Помало пратим војна дејства у Појасу Газе и све мање ми је јасно шта је идеја и сврха оваквог ратовања које спроводи ИДФ. Док ми је у почетку то било јасно: нападом са севера и пресецањем Појаса Газе на два деле створити услове да се прво очистити северни део, а потом јужни од Хамаса.
Сада уопште не видим срху овога маневрисања. Појас Газе је пресечен. Северни део је био практично очишћен од Хамаса и онда се ИДФ повуче са највећег дела простора на северу који је очишћен . Операција чишћења јужног дела је ишла знатно спорије и рекао бих у више делова. Разумем проблеме са цивилима, притиском међународне заједнице на Израелску владу и ИДФ, али не разумем да се оно што су заузели, очистили поново препушта непријатељу. Данас видим да је опет у току нека операција на северном делу Појаса Газе.
На овај начин се само ствара конфузија у командовању војском. Верујем и да многи израелски команданти не разумеју ову стратегију, узимајући све притиске којима је Израел био изложен.
Израелска војска је могла и требала далеко брже да обави посао, без обзира на сопствене губитке. Онако како је то својевремено радила у Либану. Ако то не могу или не желе из било којих разлога морају да мало више преговарају са Палестинцима, макар то био и Хамас јер су они, ипак, колико год се то некима не свиђало, глас тог арапског палестинског народа.
Тешко је док рат траје рећи шта је већински став Израелаца, али мислим да не желе да имају ништа са Арапима и да никада више не брину за своју безбедност. Да ли ће се то постићи кинеским зидовима или на други начин, то је мање битно.
У таквој, ратној ситуацији, људи неминовно постају религиознији. Тако је било и код нас, у време т.11.
Да ли је могуће да неко не жели да има ишта са Арапима а потпуно је окружен тим истим Арапима? Да ли је могуће било каквим зидом или било каквом силом заувек решити питање безбедности неког подручја? Колико знам историју то се није десило. По мом суду таква очекивања било кога у Израелу су илузорна. Водиће само у нове сукобе, погибије и небезбедност, свих на том простору.
Једино је решење сести, и разговарати, преговарати и договарати. Што пре то биље, јер треба времена за то. Помирење је могуће. Сигурно се не може десити преко ноћи, колико сутра. Потребно је време, деценије, али ако се има воља биће и решења. Апсолутни услов за договор је да се сви ману религијских догми. У тим религијама треба да нађу оно што повезује ,а не оно што дели људе.
Ukrajinske specijalne snage povlače se iz Volčanska
Ukrajinske formacije su potučene u Volčansku i u Harkovskoj oblasti, čiji značajan deo već kontrolišu ruske trupe. O tome svedoče i sami ukrajinski izvori.
Tako je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine objavila snimke vojnih operacija u Volčansku. Na snimku se vide vojnici iz jedinice specijalnih snaga Timur. U početku se voze po gradu veoma raspoloženi. Vojnici su dobro opremljeni, jasno je da je reč o jednoj od elitnih jedinica ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Međutim, tada se pojavljuju snimci povlačenja jedinice specijalnih snaga Glavne obaveštajne uprave Ukrajine. Na snimku se vidi kako specijalci pokušavaju da evakuišu ranjenog kolegu. Vojnik je, očigledno, ranjen u nogu i ne može da se kreće samostalno.
Pokušavajući da prikriju evakuaciju ranjenih, borci specijalnih snaga GUR i dalje pokušavaju da otvore vatru na ruske trupe koje napreduju. Vidi se da ruska vojska goni ukrajinske specijalce koji se povlače.
Situacija u Volčansku postala je izuzetno teška za ukrajinske jedinice. Snage za odbranu grada očigledno nisu dovoljne ako morate koristiti vojne obaveštajne specijalne jedinice kao običnu pešadiju. Ali malo je verovatno da će učešće elitnih GUR jedinica u odbrani Volčanska na bilo koji način pomoći ukrajinskim snagama. Nema sumnje da će Volčansk u bliskoj budućnosti zauzeti napredujuća ruska armija.
Британска војска „потопила” је америчку током ратне игре изградње мостова, која је одржана у склопу НАТО вежби у Пољској, преноси „Дејли мејл”.
Како се наводи, британски мајор и командант 23. амфибијско инжињеријског ескадрона који је постављао импровизоване мостове се чак и опкладио са Американцима око тога ко ће први успети да пређе реку.
