Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Pentagon: Aktivnosti u Crnom moru imaju rutinski karakter, Rusija: NATO komplikuje situaciju


Operacije američkih ratnih brodova u Crnom moru imaju „rutinski karakter“, izjavio je zvanični predstavnik Pentagona Džon Kirbi. Rusija smatra da povećana aktivnost NATO-a u Crnom moru komplikuje situaciju u sferi bezbednosti crnomorskog regiona, izjavio je za Sputnjik zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

„To je normalan razvoj događaja za vojnike Sjedinjenih Američkih Država, i mi, naravno, koordiniramo ulazak brodova u Crno more sa Turskom u skladu sa Konvencijom iz Montrea“, rekao je Kirbi napominjući da neće govoriti „o hipotetičkim ili budućim operacijama“.

Predstavnik Pentagona je odbio da komentariše izjave medija o planovima Vašingtona da pošalje dva broda kroz Bosfor sledeće nedelje.

Prema njegovim rečima, američke vojne snage „će plivati, leteti i kretati se po zemlji gde je to dozvoljeno“.

„Povećana aktivnost NATO-a u Crnom moru je faktor, koji komplikuje bezbednosnu situaciju u crnomorskom regionu“, smatra Gruško.

Odgovarajući na pitanje o kontaktima Moskve i Ankare u vezi sa prolaskom američkih brodova u Crno more, diplomata je primetio da „postoje odgovarajući mehanizmi za obaveštavanje“.

izvor

[Dreadnought]

Presretanje nad Pacifikom


Ruska vojna avijacija bila je prinuđena da uzleti zbog vojne aktivnosti SAD nad Pacifikom, prenose ruski mediji.

Kako se navodi, za presretanje američkog izviđačkog aviona RC-135 podignut je ruski MiG-31.

Prema navodima predstavnika Istočnog vojnog okruga, misija presretanja je uspešno sprovedena budući da je ruski lovac primorao američkog pilota da okrene avion kako ne bi narušio ruske državne granice. Iz ruskog Istočnog vojnog okruga saopšteno je i da je presretanje američkog aviona sprovedeno u skladu sa međunarodnim pravilima.

Ruski mediji podsećaju da u poslednje vreme američka avijacija sprovodi sve više izviđačkih letova u blizini ruskih granica.

Štaviše, prema poslednjim istraživanjima, tokom 2020. godine američka vojska je izvela 40 odsto više izviđačkih letova nego što je to bio slučaj prethodne godine.

izvor

[MOTORISTA]

Vanredni sastanak NATO, Blinken se vraća u Brisel
Novosti online 10. 04. 2021.

DRŽAVNI sekretar SAD Entoni Blinken namerava da se vrati u Brisel kako bi održao novi sastanak sa predstavnicima država-članica zemalja NATO-a zbog „situacije sa Rusijom“, navodi agencija „Blumberg“.

Kako prenosi američki portal, glavna tema sastanka će biti „premeštanje ruske vojske na granicu sa Ukrajinom“. U planu nije samo jedan sastanak, kako prenosi „Blumberg“, već više njih koji će biti održani tokom cele naredne nedelje, a u planu je i da u Brisel doputuje i ministar odbrane SAD Lojd Ostin. Podsetimo, kako je nedavno prenela televizija Si-En-En, Amerika bi zbog „porasta aktivnosti Rusije“ u blizini granica Ukrajine mogla da uputi vojne brodove u Crno more.

