PALUBA

"čudo tehnike" iz 80-tih godina - laserski daljinomjer

(slika iz knjige "Oklep na slovenskem" I. Kočevarja)

Duje, ovo je Iskrina modifikacija za tenk T55 i montira se na mjesto komandirske nišanske sprave.

Pozdrav

Vlado

   TLD ili tenkovski laserski daljinomer. Montirao se umesto običnog periskopa komandira i po formaciji u tenkovskoj četi T-55 ga je imao tenk komandira čete, kao i komandni tenk komandanta bataljona i brigade. Kada se postavi na turelici komandira zauzimao je više mesta po visini tako da je nišandžiji bio nešto teži ulazak i izlazak iz tenka jer je morao da se provlači ispod njega ili da zakrene turelu. Ako se dobro sećam proizvodio ga je institut ,,Boris Kidrič'' a merio je daljinu do 10.000 m i mislim da je laser bio istovetan laseru u nišanskoj spravi na M-84. 


 

Proizvodila Iskra, Centar za elektrooptiku. Kasnije poznata kao Fotona.

Iz teme o T55 izdvojio postove, koji se nanašaju na TLMD (tenkovski laserski merač daljine) familiju laserskih daljinomera.

Razvoj je počeo 70-tih godina u Iskri, te su več krajem 70-tih predstavili TLMD1, a malo kasnije i TLMD-2, koji je usvojen u naoružanje JNA pod oznakom TLD2 M-80. TLD2 je bio daleko od SUV, ali je bila velika revolucija u odnosu na postoječe stanje.

Kako je Mitca več napisao:


Kako Iztok piše u knjizi:

Ipak, uz znatno poboljšanje pogađanja cilja, TLD-2 nije uveden u naoružanje u večem broju, jer je JNA tada več razmišljala o večoj modernizaciji T-55, koju poznajemo pod projektom "Igman". ZA te potrebe, od Šveda je bilo kupljenih 20 SUV, pod oznakom USUV (uploščeni sistem za upravljanje vatrom). 10 komada USUV su do 1988 ugradili v T-55, dok se za drugih 10 ne zna sudbina (ako me sečanje ne vara, upotrebleni su za M-84).

U Park vojaške zgodovine Pivka je rastavljen TLD-1, koji je duplo veči nego TLD-2. Montaža je za oba modela ista. Kao zanimljivost, TLD-1 proizvodila je kasnija Fotona za Egipt. RAstavljeni eksponat je iz Fotone, i kao zanimljivost ima napise na SH jeziku.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

I TLD-2, varijanta koja je usvojena u JNA

[attachment=1]


Izvor: Oklep na Slovenskem, Iztok Kočevar (ima piče u dobrom ;) )

U tekstu piše različita max.daljina od 10000m,2000m dok na samom gumbu(dugmetu)na fotci piše 3000m.

Na koje se uslove ovo odnosi recimo u odnosu na kišu,maglu itd.

Može li netko nešta o tome da napiše.Inače ako je prvi podatak ispravan(10000m) onda je to zaista bilo čudo.

Poz.

KOliko imam u glavi, domet Iskrinih/Fotoninih lasera je bio 10 km, jedino zbog napredka elektronike postajao manji i manji. Bar artileriskih je bio 10 km, koje sam koristio. Pitat ču Iztoka oko detaila.

Što se tiče kiše i magle, to je fizikalni problem kod svih lasera, jer se laserska zraka odbija i od kišnih kapli, tako da iako vidimo cilj, nemožemo biti sigurni dali je izmerena daljina prava. Negde u glavi imam da si kod artileriskog lasera trebao 3 puta ponoviti merenje.

Znam da je bilo pokušaja da se napravi laserska "radio-relejni" sistem, ali je imao problema sa kišom i maglom, iako je max domet bio oko 500 m (nisu baš jaki laseri bili).

LPB

Hvala @Bozo puno,

što se tiče samog podatka o max dometu ja sam zadovoljan Vašim odgovorom,bitno je da je bio toliki.Međutim meni pravi zabunu samo baždarenje na uređaju jer piše na ploči da je max domet 3000m.Da li je podatak o max dometu samo laboratorijski?

