švercer011
potporučnik
Offline
Gender:
Posts: 2 749
|
|
« Reply #18 on: May 11, 2010, 10:06:41 am » |
|
Соја против сланине Током реформи наше војске за последњих 13 година, уштеда на исхрани достигла је износ од готово 24 милиона евра Макробиотичка исхрана замењује војнички пасуљ.
Чачак – У раздобљу од 1997. до 2009. године, Војска Југославије преименована је најпре у Војску Србије и Црне Горе, па у Војску Србије, а организационо-формацијским променама смањила је бројно стање са 117.317 на 24.991 припадника. За исто време, број војника и старешина на исхрани са 45.000 пао је на 10.000 припадника, па је по том основу забележена уштеда од 23,9 милиона евра. Само на прехрамбеним производима уштеђено је 16,7 милиона евра, разлика потиче од умањења радне снаге, трошкова за струју и осталих издатака.
Речени подаци садржани су у студији „Финансијски показатељи реформе Војске Србије у области исхране” представљеној недавно током саветовања о биотехнологији на Агрономском факултету у Чачку. Аутор рада је мајор Саша Јовић (35), асистент приправник из састава Копнене војске у Нишу, а коаутори његове колеге са Војне академије, пуковник ванредни професор др Бранко Тешановић (52), и капетан Славиша Арсић (35).
– Исхрана је промењена на основу анкета абонената у војсци и искустава страних армија, али су под притиском наших младих генерација и њихових навика задржане неке категорије. Рецимо, роштиљ који тражи превише воде и оптерећује војника, разне пице и замрзнута теста што се не може уврстити у здраву храну. Највећа уштеда постигнута је код меса и јаја где је уведена соја, као правац у здравој макробиотичкој исхрани. У мирнодопској ситуацији то је у реду, али видећемо колико је то ефикасно у неким војним мисијама – истакли су аутори овог рада на саветовању у Чачку.
Војне и мутлинационалне снаге у свету поклањају велику пажњу исхрани својих људи и трошковима за то. Јединице најјачих држава хране се, рецимо, конзервама зечетине и разним мирођијама, док борбена следовања за један дан, спакована у мале кутије, садрже неке алу-фолије и пакетиће. То су углавном пасте и прашкови, разне надокнаде које побољшавају опште стање војника и отпорност на стрес, дакле храна чије варење не оптерећује организам.
Јединице из састава Кфора у јужној српској покрајини, рецимо, различито су решиле питање исхране својих људи. Белгијанци, на пример, храну набављају од данске војске а део од становништва на терену, јер су израчунали да им је то најисплативије.
Аутори су пратили осам група прехрамбених производа које су тако разврстане у војним плановима исхране.
У групи производа од жита, током базне 1997. године највећи издатак био је за хлеб – 2,85 милиона евра – док је тај трошак лани износио 0,69 милиона. За 13 година (1997–2009) у овој групи повећана је потрошња замрзнутих пекарских производа за 0,38 милиона евра, али је смањена набавка двопека, гриза и пиринча (за 2,6 милиона евра) и макарона (за 0,73 милиона евра).
За кромпир, као главно војничко поврће, издаци су са 0,89 пали на 0,25 милиона евра. Слично је и са набавком воћа – са 0,86 на 0,05 милиона евра.
Куварима је, разуме се, најлакше да уштеде на месу, па је наша војска три године пре краја прошлог века за свежу говедину дала 3,63 милиона, а током 2009. године тек 0,71 милион евра. Потрошња свих врста меса заједно смањена је за пет милиона а само јаја за чак 1,8 милиона евра, али су порасли издаци за свежу рибу (за 25.000 евра) и сардине (за 40.000 евра).
За свеже пастеризовано млеко Војска је 1997. године платила 1,41 милион, а лани само 80.254 евра (смањење од 94,3 одсто). Издаци за набавку печене хамбуршке сланине, уместо некадашњих 456.000 сада износе 62.950 евра.
Војска се, изгледа, коначно одрекла традиционалних наполитанки (вафл производа), чија је потрошња пала за 95,3 одсто, или са 245.000 на 11.363 евра. У групи „остало” током прошле године највећи је био издатак за со (9.800 евра), а пре 13 година исти производ коштао је 44.000 евра.
Г. Оташевић
|