Zvanični predstavnik Pentagona DŽon Kirbi na poslednjoj konferenciji za novinare ove navode nije želeo da komentariše, međutim, upitan da li će se to zaista dogoditi, on je samo odgovorio: „američke vojne snage „će plivati, leteti i kretati se po gde je to dozvoljeno“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

субота, 10.04.2021.
Тања Вујић

Може ли амерички изасланик да спречи завршетак „Северног тока 2”

Кремљ оштро осудио медијске најаве да би Ејмос Хохстајн могао добити улогу преговарача САД за „случај руско-западноевропског гасовода”

Америчко Министарство правде марљиво је обавило свој посао: трагајући за актерима „Северног тока 2” подложним новој рунди санкција озакоњених на Капитол хилу, недавно је издвојило истоимену швајцарску фирму, и њеног извршног директора Матијаса Варнига. Листа с овим „кандидатима за санкције” уредно је послата администрацији Џозефа Бајдена, да би затим завршила у фиоци. Републикански сенатор Тед Круз, један од двоје протагониста две досадашње рунде америчких санкција, није се предао. У приватном разговору с Викторијом Нуланд, изгледним челником канцеларије за политичке послове Стејт департмента, Круз је изгледа обавио разговор у четири ока и затражио да Вашингтон размотри постављање специјалног изасланика САД за „Северни ток 2” – гасовод који је, иначе, 95 одсто завршен.

Амерички портал „Политико” затим је у среду објавио да је Џејк Саливен, саветник за националну безбедност САД, у неформалном разговору предложио Ејмосу Хохстајну, донедавном члану Надзорног одбора украјинског „Нафтогаза” и некадашњем специјалном изасланику Обамине администрације за међународна енергетска питања, да размисли о новом задужењу. „Постоји консензус да трновита геополитика око ’Северног тока 2’ сада изискује већу пажњу, посебно ако се зна да је гасовод готово 96 одсто завршен, и да жури ка финишу”, навео је тај портал. Према „Политику”, Бајденова администрација управо разматра Хохстајново постављење за специјалног изасланика САД за „Северни ток 2”, али некадашњи блиски сарадник новог председника САД још није прихватио понуду.

Иначе, Хохстајнови ставови о „Северном току 2” познати су од 2016. године, када је у својству специјалног америчког саветника за међународну енергетику проценио да би „Северни ток 2” – тада још у повоју – могао подстаћи „нове хладноратовске поделе у Европи”. Из тог времена је и Хохстајнова оцена да би „Северни” и „Јужни ток” присилили Источну и Централну Европу да још 30–50 година зависе од само једног снабдевача. Нема ничег лошег у руском гасу. Али не би требало да буде једини играч на сцени”, сматрао је тада Хохстајн. У међувремену, још нигде није предочено какав би евентуално мандат могао да има специјални изасланик Америке за „Северни ток 2”. Било како било, портпарол Кремља Дмитриј Песков у четвртак је оштро прокоментарисао ове непотврђене медијске објаве.

„Наравно (селектовање) таквих специјалних изасланика за пројекат који нема ништа са САД, и лоциран је на другом континенту, очигледно довољно говори о ономе што се зове мешање у унутрашње ствари, економске интересе других земаља”, оценио је Песков. Истовремено је додао да „земље које су партнери Руске Федерације у овом пројекту остају врло конзистентне у својој намери да финиширају пројекат и пусте га у рад. Пројекат је екстремно виталан за енергетску безбедност Европе, као и за њено снабдевање енергетским ресурсима”.

Да ли Бајденова администрација стварно планира да пред крај последњег чина градње новог сибирско-балтичког гасовода уведе „специјалног изасланика за ’Северни ток 2’” за даљу акцију против тог пројекта, с којим евентуално оперативним овлашћењима и према коме, за сада је загонетка. Или, пак, наводи о постављењу Хохстајна служе да смире страсти на Капитол хилу, уочи саопштења Стејт департмента 17. маја да ли ће и које актере финиша „Северног тока 2” ставити под нове санкције?

Једнако је неизвесно на чему све базира оптимизам Александер Грушко, заменик шефа руске дипломатије, када у изјави за Тас каже да је Москва „апсолутно уверена да ће пројекат (Северни ток 2) бити завршен, као и да ће постати симбол дугогодишње здраве енергетске сарадње Русије и држава ЕУ. У том погледу не очекујемо никакве радње у супротности са спровођењем пројекта”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Presretanje nad Pacifikom

[Dreadnought]

Da li će američka vojska, povučena iz Persijskog zaliva, „isplivati“ u Donbasu?