I ako greškom nisam naveo,da li se tu radi o "našem" proizvodu ili je sam laser uvozni dio?Mislim, da li je naša industrija proizvodila navedeni laser a ne samo sklapala uređaj a laser je bio uvozni dio?

Poz.

Karlo dobio tražene podatke, i još pokoji dodatno od Iztoka, samo da prevedem, uredim, i nadam se tokom dana postavljam.

LPB

Kud dade Boži Istokov broj telefona.  :zid :zid :zid :zid :zid

Vlado

JOš uvek imaš piče ili 8 u dobrom na taj račun. ;)

Dobio podatke od Iztoka.

U spravi TLD/TLDM (1 i 2) bio je ugrađen laser, koji je omogučavao merenje daljine do 10 km. Ali pošto je bio predviđen za ugradnju u tenkove, daljinu merenja do cilja su "blokirali" na max 3 km, pošto je to bio i koristni domet topa D10T.
Pored toga, dugme je bilo nanenjeno i isključivanju merenja (prikazivanja) neželjenih ciljeva na daljinama, koje nisi želeo mjeriti (recimo na daljinama 1 do 2 km). Sličnu funkcionalnost imao je i SUV na M84.

Stvar je bila vrlo upotrebljiva, jer si mogao blokirati ciljeve ispod (ocenjene) daljine do pravog cilja, koje bi inače stvarale grešku u merenjima (kuče, grmlje, drveča itd). Ako nisi mogao sa iskustvom (odokativno) oceniti pravu daljinu do minimalne daljine merenja, izmerio si daljinu do zadnje prepreke i dodao cca 100 m, te jih isključio iz merenja (prekidač u položaju 2) ili isključio sve daljine (recimo preko 1800 m) i blokirao na max daljinu merenja do 1700 m.

Prvi Fotonini artileriski laseri merili su daljinu do 10 km, mada su u lepom vremenu postizali i veče daljine merenja. Kasniji "oku sigurni laseri" (eyesafe) laseri su merili do 20 km. Iztok je na tenderu u Finskoj merio daljine 18 km, dok su svi ostali laseri konkurenata, pa i Finski referenčni laser javljali greške ERR (error) ili NO TARGET.

Gledano kao celinu, Iskra Elektrooptika i kasnije Fotona bila je u svetskom vrhu, posebice u razvoju lasera. Prve rubinove lasere počeli su raditi u početku 60-tih, kasnije su radili na holografima i slično. Ekipa izvanrednih stručnjaka, experta, izumitelja sa velikom maštom...

Oko lasera je dejstvo, da jim smeta kiša i magla, ali ti ne odbijaju laserski snom, te ne dobiješ daljine, ali ti pokazuju grešku daljine u merenju. Znači laseri su u tim vremenskim uslovima neupotrebljivi, i ostane stara dobra "odokativna" metoda.



I još, da se ne izgubi previše u prevodu, ako znate Slovenski, tu je i original:

Laser je bio domače proizvodnje.


Mali OT, koliko je koncern Iskra bio jak u svetskom pogledu:

Koliko je bila Iskra Elektrooptika i kasnije Fotona bila jaka u pogledu lasera, Što se tiče telekomunikacija bili su jedni od prvih koji su proizvodili optične kablove, jedni od prvih, koji su izbacili optični prenosni sistem, koji su radili mašine za spajanje optičnih vlakana (pisao več da su do pre par godina koristili te mašine za spajanje optičnih kablova na Gripenu, jer je bila jedina sprava koja je mogla spajati nestandardne dimenzije optičnih vlakana). Sli su sve prodali/izdvojili/ugasili program. Sada postoje dve firme (od bivšeg kadra) koje se više nego dobro preživljavaju telekomunikacijama.

A i u sferi radio-relejnih veza, Iskra Elektrozveze - Transmission je bila prva u svetu, koja je razvila sistem za povezivanje unutrašnje jedinice i radio-jedinice sa jednim koax kablom, dok je konkurenca još imala multi kabel ili dva koax kabla.

U sferi centrala Iskratel, bio je jedan od najboljih za manje centrale, ali je bio najbolji u "kode-konvertorima" ili kako da nazovem "blax-box" koji je mogau povezivati centrale sa ruskom signalizacijom sa centralama po CCITT standardima (Siemens, Iskratel).