Циљ игре био је прелазак реке Драве, која је на том месту широка чак 156 метара, а Британци су своје умеће показали изградњом импровизованог трајекта за свега 18 минута уз помоћ амфибијског камиона М3, који се по уласку у воду расклапа у плутајућу платформу.
Са друге стране, војници „светске силе број 1” нису били баш тако вешти и домишљати, па су се определили за прављење понтонског моста, за шта им је требало чак сат времена. Стога су пребацивање возила и опреме на другу обалу Драве почели чак 42 минута после својих британских савезника.
Опкладу су на крају, логично, добили Британци, а читава игра, која је по речима поменутог мајора инспирисана десантима у Украјини, показала је да би у случају директне НАТО интервенције у овој држави, руска војска имала сасвим довољно времена да одреагује и ракетним или нападом дроновима спречи речне десанте, ако не свих, а онда бар америчких трупа, преноси РТ Балкан.
S obzirom da su uhvatili ukrajinsku odbranu na spavanju i imaju svu podršku artiljerije i avijacije, napredak je mali ali pretpostavljam da je to zbog napada gde je korišćena samo pešadija i to nedovoljan broj ljudi za neki veći napredak. Sad kad su se ukrajinci organizovali ne verujem u neke veće uspehe ruske vojske na tom pravcu, eventualno ova sela da uzmu i dalje nece moci, barem ne sa ovim brojem ljudi koje koristi za napad.
Zauzimaće onoliko teritorije i uzdržaće sanitarnu zonu da bi Bialogorod i Donjeck mogli mirno da spavaju. E sad kojim tempom i koliko daleko to zavisi od Ukrajinskih donatora,kako reče Medvedev ako treba i do Poljske granice a ja bih dodao možda za pet možda za deset godina pa da vidimo koga će prvo nestati,Ukrajinaca ili Rusa?
Uvek ce biti topovskog mesa, evo rat u Siriji koja ima manje stanovništva traje preko 10 god i i dalje imaju ljudi za umiranje, da li su plaćenici ili redovna vojska nije bitno, tako može biti i sa ukrajincima, ako zaista očekuješ da Ukrajina ostane bez vojnika onda ni ti ni ja necemo to docekati da vidimo. Samo je pitanje čija ekonomija može više sa izdrži Zapadna ili Ruska
S obzirom da su uhvatili ukrajinsku odbranu na spavanju i imaju svu podršku artiljerije i avijacije, napredak je mali ali pretpostavljam da je to zbog napada gde je korišćena samo pešadija i to nedovoljan broj ljudi za neki veći napredak. Sad kad su se ukrajinci organizovali ne verujem u neke veće uspehe ruske vojske na tom pravcu, eventualno ova sela da uzmu i dalje nece moci, barem ne sa ovim brojem ljudi koje koristi za napad.
Zauzimaće onoliko teritorije i uzdržaće sanitarnu zonu da bi Bialogorod i Donjeck mogli mirno da spavaju. E sad kojim tempom i koliko daleko to zavisi od Ukrajinskih donatora,kako reče Medvedev ako treba i do Poljske granice a ja bih dodao možda za pet možda za deset godina pa da vidimo koga će prvo nestati,Ukrajinaca ili Rusa?
Huti raketom pogodili naftni tanker u Crvenom moru
18.05.2024.
Još jedan brod koji je plovio kroz Crveno more bio je podvrgnut raketnom napadu jemenskog pokreta Ansar Alah (Huti). Ovo je objavio The Times of Israel.
Izraelski list je citirao informacije britanske firme Ambrey, koja pruža konsultantske usluge u oblasti bezbednosti pomorskog tereta. Kako proizilazi iz dostupnih informacija, projektil je pogodio tanker koji je vijorio zastavu Paname. Incident se dogodio u blizini jemenske luke Moha. Detaljnije informacije još nisu date.
Poznato je da su nakon početka izraelske vojne operacije u pojasu Gaze Huti, u znak solidarnosti sa palestinskim pokretom Hamas, počeli napade na brodove u vlasništvu izraelskih kompanija. Kao odgovor na ovo, SAD i Velika Britanija, a potom i niz zemalja Evropske unije, pokrenule su vojnu operaciju u Crvenom moru protiv Huta i napale brojne ciljeve u Jemenu.