S obzirom da je administracija predsednika SAD Džoa Bajdena naglo promenila politiku prema Iranu i počela da povlači vojsku iz Persijskog zaliva, nije isključeno da bi američke trupe mogle da „isplivaju“ i u Ukrajini, smatra ruski politikolog Evgenije Satanovski.

Kako je rekao, moguće je vraćanje Vašingtona nuklearnom sporazumu sa Teheranom i ublažavanje stava SAD prema Iranu.

Prema mišljenju Satanovskog, o takvom preokretu spoljnopolitičkog kursa Vašingtona govori, između ostalog, činjenica da su Sjedinjene Američke Države povukle značajan deo svojih trupa iz Saudijske Arabije.
On je precizirao da je u Saudijskoj Arabiji ostalo 50 hiljada vojnika od 90 hiljada, koji su se tamo zadesili dok je Tramp bio na vlasti.

S tim u vezi, politikolog je dodao da je Vašington povukao odatle tri protivraketna sistema „Patriot“ čija je uloga bila da čuvaju Saudijsku Arabiju od raketnih napada proiranskih grupa sa teritorije Iraka, kao i od napada jemenskih Huta.

Na taj način je Bajden povukao iz Saudijske Arabije sve što je svojevremeno rasporedio bivši američki lider Donald Tramp, ostavivši tačno onoliko Oružanih snaga koliko ih je bilo za vreme vladavine Baraka Obame, istakao je Satanovski, govoreći na ruskom radiju Vesti FM.

Istovremeno, Satanovski je naglasio da „trupe, koje je Amerika sklonila sa iranskog pravca, negde moraju da 'isplivaju'“.

„One mogu da 'isplivaju' i u Evropi, mogu da 'isplivaju' na manevrima u Ukrajini koji će se uskoro dogoditi, veliki manevri NATO-a. A s obzirom na želju ukrajinskog rukovodstva da na ovaj ili onaj način uvuče NATO, Amerikance u borbu protiv nas, može da dođe do bilo koje provokacije, uključujući i u Donbasu“, istakao je on.

Pored toga, on je dodao da je Bajdenova administracija iznela oštre zahteve Rijadu zbog rata u Jemenu.

„Veoma uočljiva promena u američkoj politici na Bliskom istoku je signal ostalim monarhijama Persijskog zaliva“, smatra ekspert.

Prema njegovim rečima, povratak Amerike kursu koji je sledio Obama – ne sluti na dobro u pogledu Rusije i Kine.

„Naši odnosi su propali upravo za vreme Obame. Bajden namerava da se preusmeri na pretnje sa kineske i ruske strane... Tim koji danas upravlja američkom Belom kućom je očigledno pošao putem zaoštravanja situacija na jednim frontovima, i ublažavanja – na drugim“, zaključio je on.

Ruski ekspert je dodao da se Bajden i njegova administracija „očigledno spremaju da preusmere američku politiku, te da stoga treba biti na oprezu“.

Govoreći o tome kakva bi trebalo da bude politika u toj situaciji, Satanovski je podsetio na reči Vinstona Čerčila: „Onaj koji bira između srama i rata, na kraju dobija i jedno, i drugo“.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Šta američki brodovi rade u Crnom moru? I dalje nemamo odgovor


Pitanje šta američki brodovi rade u Crnom moru i dalje je bez odgovora, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Postavljaju se pitanja šta Ruska Federacija radi na granici sa Ukrajinom – odgovor je vrlo jednostavan, mi tamo živimo, to je naša zemlja. A šta rade SAD sa svojim brodovima, vojnicima koji redovno organizuju neke događaje pod okriljem NATO-a u Ukrajini, na hiljade kilometara od sopstvene teritorije, to pitanje je za sada i dalje bez odgovora“, istakao je ruski ministar na konferenciji za štampu u Kairu.

Lavrov je dodao da je prisustvo američkih brodova u Crnom moru već redovna pojava.

„Što se tiče vojne aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država, uključujući odlazak njihovih brodova u Crno more, to se dešava redovno. Sada se to izvodi posebno energično, a praćeno je agresivnom retorikom“, rekao je Lavrov.

