STIGAO NAM JE IZ VIRDŽINIJE: Ovo je Kristofer - jedini Amiš koji živi u Srbiji! Srbija
15:30, 04.11.2015.
Ljudi odavde se uglavnom ponašaju prema meni kao da sam sa druge planete, a deca naročito. Ona umeju da budu i surova, da se smeju i upiru prstom. To je zbog toga što nemaju često priliku da sreću strance, kaže Kristofer Petrović [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
NIŠKA BANJA - U Niškoj Banji, koja je u svojoj više vekova dugoj istoriji ugostila brojne rimske i turske vladare, srpske kraljeve i industrijalce, već godinu i po dana živi jedini Amiš u Srbiji, Kristofer Petrović (34), koji je došao iz američke države Virdžinije.
Petrovića je u Nišku Banju dovelo srpsko poreklo i porodično stablo u kojem je zapisano da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, rođen u Donjoj Studeni, koja je od Niške Banje udaljena svega par kilometara.
Nekoliko kratkih poseta mestu iz kojeg je 1912. godine njegov deda krenuo u svet bilo je dovoljno da donese odluku da se preseli iz Amerike u Srbiju.
Kako je porodična kuća Petrovića u Studeni potpuno urušena, Kristofer je stan pronašao u Niškoj Banji.
Iz ovog mesta pokušava da dobije srpsko državljanstvo i da imanje, čiji je jedini zakonski naslednik, uknjiži na svoje ime.
"Imam 25 parcela na različitim mestima u Studeni, pored Niške Banje i Niša. Nekoliko parcela je pogodno za gajenje voća i povrća, a na drugima je šuma", rekao je Kristofer Petrović, koji je sada jedini Amiš u Srbiji, a verovatno i na čitavom Balkanu.
Njegova želja je da što pre krene da obrađuje zemlju koju je nasledio, da obnovi porodičnu kuću u Studeni i da u njenoj blizini izgradi stolarsku radionicu u kojoj bi mašine pokretala voda sa obližnjeg potoka.
Nažalost, procedura oko dobijanja državljanstva i prenosa nasledstva ide veoma sporo i Kristofer ne može ni da nasluti kada će biti završena.
"Godinu dana sam odlazio u policijsku stanicu da bi mi dali prijavni formular za državljanstvo, a na kraju sam ga pronašao na sajtu američke ambasade. Tek kad sam ga odneo u policiju, službenica mi je rekla da i oni imaju taj formular", kazao je Kristofer Petrović.(FT1P) 
Oni koji zive u srbiji znaju sta je FT1P
Dok čeka na odgovor srpskih državnih organa, on vredno radi - vodi poslovne knjige za jednu američku firmu, piše tekstove za biznis žurnal koji je namenjen uglavnom amiškim zajednicima i za magazin koji se bavi putovanjima, pošto je do sada obišao 65 zemalja.
Dva puta godišnje piše istraživačke radove za istorijski magazin jer je diplomirao teologiju i istoriju.
Na pitanje da li je rođen u porodici Amiša, Kristofer je oprečno odgovorio i objasnio da je postao Amiš kada je imao 23 godine.
"Kršten sam u baptističkoj crkvi, ali mi je zasmetao snažan nacionalizam koji sam 2001. godine primetio u njoj.
Smatram i da su moralni standardi i disciplina popustili kod hrišćana u Americi i zato sam otišao Amišima. Prihvatio sam sa uživanjem njihovo učenje i način života", kazao je Kristofer Petrović.
"Ponašaju se prema meni kao da sam sa druge planete"
Amiši su miroljubiva, konzervativna hrišćansku grupa koja ne koristi dostignuća moderne tehnologije poput električne energije i automobila. Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša, ali je samo 100 preobraćenih, odnosno ljudi iz drugih religija koje su Amiši prihvatili kao svoje, a Kristofer je jedan od njih.
Kristofer kaže da svojim izgledom i načinom života Amiši izazivaju pažnju drugih ljudi u Americi, tako da razume i čuđenje ovdašnjih ljudi.
"Ljudi odavde se uglavnom ponašaju prema meni kao da sam sa druge planete, a deca naročito. Ona umeju da budu i surova, da se smeju i upiru prstom. To je zbog toga što nemaju često priliku da sreću strance. U Vojvodini je drugačije, jer tamo ima puno ljudi različitih nacionalnosti", dodao je Kristofer Petrović.
Iako je dosta toga pročitao o Srbiji pre nego što se ovde preselio, Kristofer kaže da ga je ipak dosta toga iznenadilo.
"Iznenađen sam tradicijom, običajima i životom ljudi uopšte. Čudno mi je to što više porodica živi u jednoj kući, što mnogo ljudi ne radi, i što mnogi od njih i ne pokušavaju da pronađu posao. Neverovatno mi je takođe da neko može da poseče šumu, a da ne posadi novu", podvlači Kristofer.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je dobro to što se oseća bezbedno i što je hrana odlična.
Zbog nepoznavanja srpskog jezika, Kristofer za sada malo može da komunicira sa rođacima, ali već je stekao neke prijatelje u Nišu, kao i u Leskovcu i Novom Sadu.