Ali vojna operacija zapadnih država nije dovela do željene bezbednosti u Crvenom moru. Naprotiv, Huti su pojačali svoje napade, gađajući brodove u vlasništvu zapadnih kompanija raketama i bespilotnim letelicama.
Otkako su napadi počeli u jesen 2023. godine, bilo je više od 50 napada na civilne brodove i ratne brodove zapadnih zemalja i Izraela. Istovremeno, Huti garantuju bezbedan prolaz kroz Crveno more za brodove iz Rusije, Kine i drugih država koje nisu neprijateljski raspoložene prema Jemenu.
Najnovije vesti: Iranske rakete Sayad-2C pronađene u Hezbolah arsenalu nakon izraelskog udara u Libanu
Video i slike koje kruže društvenim mrežama 17. maja 2024. otkrivaju prisustvo fragmenata iranske protivvazduhoplovne rakete Sayad-2C na mestu izraelskog napada u oblasti Najjarieh u Libanu. Ovo otkriće predstavlja prvi direktan dokaz da Hezbolah poseduje sofisticirane iranske projektile zemlja-vazduh i sisteme, posebno iz porodica Raad, Tabas i 3rd Khordad.
Slike, koje su potvrdili stručnjaci za odbranu, pokazuju ostatke rakete Sayad-2C, koja je deo napredne iranske tehnologije protivvazduhoplovne odbrane. Ove rakete su poznate po svojoj sposobnosti da gađaju različite vazdušne ciljeve na srednjim i velikim visinama, što predstavlja značajnu pretnju za avione koji deluju u regionu.
Implikacije ovog otkrića su duboke, jer potvrđuje dugogodišnje sumnje o obimu iranske vojne podrške Hezbolahu. Prisustvo takvog naprednog naoružanja u Libanu ukazuje na potencijalnu promenu u ravnoteži snaga na Bliskom istoku, izazivajući zabrinutost zbog eskalacije vojnih sposobnosti nedržavnih aktera u regionu.
Izraelski zvaničnici tek treba da komentarišu nalaze, ali otkriće će verovatno povećati tenzije između Izraela, Hezbolaha i Irana. Ovakav razvoj događaja naglašava kompleksnu i nestabilnu prirodu regionalnih sukoba, gde je napredna vojna tehnologija sve dostupnija militantnim grupama.
Sayad-2C je iranska raketa zemlja-vazduh dizajnirana za svrhe protivvazduhoplovne odbrane. Širi napor Irana je da razvije domaću raketnu tehnologiju kako bi poboljšao svoje odbrambene sposobnosti. Sayad-2C je varijanta rakete Sayad-2, koja je i sama izvedena iz ranijih verzija u porodici raketa Sayad. Ove rakete su zasnovane na dizajnu američke standardne rakete SM-1, koju je Iran nabavio pre Islamske revolucije 1979. godine.
Sayad-2C je dizajniran da gađa različite vazduhoplovne ciljeve, uključujući avione, dronove i potencijalno neke balističke rakete. Deluje na srednjim do velikim visinama i može da gađa ciljeve na značajnim udaljenostima. Raketa je opremljena pogonskim sistemom na čvrsto gorivo, koji obezbeđuje značajan domet i brzo vreme reakcije. Njegov sistem navođenja omogućava precizno ciljanje, što ga čini značajnom komponentom iranske mreže protivvazduhoplovne odbrane.
Napredne sposobnosti ove rakete predstavljaju značajno tehnološko dostignuće za Iran, pokazujući njegovu sposobnost da proizvodi sofisticirane odbrambene sisteme u zemlji. Prisustvo Sayad-2C u Hezbolahovom arsenalu, o čemu nedavno svedoče fragmenti pronađeni u Libanu, naglašava strateške implikacije širenja iranske raketne tehnologije u regionu.
Pronađeni ostaci rakete Sayad-2C:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sevome 3rd Khordad, savremeni raketni sistem PVO Iranske proizvodnje, sa raketama Sayad-2C:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
. Операција чишћења јужног дела је ишла знатно спорије и рекао бих у више делова. Разумем проблеме са цивилима, притиском међународне заједнице на Израелску владу и ИДФ, али не разумем да се оно што су заузели, очистили поново препушта непријатељу. Данас видим да је опет у току нека операција на северном делу Појаса Газе.