Ranije je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Turske saopštio da je Vašington obavestio Ankaru o prolazu dva vojna broda kroz Bosfor u Crno more, gde će se nalaziti od 14-15. aprila do 4-5. maja 2021. godine. S tim u vezi, zvanični predstavnik Pentagona Džon Kirbi rekao je da operacije američkih ratnih brodova u Crnom moru imaju rutinski karakter.

Sa svoje strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško izjavio je da Rusija smatra da povećana aktivnost NATO-a u Crnom moru komplikuje situaciju u sferi bezbednosti crnomorskog regiona.

izvor

[Dreadnought]

"Nema ko da kaže 'ne', a za rat nismo spremni"


Antiruska retorika američkog predsednika Džoa Bajdena i podsticanje Kijeva na zaoštravanje situacije u Donbasu mogu dovesti SAD do rata za koji nisu spremne.

Ovo navodi pukovnik američke vojske u penziji Daglas Mekgregor u članku za „The American Conservative“.

Prema rečima pukovnika, izjave Ukrajine da postoji mogućnost rešenja situacije u Donbasu vojnim putem mogu izazvati konflikt između SAD i Rusije. Pri tome, Bajden ne smatra potrebnim da objasni svojim građanima zašto Vašington podržava ovakve pretnje koje dolaze iz Kijeva.

Stručnjak je naveo primer incidenta iz 1937. godine kada je japanska vojska potopila američki brod na reci Jangcekjang. Tada je predsednik bio Frenklin Ruzvelt: on nije hteo da se sveti Japancima, bez obzira na pritisak admirala Ratne mornarice, jer je znao da vojska nije bila spremna za rat.

Što se tiče Trampa, mnogi njegovi savetnici su 2019. godine pozivali da krene u rat sa Iranom, ali je predsednik to odbio. Međutim, administracija Bajdena ne sluša savete i upozorenja i ponaša se kao njeni prethodnici. Pukovnik smatra da u Ovalnom kabinetu trenutno nema zrelih ljudi koji bi jednostavno rekli: „Ne!“. Ipak, Bajdenu je lako da drugima drži predavanje, kada se stvar tiče događaja koji se hiljadama milja daleko od SAD. Međutim, to ne može trajati večno, smatra Mekgregor.

On je podsetio na to da je ruska vojska snažnija od ukrajinske. Uz to, snage NATO-a u Evrpi su slabe, da bi mogle da se umešaju u tako daleki konflikt, tvrdi pukovnik. Alijansa će se osloniti na Ratno vazduhoplovstvo, ali ne treba potcenjivati ruske sisteme PVO, između ostalih S-500 na kojem se trenutno radi, zaključio je Mekgregor.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov objasnio šta je glavni problem Vašingtona


Vašington nikako ne može da odustane od pogrešnog kursa održavanja svoje globalne dominacije. Takva američka politika je apsolutno kontraproduktivna, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Prema našem mišljenju, osnovni problem je to što Vašington nikako ne može da napusti pogrešan kurs održavanja svoje globalne dominacije, koji je zauzeo početkom 1990-ih nakon raspada Sovjetskog Saveza. Danas je svima jasno, da je takva politika apsolutno kontraproduktivna. Pred našim očima uzima maha objektivni proces formiranja pravednijeg, demokratskijeg i stoga stabilnijeg multipolarnog svetskog poretka“, rekao je Lavrov u intervjuu agenciji „Irna“.

On je naveo da Amerikanci, uz podršku evropskih saveznika, preduzimaju agresivne korake, usmerene na rušenje međunarodno-pravne arhitekture koja se oslanja na Ujedinjene nacije i zamenjuju je takozvanim „poretkom zasnovanim na pravilima“.