I tako dalje i tako dalje. O razlozima zašto nije to više to nebi, pošto se ne bavimo politikom i kriminalom.

LPB

Hvala @Bozo,

Iskra je zaista bila firma veoma napredna u Ex YU.Ja se sjećam da su oni proizvodili razne instrumente(mernu tehniku).Kao mali sjećam se da je po stanicama bila reklama za onda popularne kinoprojektore,kasnije Tv i radio uređaje,elektronske komponente itd.

U predhodnom postu sam stavio "naše" pod znake navoda jer je to bila jedna država,sada to nije,pa da netko ne misli da prisvajam nešta sada u drugoj državi.

Ako budete imali mogućnosti probajte objasniti i onu razliku u max dometu.

Hvala još jednom i pozdrav!

Koliko ja razumem oko max dometa lasera za mene kao laika, postoje 3 kategorije, max domet lasera kod idealnih vremenskim uslovima (ono lasiranje na 18 km npr), max domet lasera, na kojemu je merenje uspešno u xy% slučajeva (to je ta daljina od 10 km), i recimo da je moguče prikazati sa 4 brojke (9999 m) i domet, koji je optimiziran za pojedino sredstvo, u našem primeru 3 km, jer optika, probojnost topa (zadovoljavajuča) i sve ostalo ne ide dalje od 3 km.

Možda koji znalac šta više oko toga napiše. Ja svoja iskustva gradim na ono što sam se igrao u vojsci sa artileriskim laserom, i sa iskustvima sa laserima u telekomunikacijama. Tu je recimo za SFP module (Small form-factor pluggable transceiver) koji sadrže unutra laser, i prijemnik, domet napisan u km (15 km za short range lasere). Ponekad u živo zbog manjeg slabljenja kabla (pre svega optičnih spojeva) može iči i do 20-25 km, ali generalno proizvođač garantira da radi bar 15 km (u normalnim radnim uvetima sa normalnim brojem spojeva). Sa tim da je spoj dobar ako je 0,5 dB, dok ima 1 km optičnog kabla slablenje oko 0,1 dB.

LPB

Ovdje nedostaje nešto detalja.

U tenkovima T54 i T55 se na mjestu komandira koristi periskop TPK1 dnevni periskop ili TPN1 noćni periskop.
Može se naći podatak da je taj periskop u stvari verzija periskopa koji se koristio na  engleskom tenku Vikers MK VI. Ali krađa ideja je normalna u ovom poslu, pa tako da je dovoljno vidjeti nečije rješenje, pa da se dobija neka nova ideja.

Iskra, Centar za elektrooptiku Ljubljana, je napravio ovaj laserski daljinomjer. I tu je bilo "pozajmljivanja" ideja iz skandinavskih zemalja, a Skandinavci su "pozajmili" ideje iz SSSR-a.

Na ovim objavljenim slikama na forumu se vide dvje verzije, po gabaritima, ovog TLD-a. Pored mjerenja daljine i osmatranja TLD ima i neke druge funkcije koje mora da zadovolji.

U samom TLD-u najveći prostor zauzima kondenzator koji napaja kseonsku bljeskalicu. Kondenzator je nekoliko mF što je jako, jako puno. Ali za ovu snagu lasera treba odjednom dati puno energije, pa zato treba i veliki kondenzator. Što je brže punjenje kondenzatora kraće je i vrijeme između dva mjerenja daljine. Novim tehnologijama je smanjena dimenzija kondenzatora, a sa time i dimenzije TLD-a iz jedne verzije u drugu.

Ovaj TLD se ispitivao na Manjači negdje 1982 godine, ali ne znam kakvi su bili rezultati.

Ugovorom sa Boforsom o SUV-u za tenk T55 dogovoreno je da Bofors napravi SUV, a da Iskra za taj SUV napravi laserski daljinomjer.

I početkom osamdesetih ekipa Iskre Drenik i Kunšić, predvođena Francom Nadlesom, koja je bila "glavna" u izradi ovoga TLD-a pravi laserski daljinomjer koji će biti ugrađen u nišansku spravu SUV T55, a koja je kasnije prepravljena za tenk  M84.

