Pošto se pominjala važnost ekonomskog jačanja kao primarnog cilja a tehnološkog unapređivanja "odbrambenih" snaga kao sekundarnog.
Postavljam jedno hipotetičko pitanje sa aspekta pominjanih "interesa" koje imaju svi i postupaju iz istih (u tome smo se bar u većini ovde složili).
Kako će jedna napaćena zemlja, ekonomski ojačati kad se sve važno za ekonomiju odlučuje po spoljnom diktatu velikih internacionalnih korporacija za čije interese direktno političkim pritiskom lobiraju države koje možda pripadaju onom ili ovom vojnom ili političkom savezu sve jedno, a uglavnom se završi po sistemu njima i hleb i pogača i kajmak a drugima ni mrve?
Klasična pljačka sa pozicije sile. Gde je tu mogućnost ekonomskog oporavka?
Ako ne pristaneš na pritiske-lobiranje, odmah se pronađe neko kršenje prava demokratije,manjina itd. a potom sledi i eventualnost sankcija pa i vojnog intervenisanja, kako bi se nekakvim "Milosrdnim Andjelima" i zamislite ironije, programima "Partnerstva za mir" neposlušni vratili ka putu "demokratije". Znači ko neće da bude partner imaće nemir, valjda bi to trebalo da bude pravo značenje? Možda se varam?
Ni sa Istoka ne duvaju mnogo drugačiji vetrovi da ne kažem aktuelnije "tokovi", samo su blaži i lepše uvijeni i bez ironičnih dvosmislenih imena. Kao što jedan pesnik reče: "Sa Istoka stare priče a na Zapadu ništa novo".
I sve rukovođeno pod parolom "Nema alternative !".
Mislim da alternativa kakva god bila uvek postoji i mora se pronaći ili se bar potruditi da se pronađe manje loša alternativa. To često predstavlja težak i trnjem posut put do zvezda koji može dati samo rezultat na duže staze. A da bi se on prešao mora da postoji volja,odlučnost i spremnost kako na strpljenje tako i na altruizam (čitaj žrtvovanje, prim.autora), da bi se postigla dugoročna rešenja i ciljevi a ne samo kratkoročni rezultati po sistemu "Sve sad, sve odmah" ili "Kao da sutra ne postoji" a za sledećih par generacija ispred nas, ma koga je briga!
Ja sam ipak ubeđen da jedino respektibilna odbrambena moć (da ne kažem vojna sila, da ne deluje suviše ofanzivno, ne daj bože) može biti garant stabilnog i konstantnog ekonomskog jačanja vođenog interesom sopstvene nacije.
Pod uslovom da postoji koncenzus nacije i države o tome šta su interesi i na koji način ih je najbolje ostvariti u odnosu na okolnosti i momenat u kome se iste nalaze. A za to treba i malo pameti ali pomalo i sreće.
Da ne bude zablude, od kada postoji pisana istorija ljudskog roda (a postoji hiljadama godina) puna je ratova,prevrata,egzodusa,krvoprolića,rodoskrnavljenja a sve zbog teritorije,zlata,dijamanata,nafte,kafe,čaja,svile,stoke, (da ne spominjem i neke opasnije "poljoprivredne" kulture) ........sutra možda zbog vode, jednostavnije jednom rečju rečeno samo iz
INTERESA.
Da li smo svesni svojih?
Znamo li gde su?, Znamo li šta su?
Čisto sumnjam..............