Prema njegovim rečima Rusija „nema ništa protiv, da svi poštuju pravila“. Međutim, ona bi trebalo da se razvijaju, ne u uskom krugu Vašingtona i njegovih sledbenika, zaobilazeći Ujedinjene nacije, već u univerzalnom formatu sa učešćem svih ključnih svetskih igrača i na osnovu postojećih opštepriznatih normi međunarodnog prava.

izvor

[Dreadnought]

Moskva Americi: Držite se podalje od Rusije i Krima, to je za vaše dobro


Moskva upozorava Sjedinjene Države da im je bolje da se drže podalje od Rusije i Krima, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov. Rizik od izbijanja incidenata je visok, dodao je on.

„Sjedinjene Države treba da shvate da su rizici od izbijanja incidenata veliki. Već tokom ove godine smo uočili nešto slično samo u drugoj akvatoriji. Upozoravamo SAD da im je bolje da se drže podalje od Krima i naše crnomorske obale. To je za njihovo dobro “, rekao je Rjabkov novinarima.

Kako je dodao, američki ratni brodovi nemaju šta da rade kod obala Rusije.

„Ne bih se upuštao u pitanje različitih interpretacija toga šta je slobodna plovidba, sloboda mora, posebno u datom kontekstu. Ali, jedno znam – američki ratni brodovi nemaju šta da traže kod naših obala. Te akcije koje sprovode su krajnje provokativne. Oni testiraju našu čvrstinu, igraju po živcima, ali ništa neće postići“, oštar je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, zauzimanje akvatorije na hiljade milja od američkih baza deo je geopolitike.

izvor

[Dreadnought]

Petnaest brodova Kaspijske flotile krenulo prema Crnom moru


Rusija je uputila 15 ratnih brodova i plovila Kaspijske flotile u Crno more, saopštila je pres služba Južnog vojnog okruga.

„U okviru provere za zimski period obuke, 15 brodova Kaspijske flotile, uključujući tri artiljerijska i osam desantnih čamaca, kao i brodova za podršku, vrše međuflotni prelaz iz Kaspijskog u Crno more“, navodi se u saopštenju.

Pres služba navodi da su brodovi sada prošli Volgograd, Kalač na Donu, Volgodonsk i Semikarakorsk. Na putu duž kanala Volga-Don dužine veće od 100 kilometara, ratni brodovi su prešli 13 brana.

Provera trupa Južnog vojnog okruga za zimski period obuke vrši se prema utvrđenom planu obuke trupa za 2021. godinu i ima za cilj povećanje nivoa borbene i operativne pripreme snaga vojnog okruga.

Ranije je saopšteno da će više od deset brodova Kaspijske flotile preći u Crno more u okviru provere.

izvor

[Dreadnought]

NATO preti: Rusija preduzima korake


NATO koncentriše 40.000 vojnika i 15.000 jedinica naoružanja i vojne tehnike u blizini ruskih granica, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Sveukupno, "blizu ruskih granica biće koncentrisano 40.000 vojnika i 15.000 jedinica naoružanja i vojne tehnike, uključujući strateške avione", rekao je on, preneo je TAS.

Šojgu je istakao da Rusija preduzima korake da odgovori na preteću vojnu aktivnost NATO, velike vežbe kombinovanih oružanih snaga i vazdušno-desantne snage, pokazale su da su trupe spremne da osiguraju nacionalnu bezbednost.

"Preduzeli smo relevantne mere kako bismo delovali na preteću vojnu aktivnost Alijanse", naveo je ruski ministar odbrane.

Šojgu je rekao da je u okviru kontrolnih događaja i obuka u zimskom obrazovnom periodu, izvršena nenajavljena inspekcija borbene gotovosti trupa zapadnog i južnog vojnog okruga.

Prema njegovim rečima, dve armije i tri velike jedinice vazduhoplovnih snaga uspešno su raspoređene na zapadne granice Rusije i područja obuke i borbene prakse.

"Trupe su pokazale punu spremnost i sposobnost za vođenje operacija radi osiguranja vojne bezbednosti zemlje. Trenutno su ove jedinice uključene u vežbe", naglasio je Šojgu.

izvor

[MOTORISTA]

Šojgu - SAD i NATO glavne snage koncetrišu na Baltiku i Crnom Moru
Novosti online 13. 04. 2021.