Ovaj kondenzator koji zauzima naveći prostor u TLD-u, u nišanskoj spravi DNNS-1 ili 2 nalazi se iznad čeonog naslona nišandžije, gdje se primjeti velika izbočina.


Što se tiče sudbine ovih dvadeset sudbina se zna. Makar je ja znam.  Pet ih je upotrebljeno za SUV M84, a dio za učila, a ostalo je otišlo u vojne magacine, a odatele ..."Halo Big, kako brat".  Ovi dijelovi koji su dobijeni od Boforsa nisu bili za USUV, nego za SUV i došli su kod budućih proizvođača pojedinih dijelova u SFRJ. Teleoptik, Zrak, Čajevac, itd. U stanju poluproizvoda ili kao budući rezervni dio.

Ista ekipa koja je napravila SUV za tenk T55 u Boforsu je napravila USUV za tenk T55 za Iskru. O ovoj ekipi sam već pisao kad sam objašnjavao kako je vojna obavještajna služba JNA ukrala, tj prekopirala, podmetnute dokumente od Boforsa na Manjači u avgustu 1992 godine. Baš je bilo veselo. Mi se ljepo družili, a ekipe radile posao.

Po raspadu SFRJ kompletan posao izrade lasera preuzima Istitut za Fiziku Zemun pod rukovođenjem Žike Spasojevića.

Uprošteni sistem upravljanja vatrom je ugrađivan u tenkove T55 u Iranu. Mislim da sam već pisao kako sam sreo u Teheranu ekipu Fotone koja je radila ovaj sistem. Ja sam u isto vrijeme radio tenk M60 u Teheranu.

Vidim da postoje određene nejasnoće oko nekih funkcija TLD-a. Laser može da izmjeri teoretki ogromne daljine, ali je prikaz ograničen na 9999 metara zbog četvero cifarnog displeja. Postoje dva četvero cifarna displeja unutar vidnog polja komandira. Po mjerenju daljine mogu se na oba prikazati daljine. Zovu se prva i druga daljina. Ako između cilja na koji je mjerena daljina i TLD-a ima neka prepreka, žbun, drvo ili sl. TLD će dati obe daljine. Blokirana daljina je daljina koju podešavamo ručno na uređaju  i to je obično daljina gdje se nalazi prijateljska pješadija ispred tenka. itd.

Vremenski uslovi ne utiču puno na daljinu i mogućnost mjerenja.

Na nekim je TLD-ovima ograničen domet, a na nekim nije. Tenkistu zovne artiljerac da mu izmjeri daljinu do cilja.....

U slučaju da se kondenzatori počnu kvariti, sušiti, a što je bilo nekoliko puta, TLD će početi da pali lampicu "Mala snaga lasrea", ili će mu trebati više vremena da se napune kondenzatori. Po upustvu za DNNS minimalno vrijeme između dva laserovanja je 12 sekundi. Na novijim TLD-ovima laser daje stalno novu daljinu kako se končanica nanosi na cilj. Odnosno, laser mjeri daljinu nekoliko puta u sekundi, a što baš i nije pametno kad postoje razni laserski prijemnici koji znaju da odrade kontramjere.

ITD

Pozdrav

Vlado

Hvala Vlado!

Hvala Vam obojici!

Evo kako sam ja to shvatio.Sami laseri su imali i veći domet međutim,uređaj na fotci je merio do tri kilometra.Vjerovatno zato što odraz od cilja (koji nije ogledalo)i ovisno o prijemniku ima zadovoljavajući nivo signala da se može sigurno izmjeriti.Kada se uređaj koristi samo za mjerenje daljine onda je domet daleko veći (jer se koristi nekakva bolje reflektirajuća površina).

Ipak mi nije jasno jer navodite različite podatke za artiljeriju i tenkove.Shvatio sam i da se dugme koristi zapravo za ograničenje mjerenja pošto drugi odrazi mogu smetati.

Vi me ispravite ako sam što naveo neispravno,normalno ako se to samnom isplati.

Poz.

Za artileriju koristim jer sam sa njim radio dok sa tenkovskim nisam. Ali je u kutiji isti laser na oba modela.

Lpb