogledaš molim te šta je?" ) . Čak ni mlađi ljudi koji su učili i latinski i engleski i nemački,ruski ... U današnje vreme se slabo mogu da snađu ,a o starijim ljudima da ne govorim .
Вуче, то о чему пишеш је нешто сасвим друго. Лого производа може да буде у било којем језику, али назив би требао да буде на српском језику. Када купим Плазма кекс у Америци, реч ”plazma” је лого, али испод тога је натпис на енглеском, тако да јасно знам о чему се ради. Ако је купим у Канади, тамо је поред енгелског и француски назив производа, јер је то други службени језик. Амбалажа је прављена за то тржиште. Уколико амбалажа није посебно прављена, онда је на предњој страни производа, испод логотипа, залепљена велика налепница са натписом на енглеском, да знам о чему се ради.
Нема никаквог разлога зашто се у Србији не би законски увело такво правило. Значи не да окрећем нпр. ”Милка” чоколаду на другу страну, па се тамо дивим на која тржишта се све извози, а требају ми два пара наочара да прочитам. Него лепо, на предњој страни, фонтом који је довољно велик (да у осамдесетој можеш да га прочиташ без наочала) , напише се да је то ”млечна чоколада” или ”црна чоколада са бадемима” или шта је већ. А на другој страни, друга налепница где се све оно што су написали оним ситним словима у декларацији, опет у некој разумној величини, на српском. И наравно, ако је ћирилица службено писмо - онда ћирилицом. Зашто би неко морао да гледа са друге стране и тражи српски међу 20 других језика? (Да оставимо сада по страни што се декларације на хрватском, са другачијим називима састојака или неразумљивим изразима, проглашавају српским.)
Што се тиче остављаља латиничних страних речи у оргиналу, ту се слажем са Кумбором. Не видим ништа лоше у томе да се оставе у оргиналу, уколико нису широко прихваћене. Аir Serbia може да буде само Ер Сербиа, а не Аир Србија или Ер Србија. (Осим ако немају другачије име на српском језику, нпр. Ер Србија.) Apple може да буде само Епл, а не Апл.