SJEDINJENE Američke Države i NATO prebacuju svoje snage ka granicama evropskog dela Rusije, glavni borbeni potencijal im je na Baltiku i u Crnomorskom regionu, upozorio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

„Sada američke snage prebacuju iz kontinentalnih delova severne Amerike preko Atlantika u Evropu. U Evropi se snage premeštaju ka ruskim granicama. Glavne snage koncentrišu se crnomorskom regionu i baltičkom regionu“, rekao je Šojgu na sastanku u Severomorsku. Prema njegovim rečima pored granica Rusije biće ukupno razmešteno 40.000 vojnika i 15.000 jedinica naoružanja i tehnike, uključujući stratešku avijaciju. Ministar je istakao da Rusija preduzima mere kao odgovor na preteće vojne aktivnosti NATO-a, vežbe jedinica kombinovanih snaga i vazdušno-desantnih snaga pokazale su punu spremnost trupa.

„Reagujući na preteće vojne aktivnosti Alijanse, preduzeli smo odgovarajuće mere. U okviru kontrolnih mera i vežbi tokom zimskog perioda obuke izvršena je iznenadna provera borbene gotovosti trupa Zapadnog i Južnog vojnog okruga“, rekao je Šojgu. Ministar je dodao da je Severna flota sposobna da se efikasno suprotstavi postojećim izazovima i pretnjama Rusije na Arktiku.

„Za jačanje odbrambene sposobnosti Ruske Federacije i zaštitu njenih nacionalnih interesa na Arktiku, Ministarstvo odbrane sistematski radi na povećanju borbene sposobnosti Severne flote. Flota se oprema savremenom vojnom tehnikom prilagođenom za upotrebu u surovim klimatskim uslovima. Aktivno se izvodi borbena obuka i sprovode razne istraživačke aktivnosti“, precizirao je Šojgu. On je podsetio da je prošle nedelje završena složena arktička ekspedicija „Umka 2021“.

„Teško je preceniti značaj. Prvi put u istoriji sovjetske podmorničke flote, ruske flote, istovremeno su ispod leda izašle tri nuklearne podmornice“, istakao je Šojgu. Prema njegovim rečima, „značajna pažnja se poklanja poboljšanju arktičke infrastrukture“.

Za tri nedelje prebačene dve armije i tri jedinice

Oružane snage Rusije su za tri nedelje uspešno prebacile dve armije i tri jedinice vazdušno-desantnih snaga na zapadne granice, dodao je Šojgu. Ministar je naglasio da su „trupe pokazale punu gotovost i sposobnost da izvršavaju zadatke kako bi osigurale vojnu bezbednost zemlje“.

„U ovom trenutku su ove jedinice i formacije angažovane na vojnim vežbama. Sve aktivnosti provere planirane su da se završe u naredne dve nedelje“, dodao je ministar.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Vašington želi dijalog sa Moskvom, ali će nastavlja sa pritiscima


SAD žele dijalog sa Rusijom, ali će nastaviti da vrše pritisak na Moskvu, saopštila je potparolka američkog predsednika Džen Psaki.

„Naš pristup odnosima sa Rusijom je: očekujemo da odnosi budu izazov, da budu nastavljeni teški pregovori, spremni smo da se nosimo sa njima. Međutim, naš cilj je da naši odnosi sa Rusijom budu predvidljivi i stabilnim, da vodimo dijalog“, rekla je Psaki na brifingu.

„Treba da napravimo plan. To će biti prvi razgovor na tom nivou o tome. Cilj je, naravno, da budemo pošteni i otvoreni u oblastima u kojima se ne slažemo i gde izražavamo zabrinutost, ali isto tako da zajedno radimo tamo gde je to u uzajamnom interesu“, dodala je ona, navodeći primer Iran i produženje sporazuma START-3.

„Razgovaraće se o brojnim pitanjima kako se (sastanak) bude bližio“, dodala je Psaki.

Kako je objasnila, za sada je rano govoriti o mestu održavanja samita. To će biti narednih meseci, znači, na leto.

Ona je naglasila i da će Vašington nastaviti da vrši pritisak na Moskvu.

izvor

[Dreadnought]

Važno za mir i bezbednost: Vest o mogućem sastanku Putina i Bajdena – globalni događaj


Sastanak predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena je globalna vest, kako po razmerama, tako i po značaju i perspektivama, rekao je ruski senator Konstantin Kosačov, dok UN poručuje da je otvoren i pozitivan dijalog između Rusije i SAD izuzetno važan za mir i bezbednost.

„Najvažnija stvar je mogući lični sastanak narednih meseci, kao i zadatak resorima i pomoćnicima da ga temeljno pripreme. To nije samo vest dana. To je globalnom vest i po razmerama, i po značaju i po perspektivama“, napisao je ruski senator na Fejsbuku.

Kako kaže, predstoji najteži posao i bilo bi pogrešno da se umanjuju problemi, ali kada postoje formati za razgovor o njima, za približavanje stavova ili bar za bolje razumevanje zabrinutosti i namera jedni drugih – to je već mnogo.

Prema njegovom mišljenju, to što je baš Bajden pozvao Putina „karakteristično je u svakom smislu, posebno u svetlu poslednjih meteža“.

On je istakao da razgovor dvojice lidera ukazuje na želju da se „raščisti“ bilateralna agenda, koliko je moguće, kako se ne bi stvarale nepotrebne smetnje u zajedničkom radu.

Kosačov smatra da razgovor takođe ukazuje na obostranu spremnost da se razgovara o svim nagomilanim pitanjima u interesima osiguravanja strateške stabilnost.

„Ovo je veoma važan korak napred“, konstatuje senator.

Takođe je istakao da je još jedan važan momenat razgovora predsednika - „utvrđivanje nesuglasica, ali bez njihovog dramatizovanja“.


Korak od konfrontacije ka dijalogu

Oglasio se i predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Leonid Slucki, podsetivši da je inicijativa za telefonski razgovor između predsednika SAD i Rusije potekla od američke strane, i da su to koraci od konfrontacije ka dijalogu.

„Upravo je Bajden izrazio interesovanje za uspostavljanje stabilne i predvidljive saradnje po pitanju kritičnih problema kao što su iranski nuklearni program, situacija u Avganistanu, globalne klimatske promene. Dakle, sa američke strane, na čiju je inicijativu i održan razgovor, to su bili koraci od konfrontacije ka dijalogu“, rekao je Slucki.

Prema njegovom mišljenju, taj stav odgovara ne samo uzajamnim interesima, nego i interesima međunarodne bezbednosti.

Slucki je dodao da je „dobra vest“ to što su „lideri dve najveće nuklearne sile potvrdile spremnost da sarađuju po pitanjima strateške stabilnosti i kontrole naoružanja“.

Portparol generalnog sekretara UN Stefan Djužarik smatra da je dijalog izuzetno važan.

„Mislim da je izuzetno važno za rad, koji se odvija ovde u UN radi mira i bezbednosti, da Moskva i Vašington, dva stalna člana Saveta bezbednosti, imaju otvoren i pozitivan dijalog. Podržaćemo svaki dijalog između dve zemlje“, saopštio je Djužarik.

Podsetimo, predsednik SAD Džo Bajden pozvao je ruskog lidera Vladimira Putina i predložio mu je da održe sastanak u trećoj državi, saopštila je Bela kuća. Pored toga, tokom telefonskog razgovora Bajden je izrazio zabrinutost „iznenadnim“ povećavanjem ruskih vojnih snaga na granici sa Ukrajinom.

Ranije je američki predsednik Džozef Bajden na skandalozno pitanje novinara da li smatra ruskog predsednika ubicom, odgovorio potvrdno. Kao odgovor na to, Putin mu je poželeo dobro zdravlje i pozvao je američkog kolegu da održe javnu diskusiju.

izvor